Стручна поука за подизање индустрије и занатлиства које треба што пре остварити, да нас не угуши економска и финасијска криза у коју смо запали

зри оан мена о свије

пад аб но не све могуће зграде за чаурницу и све машине, које је морао набављати са стране"и' што је могао за то време израдио овде, он је кантј сао и израдив. у заводу, за ту израду он је дао директиве и на тај начин му је чаурница била потпуно готова 1884 год, и рад је отпочео у највећој мери израђи. вање 100 до 120 хиљаде метака дневно, Ра "маузерову пушку, поред пибадове муницији, која је тада рађена у већој мери јер су пипадове пушке биле у наоружању у 1885 год. Он је исталирао нову упаљачницу за изралу упаљача, за дебанжове топове. За ту радиониц/" бн је набавио врло мали брдј најнужнијих машина са стране а ресто већим делом сам уконструисао. Па до његовим руководством инсталирано је у заводу 1886-87 шрафнелница за израду Дебанжових шрапнела год. Он је' инсталирао нову шрапнелницу 834 израду шраннела“ за де банжове топове и за њу је већим делом“ машине конструисао у заводу: 1888 и 89'год. он је подигнуб нову пиротехнику са најмодернијим машинама, које такође већим делом сам конструимсао у заводу. Подигао више нових здрада за магационе и мање радионице. Исте годиме он је конструисао неколико нових машина'и дао је да се под његовим руководством израде у заводу, које су биле послате у Париз на светску изложбу; и ту је био награђен његов рад са златном медаљом. Го дине 1990 и 91 он је подиго барутану у Обилићену код Крушевца, 33 ту барутану он је коструисао "најсавршеније трибине и све остале потребне машине овде у заводу у његовом поручју и коштало је много јевтиније чего да је набављао са стране. У исто време; вон је у Заводу подигао нову пушкарницу и нову ливницу гвож: ба коју је инсталирао са модерним пећима. Поред свију

оволиких радова на државиим пословима он је, још израдио планове за подизање 2 велика млина, који су подигнути у Крагујевцу под његовим руководством; За извођење ових великих и тешких радова“и успехе "ретко чувени у светској индустрији поч. г. Селасковића чинило је много, то, што је он био одличан практичар, Био је мирне нарави и прилагодан човек, он'је' 'знао да даје лепе поуке радницима. Њега. никада није либило' да стне за шрафштоком и да узме турпију и стуже и' да пекаже како ваља радити, од њега су занатлије исдрпи: ли лепих поука међу које и ја спадам! Он није 'ник ад

"хтео да казни радника, хтео је само да га 'опомене је