Стражилово

439

гарицу Сесилу, која је отпутовала прекјуче; Једва нам је десет дана било довољно да се спремимо; можете мислити кад је моја мајка понела своја три шпанска дувара како би отклонила промају, која зацело бесни у том старом двору. Ја надгледам тај големи пртљаг а у тишипи замитљам мотриље, куле

према северу, галериЈе пуне предака и аветиња, па онда оног кукавног, у пола лудог богаља, који без сумње своју кукњаву уплеће у зујање ветра по дугачким ходнидима. Еј, како ли ме то све усхићава! (Наставиће се)

НОУКА ХАРТИЈА ОД ДРВЕТА

Од Граца до Кефлаха начињена је жељезниц-1, да извози смеђи угаљ понајвише из кефлашких угљара; али имаде и других ствари, које се у велике довозе и одвозе. Тако је одмах близу кефлашке сганице Пихлинг, куда се из Фордернберга шаље звиздана или ливенога жељеза, да се ту од њега прави меч или мекано жељезо (гвожђе), које се оталеп развози на све стране. Заисга је нама мило гледати, како се плоче од звиздана мећу у живи угаљ и с њиме мијешају дугачким жарачем, али марљивом раднику пуца особито љети мозак од ватре, а од труда купа се у своме зноју. Чисто ми се чини као да и сад гледам, како се бубла усјанога меча вади из оне пећи и на тачкама*) привезе к справи, која се с њих дигне и под велики гвоздени маљ смјести, да под њиме добије већу густоћу и одређени облик. Вриједно је видјети и оно истезање или тањење ове коцкасге масе у четвртасте шипгсе; о, како се вијуга и иружа ужарено жељезо, вај како ли га брзо и они млађани радници дочекују и с клијештима у рукама затичу у све тјешње и тјешње отворе, док не буде до мјере истегнуто! Жао ми је што не имадох када да завирим ма у коју угљару или рудокоињу угља; журио сам се да у Фојтсбергу разгледам творницу стакла и хартије. Управо сам погодио са својим друшгвом доћи у творницу стакла, кад су правили фртаљуше (бочице од четврт литре), цилиндре за свјетиљке и скленице за укухавање воћа. Некако је човјеку необично, кад уђе у коју творницу, јер у ирви мах све му се причиња друкчије него што му стручне књиге кажу, али се опет брзо нађе у свему. Нек остане 'за други пут како се прави сгакло и

*) Тачке су ручна колица с једним точком (колом).

како се глача (или бруси), гравира и бојадише, па и како се од каше начини труба хартије из једнога комада, који је десет тисућа метара дугачак; а сада да чујемо како се од дрвета прави сурогат за хартију. Међу оним материјалом, што га у реченој творници требају за ирављење хартије, бјеше много печа или труба »дрвенога штофа«. У овоме вијеку, гдје се толико папира или хартије троши за свашто, не може нико да намакне толико рита или прња колико их треба, прем да и сиротиње бива сваки дан све више и више; па за то су људи тражили и још траже сурогате, т. ј. таке ствари, којима би се дао накиадити тај недостатак. Гдје су она времена, када су људи само у камен, у олово, у непечену опеку (цигљу), у дрво, у слонову кост итд. урезивали што су жељели да се знаде или да се сачува за позна нокољења? Писало се његда и на брезовој лили, и тако су ондашњим »ђацима« улијевали мудрост брезовим материјалом са оба супротна пола. Нестаде и дрвених таблица, које су биле бијелом бојом намазане или воском павоштене. али се и дан данас чује у народу: »Држи као у воску«. Има једна водена биљка што је зову »Р-ару 1 *и8 апИуиогит« или »Оурегие Раругиа« па од ње су од памтивијека у Јегипту правили материјал за писање, који се звао као и биљка »раругиа«; па је и у Киии Бог зна од када било такога материјала, али од памука. Но у Јевропи су тек у XI вијеку почели градити материјал за писање од памука и памучних прња, али је име »папир«, поставши од ријечи »раругив«, прешло на све, па чем се пише, изузевши пергаменат, који је прављен од овчјих, козјих и магарећих кожа. Пишу, да су у историјско доба Грци за биљку