Стражилово

480

Да би свако могао из овога докучити шта фали у појединим китицама, т. ј. који стихови — јер их, као пгго сам иапријед казао, нема у Петрановића — треба да кажем, да се на сваки трећи стих у појединој китици додава трећи, а на најпотоњи опет најпотоњи стих од сваке претходне јој китице. На пример у XI китици, гдје трећи стих гласи „Нека мачка мише лови", додава се: „Нека миши...", „Нека седло...", „Нека коњиц..." и т. д., а на најпотоњи, који гласи „Не шће мачка мише ловит'", додава се: „Не ће миши...", „Не шће седло...", „Не шће коњиц" и т. д. Тако и на дванаесту китицу, само мјесто „Не шће" говори се свуда „Поче", изузевши „Сташе" код миша. Ово је најдужа пјесма играчка ове врсте, што је барем ја познавам, а игра се као и све остале, сличне, у Врчевића. У Врчевића најдужа је од једанаест китица, јер као така, има само једанаест набрајања, док ова има дванаест (од „пелин" до „момка"). У Херцег-Повоме, јунија 1894.

——

Није ли грјехота не извести оваку скитачицу на прав пут и не дати јој изгубљено пристојно рухо? Али ипак ја не вјерујем, да се иста гдје у нашем народу не употребљава при игри, и ако не у овој, а оно у приближној цјелини. Ја мислим, да је наша дужност, да очувамо своме народу тековину његових предака неоскврњену и да му покажемо за какву су је сврху његови стари употребљавали. Кад бисмо овако кроз прсте гледали на његове умотворине и у будуће, сумњам да би се више и страни народи њима дивили; шта више смио бих поуздано тврдити, да бисмо и сами ирема њима охладнили и постали индиферептни. Зар није тако ?... Ко је иоље пажљиво прелиставао наше новије нар. умотворине и успоређивао их са старијим пристаће уза ме; ко се ггак за њих не интересује, тога нијесам ни имао на уму, пишући ово неколико редака. Оволико само за данас, а у будуће, ако бог д&, донијећу оппшрнију расправу ове врсте. Вељко Радојевић

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Гроф Лав Толстој написао је једну оперу, коју је у ноте етавила једна госпођа. У тој опери Толстој износи своје мисли о ракијској кузи, и крстио ју је „Ракиџија". Та је опера већ неколико пута у Русији прикавивана, но на руске сел.аке, којима је управо намењена, није имала никаква утецаја. М. — „Вег1. Вбгзеп Сиг." јавља, ца, ће се у великој арени, која се до данашљег дана још из римских времена сачувала у Верони у горњој Италији, — приказивати класичне трагедије иа старог и новог доба. У арену може да стане 50 000 особа. м.

С М Е 0 И Ц Е

(Посматраље два морског са наздушвнх балопа.) Енглески вавдухопловци Сгеврј§:пу и бјттопз описујући своје путовање по ваадуху преко канала, што дели француску од Енглеске, приповедају ово: Пред нама је била аемљина новршина као каква најлепше израђена мапа. Но крстарећи тамо амо опазили смо још нешто, што нас је јако изненадило: ми смо видели на дну морском све,

што је тамо: дубљине и прудове у разној величини, стене највеће до најмањих, пећине — једном речи: све смо могли најлепше разазнати. Струјања морска била су од неједнаке боје и у даљини се губила, као што се губе реке. 81ттоп8 предлаже, да се то употреби ради испитивања дна морског близу обале, које је по досадашњем начину веома и скупо и теретно. — Иа и О-. у. Во^из1аузку у својој књизи : НапсЉисћ (1ег Осеапо§ргар1ие вели о томе ово: Нешто врло интересантно опазио је А. Моге1 пловећи једном по ваздуху у Шербургу 21 августа 1876 године: кад је био 700 метара изнад мора, које је на том месту дубоко 60 до 80 метара, видео је све како је на дну морском и то тако тачно и најмање ситнице, да је могао прецртати. — На тај ће начин сад да траже остатке руске лађе „Русалка", која је потонула у источном мору. м. (Нов фонограф) конструисао је механичар Келцов у Берлину, и простији је од досадашњега. За сада Келцов мисли, да његов ФонограФ буде место каквог стенограФа. Ва. љак у Едисоновом ФонограФу је од восдеа, у који се звучна таласања металне мембране уцртавају; у Келцовљевом је ФонограФу тај ваљак од тврдог сапуна. Сапун може да издржи и највећу врућину, те по томе може се употребити и у тропским земљама. м.

САДРЖАЈ: Иесништво: * * *. Сејина реч. Дневник једне жене. — Поука: Нрадомовина Срба. — Књижевност: ВасШив егоИсив. Једна скитница у подерану руху. — Ковчежић: Књижевне белешке. Смесицв.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. —• За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижарници Дуке Јоцика у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду

Издаје књимарница Дуке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.