Студент

Створићемо универзитeтски спорт

Писали смо већ у нашем листу и заузели по питању универзитетског спорта свој став: спорт нам је потребан. Испитали смо постоје ли потребни услови за опорт код нас и одговорили: постоје. У прошлом броју изнели смо кратак историјат, данашње стање и перспективе нашег спорта. У овом броју желимо да укажемо на то шта би се конкретно могло учинти да се ови последњи лепи дани искористе V спортске сврхе. Топли, сунчани летњи дани купања, веслања и пливања прошли су. Већ је мало њих

а то су они прекаљени спортисти, који не избегавају додир са водом. Летња сезона и

н>ени спортови опраштају се од нас- Они који имају срећу да су чланови тенис клубова лакоатлетских и футбалских клубова, њима је лако. 0ни нису осетили и њима није тешко пао престанак лета. А ми? Ми који смо млади, који волимо спорт и који волимо да се развијамо у добре грађане, снажне младиће, у лепом смислуте леперечи - шта ћемо ми? Хоћемо ли и овога пута остати скрштених руку? Хоћемо ли опет чекати лето да опет неорганизовано, свако за свој рачун, бућка у воду, љушти дланове по разним »дереглијама« Саве и Дунава? Хоћемо ли опет чекати, ми, који имамо толико организованог смисла, да нам »клинци« са »пољанчета« уделе милост, да нам дозволе да >пикнемо« лопту? Ие! Овог путаНе! Наше моменталне могућности нису велике. Али оне постоје. Играћемо још ове јесени лансбала, »пикаћемо« лопту али своју. Бацаћемо копље, диск, куглу, Иза Техничког факултета постоји терен. До сада су га искоришћавали »домци« студенти из Дома. То је мали део сгудентске омладине. Овог пута то ће бити наш »стадион«.

Немојте се смејати овом претенциозном називу. Да, он мало личи на оно што се подразумева под речју »стадион«. Међутим ми смо млади, пуни одушевљења. Ми хоћемо да стварамо. И створићемо од пољане стадион. Обележићемо линије, разапећемо мреже, побости стативе. Нећемо никога молити, ни од ксга чекати- Створићемо јер смо способни да створимо. Снажне, здраве ноге весело ће терати лопту преко зеленог игралишта Младе опаљене руке хитаће диск и копље. По лакоатлетској стази јуриће они који су доскора »базали« ули-

цама, сада истурених груди, пуни ведре снаге, такмичећи се ко ће први прекинути разапету врпцу. Није ли то дивна слика? И кад знамо да та слика може постати још лепша стварност зашто не 6и учинили оно што можемо оно што није немогуће? Дођимо сви тамо, сви, јер сви ми желимо да будемо снажни, да будемо здрави. Од две мотке између којих ћемо разапети мрежу, зачас ћемо направити лансбал терен. Имамо диск, копље, куглу, Разделићемо се у тимове, екипе. Отпочећемо. Испрвlа скромно али полетно. А доцније дотериваћемо, долаваћемо, поправљати и набављати оно што нам недостаје. Надамо се да ћемо наићи на разумевање и потпору код университетских власти које воле своју омладиму. Помоћи ће нам наша удружења Која су увек уз нас. Старији и искуснији наши другови спортисти помоћи ће нас саветом. Па не само то. Нећемо само играти футбала, лансбала, тренирати лакоатлетику. Још има времена, време још дозвољава да идемо у природу, да се бавимо планинарењем. Сваку погодну недељу искоришћаваћемо дз одемо негде у околину Београда на излет, Јурнућемо насмејани и распевани у при-

роду, Зашуштаће под нашим ногама већ опало лишће. Вијориће косама лаки поветарац. Миловаће нас благи, коси сунчани зраци. Удисаћемо свежи зрак. Раширићемо грудне кошеве и издахнути из њих прашњави београдски ваздух. И као и раније ручаћемо колективно. Изгладнели, курјачки ћемо кидати залогаје. Па игра, песма, троскок, труле кобиле..Другови, дивно ће бити! А кад падне снег? Кад новине почну да јављају да је на Златибору, Копаонику итд., пао »пршић« толико и толико сантиметара висок; кад београдским улицама почну да замичу младићи и девојке натоварени руксацима и смучкама хоћемо ли их само гледати и завидети им? Или ће/мо и ми нешто покушати да учинимо. Ја мислим да и по овом питању треба одговарати потврдно. Тачно је да је то мало теже: треба купити даске, ципеле, треба топлије одело. Али ми ћемо ипак покушати а кад ми нешто покушамо онда ћемо нешто и уопети. Организоваћемо походе у брегове. Распитаћемо се код фирми за што повољније услове набавке опреме. Сакупљаћемо се у зимске ве.чери и мажући даске слушаћемо »асо-

ве« како »фарбају« новајлије о томе како су сјајно извели неку »кристијанију« или »телемарк«. Биће наравно и озбиљних дискусија. Припремаће се за пролетњу сезону, правиће се плановиПриређиваће се предавања и забавне вечери на којима ће падати приходи који ће омогућити да се купи потребан спсртски прибор. Ралиће се, ствараће се. Само се поставља једно питање: ко ће то све урадити; ко ће то организовати; само од себе се неће ништа створити, потребан је плански и организовани рад. Које је то удружење у чијем је делокругу рада овај посао? Размислимо мало па ћемо видети да је одговор један и једини: то је Удружење Студената Планинара, бар за сад (док Б.У.С.К не пређе на Универзитет) и оно мора узети сав посао на себе: организовати »пикање« лакоатлетику, излете. Разуме се да УСП то може постићи тек ако га ми, студенти спортисти, помогнемо и подупремо. УСП жели то да уради, и урадиће све што до њега стоји, али је ина осталима студентима спортистима, још неучлањеним у УСП, а који искрено желе стварање масовног студентског спорта да, у колико већ не могу, из ма којих разлога, бити чланови УСП-а да га најактивније помотну у његовом предузетом обимном раду. Запећемо сви и успех неће изостати. Створићемо уииверситетски спорт.

O телесном васпитању студената Београдског университета

Када би се некии случајем, н.пр. из статистичке радозналости повело питање, која универзитетска варош на целоме свету има најнеразиије-

нији студентски спортски живот, верујемо да би овога пута Београдски универзитет био најозбиљнији кандидат за прво место. Он би носио рекорд и био први на листи оних великих вароши у којима је најмање урађено за телесно образовање студентске омладине. У њему се већ годинама тврдоглаво тапка у месту, иде чак и назад (иступање БУСК-а са Универзитета),'индивидуалне акције се редовно завршавају неуспехом, а надлежни и даље скрштених руку посматрају црне статистике болесних студената, који су натерани да своје слободно време троше по тако оскудним престоничким парковима или убитачним градским улицама. Истина је велика да на Универзитету »у Београду, престоници јелне државе која пролази кроз век напретка и културе, да у тој вароши студенти немају свој велики спортски клуб и да о каквом студентском спортском животу не може бити ни говора. Ако се већ и неко бави спор-

том, ои га најчешКе упражљава рали убијања времена, ради ефекта, да иостигне славу и иобере лаворике. Из овог нратког излагања излази, да је питање спорта код студеиата

постало хитно питање и да га отога треба шго пре решити. За то постоје врло објективне могућности. Познавајући прилике у БУСК-у, а као његов члан, сматрам да је оиај клуб најпогоднији да поведе врло успешну акцију у правцу остваривања и оживљавања студентског спорта. БУСК данас располаже једном јаком спортском секцијом (футбалском), а како је и једино данас студентско спортско удружење, УДружење Студената Планинара вољно да му приђе, то значи да би имали

пред собом један клуб са две врло јаке секције (поред осталих за сада слабо активних), који би могао овога пута отпочети свој рад врло успешно потпомогнут и од студентства, и од универзитетских власти, и од државе. И тако би се из једног пишегодишњег мртвила кренуло напред, често пусти БУСК-ови терени на Ади циганлији сада би оживели, а Б\СК постао средиштем свеукупног студентског спортског жигота У Београду и организатор свих међуградских и међудржавних студептских утакмица. Наравно све ово под једним условом: да БУСК приђе што пре Универзитету. Д. Стефановић.

Д. Стефановић.

VII Међународне универзитетске игре

Велика међународна изложба, на нојој је напор француског нарола Ла оствари једннствен нступ свнх нација у жељи да манифестују свој напредак и околности под којима жпве и раде, аахтевала је утрошак целокупне енергнје приређивама и окупирала сву иажњу гостију. Хиљаде вредних, сложнпх мпшица је стварало и створнло, ие нов град, нити нов свет, него читаве нове светове, који су засенилп очп милиона посетнлаца. Зато они нису ..могли да уоче много аначајних догађаја, којима је Париз био поприште. У олносу на нас, академску омладину, на првом месту су VII Међународне универаитетске игре, звавично светско првенстпо студената у спорту. 25 државних застава је лепршало на јарболима олимпијскогстадиона »Коломб«, али међу љима нису се внјале заставе са звезданим пољем и црвеним ужареним сунцем. Сјодншене америчке државе, чији су најбољи спортисти уписани на разне факултете, има извесну подударност, своје заставе и својих спортиста. И оии су сви ввезде, па су, искоришћујући још време пунога*сјаја, пошли на далеко уносније турнеје, него што би био пут у Париз на студентски шампионат. Крваво сунце Микадовог острвља није унето у свечаном дефилеу можда зато, да идући пут дође још пурпурпије... Ипак, ни отсутност Јапана и Америке, ни слабо интересовање јавности иису могли да умање успех Игара, посвећених међународној солидарности, миру и витештву. У том погледу VII студентске игре су надмашиле и последњу Олимпијаду, тим више, што је овде та солидарност и витештво постигнуто спонтано, она се огледала у сваком сусрету и свакој борби. Приређивачи Игара су сву иницијатиту и сву племениту борбеност препустили смаим учесницима, црнима, белим и жутим, који су такмичења и заједнички живот у метропол-и света обилато употребили за зближење. Омладина, једнако она у црним кошуљама и сивим одорама и она из земаља Народног фронта, показала је у себи једну кохезиону снагу, коју нису могли да сувбију ни ставови људи, који воде њихове домовине. Неколико светских рекорда и безброј изврсних резултата јасно по-

каз УЈУ Д а Је постигнут огроман и спортско-тсхнички успех. Југословени, који су у Паризу први пут учествовали на студентским играма, оставили су најлепше утиске. Остали сатакмичари ће се дуго сећати наше екипе, добре у борби, још боље у раду. Јер сваки сусрет, сваки разговор је био рад,' са истим циљем, коме ссе олимпијске манифестације теже. Југославија је била заступљена у лакој атлетици са 5 такмичара, у мачевању са двојицом и у боксу са једним. Пливачи и футбалери, који би на такмичењима свакано водили прву реч, нису пошли, први због утакмице са Чехо(наставак на 8 страни)

Број 7

„С Т У Д Е Н Г

Страна 7

мттттттт ГУдружење студената планинара Одржаба сбаког четбртка у случају лепог бремена спортске тренинге ланс бал, футбал, лакоатлетика на терену иза Техничког факултета. Тренинг почиње у 3 часа по подне, Позибају се сби колеге да дођ?. • У. С. П.