Студент

ОМЛАДИНА НИЈЕ ВИШЕ НАША БРИГА ОНА ЈЕ ДАНАС НАША НАДА

Наши студенти данас (Наста>ак са 1 стране)

И поред свих тих тешкоћа студенти данас дају живих доказа о једној истинској жеђи за науком и сбзнањем То се не види само на часовима и на семинарима, у лабораторијама и у институтима, све боље и бсље посећеним. Интерес и активност универзитетске омладине се не ограничавају више на строго школски програм. У снима правцима осећа се тежња да се изи ђе и изван његових оквира и да се обухвати духовни и материјални живот свога времгна у свој његовој погпуности. То показују многобројни и врло активни студентски дебатни клубови, рад стручних студентских удружења, њихових економских, здравствених, културних, спсртских и репрезентативних организација. И у овоме ралу наши студенти се нису ограничили на себе, њих интересују сви слојеви нашега народа, особито село и његове тегобе. Колико је свестрана та актнвност студентске омладине и шта све обухвата њен интерес најбоље ће се видети из наслова неколиких студентских приредби у тоху прошле године: Јединство науке и напредак, Чехословачка култура, Француска наука и њен значај за човечанство, Шта је техника, Техника и пољопривреда, Поезија Ђуре Јакшића, Академија у част Пушкина, Академија поводом прославе 150-годишњице Вука Караџ*ћа, Комеморација Максима Горког, Вече Петра Кочића, Вече француске културе, Шта је и каква је магерија, Жена кроз историју, Нови Совјетски устав, Вечездравствених проблема, Данашњица у уметности, Културно вече посвепено мору, Проблеми дзлеког истока, Вече Радоја Домановића, Вече сеоске поезије, Вече народне поезије, Вече спорта, Вече италијанске уметности, Академија у част Чехословачке... Речитије него ишта ово неколико наслова открива душу данашње студентске омладине, омладине која воли своју прошлост, омладине која осећа садашњост и која се озбиљно и свестрано припрема за будућ* ност. Омладина која се залаже за све што је лепо и племенито, омладина у којој трепери и њен народ и човечанство. Откуда овај преокрет и овако утешне појаве у тешком времену у коме се ломи свет?

Отуда што је на место подвојености ступила сарадња, на место парткзанства дружељубље и слога. Омладина је умела помирити слободу са дисциплином и једнакост с поштовањем личносги, чиме је потврдила и своју способност за живот у слободи и једнакости. На тај начин је наш Универзитет постао једна велика и присна радна заједница студената и наставника, верна циљевима највише просветне установе, изграђнвању националне културе и ширењу великих човечанских истина. Исто тако та радна заједница је посведочила да и сами ови циљеви захтевају слободу чију је неопходносг у■ осталсм и један диктаторски рејЖим умео да увиди и обезбеди I и да је она достојна пове„рења што јој га је држава на 1 тај начин указала. Студентска омладина је доказала исто тако да љубав према отаџбини не искључује братство међу људима и да се поред човечанства може волети и своја земља. Зар се уосталом и могло друго очекивати и сумњати у родољубље оних чији су очеви [остали на Мачковом Камену, и Кајм жчалану, борили се у добровољачким дивизијама, бивали прогањани, мучени и убијани по аустро-угарским тамницама да би својој деци обезбедили сло бодан живот? И с друге стране зар се треба бојати да ће дужности према отаџбини заслепити оне чији другови соојим гробовима у Шпанији обележавају своју оданост идеалу човечанске правде? Али таква омладина неће више да буде оруђе никаквих ситних партиских ингереса и пропаганди. Она хоће да припада целоме свом народу и свему што је истинито и племенито на овој земљи. Зато ко с добронамерном пажњом ослушкује овај интензивни живот на Универзитету што бруји као у кошници, тај не треба да страхује за будућност. Они који у својој првој младости умеју да нам покажу све ове дивне ствари, знаће и сутра, у јавном животу, да буду и добри грађани ове земље и борци за друштвену правду у свету. Таква омлалина није више наша брига, она је данас наша нада.

Др. Б. С. Марковић

ПРЕД ОБНОВОМ „ПОБРАТИМСТВА”

Крајње је време да студенти добију своје претставништво

Налазимо се пред скором сб410вом некад највећег студентског удружења - п Побратимства‘• које у себи, потпуније но икоје спичавало на видан начин јединствено организовано претставништво сгудената Београдског универзитета. Потребно је зато дотаћи се унеколико улоге и значаја ,Побратимства“ у његовој недавној прошлости и видети уз то шта оно може дретстављати у новостворении условима за његово ожнвљавање на Универзвтету данас.

.Побратимство* је ссновано 1867. год. Израсло је из ондашњих друштвених, просветних и политичких прилика у земљи и на Универзитету. Један од његових покретача говорећи о важности његовој, наводи као главну побуду за покретање у овом: „Хтели смо допринети нешто нашем општем циљу који се састоји у том да Универзитет поред тога што да;е добре научнике, даје и људе спремне за све гране државне управе. - Изондашње перспективе звучало је то можда

претенциозно да студенти, кроз удружења, остварују тај смер. За данашње стање студентског покрета међутим то нису само голе тежње него великим делом лако опипљива стварност. По своме карактеру било је „Побратимство“ репрезентативно удружење у ширем смислу. Наткривљивало је сва разна удружења рачбацана по појединим факултетима. Претстављало је спој са више саставних делова као помоћних снага.

Задатак »Побратимства« У неколико махова Побратимство је прекидало рад. Сам рат чинио је и ту своје. Двадесете године после дугог застоја отпочет је рад у новој средини. У ово време оно има претежно економски карактер, Тако то иде све до двадесет девете када му се забрањује рад. Пут којим је ишло „Побратимство“ ипак је скоро нормалан у односу на дате прилике у којима се развијало. У већини случајева оно је било под руководством трезвених генерација ношених омладинским одушевљењима и идеализмом савремене епохе великих прегнућа и националних и социјалних. У сваком случају обим рада овог удружењз као ни других, у осталом, није могао превазићи могућности које му је давала одговарајућа средина, из које су тек провиривале прве здраве клице младе културе у Србији после толико доживелих политичких и националних прелома.

Задатак новог Побратимства

У племенитом настојању послератне омладине да васкрсне добре тековине својих претходника мора и „Побратимство" поново добити свој неокрњен значај. На домаку нових светлијих изгледа за сигурнији развој студентског и опште омладинског покрета у земљи и њему претстоје много већи успеси. Зашто дакле обнављамо „Побратимство“? Поменули смо горе де* ловање овог удружења минулих година. Да видимо његово место данас.

Заштита студентских интереса Заштита студентских интереса намеће се данас као први задатак свију нас. Једно за другим на плану су и еконоиско збрињавање студената и њихово културно образовање и научно изграђивање, једном речју њихово оспособљавање да постану радници на подизању народне свести и културног напретка. У изналажењу начина да се то све оствари немогуће је мимоићи што савременије организационе облике рада. У томе баш и лежи веН један лео оправдања за обнову „Побратимства“. На Универзитету имамсг данас преко 30 удружења са разним непосредним, ужим циљевима. До сад стручна удружења груписана су била око Акиионог Одбора као координационог тела Културна су усредсређивала своју активиост кроз централни Културни Одбор. Економска кроз свој Економски Одбор И мировна акција водила сетаксђе на исти начин. Но по развитку догађаја намеће се дансС као нужна још боља и савременија организована повезаност вишег степена. Наша удружења, те ситне и крупне радне кошнице треба груписати већ тако, да урастају једна у другу. .Побратимство* то може убрзати по својим правилима, може и по својој масовности чланства. Ту је други разлог његовог оживљавања.

Репрезентативно удружење Рекли смо да ће „Побратимство“ постати репрезентативно удружење. Ову своју функцију оно може плодоносно да веже за сарадњу са другим, по карактеру сличним удружењима у земљи и на страни. Недостатак тога досад се осећао баш у погледу нашег односа са претставништвом других увиверзитета у земљи и на страни. А циони Одбор чинио је то надопуњујући празнину где је год могао али он то није успевао увек. Све то има да надокнади „Побратимство' свестрано и потпуно. Обнављачка скупштина „Побратимства - почетком марта има да обележи један важан датум у развитку нашег студентског покрета. Та скупштина је наш давнашњи захтев. Акциони Одбор извршиће дотле све потребне припреме како би скупштина послужила као видан доказ наших злагања за успоставу легалнога претставништва свих студената београдског Универзитета. Преко „Побратимства" ми назиремо већи пут за стварање савеза свих репрезентативних удружења Загреба, Београда и Љубљане. Колико то само по себи значи непотребно је подвлачити. Б. К.

Позив на сарадњу

Апел београдским студентима и њиховим организацијама

Ми, бугарски студенти , с великим интересом и искречим заносом пратимо ваше борбе за одбрану мира , културе и арогреса, за одбрану Аутономије универзитета- слободног наунног рада. слободног и срећног живота. Жртве које сше дали и дајете у тој борби ценимо и ми. Као и ви, ми се гоносимо Мирком Срзеншићем, Жарком Мариновићем. Крсшом Љубичићем, поносимо се њиховим дивним делима и примерима самопожртвовања. Ми са исшим таквим ннтересом прашимо и велике нааоре које наиш братски народи улансу за учвршћнвање Балканског мира, а уједно и светског. Ми желимо да ти нааори буду овенчани могућношћу ближих I већих успеха. Ми их пратимо знајући да данас, кад човашнство ареживљава сшрашне и критичне дане, кад се мир и људске културе налазе пред незапамћеним искушењима кад снла доминира над сваком праведношћу и међмнародним моралом, кад мали народи живе у непосредној опасносши за сутрашњи дан, мирољубиви односи, узајамно разумевање и (Десне везе међу народима аретстављају гаранциуу за очување човечанства и његове културе. Драге колеге, Ми аратимо те напоре, ми учесшвујемо и желимо до још активније учествујемо у њима. Јер здраве и трајне везе међу народима стварају се једино на основу њихове економске и културне сарадње. Предлажемо да ми, студенти са своје стране уложимо све напоре да ствооимо те толико жељене здраве везе. које I иреба да буду основица за појачање наших веза са осталим балканским, демокрашским студентством, као и са светским. Данас мали народи живе у великим опасносшима Њиков оасшанак, независност и миран развитак су угрожени■ Блиска стварност Шо најбоље аотврђује. Ии балкански народи нису избегли опасност од туђинске интервенције. Због тога треба уклониши узроке који би могли изродиши несу’ласице; због тога треба балканским народима да се зближе, да уЈедине њихове воље и енергије против сваког туђинског ааешита. Нонкретне форме наше узајамности нека буду: узајамна сарадња у штампи путем информација, чланака, снимака и другог; размена књига из књижевности. уметноши, историје , организационог живота двају народа особито њиховог студенства; одржавање узајамних екскурзија и састанака, изношење реферата од сшране академских организација од којих а неки преко радиа, узајамнеразмене студената за један или више семестара, размена адреса ради коресподенције на два братска језико итдМи смашрамо драге колеге, да у донашњим тешким временима , наши мали народи са студентима треба да дају један добар аример. Верујући да се нећете оглушиши о наш апел, ми вас топло аоздрављамо За бугорско студенство: Академска удружења: Филозофа: Н. Смнлков; нсторнчара: А. Милцев; географа: Мнх. Цолов; класичара: М. Потралски; педагога: Храчнски; фнзнкомашематнчара: Хр. Благоев; прнродњака ; Гр. Николов; хемичара: Г. Аншонов. ветерннара: И. Думанов; агронома: Хр. Алекснев. Ив. Урнфонов. РедакцнЈа Академнка:

Београдски слависти својим бугарским колегама Драге колеге, Ми, студенти славистике Бео градског универзитета необично дирнути вашим топлим, братским писмом, прихватајући вашу пружену руку, хитамо да изразимо своје дубоке симпатије које гајимо према вама и бугарском народу. Словенска браћо, исти су нам путеви, исте жеље: просвеНивање народа, спремити се што боље за тај позив. Али није само гво једино што нас данас спаја. Ми који искрено волимо нашу драгу отаџбину, као што волите иви вашу-увиђајуНи опасност која нам прети, спремни смо да прихватимо, искреније но икада, сарадњу између наших двају Удружења и да учинимо све да културне везе братских словенских народа буду што тешње. ИспоручујуНи вам ове наде и нерујуНи у њихово најскорије остварење, ми вам, другови, шаљемо срдачне братске поздраве. За Удружење студената славистике на Универзитету у Београду: Надежда Прошић ЈураЈ Спевак

I фебруар 1939

„БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТ.

Страна 7