Стручна поука за подизање индустрије и занатлиства које треба што пре остварити, да нас не угуши економска и финасијска криза у коју смо запали

| | ' % |

Завод у Крагујевцу. Неспорно је то, да ми морамо имати те војне установе, бес питања дали су оне рентабилне за државу или не, јер код војске има много стварн које се из разних узрока немогу поверити прифатној индустрији и ткве ствари морају се израђивати под управом и руководством воних власт, без питање колико оне коштају, и дали су скупе, јер оне се морају израђивати у војним устанома. па ма колико оне кожтаје; а ту нема велике штете ни по државу ни по наред јер новац остаје у земљи, па макар те коштало 4 и 5 пута скупље, у томе меможе се тражити конкуренција зато су то војне потребе, ствари о којима неможе и несме сваки знати; али сад има да се постави питање великих радова који се морају изводити за наоружање и преоружање наше војске; дали се они у колико могу изводити у манашим радоницама војних објекта и дали ће се тим радовима ш у колико моћи задовољити потреба војске, без обзира нато што ће радови коштати скупље него што би коштале набавком са стране. У те потребе треба подразумевати, артиљерију, арт. приборе, пушке, митраљезе, митраљеске приборе, машинске пушке, револвере, аутомат, пиштоље, артилериску муницију свију калибера, пешачку муницију свију модела. митраљеску муницицу свију модела, револверску мупицију и тд. све напред побројане војне потребе морају се у довољној мери спремити за времена, без одлагање и без обзира на жртве народа, и државе, јер је ту живот војске и жирот народа, али ја из добоко стеченог искуства могу казати, да се у на. шим војним објетима никада неможе рспети, да би бар једна грана поменутих потрера могла се у нашим заводима израдити да подмири потребу у довољној келичини, јер се из разних разлозлога неможе у нашем заводу помишљати на какву већу рентабилнију шродукцију, зато ште поменуте установе нису по самоме свом урећењу унутрашњем удешено за велику продукцију и рентабилни рад. у првом реду напомињем крута администцанију, она везује слободне руке свима почевши од управника заводо па до надзорцика радионице. Нико од њих неможе и несме урадити сно што он налази да је добро и корисно за рад, већсваки мора се управља онако, како то прописи налажу. Ту рад већ мора да трпи штету и продукција неможеда задовољи потребу. Управи је одузето право законским преписима, да она може вршити набавке слободном инициативом разних материјала, који су потребни за рад, већ то мора чинити