Стражилово

461

много, доказујући да су та имена словенскога поријекла, али је успио. Ево за примјер, како он доказује словенско поријекло имену ријека Аггов (Рашка) и бћушоп (Струма). Аггов (ријека у Тракији 456 пр. Хр.) Него<1. ; Т. Реиг., Мп. Апк>п., АсЈа в. А1ех.; данас Рагака. Од словепскога коријена РТ>С, г'8, ономатопоетскога имена за ток и шуштање воде, потјече непрегледна множина словенскијех имена ријека и вароши; испореди Еав, Еаза, Еазешса, Кавхпа, Еа81В1са, Кавка, К&8а, Кева, Ејаапо, Ее8П1к, Ее81са ; Ке8а1;а ; К18по ; Ео8 ; Е'8, Еова, Еива, Кивауа, Кивека, Еагапу, Кеаоу, РЂШАВА у опће; Огеауа, Огаа, Ог§1са, Огв1к и друге ријеке и вароши у Русији, Литавској, Нољској, Чешкој, Словачкој, Србији, Бугарској, итд. — 81гутоп (ријека и варош у Македонији 456 пр. Хр.) Негос!., Тћик., 8ку1., 8кут., р1У., 8(;гаћо, Ме1а, РНп., Р1о1. и други; негда 8|гитеп, данас 8ћ-ита; испореди би-шпа ријека у Германији, 81гит1еп ријека и варош у Минској, 8ћчгтјса г бћ-итезшса и друге ријеке и вароши у Македонији и другђе: испореди вћ-шшеп, пољски врело, што је ближе 8ћ'1топ-у иего 81;гот, јер у=и. Боже! Чијега су поријекла иста ова имена по Пољској, Руској, итд. ђе није било древнијех Трачана са балканскога полуострва? У животу св. Димитрија (-ј- 529) називају се домаћи народи Македоније: Бго^оћЉе, 8а§ос1а1;1, Век^егећ, ВеапШ, Ћег/лп већ уобичајенијем именом Словена,*) који су ирви правили барке од једнога јединцатога трупца. Јер такове барке карактеришу Словене, које су само они од искона правили; отуда слиједи да су трачки и македонски Словени потомци пражитеља трачкијех. И ђегод историја знаде за Словене, свађе онђе налази и овакове барке, шта више данас се ископавају и онђе, ђе је одавна нестало Словена (у Швицарској). Јелини су их назитако древно доба, то со догађа и у наше просвећено XIX столеће. Чувени путник, Нијемац др. Хајнрих Барт, пропутовао је 1862 год. неке иредјеле Македоније и Старе Србије, па је чисто српска имена сасвијем нагрдио. Навешћу по Гоичевићу (стр. 50 и 51 српски превод) неколико имена: Марко КбП (Марко Краљевић), .ОгеоуЦ;8а (Ораховица), 8Ге(:1 ТгезкаВо&гагИзза и Тгебка-Е1зз1-Во§'аго1 (Света Богородица-Трескавец), КаИ^за (Ракитец), ХЈгавпИва (Враштица), Нтоуа (Иново), ОесПпа (Дедино), 81;гит]'а и 81;гитп11:8а (Струмица^, Огибсћа (Скоруша), ЛУ18ћегеп (Бисренци), итд. Ко би рекао, да су то чисто српска имена ? Данашња словенска Филологија била би ирва, која би то занијекала, кад би, рецимо, путни извјештај Бартов припадао времеиу Страбонову и наружила би свакога, ко би се усудио рећи, да је записивао чисто српска имена. *) 8с1ауепогшп §;епз патего 1пЛп1<зо ех Вго&оћШб (Драговићи), 8а^о(1аМб, Ве1е^еге1л8 (Велегостићи), ВаепШз, ВеггШз (Брзјаци), геНдтз^ие, с(иае ргјтит ипо ех Н^по пауез ргаерагаге (Нс1(1егап1з.

вали словенском ријечи хада^о?, -ласмрш, когаћ, когаћек, корабљица. А да се Дрогобити, Сагодати, Белегезети, Бенити и Берзити у животу св. Димитрија изрично не називљу Словенима, не би се дапас рекло, да су Словени, него да су несловенски народи, којијех је једноставно нестало. Живот св. Димитрија не приказује их као досељенике, него као домаће народе, који су имали своје кнежеве византијскоме цару потчињене и своју народну управу, која им је остављена још онДа, када су их нокорили Римљани.*) Из свега овога слиједи, да треба забацити теорију о сеоби Словена на балканско полуострво. Модерна историја сашла је са научнога иута свога и изгубила је сву научну озбиљност. Она иронично вели, да је Трачана тако нестало, да им се једва знаде за име. Роворећи то, презире она старију своју другу, која о томе не говори ни ријечи. За Бога, како је могло тако нечујно нестати Трачана, за које Иродот вели, да су највећи народ послије Инда, да сувремени писци не би о томе ништа знали и нама казали. Трачане, јер су неслоаши били, покорили су Јелини и Римљани, али не за то да их искоријене, него да им служе. Шта више цареви Елијус Като, Константин и Клаудије насељују у Тракију и Македонију прекодунавске Гете и Сармате, сроднике Трачана, ле с тога, да појачају становништво своје царевине. Историја разликује Трачане од њиховијех господара Јелина и Римљана. Они су били под врховнијем господсгвом византискијех царева а у корди су их држали чврсти градови, који су подигнути били у срцу њихове земље**) или на обалама мора и у којима је била царска војничка пос&да. Римљани су старосједиоцима остављали слободну самоунраву. Као што свагда бива, тако су и тада поједине одличније породице па и читава мјеста почела примати латински језик и обичаје а с њима мало по мало узеше и уређење римских муниципија. Модерна је историја свакако на криву иуту, кад каже, да су исконски Илиро-Трачани листом поромањени. Римљани су ратовали жестоке ратове, док с ) својој власти покорили цело балканско полуострво. Па и онда је римска власт имала с балканским народима крвава посла баш с тога, што балкански народи нијесу били вољни подносити туђинскога тешкога господства. Ако су сада поједиици па и читаве области примале латински језик и римске *) Еуоса4х8 ех ко4а ргоушиа ргшсцрЉиз (жупани) сопуегЉнп ћаЉиН. I. ј ушн XII. V. 29. **) СЈшЛ уо1ип* т тесШз ћагђагогит ге^отћиз Сггаесае игћез. 8епеса I. 106.