Студент

Састанак савета покрета светског омладинског конгреса

16 августа, одржан је састанак Савета П.С.О.К. чије је заседање било од великог значаја јер је долазило одмах но одржавању Међународног емладинског дана и пошто је на њему требала да се донесе одлука, где ће се и када одржати идући Конгрес омладинског покрета. На овом заседању били су присугни делегати 14 држава и посмаграчи из 7 држава. Поред тога били су заступљене и седам међународних ор ганизација. Остале државе су се писмено извиниле да због удаљености и материјалних тешкоћа нису могле да пошаљу своје делегате. Међународну унију за Друштво народа претстављао је њен генералнн секретар проф. Рисе Као делегати Београдоког одбора П.С.О..К били су Милова« Матић, Станко Џингалашевић, Ђура Нинчић и Иво Рибар. За претседника овог заседања Савета једнодушно је изабран Кашпарек лред. чсхословачког олбора ПССК-а. Пошто је седница отпочела амерички делегат Каден, позвао је у име нацисналног америчког мировног одбора да се идући Конгрес одржи у лето 1938 у Њујорку. После свестране дискусије у којој се нарочито расправљало о финансијској страни овога предлога, донесене су следеће одлуке: Да се други Светски омладински конгрес одржи у августу 1938 у Сједињсним државама и то у једном од Университета у близини Њујорка. Национални одбор Сједињвних држава умољен је да на себе узме старање око техничке припреме? овога Конгреса. Да 6и се смањили издаци потребни за одашиљање делегата и тиме омогућила бројнија представништва, Амерички одбор је преузео на себе сав трошак око боравка делегата на америчком тлу. Поред овога решено је да се учини све што је могуће да се добију знатнији попустн на паробродима и да се створи једа« специјалан фонл који би омогућио одборима мањих држава да пошаљу своје де.тегате. Програм другог светског ом.тадинског конгреса као и осталн детаљи утврдиће се на ндућем заселању Савета, које ће се одржати 10 и 11 децсмбра, пошто се о свему буду сас.тушала мишл>ен>а свију нац. одбора и међународних органнзација. па чак и оних који још не учествују у Мировном покрету. На тај начин пружиће се чова прилика да сно организације и земље које нис\- биле у Женсви лођу у Њујорк и тиме ојачају Међународни ом.талински фронт Мира. Порсд доношсња ове значајне одлуке. дискутовало се је п о ралу на учвршђивању наииона.тних одбора. који претстављају основу и главиу активност читавог покрета. Тако је препоручено да се организују национа.тни КонгреУи на којим 6и се расмотрилз питања која ће бити на

Здравствено стање СТУДЕНАТА на Београдском универзитету

Београдски Униеерзитет, релативно млад, постао је пред иностранством већ прилично познат по своме научном гласу. Исто тако слушаоци његови тј. универзитетска омларина, постали су целоме свету познати по својој конструктиЕној делатнссти и приљежности у односу на питана културе народне просвете, као и подизања и чувања слсбодарске културно-научне тралиције свога Универзитета. Али јсш јегна чг.њеница о којој се мало говори и са којом јавност још није ни близу упсзната, могла би прснети на далекс глас, али лош глас, свог Универзитета. То је здравствено стање наших студената. Очајне прилике у томе погледу говоре да је већ крајње време да се о томе поведе рачуна и да се стане на пут свима узроцима, ноји изазивају ту пустош међу унисерзитетском омладииом. Нису нам познати подаци о здравственсм стању студената иа аагребачком и љубљанском Универаитету, алн с обзиром на сличне прилике и услове под којима се данас студира на сва три Универзитета, држимо да адравствсно стање студената није ли тамо много другачије. Од 8000 студената на нашем Универзитету скоро 2000 болује само од туберкулозе тј. скоро 25% од укупног броја студената. Стога се справом може сматрати да је она постала у правом смислу масовна студентска болест. Рекли смо мало пре да се мора стати на пут узроцима који стварају предуслове за овакво масовно ширење не само туберкулозе него и неких других болести о ксјима ће доцније бити речи. Зато Си сад морали осветлити читав проблем здравственог стања студената са те стране а затим говорити и о самим болестима као последицама, јер укаже ли се правилно на уароке а затим ако се они и отклоне пола је посла снршено, практична медипина ће без тешкоћа савладати па и искоренити последице т.ј. болести. Стога читав проблем здравственог подизања има двострани карактер. Једна страна се односи на саме узроке, који стварају терен за болест. и има несумњнво свој корен у ссцијалној стварности данашњице а друга се односи на само практично питање лечења болести. Свакоме је данас јасно скоро, да нека болест тј. њени узрочници у самоме организму не би били опасни да спољашњи фактори нису припремили терен за развитак саме болести. Главни тај фактор је, без сумње, економско стање студепата. То најбоље доказује случај туберкулозних обољења студената. 25 процената болује од ње. Није нам псгнато соцпјално псрекло оболелих јер Унпверзитетска полнклиника п{>и Фсилу за злравстводневном реду Другог конгреса и изабрале делегације које ће изабране на тај начин, у истини моћи да прави.шо и пуноважно заступају омладину дотнчне земље. Поред овога би.то је говора и о одржавању регионалних конференција. На крају заседања читав Савет је понова једнодушно изразио своју чврсту вољу да продужи рад на спровођењу одлука Жсневског конгреса, подвлачећи још једном дух и главни циљ Понрета светског ошладинског конгреса, који се састоји у окупљању целокупне омладиие без обзира на националне, верске, политпчке н филозофске разлике. Покрет је руковоћен [едном једииом мишљу да се јединством свих снага мира уштеди младој генерацији и читавом човечанству нов светски покољ, да сс осигура победа Мира, тог најдрагоценијег људског добра.

ну ааштиту студената одакле смо узели падатке, није гсдила статистику у томе смислу, али ако узмемс податке, који се односе баш у погле ду саме туберкулозе на целу наЉу земљу, снда еиднмо да у том случају од туберкулсзе \мире просечно 13,С% од опште смртности; код раднкштха, пак, 46% од спште смртности умире од туберкулсзе, тј. сксро три и по пута гише. Од разних болести, пак, у нашој земли износи просечио смртнсст у стгнсскма с једном ссбом 163,5 случајева на IССO станогника, а у станогима са преко 4 собе скега 3,4 случаја на IССO станогника. Дакле, ако закључак, који се намеће из тих података, који се сгнсси па целу земљу, пренесемо на I ниЕсрзитетски терен, менимо слсбодно рећи да болести и на Универзитету погађају материјално цајнеобезбеђенији слој студенстЈа, тј. снај слој чије шигстне прилике најбоље погодују разгитку раанкх бслести. Број сиромашних студената на Упигерзитету је геликите је, несумљико, са тиму вези овако лоше тесаше студената у здравственом погледу. Није овде ни место а кратко је и време да се исправно и јасно разради и објасни питање шта тера ове људе да студирају. Еконсмске недаће које су захватиле читаво друштво а иајвише сељачке, радничке и средше друштвсне слсјеве, сиемогућују синсгима родитеља, који прппадају огим друштвеним слојевима, пристојан живот за време студија, а сни су баш најбројнији иа Универзитету. Поред тога, испостављају се пред студен има и на самом Универзитету миоге тсшкоће ексномског карактсра, које см мора пребродити ако жели да заврши студије. Ту је читав један систем разних такса: испитних, лабораториу мсних чија висина у већини случајега и не одговара вредности утрсшсног материјала, затим школарина и друге. Све то скупа престагља тсшку препрску слободном студирашу и стгара се на тај начин нека врста ексномског нумерус клаузуса, који разуме се погађа један одређени слој студенства а то је снај сиромашни и средње стојећи. На тај би начип требало да се спречи прилив студсната иа Универзитет јер постоји тобсж хиперпродукција иителектуалаца. Међутим, прилив ће на тај начин бити стварно спречен, али ко ће тиме бити погођен, то се зна, а зна се ц то да се на тај начин ствара монсполизиран.е науке за један огређспи друштвени слој. Али да се гратимо на нашу ствар. Како рекосмо многи студснт на Унигерзитсту наилази на ексћомске препреке. Како од куће нсма много а у геликом броју случајега и ништа да очекује, то се пред њим постагља па Упигерзитету не само питање студија и учсња него и старање за сам голи живот. Због тога није реткост срести данас студента у Београду, где обавља најразноврсније послове, бнло као чиновник у држа!ним и прпватним предузећима и надлештгима, за мизерну плату као днсгиичар, хопорарац и сл. Или, пак, као најобичнијег мануелног радника, Тестерашког, млекаџиског посла не стнди се београдсни студент, јер се ради о хлебу, треба н'ТО пре завршити студије, да би се, мсжда, дошло до бољег живг.та а мсжда и чекало по Дl,€ и више година као незапослсн. Подучакање шкслске деце такође прсстагља начин на који се некако мсже животарнтн. Напорне студије а поред тога свакидашња брига за живот, тснlки физцчки ралоги, напречање по разпим

надлсштвима и око подучавања деце затим перманентно гладовање, несумњиго је да остављају свој печат ла здрасљу младића којима би баш у то доба требале повољне животне прилике више него икада, Какве псследице то све оставља одмах ћемо гидети. Универзитетска поликлиника сабележила је у школској години 1936/37 339 нових туберкулозних сбсљења од којих 124 случаја акгигне туберкулозе и 215 латснтне, и 214 случаја нервних обољења код студената. Када смо овде навешћемо још неке цифре из којих ће се моћи бар приближно добши слика здравственог стања студената. У Универзитетској поликлиници извршено је у школској год. 1936/37 2347 нових преглепа и 5519 поновних, у свему 7866 прегледа. Уп>ћсно је у болнице, разне клииике, на лечење, операције и на амбулантна лечења и прегледе 1434 студента. У срему је у школској год. 1936/37 било 2759 оболења, од тога болести срца 12 3, органа за дисање 237, органа г»а варење 239, туберкулозних 339, нервних 214 итд. Све би овс цифре поразније изгледале кад би се узели у обзир и они студснти, који за време студија не бораве у Београду а број тих је око 2СOO и који се због тога и не користе Университетском ноликлиником. То су обично они најсиромашнији, који Универзитет посећују само за време испитних рокова, Због тога би ова статистика сигурно имала другачији изглед. Лекари Унив. поликлинике, који су вршили кућне посете студената наводе да су у много случајева имали прилику да виде како у маленим, мрачним и влажним собама станују по три и четири студента заједно, а дешавало се да је становало и по 6 до 8 у једној просторији. Дакле, несумњиво је да су то све узроци који су припремили овако плодно поље разним болестима а највише туберкулози, тако да скоро 2000 студената болује од ње. Те су узроке почели студенти настојати у задње време да отклоне не би ли некако стали на пут болестима. Вођена је дуга и енергична акција за укидање тешког система такса и школарине и која је донекле и остварена јер се на тај начин ипак ствара мо гућност слободнијег студирања. Даље, поред ФонДа за здравствену заштиту студената у који сваки студент уплаћује одређену таксу, али који разуме се није у могућиости ни близу да удовољи све потребе у цогледу здравстненог збрињавања студената, студенти су приступили и сами акцији за здравствену самозаштиту. Та је акција нарочито сживела у задње време и заснива се на заједничкоћј сарадњи, другареком помагању, једном речи на правој студентској самопомоћи. Поред разних стручних студентских удружења која материјално помажу студенте на разне начине, оснипају се удр>жења са специјалним задатцима као што је »Удружење студгнатапротив туберкулозе« које приходима од разннх приредаба и прилога помаже тубернулозно оболеле студенте шаљући их у санаториуме у Сурдулици, Голнику, Тополшчици, дон другима плаћа храиу у Београду и слично. Друга, пак, удружења као Студентски летовалишни савезшаљу слабе и изнурене на летогање у шуму ина море. Мензе студентске такође вреди помснутн јер и у њнма приличан број студената добива јевтину и бесплатну храну. Све је то недовољно, јер здравствено стање ће увек зависити оД ексномског, али ипак претставља једну карину у ланцу рада за екопомско ослобођење. А студентска

аиција у томо смислу илрашћујл у један снажан покрет. Студенти ће настојати да сие оке уароие отклоне не само тамо где их они диреитно сусрећу т.ј. на Униперзитету него и у народу, јер схиаћају да они нрипадају народу иа кога су потеили. XIV конгрес међународне универзитетске федерације за Друштво народа Будимпешта 30 август 4 септеибар Међународна универзитетока федерација за Друштво народа одржала је сгој XIV Конгрес у Будимпешти. Одбор студентских удружен>а за Мир на Београдском университету био је заступљен прежо свога делегата Милована Матића. При вериф«-

кацији пуномоћја поставило с* питање нашега делегата. Још на прошлом XIII Конгреау федерациј* одржаном у Монтреу (Швајдарска) донето је решење? да се према југословенском удружењу примени члан 18 статута, моји предвиђа исклЈучвње националне групе ради неа»стив»ости и неодговарања обавезама Федерацилии У исто вре!ме Конгрес је решир да се у везу са ректором универзитета и претставницима-цтуде?нтсгких удружеља у цил»у осниваЊа новог студентоког удружења за Друштво нарада на БеограДском универзитету. Генерални секретар је о горњим одлукама оСавестио ректора Универзитета Др. Драгослава Јавановића као и предсредника исхључене трупе Ј. Драгутиновића. Због извесних тешкоћа у току прошле подине није могло доћи до оснивања новог удружења које 6и аутоматски постало члан Федерације. Пошто је испитао ситуацију Вернфикацнонн одбор је предложио Конгресу, што је овај једногласно усвојио, да се до тренуткл док се не организу|је Студ. удр. за Д. н. на Беогр. универ. прими као привремени члан. Одбор студ. удр. за Мир чијем се делегату признаје правб, како учешћа у дискусији тако и нраво гласања. Овом приликом известиоц Верификациоиог одбора, пред. француског удружења Жав Дипи је подвукао да у овом новом члану, Федерација добија једну снажну потпору. Пошто је на крају требала да се донесе одлука о месту где ће се одржати идући Конгрес,' наш делегат /е позвао да се XV Конгрес Федерације одржи 1938 у Београду што /е било топло поздрављенс од стране свих делегата.

КОЛЕГЕ И КОЛЕГИНИЦЕ! Хралите се у својој Општој Студентској Мензи! Тиме ћете добитњ здраву, свежу и хигијенски храну. Својим учешћем помоћи ће те сиромашне колеге и колегинице који раде у Општој Мензи, а У сто време бићете у једној другарској студентској средини. Цена хране износи: месечна претплата ручак и вечера 250 дин. Мимо претплате ручак 5 дин. вечера 4 дин. Обед се састоји: ручак: супа и јело; вечера: јело. Недељом и четвртком колачи. ОПЦЈТА СТУДЕНТСКА МЕНЗА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ БР. 85 БЕОГРАД

Страна 2

„СТУДЕНТ"

Број 7

! СТУДЕНТ [ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА СИМИНА 14, ЧЕКОВНИ РАЧУН Ј7.730 I ♦ РЕДАКЦИЈА ПРИМА: СВАКОДНЕВНО ОД 1012 ЧАСОВА ПРЕТПЛАТА: тромесечно 8 дин. полугодишње 15 днн. годишње 30 днн. ♦ РУКОПИСЕ доносити у редакпију, спати путем удружења, или ставити у орманче у О. С. М.