Стражилово

330

Иред очи излазе деда крвава .. . Побегао бих, ал' куд? ! . .. Ужасно ! Та јадан ли је, ког савест мори! Д Р У Г А Г1 0 Ј А В А Моеква. — Кућа Шујскога Шујски и много гостију при вечери Шујски Јопт вина амо! (устаје и за њим сви) Но, гости драги, Последња чаша! (Дечку) Читај молитву! Дечко Царе небесни, свугд и свагда сугани, Услиши својих слугу молитву: Молимо ти се за нашег цара, Благочастивог, тобом избраног, Свемоћног цара свију хришћана. Чувај га у кући, на пољу бојном, На путу и на одру ноћноме; Над душманима дај му победу, Од мора до мора нека се слави, Нек здрављем цвета породица му, Нек њене миле гране осене Сав свет земаљски; нама, слугама Својим, нек буде вазда Милостин, Дуготрпељив и благотворан Нек се извори неисцрпиви Мудрости његове на нас излију! Цару у здравље дигнувши чашу, Молимо ти се, царе небесни! Шујски (пије) Да живи велики государ наш! Живели и ви, гости премили! Хвала вам лепо, што не презресте Со моју и хлеб. Лаку ноћ! С Богом! (Гости оду; Шујски их иснрати до врата) Пушкин. Једва један пут одоше! Већ сам се, кнеже Василије Ивановићу, иобојао, да се не ћемо моћи нас двоје ни разговарати. Шујски (слугама) Шта сте се ту убезекнули? Увек хоћете да прислушкујете. Идите од стола, чистите се на поље! — Шта је дакле, драги Атаннсије Михајловићу ? Пушкин Чудо за чудом! Из Кракова ми Гаврило Пушкин, Мој нећак, посла данас гласника. Шујски Но? Пушкин Чудновату ми вест нећак јави.

Син Грозног... Стани! (Приђе к врсчтима и разгледа) Царевић млади, Што га је Борис дао убити .. . Шујски То није ново. Пушкин Помисли само Димитрије је жив! Шујски Зар заиста?! Царевић живи! Но, чудан глас! И само то ? Пушкин Чуј ме до краја: Ил' је царевић спасен од смрти, Ил' је дух какав у њег'ву лику; Ил' нитков дрски ил' узурпатор, Само је тамо жив Димитрије! Шујски Не може бити! Пушкин Пушкин га видео, Кад је у дворац први пут дошао И кроз редове литавских пана От'шо у тајну краљеву собу. Шујски Па ко ј' то онда и од куда је? Пушкин Не зна се; То се зиа само, да ј' био слуга Код Вишњевецког и да је тајну, Болан на одру, духовном оцу Открио; да је силни пан одмах, Дознавши тајну, сам га негово, Подигао га с боничке постеље И с њим отишо ка Сигисмунду. Шујски Па шта се ирича о том клатежу ? Пушкин Кажу да ј' уман, вешт и пријазан, Свима ј' по вољи. Очарао је Бегунце московске. Римски попови Сви држе с њиме. И краљ га воли И иомоћ му је, веле, обећо. Шујски То је све, брате, така забуна, Да с' глава сама чисто заноси. Узурпатор је без сваке сумње; Ал' је онасност ипак велика, Тај глас је важан! — Па ако народ Дочује, биће грозне нобуне! *