Студент

Поштарина пла Нена у готову.

Година I БроЈ

Број чековног рачуна 57.730

нови

Орган стручних, еконотских, културних и спортских удружења на Београдском универзитету

РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА КРАЉЕВИЋА ТОМИСЛАВА БРОЈ 48

Беогрзд 15 јула 1940 год.

ПОЈЕДИНИ БРОЈ ДИНАРА 1.50ИBЛАBИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО

IN MEMORIAM

Кроз који дан биће годншњица смрти нашег драгог и незаборгвног ректора Д-р Драгослава Јовановиha. Његош велика љубав према студентима и кароду, његсв до Kpajносги гтредан рад за добро унизерзитета и студената, његова истрајност у борои за одбрану Аутономије Универзитета велики је дуг којим нас је наш ректор задужна и којн ми никада нећемо забораветти. Зато се ми студенти Београдског Ункверзитета, прилихом ове тужне годишњице са дубоком захвалношhy сећамо нашег доброг Ректора. Редак је пример да се међу нашим професорима сретне човек каквог смо срели у личвости пок. ректора Јовановића. О томе смо се најбол>е уверили пссле његове смрти. Нема више оне топле родитељске љубави и разумевања нашег положаја, нема жжреног племенитог срца, које је нас дсчекивало у Ректоровсм кабинету.... Нема истински студентског Ректора који кас је увек разуиео и помагао у борби за побољшање нашег тешксг положаја; који нас јс помагао и волео јер уе био прјожет л>убавл>у према свему што је срободарско и народно; поиагао нас је и волео јер је у нама видео позву нарсдну омладнну. По-

сле бурних догађаја на Универзитету 1936 годиие, на свим факултетима изашао ј*е прог* лас новог Ректора упућен студентима. Топлином родитељског срца био је прожетозај ггроглас новог Ректора који је најавио нове боље дане за студенте. Штрајк је одмах завршен. Почео ј<е период рада и стварања. Студенти су добили свога, правог студентског Ректора. Многи студентски проблеми који су чекали на решење узели су се свесрдно у расматрање, пристутшло се њиховом увек се сггоразумевајући са студентима. Пок. рекгор Јозановић није се односио са студенггима са висине професорске катедре и службеног примзња у Ректорату већ интиушо, родитељски као младе, слободне људе, сараднике на развијању слободне мисли науке. Схватио је да се само кроз тесну и иоорену сарадњу студената и професора мсгу решити са успехом сва студентска и опште-универзитетска тштања и да је таква сарадња највећа гаранција реда, мира и напретка на Универзитету. Захваљујући у првом реду њему и доброј во.ви студената та је сарадња остварека и сталко продубљивана зачитаво време његовогректоровања.

Разумео је пок. Ректор нас дсцу своју како је често називао нас студенте и предао се раду да наш тешки положај! побољша. И заиста, миоги су проблеми решени на задовољство студената: Потпорн>о удружење је почело рад, псмагане су студентске мензе, смањене таксе, уведен систем прогресивне школарине, подигнута Централна академска трпезај развијен културни рад на Универзитету a то је било могуће тако решити једино кроз сарадњу студената и профеоора Акциони одбор студентских стручних удружења скоро свакодневно је посећивао п<ж. Ректора. Посете су често пута биле врло по 6-8 часова а на лицу доброга учитеља није се видело ни трага досаде. Иако физички исцрпен од тешке болести, он је увек био ведар и расположен Vi у наше разговоре уносио оптимизам и изгледв на 6ол>е дане. Налазили смо нашег Ректора и дубоко замишљеног у свом кабинету и тада би нам се тужио на тешкоће које је наилазио у свом раду. У свом годишњем извештају пред Универзитетским већем говорећи о Аутономији, између осталог рекао је: „Аутономија Универзитета j'e у првом реду услов и гарантија слободе научне мисли. Наш универзитет био је утв)ек везан за наш народ. Данас својим ставом и методама он је још више појачао своју везаност за народ.” Меоец дана кспред сдфти,- приликом посете Акционог одбора, говорећи о билансу рада рекао је: „Све оео urro сам учинио за студенте врло» је мало. Кад буде довршена Централна менза и ако оудем могао подићи студентски дом у који бих сместио сиромашне студенте као urro имам у плану, оида бих рекао да сам нешто учинио за моје студенте. До крајности скроман пок. Ректор није желео да се истиче његова личност ни у којој прилици. Бурно дочекиван и поздрављан на студентским приредбама које је често посећивао пок. Ректор напомињао је да то не воли и да више пажњд поклонимlo другој госгтоди: „Не указујте мени толику пажњу ја вас позна-jfeM дш смо своји. Стичите и друге пријатеље... Али наша љубав није се могла везати вештачки за оне који ту љубав и пажњу не заслужују она се везала за нашег драгог много вол>еног и цењеног Ректора, Данас немамо више нашег Ректора. Он је сагорео у раду за добро нас, његових студената, у Ректорату нас не дочекује топло родитељско срце али његово светло име спомињаће захвална студентска омладина док траје Београдски универзитет. А такав је сгтоменик тврђи и истрајнији од гранита!... Слава великом пријатељу омладине и народа нашем незаборавном ректору Др. Драгославу Ј)овановићу! Покојни Ректор Драг. Јовановић

Зашто смо за аутономију универзитета

Развитак културе и те.чнике иапредује упркос свих смгтњи неодољивои жести«ом. Најшири слојеви народа и његова омладина ношени су тежњом да овладају културом и технккои, да их ставе у своЈу службу. Безброј младцх жел>них знања сваке године долази на Универзиггете, Познате су њима патње и муке њихових родитеља, познато им је у каквом се мраку налазе њихови блшкњи. И није ни чудо да је прва дужност тих младих да се на Универзитету наоружају знањем да постану права, народу одана интелигенција, која ће умети да цени све оно што је народно и да помогне насто Јања народа и омлад line за бољим жиботом. Да би се у тсм правцу могла развијати, потребно је не мало услова. Пре свега, Универзитет мора да буде слободна школа где се народ учи. Научно-културни рад мора да буде обезбеђен у пуном смислу. Он иора да буде псвезан са најширим слојевима народа. Свака нова тековина културе или науке треба да за што краће време ггостане својина народа. Популаризација науке мора да буде једна од првих дужности Универзитета и праве народне интелигенције. А да би се то могло остварити потребно је да буде слободна наука на слободном Универзитету. Зато и није стучајно, да је ова потреба толико блиско повезана са правим синовима народа, зато није случајно да је сва искрена народна интелигенција била увек шремна да се жртвује за одбрану тог великог идеала. Настојање нашег покојног ректора Др. Драгослава Јовановића ки« су само била потггора студентских и Универзитеггских већ и опште народних захтева. Само је зато његово име велико и ван зидова Београдског уттверзитета.

НОВИ министар просвете

Ових дана постављен је за миниcnpa прасвете Др. Антун Корошец, аретседник Сената и министар у пензији.