Стражилово

528

повуче, водићу регименте главом ја!" рече Скобељев. Као обично, нареди генерал да свирка засвира. Музика Владимирске регименте удари гласно у „ Воже, царја храни —" и у разне ватрене маршеве. Регимента се добро држала у кораку, као на паради. По који пут се затрчала, а онда се на команду сагла. Непосредно пред турским шанчевима зграби обрштар, велик, дебео човек, заставу па уз гласан клик „Ура!" поведе чете у трку на јуриш. Исто тако смело и одлучно промарширали су крај генерала момци од Костроме. Скобељев салутира регименти, и њима викне „У име божје!" а уз то дода: „Децо, не треба нам заробљеника!" а то је значило: „Без икакве милосги поубијајте све!" Победа поче нагињати на нашу страну. Регимената, које су продирале, нестаде иснред очију.. . Генерал Гурко био је без спора храбар човек. Но без невоље није ништа метао на коцку те његови ордонанц-официри нису морали сваки дан смрти гледати у очи. При свој суровој спољашности му видело се на њему ипак да има добро срце. У регименти га се бојали и знали су врло добро, да није добро у несрећан час наићи на „Баћушку", а то се дабогме дешавало често. Кад је на путу у Шандорник стигао дебелога педантичнога генерала Д., који је јахао на гојазну коњу, а за њим момак, кувар и читава свита слугу, одмах га је напао. „Ви ваљда, ексцеленцијо, ми-

0 М Е 0 И Ц Е (Фајумски панируси.) У бечком музеуму недавно је отворена интересантна изложба: наиме показују се свету 10.000 комада папируса из Фајума, које је ерцхерцог Рајнер купио пре неколико година. Та збирка је нешто јединствено. Списи, из којих је та збирка сложена написани су у 11 језика и обухватају време од 2500 година. Сви су прочитани те из њих дознајемо много шта о култури, о јавном и приватном животу старих Мисираца у разним вековима. У тој збирци има трговачких писама, уговора, квита, тестамената, за тим многобројних романа у рукопису, кројачких рачуна

слите, да сте на какву теферичу у Вашој тамбовској губернији?" — „Боже сачувај, ексцеленцијо!" „У тамбовској губернији, велим Вам, онде се нутује сједним коњем!" викне „Баћушка" громовито. „Ииајте доброту те наредите, да се одмах испрегне! Ја ћу све упрегнуте коње побацати у понор!" Генерал Д. није знао шта ће, салутира само и одговори: „Но заповести !..." Мало подаље уиело се једно одељење, од прилике њих стотина момака, да са два коња из блата извуку кола, која су била натоварена официрским стварима. „Чије су те ствари?" — „Командантове, ексцеленцијо!" одговорише момци. — „Зовите команданта амо!" Овај за час дође сав блед а рука му дршће на ободу капе. „Ваша кола читаво одељење војника свом снагом вуче из блата. Што имате само два коња ? Срам Вас било, обрштару! Одмах наредите да упрегну волове, иначе ћу Вам кола бацити у понор." Кад се дошло ближе бреговима, указала се драгонска регимента у велику нереду. „Нека дође командант!" — „Је ли то Ваша чорда?" — „Моја регимента, ексцеленцијо!" — „Није регимента, него чорда, рекох! Одмах да сте уредили логор! Та то је зазор и срамота!" Командант брже одјури, да изврши налог . . . Таквих занимљивих детаља има веома много у Верешчагиновој књизи. С иемачког

(неплаћених!!) и једно љубавно писмо из године 1200 пре Хр.! За тим су у тој збирци нађени поједини одломци из грчких писаца, па и једна врло необична исправа, наиме сведоџба издата једном грађанину од местне власти, којом се сведочи, да је тај грађанин, покоравајући се царској ваповести принео боговима жртву. Та се исправа звала „1л1зе11и8" и издавана је оним хришћанима, који нису хтели бити мученици а нису хтели ни своју хришћанску веру напустити; то су они хришћани, с којима је гоњена хришћанска црквау III. веку доста имала посла, и звали су се „^Ље11а1з1с1 и . м.

САДРЖАЈ: Песништво: Цветак у роси. Уз пехар. Сећање. Осман-агино војевање. Дневник једне жене. — Поука: Прадомовина Срба. Китови. — Књижевност: Верешчагин као књижевник. — Ковчежић: Смесице.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. на по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукогшси се шаљу уредништву а претплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Лукв Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетића.