Стражилово

32 '2

БОРИС ГОДУНОВ ДРАМА У ПЕТ ЧИНОВА НАПИСАО А. С. ПУШКИН С РУСК. ОГ ПРЕВЕО А ПИСАРЕВИБ.

П Р в и ч и н ПРВА ИОЈАВА Ноћ. Ћелија у чудовском манастиру (год. 1603) Отац Пимен и Григорије (спава) Пимен (пише поред лампе) Још ова само последња прича, И моја хроника биће готова, Дузкност ћу своју онда испунит', Коју ми, грешноме, зададе Бог. Није ме бадава изабро Господ, Да будем сведок многих година, И за учење разум ми дао: Ма кад ће наћи калуђер вредни Рад овај смерни и без имена, И он ће своју запалит' лампу И са хартија прах ће отресги, ПГго су га векови нагомилали, Верно ће ове приче преписат', Да православни потомци знају Минулу судбу рођене земље, Да се сећају својих дарева, Њихових дела, славе, добара, А за грехове и дела тамна Нека се смерно номоле Богу. У старости ме нов живот буди, Пред очима ми сва прошлост лебди, Та није давно она кипела Догађајима к'о бурно море; Ал' сад је мирна и тиха са свим; Иеких се само лица сад сећам, Неке сам само речи запамтио А друго све је у забораву ... По дан се ближи, свећа се гаси Још само једна, последња прича (пише). Григорије (буди се.) По трећи пут већ све тај исти сан! Је л' то могуће? Тај проклети сан! А пред светиљком још вазда старац Седи и пише, још трено није. Како ли волим његов лик смерни, Кад се задуби у давну прошлост И своју хронику брижљиво пише; Често сам пута дознати хтео, 0 чему пише тако брижљиво?

Да л' о татарском дивљем господству? Ил' о казнима Ивана Грозног? Ил' о народној бурној скупштиии, Што се сакупи у Новоме Граду ? Или о слави свог отачанства? Залуд се труђах, када не могах Његове тајне прочитат' мисли Ни на челу му узвишеноме Ни из погледа очију сјнјних; Лик му је увек миран, узвишен, К'о оседели у служби суђа, Шго хладно гледа праве и криве И зло и добро једнако слуша, Нит' гнев осећа ни сажаљења. Пимен Будан си, брате? Григорије Благослови ме, Пречасни оче! Пимен Нека те Господ Сад благослови данас и навек! Григорије Ти ниси спаво, вазда си писо А мој је одмор ђав >лски бес Мучио страшио и узнемираво; Снево сам: да сам сгрмим лествама Пењо с' на неку високу кулу ; С висине Москва изгледала ми Као мравињак, а народ доле Силан на тргу врвљаше дуиком И прсг пружаше с погрдним смехом На мене; стид ме је и страх обузо Пао сам стрмоглав, пробудио се.. . Три пут сам снево тај исти сан. Није ли чудно? Пимен Млада крв струји; Одај се смерно посту и молитви, Па ће ти снови лакши бивати. До сад — када ме дремеж савлада Ако се нисам дугом молитвом Нред ноћ иомолио, онда ме мучи Стари немиран и грешан сан: Час видим пред собом развратне гозбе,