Студент

НОВИ СТУДЕНТ

Поштарина плаћена у готову.

Годииа I БроЈ 1

Број чековног рачуна 57.730

Орган стручних, економских, културних и спортских удружења на Београдском универзитету

РЕДАКЦИЈА И АДМИН ИСТРАЦИЈА КРАЉЕВИЋА ТОМИСЛАВА БРОЈ 48.

БЕОГРАД 4 IУНА 1940 ГОД.

ПОЈЕДИНИ БРОЈ ДИНАРА 1.50НЗЛАЗИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО

Реч редакције

Многострук је и занимљив студентски живот, пун живих замаха и светлих стремљења. прожет за* машном снагом младости, лепотом велике заједнице и заједничким напорима за лепши и бољи живот данас и убудуће. Тај дубоки и сложени живот колектива са својим различитим областима од економске и здравствене до научне и културне, тај рад, ти напори и прегнућа успеси и смернице све то захтева свој одраз и отисак, свој преглед у јавно штампаној речи, а-све то може и треба да се изнесе и да се зна. И поред наших великих успеха на економском збрињавању сиромашних студената велики је број студената који скоро преко целе године остају у унутрашњости. Њихове тежње и проблеми теже допиру до нас, напори нвши и наших претхг»лкикп з« шгшу и заједничких интереса нису им увек добро познати. Многе могућности које су већ у току прошлог рада остварене не моту да се искористе због необавештености, многе могућности које би се још отвориле не отварају се због недовољне повезаности, На универзитет долазе нове генерације, младе снаге и велике наде. Потребно их је упознати што пре и што боље са чињеницама, са објективном стварношћу, са стварним животом какав је и какав би могао бити. Потребно им је указати на све што имамо и што треба да имамо, на све што им у наслеђе остављамо да продуже, да не троше снаге на поновно освајање онога што је већ освојено. Та веза генерација неминовна у свима друштвима постиже се само објективним приказом стања и токова, стања ствари и смерница њиховог кретања. Од 1933 године трају напори за олакшање живота и школовања студената који потичу из широких народних слојева. У тим напорима под ондашњим тешким приликама, наишло се на многе сметње, стекли су се многи непријатељи, прављене су многе тешкоће. Путем штампе су ширене клевете и неистине на штету тога истински корисног, напредног и народног рада. Они који већ седам година, још од Узунпашиних дана, клеветају и лажу против студената и њихових напора они ни сад не ћуте. Није потребно дискутовати са бедним и опскур•дам фразерима из тих бедних и опскурних листића, али је потребно изнети објективне чињенице, да •не у јавно штампаној речи проговоре. Поред тога, због нарочите ситуације створене на Универзитету од почетка ове школске ‘године, потребно је, да правилно и тачно обавестимо наше пријатеље и јавност уопште о правом стању на Ууниверзитету, о нашим потребама и

:;ашим захтевима. То тим пре, што се то стање приказује друкчијим него ствари јесте. Требало би ваљ- .'бјективно обавештавати ко се интересује о нашим гладним данима и бесаним ноћима, о жаркој љубави младих за књигом и науко.м, о двема хиљадама туберкулозних студената, о нашим напорима да им се помогне, о напорима наших претходника који су нама помогли, и о нашим напорима да сачувамо стечено, и чак да га про’ ои о у корист народа и омл' .ауке и културе. Ето, из тих као и многих других разлога оснива се овај лист с циљем да објективним писањем осветљава многоструки, снажни и живи живот и рад хиљада сТудената.

У одбрану наших права

У току своје напорне и дугого дкшње борбе студенти су успели да донекле поправе услове свога рада, да донекле олакшају студирање. У првом реду ту треба споменути наше економске организације и снижење таксе и школаринс. Наше млађе колеге не памте време када је сваки студент, без обзира на материјално стање, морао при сваком упису да плати школарину у износу од 200 дИнара и таксу од 100 дин. А, захвал-.ујући нашим економским организацијама које су успеле да збрину један део сиромашних студената, време када су студенти разносили млеко, прали тањире и рибали паркете по господским кућама, ближи се забораву и потсећа само на једну неугодну и понижавајућу успомену. Својом пожртвованом, и треба да признамо, скупо плаћеном бсцбом студеНТл* су исг-./спели да извојују боље услове па Универзитету под којима ће успешније моћи остваривати своје захтеве, да извојују такав режим на Универзитету под којим ће моћи да дођу до изражаја све стваралачке снаге студената. Тај ре>ким јесте аутономија Универзитета. Под тим режимом, који је трајао више од три године, студенти су успели да остваре многе своје захтеве, од којих је главни оснивање Потпорног удружења. И све то мирним путем, преговорима и разговорима, сарадњом која је била толико конструктивна, толико плодоносна. Ми нисмо имали разлога да прекидамо ту сарадњу, да мењамо ситуацију на Универзитету. Још увек смо били далеко од онога зашта смо се борили, далеко од времена када ће студент моћи сав да се преда својим студијама, својој општој наобразби и преданој служби народу, не мислећи много о својој тешкој свакидашњици. Још увек кондиције и лутања за кором хлеба једног доброг дела студената, веома низак културни ниво најширих студентских маса, 2.000 туберкулозних.

Шта смо могли радити при таквој ситуацији. Истицати и даље питања која нас тиште? Тако смо и урадили. Још на почетку ове школске године, ми смо истакли извесна питања чије би правилно решење до-

нело велике користи студентима. Конкретно, питање статута Централне Академске Трпезе у којој би преко 1.500 студената добијало хр«ану по најнижој цени, а 3—4 стотине студената добијало би бесплатно храну.

Централна Академска трпеза

Борба за економско збрињавање студената заузимала је, већ од првих почетака студентског покрета, видно место у читавом нашем раду. Пред нама је стајао велики задатак: олакшати рад студентима, који огромним делом потичу из сиромашних и средњих слојева народа, побољшати услове њихове материјалне зтгстенциЈе. Резултат на; дугог и стрпљивог рала V том о угусг-и: п е мензе, Дом студенткиња, Потпорно удружење и још неколико економских организација. Мећутим све ово, иако је знатно олакшало положај извесног броја сиромашних студената, далеко је од потпуног решења проблема материјалног збрињавања студената. Данас, у доба економске кризе која је појачана скупоћом и осталим последицама рата, намеће се оштрије него икад потреба даље борбе за поправљање материјалног положаја студената. Наше мензе ни раније нису могле ни издалека да задовоље потребе студената, па тим мање могу данас, када се поскупљење животних намирница креће између 40°/ о и 200°/ 0 . Зато се наметала потреба да се подигне једна велика Централна Академска трпеза. После дужег настојања приступило се њеном подизању, али сада када је она скоро готова почело се отезати са регулисањем њеног правног положаја. Акциони одбор је пре седам месеци предао свој пројект Статута Централне Академске трпезе, а потом водио дуге дискусије око њега са г, Ректором и једним одбором професора. Главна размимоилажења су се у двема тачкама: 1) у питању удела спољних власти и професора с једне и студената с доуге стране у управи и надзору над мензом; 2) у питању т. зв. „У-правне канцеларије“ и особља у мензи. Имајући пред собом искуство са Студентским домом, ми смо заузели јасан став. Тражили смо да студенти буду што више заступл>ени у Управи, јер професори немају ни времена ни воље да се ангажују колико то могу студенти. Усто они никада не могу познавати потребе студената, њихово стање и њихове жеље, Студенти су у пракси показали како умеју да се заложе за добро свих студената. Савесним и рационалним руковањем милионским сумама они су показали да су у стању да рукују

својом имовином н да пружају зато пуно моралне гаранције. Ми # смо уосталом за пуни надзор и контролу над кашим радом, јер немамо зашто да се плашимо универзитетске контроле. Универзитетске власти су аа претежан удео професора и за директан надзор спољк х власти. Овај пројект не треба коментарншемо, јер су мал познати •. и Гlо питању управне канцеларије и особља уопште ми смо, насупрот универзитетским властима, за то да се компликовани бирократски апарат управне канцеларије замени много мањим бројем особља и да се не постави један самосталан бирократски апарат који бн завнсио од Управника мензе, већ да се постави нужан број намештеника и особља који ће одговаарти за свој рад првенствено Управи. Ми тражимо да све ово особље, које првенствено треба да се узима из редова студената, постављају искључиво на предлог Управе мензе Универзитетске власти. Тако би се запослио извесан број сиромашних студената. Студенти би најзад радили за много мање плате и уносили у пословање више савесности и љубави за заједницу. За нас је од највеће важности ова менза у којој би могло да се храни око две хиљаде студената. Тако би се смањили режијски трошкови у знатној мери, те би студенти добијали јефтино здраву и добру храну. Хигијенске просторије са модерним намештајем и разним модерним инсталацијама пружиле би студентима велику удобност. Треба имати на уму да у нашим мензама режијски трошковн износе читавих 25°/ 0 расхода. т. ј. преко 500.000 дин. годишње. Од тога само за кирију издаје се дин. 200.000. Са отварањем Централие Академске трпезе овај би издатак потпуно отпао, а режиски трошко ви који сада износе месечно 70 динара на сваког абонирца смањили би се на 25 дин. Питање Централне Академске трпезе захтева неодложно решење. Оно треба да се ликвидира онако како је то у интересу студената и у крајној линији у интересу Универзитета. Наши су захтеви оправдани и засновани на чињеницама и ми не можемо дозволити да се са решењем овог животног студентског питања настави отезати по старој пракси.