Стражилово

БРОЈ 25.

8» г

^ 0 в А Е Г РЧ«*

б\^®^е?р^р ' ГОД. VII. д V ОГ--јЈ©*о,4г-Ч9

У НОВОМ САДУ, 19. ЈУНА 1894.

-фмф —

МИРНА НОЂ

опјека славуј међ лишћем у гају И слатким гласом мирни зрачак пуни, Росица пада и бисерјем дробним Свилена њедра цветићима круни.

Са густог грања, што се њежно свило, Полеће ветрић и долином блуди И тражи цвеће и пун слатког миља Испија мирис са свјежих му груди.

Не.ч, 3 јунп 1894.

И ти си цветак, пун чистоте благе И нунан раја и анђеоске дражи, А моја душа ветрић је што блуди И само тебе, мило цвеће, тражи!

Алпкс.а ШантпК

ИЗ ДАЉИНЕ

еђу росним цвећем, на питомој равни, Ја о теби сањам, моје миље бајно, 1 ^ А слађана пјесма из шумица тавни' Нодиже се к небу у сунашце сјајно. У около мене гледам вите јеле, Што поносно врхом у небо се пењу, А у пољу моме румене и беле Уз певање мило златно класје жењу.

По стазици уској, што из горе води, С пуном корпом цвећа и јагода рујних, Планинско девојче као паун ходи А ветрић јој мрси прамен коса бујних. На около мирна сеоца се беле, Из пастирске фруле слатки глас се вије, А страшиви зеко, летом лаке стреле, Иротрчи кроз траву и у џбуп се скрије.

Из даљине ове ја ти ширим руке И у санку грлим струк твој, цвете бајни, И дижем се с тобом кроз чаровне звуке У небеса златна херувима сјајни'...

У Глајхенбергу, 6 јуна 1894.

Алекса Шантић