Студент

Конференција омладине Средње Европе у Прагу

У турним данима којс проживљујемо свет се је прнвнкао да опажа само сензационалне нацисналне и интернационалне политичке догађаје. Због навале свакодневних догађаја заборављају се напори који теже једној срећнијој оудућности. Мећутим су данас ти напори нарочито важни и обавештени ће читалац оценити праву вредност прегнућа нове генерације, која ће сутра узети крмило политичког и економског живота у своlЈе руке и која се данас брине више него старкји ј једној ПрИСНИЈО ј и ПЛОДОНОСНИЈОЈ сарадњи међу народима. То није случај што је један тако еминентни државник као Г. М. Хоџа, претседник Министарског савета Чехословачке Рвпублике, поздрарио једним срдачним телепрамом конфервнцију омладина Средње Е.вропе која сс ових дана одржава у Прагу и којз претставља једну врлу успелу и значаЈну иницијативу. У оквиру Покрета светског омладиноког конгреса претставнмци 0(М-ладина земаља Средње Европе су се срели да 6и у духу братског разумевања дискутовали о пзжјНич проблемима који занимају ове народе. Није ли то значајно да је омладина различитих политичких, филозофских и вероких погледа могла ,да савлада тешкоће на које је налазила у својим звмљама на путу јединства свих омлздинчжих снага и ,да је могла да отстрали сметње које су вековима растављиле њихове земље, ,да 6и иашла практична решења проблема као што су економско зближење народа Ценлна политнори на кула да се прена васпитала у духу мира и зближења чмладе генерациЈе свих цржава и свих народа који састављају Средњу Европу. Већ је ДоаЈвн Медицинског факултета прашког Универзитета подвукао у своме говору при отварању конгреса важност дискусиЈа ко-

јс ће се водити и охраорење које се може извући из те конференције. За време ручка кога је Чехосло вачки комитет приредио и коме је присусгноаао Г. Флицер, изасланик министра иностраних послова, делегати су имали могућности да у неколико речи резимирају своја гледишта о важиим питањима садашњице. Следећи део говора Ог. Бауера, у име аустриске делегације, био је нарочито поздрављен: »После важног говора нашег шефа, канцелар Г. Шушнига, можемо рећи да смо као незавиона неиачка држава ми сви Аустријанци, одани врховном циљу мира у Европи и у свету«. Дебате у различитим комисијама водиле су се у духу који је претстављао срећну мешавину омладинске искрености и скоро дипломатске ку)ртоазије. Ако је за време ручкова и примања владала једна омладинска безбрижност, резолуције и закључци конференције носе озележје фрапирајуће озбиљности и дубоког пазнавања материје. Камиснја за културна питања је увцдела да омладина може баш на чултурном пољу да покаже највише активности будући да, као што је сасвим прирсдно не учествује директно у политичкој и економској управи земљом, док на култур ном пољу може да постигне конкретне резултате на зближењу народа. У том смислу комисија предлаже поред осталог ширење пацифистичког духа, међународну сарадњу да 5и се мо-гла створити павољна атмосфера за проналажење заједничких циљева, проширење студентскнх и професо-рских заменг и тд., појачавање већ постојећих културних веза, лзјачавање туризма, оргацизација логора и летних школа и, на крају, издавање једме ревије амладина Средње Евро-пе. Секција за економска питања, пошто је испитала међу осталима и аграрнс питање, питгње цена аграрних и индустриских производа, проблем екомоских веза земаЉа Пеи

тралне Европе као и социјалан по* ложај омлади«е тих држава, препоручује појачање ековомских веаа да 6и се тиме утро пут Једној 6ољој сарадњи држава Цеитралне Евро-пе, »је.дан срећнији систем« и инсистткра нарочито на врло тачном тврћењу да »ће решење тих питања бити могуће само ако оно постане цил> свих држава Средње Европе заједно а не само одвојених напора сваке засебно«. Комисија је препоручила делегатима аграрних организација учествовање на аграрној конференцији омладине која ће се у јесен одржати у Варшавк. За време завршне седнице бкла је прочитана једна декларација о по треби решења питања мањина ла би св осигурао трајни мир као и поздравни телеграми омладина Енглеске и Француске омладинамо земаља Централне Европе. Делегати су се нратили својим зсмљаша пуни вол>е да раде на оотварењу донетих одлука. Тако је, прехо смладике, мир гшжњео још једну побсду у Еврспн. У овнм немкрнии оремаиима т« му је врдо потребм Јаржи Кашпарек Претсе-дник Чсхословнчког одборл- Покрета светског оиладкнског конгреса

Праг у воћи

Др. Јиржи Катпарек

Народ и омладина Југославије ФРАНЦУСКОЈ

Гlод горњим насловом, пре крат :<от времена, изашла је орошура која садржи говоре олржане на Ака демијама носвећеним ФраlНцуској, као и много&ројне декларације којо Је Омладински мировни одбор, у чнјем је издању и кзашла ова бро шура, примио ад стране многсброј инх вићених личности и организпција из читаве земље, ггриликом посете г. Ивона Делбоса нашој земљи. па брошура је заиста редак докуменат лубоке љубави и оданости нашгга нарола и омлалине, према пелгкој лемократској и мирољубивој Француској републици. С7на сведочи ла је наша омлали-на правилно схватила да од што чвршћих всза са Француско-м зависи да ли ће ло* зиције Мира у свету бити појачане или ће ратним хушкачима успети, ла поново читав свет баце, у нове, овога пута недогледна крвопролића. Што нарочито даје велики значај овој брошури то /е да се ИЗ сваког н>еног реда јасно види како наша омладина коккретно за*тшља

бсфбу за л*ир и кахо јо и у кслме духу она спроводи. Зато 6и свакн омладинац требао аа набави ову ретку књижицу и ла се постара да је у што већем броју растури у својој окодини. Брошура је нздата у врло лепој техничкој опреми и садржи већи број слика, цеиа јој је б динара. Све наруџбине слати на адресу Секретари|ата Београдског омл. одбора: Доситејева 26, Београд.

*Једнг /е француска на свету: било би боље да нх нм.а више: човечанство би пре Дошло до Мира, Хлеба и Слободе «. Др. Михаило Илић ароф. Универзитета

Секретар П.С.О.К-а Г-ца БЕТИ ЧИЛДС-КОЛИНС говори нам о Конгресу у Њујорку

Пошто смо донели одлуку последњег Савета Покрета Светског омладинског конгреса да ће се други Светски омладински конгрес сдржати у Њујор ку, августа месеца ове године, ми омо хтели да нашим читаоцима пружимо детаљнија обавештења о овом толико значајном догађају. У ту сврху смо искористили, да приликом нашег боравка у Прагу, разговарамо са вредним и љубазним међународним секретаром г-ђицом Бети-Чилдс Колинс. Нашавши је запослену као у* век ми смо је замолили да нам одговори на неколико питања: Пошто је већ пала одлука Међународног савета да се Конгрес одржи у Њујорку, дозволите ми обо питање: зар није Њујорк веома далеко а месец август доста близу. Потпуно сте у праву да по ставите ово питање. Пред нас се то питање исто тако постављало али, добивши љубазан позив нашег Америчког одбора, ми смо га примили, руковођени жељом да Други омЛадински конгрес омогући и загарантује још више успеха него што је имао првИ. Да, али зар раздаљина и скупођа пута неће баш бити сметња томе? Али знајте, драги пријатељу, да не треба сматрати Париз односно Европу центром света. Један од разлога што смо се одлучили за Нзујорк је наша жеља да олакшамо долазак, пре свега, делегата два велика америчка континента а затим делегата са Далеког истока. Ако европске делегације и буду нешто мало слабије по броју него што су биле на Конгресу у Женеви, оне ће 6ити сигурно много репрезентативније, пошто ће бити изабране од далеко већег броја организација, после продубљене и исцрпне дискусије проблема омладине појединих зе-

маља ириликом ирипрема за Конгрес. Са друге стране ми смо већ досада успели да добијемо велике попусте на бродовима и превозним средствима уоп ште, тако да ће цене пута бити далеко ниже од нормалннх. Кад се томе дода још и та чињеница да је боравак делегата у САД потпуно бесплатаи. онда се не морамо бојати да Не делегације из Европе бити слабо заступљене. Поред тога чињеница да се конгрес одржава у Њујорку, у Сједиње ним државама, сама је по себи привлачна снага. Омладина којз сања о Једном новом свету имаће прилике да види »Нови свет« који је веома имтересује да ли можете да нзм квжете нешто о прогрвму КоИгреса? Жалим што нисам у ста љу да Вам по том шттању дам прецизна и детаљна обавештења. Разлог ]е прост и верујем да ће убедити ваше читаоце. На овом Конгресу треба да учествузу нове велике међународне и националне организације које нису оигле заступљене на Конгресу у Жвне ви. Јасио је да Конгрес треба да испољи мишљење свнх организација претстввљених на њеlугу. Наш секретвријат је предузео низ врло озоиљних преговора са поменутим организацијама и (пошто се човек у Женеви научи да говори језиком дипломата) >ови прегозори су на најбољем путу да буду повољно завршенис. Хтела 6и још да подвучем да ће Конгрес у Њујорку бити оно што буду хтеле организациЈе које ће у његовом раду учествовати и његов програм ниограничен одлукама Женевског конгреса. СитуациЈа омладине у свету у многом се је изменила за ове две године и измениће се још. У ЊуЈОрку. 1938 , омладина ће изразитп своје жеље и своју спремкосг да се ангажује за одржзње Мира и за своЈу бољу будућност. Значи ли то да Међународне организациЈе и нацио нални одбори треба да чека]у одлуке идућег Међународног сзвета да би одпочели са припремама за Конгрес. Не. Ни речи о томе! Баш саме организације и одборн треба живо да учествују на израдн програма. Са њихове стране треба да дођу предлог зи. Они најбоље познају жељу омладине коју претставЂају радећи на дефинитивној редакцији програма они већ самим тим учествују у припреми Конгреса. У исто време омладина би требала, у колико то до сада већ кије учинилс да ствара фондове који ће омогућити одлазак на Конгрес што већем броју делегата, Сскретаријат са своје стране већ чини извесне поК}'шаје да Ћс оствари један Међународцн одбор за помоћ појединим дслегацијама које немају на ра сположењу довољно средстава Као што видите има мнг/о тога још да се уради. Сви смо ми тим пословима веома зиУзети и оптерећени и стога Бас молим да ме извините јер јмс очекује много посла. Завршили смо разговор са нашим Међународним секрс таром, остаеивши га да би »Јто боље могао да припреми оно што сви >келимо да буде вајуспелије Свет Ски Омлади&кп Конгрес Њујорк 1938.

Страна 4

„СТУДЕНТ"

ВроЈ 12