Стручна поука за подизање индустрије и занатлиства које треба што пре остварити, да нас не угуши економска и финасијска криза у коју смо запали

рамена на ен ен

= 31 за своју војску сваке године 25 до 30.000 комада. И свагда је се прво морало сврџшити оно што је било на: ручено за немачку војску, па после за друге државе 1910 год. наша је држава наручила поново 32 хиљада пушака брзометних за наоружање наше војске. Тада сам ја био одређен у комисију за пријем тих пушака, и провео сам у тој добро уређеној фабрици годиоу дана. Пријем ових пушака био је и сувише спор, јер је баш у то време рађено 'за 5 држава, за Немачку, за Србију, Перу, Брази: лију-и Аргентину. Све су те државе имале своје комисије, које су примале' оружје. У то доба ја сам имао прилично слободног времена, а имао сам и лепога поштовања од стране фабричког особља, јер су ме свипознавали, као одличног стручњака за пушке, па су ми зато указивали велико поштовање и зато сам могао да испитам и сазнам' начине, на који они заснивају своје фабрике и њихова унутрашња уређења. Ту сам добио податке, да су 'све'њихове фабрике засноване на акцију и да код Бах постоје акционарска друштва за подизање индустрије, и даје млађи брат Павле Маузер акционар у 12 фабрика и да је његов уложени капитал у свима овим фабрикама износио тада око 125 митиона злат. марака а старији брат му је тада био умро. Тада је Павле Ма. узер бие саветник за индустрију лично код бившег пара Немачког Виљема. Он је често пута ишао код цара на саветовања, имао сам неколико пута прилику у Обендорфу и Штутгарту да видим, кад Павле Маузер полази на пут у Берлин, а по неко од његових познаника, нађе се са њим на перону да разговара; више пута га воз да завршитразговор по 15 па и 20 минути, и неће да пође док он, неседне у воз. Он је добио и титулу, звао се „Фон Павле Маузер“, Имао сам прилике и части да се упознам са овим велим умним човеком. Он је знао да сам и ја имао свој изум и да сам ја на његовој пушци — Маузер — извршио реконструкпију: и поправио на брзометну, па је према мени имао велико поштовање и кад год ме је нашао било, на улици, било у хотелу, свуда је веома љубазно пришао к мени и поздрављао се са мном, седели смо доста пута у друштву и разговарали у онолико колико сам ја знао немачки говорити. Чуо сам доста паметних ствари од њега, а колико је он имаојпоштовања према мени можемо се најбоље закључити из гога, што ми је сваког хришћанског великог празника слао честитке, све до великога светскога рата, које ја и