Студент

Народни Студент

АКО ХОЋЕМО ДА ГРАДИМО МОРАМО САВЛАДАТИ НАУКУ, МОРАМО ЗНАТИ, А АКО ХОЋЕМО ДА ЗНАМО МОРАМО УЧИТИ, УЧИТИ УПОРНО И СТРПЉИВО. СТ АЉИН

Протестни митинзи ст дената поводом злочина у Трсту

|Народнг||студентска омладина' »еоградсшгниверзитета одржаа ових ;;а на свим факултетима, | свим ;инама лротестне миинге у зи са терором над на-IШМ жив;м у Трсту. Студенти су 6м при.сом упутили протестне глеграми многобројне резолуг,нје МеМародној комисији, Оку-Iационојloјној управи и демоТрста, изражаваући свс огорчење због злочинајких ноу’пака цивилне полиције I теро’ над народом Јулијске Срајине зрни „А“, манифестујући ■воју сддарност са тежњама и фаведнизахтевима нашег жи-s.ва и [тифашиста Италијана за лрикљуsе Федеративној Народзој Реблици Југославији. На јТестним митинзима стуна којима је у>ество.о око 400 студената, из>азилав' топла љубав НСО прела наишраћи у Јулијској Крајији и :ту и захтев да окупацио1е вл И У зони „А“ онемогуће ;аље очине које врши цивилна шлица над народом који непо:олеб во изражава своју жељу :а Јујсра Крајина са Трстом буе пр л&чена ФНРЈ. Про 600 студената и студентињаЈКВШ окупљених на проестн? митингу манифестовали су против убица из Ике а, против терора фашистике вилне полиције, ко]и се вр»Трсту и Јулијској Крајини. Б:рl узвицима „Трст је наш“, , „;у;ка Крајина је наша“, студш ЕКВШ изразили су једино пгзно решење будућих граница. вео Трст, седма федерална ; ј с :ца Ф.Н.Р.Ј.“, то је парола | с јом Су 1500 студената медиI пизашли на протестни митинг | гУЈући своју солидарност са

народом Трста и Јулијске Крајине, који једино у оваквом решењу види остварење својих тежњи, гарантију своје слободе, стечене крвљу својих најбољих синова. У резолуцијама донетим на протестним (митинзима, на којима је учествовало преко 1800 студената технике, истиче се: „Упорном и непоколебљивом четворогодишњом борбом п!'отив крвавог фашизма учврстило се братство и јединство Словенаца, Хрвата и Италијана у Јулијској Крајини и Трсту. Ова борба коју су херојски народи овога краја водили на .страни Уједињених нација даје им пуно право да се самостално определе, а они су већ безброј пута јасно ноказали, и данас показују, да своју слободу и срећну будућност јвиде само у* оквиру Титове Југославије.“ На ПољопривреднО!-шумарском, на Правном, на Ликовној и Музичкој академији, на читавом Београдском универзитету Народна студентска омладина одлучно је захтевала да се 'прекине са угњетавањем над народом Јулијске Крајине и да се оствари присаједињење Трста и Јулијске Крајине Федеративној Народној Републиин ЈугославиЈи. ч ~ ~ -- ~~ _~т~

АЛБАНСКИ СТУДЕНТИ НАМ ПИШУ

Тирана, 17 фебруара 1946 [раги другови, ушевили су нас ваши пламени Iтски поздрави. Они још више лују братска осећања која сјеју наше омладинске студентррганизације и тесне везе заше на нашој заједничкој борби ив фашистичких непријатеља и јника наших земаља. еравамо вас да учинити пто /е могуће да би наше везе зле сваким даном боље, на среI Лдобро наших народа и наше дине. гоку сазивћ Савета федерације :нтске албанске омладине промесеца, потврдили смо неопост непосредне сарадњв са стуша Федеративне Народне Речке Југославије. То доказује у будућности срдачни односи иашим двема народним репузма бити још више продубљеако би наше две земље постаЈоћни бедем за очување мира родне демократије на Балкану. \?лимо вам нове успехе у вашем и изражавамо нашу искрену 1В према херојским народима :лавије, вашој Федеративној удној Републици Југославији и 1 свој народној омладини Југоје, чврстим гарантима победа ' народа и албанске омладине. \зела херојска омладина Југо/е/ вело братство наше народне Iине! вела искрена сарадња Југосљое и Албанске републике! а Комитет албаиске сгудентске омладине, секретар, МИМТАЗ ШЕХУ ео М. Анастасијевић, ст. права)

СВЕТСКА ОМЛАДИНСКА НЕДЕЉА

Од 21 до 28 марта и ове године прославиће омладина читавог света Светску омладинску недељу. Тих дана пролећне недеље омладинске организације и омладина свих земаља развијају, појачавају напоре за осигурање победе слободољубивих народа, за трајан мир и истинску демократију, за учвршћење пријатељства и братства међу, народима. Преко митинга, конференција, свечаности, парада, излож-. би, концерата, измене писама и делегација, итд., омладина разних земаља проширује међусобно познанство и везе и јача солидарност и пријатељство. Први пут Светска омладинска недеља је прослављена 1943 г. у тешким годинама рата, на иницијативу Светског омладинског већа. Она се звала „Недеља пролећне офанзиве", Тих дана омладина је појачала своје напоре за победу над фашистичким агресорима. У Совјетском Савезу, САД, Енглеској и другим зе-

мљама недеља је била прилично широко постављена. У 1944 години парола Светске омладинске недеље била је: „Помогнимо да 1944 буде година победе“. Тада су још више проширене везе међу омладином разних земаља и још јаче уједињени напори за ствар заједничке борбе. Светска омладинска недеља у 1945 години одржала се у знаку победе слободољубивог човечанства над мрачним снагама фашизма и стварања темеља дугог и праведног мира. Тада су везе и пријатељство међу омладином света биле још више учвршћене, спроводила се широка припрема за Светску омладинску конференцију. Омладина Југославије, иако је од првога дана узела најширег учешћа у борби против фашизма и у највећој мери развила братство и пријатељство са омладином других земаља, није могла организовати прославу Светске омладинске не-

деље у 1943 и 1944 години због сла- ј бих веза и необавештености, што су наметнули услови рата и окупације. Међутим, 1945 године наша омладина је кроз Уједињени Савез узела најпунијег учешћа у прослави Светске омладинске недеље. У тим данима она је појачала своје напоре . на фронту против преосталих снага окупатора и у обнови земље. Преко многобројних митинга и конференција јасно се манифестовала њена жеља за сарадњом са прогресивном омладином света. То је још више подигло углед наше омладине пред омладином осталих земаља, која је са великим дивљењем пра-1 тила нашу борбу и наше победе. Светска омладинска недеља одржава се ове године у новим условима мирног развитка наше земље, у данима када цео наш народ све своје снаге даје за обнову и изградњу наше нове државе Федеративне Народне Републике Југославије. Данас се све наше организације налазе у претконгресном такмичењу за 111 Конгрес омладине Југославије. Кроз то такмичење наша омладина на свим пољима и у разним облицима активности одговара на новогодишњи позив маршала Тита. Иницијатива омладине Београдске текстилне индустрије, села Сремских Михаљеваца и 1 мешовите гимназије за узимање одређених обавеза у раду на изградњи прихваћена је од све омладине. Она се претвара у широки опште омладински покрет, и већ свуда даје прве резултате. Народна студентска омладина прославља светску омладинску недељу у знаку појачања такмичења, у ■настојању за постизање што већих успеха. У оквиру светске омладинске недеље, поред осталих манифестација, НСО организује свечану академију у суботу 24 о. м. на Правном факултету, а у недељу 25 о. м. НСО Београдског универзитета одлази на излет у околнну Београда где ће се одржати тренинг за Пролећни крос. 26 и 27 марта НСО ће се укључити у припреме и прославу народног празника 27 марта.

У време светсие омладинске недеље појачајмо такмичарски дух! (Студенти технике раде на обнови свог Факултета)

Маршал Тито потписао уговор о пријатељству и узпјмној помоћи између Пољске и Југославије

Ових дана је учинио посету братској Пољској маршал Југославије Јосип Броа-Тито, где је био најсрдачније и најсвечаније дочекан. Братски пољски народ, исти онај народ који је у овом тешком рату пропатио и храбро се борио као и остали слободољубиви народи, зна да цени човека који је стајао на челу устаика народа Ју> гославије, зна да цени нашег Маршала, који је кроз четири године без страха немилосрдно тукао заједничког непријатеља читавог слободољубивог човечанства, а посебно заклетог непријатеља свих Словена немачки фашизам. Пољски народ цени маршала Тита и народе Југославије, јер смо ми и Пољаци имали исту судбину, заједнички циљ ослобођење испод мрског фашизма. Ми се разумемо и. волимо, јер смо спонтано саосећали Једни са другим у заједничкој несрећи и.Зорби, јер смо имали и једни и други своје Мајданеке, Бањице, Освециме и Јасеновце. Са братским пољским народом као и са свим слободољубивим народима вежу нас тековине народно-ослободилачке борбе: демократска власт, народна војска, решење социјалног питања, аграр-1 на реформа, а посебно са брат-1 ском Пољском као и осталим сло-

венским народима веже нас крв, исто порекло словенска солидарност. Исто онако као што су Пољска и Југославија биле удружене у борби кроз огањ и све тегобе овога рата, данас имају исте задатке у мирним условима изградње. ОЗе земље настоје и настојаће да учврсте своју независност, да обезбеде срећнију будућност својим народима. Оне ће имати да реше многобројне проблеме, који данас стоје пред њима на свим пољима држав«е делатности: економском, културном и политичком. За време боравка маршала Тита у демократској ПољскоЈ потписан је Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између демократске Пољске Републике и ФНРЈ. Уговор је проистекао као нужност заједничке борбе пољског народћ и народа Југославије за своју слободу и егзистенцију, као нужна последица горког искуства из даље и ближе прошлости нападачких тежњи и намера Немачке. Пољски народ и народи Југославије кроз историју до данас, а најмање у овом периолу после 1941 године, нису имали нити имају препрека у односима између наше две земље, нити ма каквих узрока који би могли послужити као пре-

преке у јачању наших пријатељских и братских веза. Напротив, «аши народи су имали исту суд-sину у овом рату, имали заједничког непријатеља, и из тог разлога, природно, наше две земље имају све услове да се што чвршће повежу и ојачају своје везе како политичке, тако економске и културне. Сама чињеница, да су обе стране уговорнице биле циљ вековног немачког империјализма за насилно поробљавање и уништење, јасно нам говори да Уговор претставља најпскренију и најочитију жељу обе наше земље да путем мирног развитка и узајамног потпомагања обезбеде себи и свој'им покољењима срећнију будућност од сваког будућег угрожавања од стране Немачке, или ма кога нападача који има освајачке намере. Овај Уговор такође не значи ни У ком случају стварање неког посебног пакта против ма које земље. Напротив, он је закључен у духу општих, заједничких настоја.ња самих Уједињених нација, као природна последица заједничке судбине обе наше земље. Он ће послужити као драгоце« прилог европском и светском миру, и он ће допринети тиме много, јер ће бити и важити као чврст, непоколебив темељ демократије у свету. Зато ће њега позлравити сви искрени пријатељи мира, све демократске снаге света, и у њему ће видети, осетити, значајан допринос консолидацији прилика у свету. Народи Југославије и пољски народ заједнички су давали допри! нос у борби против фашизма, они ће и данас сарађивати и залагати [ се за политику мира, за изградњу I демокртије у свету. И таква сарад[ ња, искрена настојања обеју земаља у томе правцу претстављаће велики допринос општем залагању свих слободољубивих демо! кратских народа, не само Европе, ) него и читавог света да се унии последњи остатци фашизма и стабилизује мир.

Бранислав Крунић, ст. права

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ Иитра Иитровић-Ђилас У ПОСЕТИ ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУЈIТЕТУ

Минмстар просвете Србије, другарица Митра МнтровиЂ-Ђнлас са ректором београдског Уннверзнтета после обнласка Ветеринарског факултета

рРГА НАРОДИЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИиЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ТОД. X. БРОЈ 2.

Излази двапут месечно

БЕОГРАД, субота, 23 марта 1946

ЦЕНА 2. ДИН.