Студент

Нароани СЛиЏО&ниј

„Обраћам .се геби омладино Југославије, да будеш носилац радног одушевљења, да будеш лример упорности и самоложртвовања у изградњи наше земље као што си била пример у четворогодишњој борби 33 слободу своЈе земље, као што си и у прошлој 1945 години била пример у раду на обнови земље/ МАРШАЛ ТИТО

Поводом првог броја

Појава „Народног студента“ је остварење жеља и настојања мно'гих студената, нарочито оних ко' ји су и при је рата имали прилике да читају „Студента“ и- који знају шта је тада значила студентска I’ тмпа за развој студентског попр, та. Мора се одмах нагласити дв су тековине НО борбе омогућиле излазак нашег листа и поред маТу ијалних тешкоћа које се још увијек осјећају, да су народне власти с-билато помогле напоре студенчта да у „Народном студенту “ добију своју студентску штампу, која има своје посебне задатке и свој посебни значај. О задацима студ:-нтске штампе друг Лола Риб'д, у првом броју „Студента", је • ао: „Не само добар део јавности, већ и студенти који преко године живе у унутрашњости, трпели су од овог недостатка (необавештеност о животу студената, пр. ур.)- Они су били отуђивани од Универзитета, нису живели са својим друговима, нису знали шта раде њихова УДРУжења, нису могли да правилно схвате животна питања која стоје пред данашњом студентском омладином, пред онима чији су они део, са којима их повезује истоветност судбиче и интереса. Обавестити њих о ономе шта се на њиховом У ниверзитету догађа, шта њихова раде, информисати их I јтално о томе; рећи јавности како ј ди живимо и радимо, какви су наши пробпеми, показати свима какав /е дух нове генерације интелектуалаца, поставити све ствари у вези с нама на право место то је наш први задатак:“ И даље вели: „Наш лист треба да буде опште студентска говорница, да би се омогућила конструктивна критика, да би се омогућило искоришћење свачије спаге и добре воље, да би се подигао општи ниво и развиле способности свих". Овако је задаткс студентске штампе поставио Лола Рибар марта мјесеца 1937, дакле у доба када је наша земља па и студентски покрет, трпјела терор реакционарних режима који је угушио слободну мисао и истину, када су прави родољуби и борци за напредак и истину пребијани и затварани, када су стут денти који су дизали свој глас против таквих режима трунули по главњачама, Сремској Митровици, Ади Циганлији и Вишеграду. У таквим околнсстима „Студент“ је био једини лист у Београду који се усуђпвао да напада силе мрака и реакције, да раскринкава ЗВЈерск Ј фашистичку идсоЛогију и њезине подле претставникв, лист ко]И . свесрдно борио за праву демокр ■јију и јачање демократских снага у свијету, који се. изражаваЈући дух студентског покрета, досљедно борио за равноправност, братство и јединство нвших нзродз. „Ст\дент“ није био политички лист, он је заиста био, као што његов наслов вели „орган стручних, екоцомских, културних и спортских у дружења", али пошто јс по рије" чима Лоле Рибара „политичка делатност појединих друштвених група и народних маса за ос тварсњем \\циљева и друштвених идеала тих ' група, односно маса, студенти кои су и те како повезани заједниким интересима и бригама, радотима и патњама, захтевима и 'алима имају права да, заједнич- ; | кроз своја општа удружењ а I \|Де своју студентску политику“, „ ема томе је и „Студент“. испр, т дрвио постављајући све проблеме студ< а р'Л;нтског живота, укључујући те проб нарЛ еме У живот нашег народа и при. једЧ ке У свијету, имао силан полити чог lКи утицај. Око „Студента“ су се сло^ ИЈале све п °зитивне студентСКе с -наге, на издавању и уређивању " ЦрвРтУДента" су највише радили Лола ом Г 1 и Ј УРНПа Рибар, Богдан Пешић апм!} Ри( * )ат Бурџевић, Пуниша Перови) Тк п\> В °Ј° Деретић, Јожи Барух, Авдо ру Л Хуно, Богдан Капелан, РадованпреА Зоговић, Осман Карабего. вић иулсА м ' поги ДРУ ГИ • oва ииеии од којих ла шн су МНОГа прослављена у великом Шшародноослободилачком ра-

ту, довољно убједљиво говоре да је „Студент“ био орган најпрогрссивнијих снага међу студентима Бсрградског универзитета оног времена, да /е увјек би 0 на бранику истине, културе и народних инге. реса. Баш због оваквог рада „Студента“ морала се водити упорна и мучна борба с ненародним властима, с агентима и полици Јом да се „Студент“ протури у студентске масе. Власти су заплењивале читаве бројеве, забрањивале излазак, отимале „Студента“ само да би о. немогућили да студенти читају свој лист. Али колико су власти биле подле и немилосрдне, још више су студенти били упорни и неусграшиви. „Студент" је ипак долазио студентима. Студенти су цијенили и вољели свој лист и , захваљујући тој љубави, захваљујућн напорима свих студената, „Студент“ /е, и поред свих насртаја реакције и штете која му је тиме наношена, ипак излазио редовнто издржавајући се од претплате и прилога студената. Кроз рат су се измијениле многе ствари и односи у нашој земљи, а најкрупнија промјена /е промјена носиоца власти у држави, стварање народне државе Федеративне Народне Републике Југославије. Ова чињеница ставља нас, студенте, вјерне синове народа и браниоце народних права, борце за народну слободу и народну власт, на право мјесто и двјз нам ппавп значај. Прилике у којима се чта. зи данас наша земља, а ко]е су посљедица тешког рата, стављају пред све људе у нашој земљи императивне захтјеве да се у раду за обнову и изградњу земље, за уздизање нашег народа заложе до максимума, да све своје снаге и способности уложе у тај рац. 0младина је у рату била иосилац борбености, она је данас с перио-

НАРОДНА СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА - ЧУВАР СВИЈЕТЛИХ ТРАДИЦИЈА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА

ду обнове и изградње носилац полета и одушевљења, ударничког такмичења у раду, поборник повећања производње, побољшања рпдне дисциплине, што интензивнијег културно-просветног рада, што савјеснијег учења и стручног образовања. Студентска омладина /е увијек била међу првима. Борбени и стваралачки дух студентске омладине се изражавао у паролама на демонстрацијама, у крви проливеноЈ по Београдским улицама, у редовима и страницама „Студента", кроз борбу студената шпанских добровсљаца. Дух студентске омладине су изразили студенти народни хероји, студенти јунаци Народноослободилачке борбе и мученици стрелишта. логора и тамница. Тај дух се и данас изражава у организацији „Народна студентска гмладина“ и ми желимо да се тај

Ујвдињена студентска омладина нашег Универзитета, стварана кроз акције и борбу против реакционарних режима, за слободу науке, аутономију Универзитета и бољи живот академске омладине, успијела је прије рата да окупи сву напредну слободољубиву омладину, да је кроз низ борби, захтјева и жртава чврсто повеже и оствари пуно јединство, без обзира на политичку, вјерску и националну припадност студената. Уједињена студентска омладина стварана улорним, активним радом, страдањима и жртвама, не само за своја чисто студентска питања, него за бољи живот, веКе слободе и независност својих народа, дала је ону снагу и правилну оријентацију Студентском покрету нашег Универзитета, створила је оне искрене симпатије код широких радних маса према академској омладини, која је чврсто била повезана са својим народом и његовом борбом. Београдски унивезитет био је познат у земљи и на страни као слободарски, а студентска омладина као истински демократска. У периоду ослободилачког рата студенти нашег Универзитета настављају заједно са народом свој херојски пут, потврђујуЈт своју приврженост великом дјелу ослобођења наших народа. На том славном и крвавом гулу пао је велики бпој '■'»ијетлих жртава, пао је низ омладинских, војних и других руководилаца из наше ослободилачке борбе. који су се васпитавали и одгајивали на нашем Универзитету, који су се с књигом у руци припремали да служе народу, који су са пушком и књигом умирали за слободу свог народа. Ми, народна студентска омладина, која данас у условима мира, захва-

дух осјећа и кроз овај наш лист , орган „Народне студентске дине“. Пред Народну студентску омладину се поставлшју задаци који су свим студентима углавном већ познати и који ће кроз наш лист бити још често разматранњ „Народни студент“ мора у њу тих задатака да одигра видну улогу. Наш лист тре ба да спроведе у живот све оне опште задатке студентске штампе, како их је поставио Лола Рибар, али сем тога, пошто „Народни студент“ излази под диаметрално друкчијим околностима него „Студент“ прије рата, он мора да изврши још и посебне задатке. Као један од првих и ссновних данашњих задатака нашег листа биће да васпитава сту. денте у смислу чувања и продубљивања тековина Народноослободилачкс борбе, тековина које су о-

љујуки тим великим жртвама, заузима њихова мјеста по факултетима, у.чионицама, институтима и лабораторијама, ни једног момента не смијемо заборавити на њих. НастављајуКи њихово дјело у новим условима, чувајући тековине извојеване кроз пламен народноослободилачког рата, морамо бити достојни сљедбеници

свјетлих .тримјера које )е дао наш Универзитет. Данас у нашој народној држави, Универзитет постаје школом у којој да се школују и изграђују народни кадрови, у првом реду синови радника и сељака. То је једна од најважнијих гаранција, да *>е нова интелигенција заиста бити народна, да +4е своју високу школску спрему употријебити за подизање бољега економског и културног живота свога народа. Као такви ми морамо бити будни чувари онога што су наши народи извојевали, све од себе зе његово пуно развијање и изградњу. Досадашњи рад на нашем Универзитету> изразио је дух Народне студентске омладине, која је правилно схватила улогу и значај наше школе, која је уложила велике напоре за оспособљење и изградњу нашег Универзитета, то са општом обновом и изградњом земље. Но досадашњи наш живот и рад показивао је да једном мањем дијелу студената и наставника није стало до напретка нашег Универзитета. Показало се да на нашем Универзитету има таквих елемената који покушаI вају да коче наш успјешан рад. То су биједни остаци непријатеља, то су они који су у периоду борбе били активни помагачи окупатора, који нас на Универзитету и сјутра поКи су за вријеме окупације стицали испите помоКу каме и ножа, који немају ничега заједничког са науком, који науку злоупотребљавају у разне противнародне сврхе. То су они који су побјегли испред народног суда, због својих недјела из краја одакле су и мисле да Јче сакрити главу да-

могућиле нама студентима да наставимо своје студије и да се слободно и несметано развијамо. Важан задатак „Народног студента“ је да васпитава масе студената у духу напредне народне омладине, да помогне настојања НСО да од нарсдних студената изгради нову народну интелигенцију, да у данашњој студентској омлади. ни развија љубав према својој народној држави, да распламса у њима жељу да свој рад и сво/е напоре укључе у опште напоре наше радничке и сељачке омладине за срећу и напредак наше земље. Сем тога није сувишно да поновимо: „Народни студент " треба да буде опште студентска говорница, да би се омогућила конструктивна критика, да би се омогућило искоришћавање свачије снаге и добре гољс, да би се поднгао општи ни-

нас на Универзитету и сјутра поћи као „стручњаци“ у народ. То су они исти који су прије рата, заједно са полицијом, нападали напредну студентску омладину, руководили бандитским љотићевским организацијама по средњим школама, који су васпитавани бандитски и на дјелу показали да могу да буду само бан-

дити. Такви, којима је народ због њихових недјела одузео грађанска права не могу да буду данас на Универзитету. Они на које наш народ гледа са презиром, јер су недостојни његове славе, они којих ће се стидјети будуКа поколења не могу да сједе данас по учионицама у истим клупама са поштеном родољубивом омладином. Разни идејни и активни помагачи непријатеља, који су добијали похвале од окупатора и руководиоца издаје за свој рад, који су се неколико мјесеци послије капитулације Немачке предавали народу не могу бити данас поред нас који смо се одавна а нарочито у овоме рату припремали и показали да смо спремни све да жртвујемо за свој народ. Таквима нема мјеста међу нама. Народна студентска омладина биће будни чувар стеченнх права и слобода, она *е наставити борбу заједно са осталом омладином за изградњу наше земље, а то значи за немндлосрдно уклањање свих непријатеља на том путу у макаквом се виду онн јављали. Зар данас кад је велики број поштених свршених средњошколаца остао код својих куКа да чека годину или двије да би дошао на студије, због ограниченог броја који је могао бити примљен на Универзитет, због разрушености и тешкоКа које нам Је оставио окупатор и народни издајници, зар да дозволимо да они запремају мјесто онима, који су се борили да би могли да се слободно школују, који су крв прољевали да би могли да уче? За књигу и Универзитет има доста омладине која са најљепшим побудама долази у (Наставак на 2-гој страни)

во и развиле способности свих“. Ово јасно показује да „Народни студент“ може свсјим задацима одговорити једино онда ако га сви студенти, сва удружења и све организације Народне студентске омладине схвате као свој лист, ако у њему виде своје оружје и сретство за постизање напретка, ако схвате као своју обавезу да сараћују у „Народном студенту“, да кроз њега разматрају своје проблеме, да кроз њега популаришу своје акције, да у њему окушавају своје таленте и способности, да њему шаљу своје књижевне, умјетничке и др. прилоге. Једино тада ће „Народни студент“ бити онакав лист како је он у принципу схваћен тј. орган Народне студентске омладине Београдског унивепзите-

ЖАРКО ЦВЕТКОВИЋ студ. МФД.

У редакцији предратног „Студента": Лола Рибар са г. Пастором Жезекеп и члановима редакције

Доугарица Вјерг ЧоваиевнК претседник НСО Београдског унмверзитета

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИмЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

БЕОГРАД, уторак, 16 фебруара 1946 ЦЕНА 2. ДИН.