Стручна поука за подизање индустрије и занатлиства које треба што пре остварити, да нас не угуши економска и финасијска криза у коју смо запали

И 66 то доведи човека да се зачуди и запита Зар код толико школованих и интелегентних људи у нашој земљи ненађе се бар њих неколико предуктивних људи, да покрену питање за остварење индустриских предузећа и да се постарају да се оснују индустриске банке, са којима би имали могућности да се подигну фабпике у нашој земљи бар за оне крупне ствари од којих би имале много више и сигурне ренте, него од давања новаца под интерес, и тиме учинили би велике услуге својој држави и народу, али ја се надам да ће та наша интелигенција лако увидети своје раније грешке и да ће учинити све могуће жртве, те да се индустрија створи. Мислим баш да ће наша интелегенција најлакше и најбрже увидети оне опасно:ти, у којима се наша земља налази и којој прети опасност од економске кризе, и да би се о томе најбоље уверили, нека загледају у биланс увоза и извоза, тамо ће видети да наш извоз подбацује, више од једне милијарде, што значи да више износимо новаца из земље. То значи кад један трговац или обични грађани, чини веће трошкове него што има прихода, онда он постаје презадужен и банкрот. зато ја се надам да ће наши банкари и новчане установе, све добро промислити и увидети, да отуда и њима прети голема опасност, и да они неће дозволити, да наша земља и народ даље стоји на бсжјој вересији, ми морамо наше стање поправити, а тек онда кад наш извоз буле већи, од увоза, бар за пола милијарде, тек онда ће наш народ оосетити благостање у својој престртној држави. Ми неможемо дозволити да наш народ у појединим покраји нама, умире од глади, и да чека да му држава купи хлеба и да напушта нашу земљу и да иде у туђу, те тамо тражи посао за себе и своје породице, Нама треба да томе народу створимо рада, да заради за свој живот и своје породице, несмемо дозволити, да се код нас ствара школован пролетаријат, јер је он већ на помолу, од кога прети највећа опасност, по друштвени живот, Треба добро премислити, колико треба један човек да потроши са школовање своје деце, даби им осигурао будућност, кад заврше школу, онда држава, нема где да га постави, јер су надлештва препуна, а буџет преоптерећен, па онда шта да ради, та наша омладина, на коју су њени родитељи утрошили и последњу пару, за спреме и спокојан живот, наједанпут, долази да нема државне службе ни спокојство. Држава неможе њима