Студент

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СТУДЕНТСКИХ ДОМОВА

Свечаном отварању Студентског дома присуствовали су; др. Иван Рибар, претседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ, др. Синиша Станковић, претседник Народне скупштине Србије, Митрл Митровић-Ђилас, министар просвете Србије, др. Стеван Јаковљевкћ, ректор Универзитета, много професора и студената. Пошто је академски хор отпевао студентслу химну и друг Шолаја поздравио госте, говори.та је Митра Ммтровић-Ђилас и између осталог рекла: „Наша нова држава већ прве године своје обнсве учинила је огромне напоре да смладини пружп оснсзне лјoГј ћности за школовање. У плансвимл за обнову и изградњу наше домсзЈ.не видно место заузима ггрсблем стручних кадроза и интелигенције која треба да помсгне извођење и остварење тих крупних планбва обнове и изградње. Отуда још већи јнтерес народне власти за орггнизсвање живота и рада студентске омладкне ксја сутра трсба да ст:не у прве редсве граднтеља наше демокрстске републкке.“ Говорећп о напорима свих народних република у пружању помоћи сиромашним студентима. у оспособљавању стручних кадрова, рекла је: „Морам нагласитн да је студентска омладина Београдског универзитета у решавању материјалних проблема студената показала изванредно разумевање и уложила својом добровољном помоћу и организатсрским способ-, ностима огрсман допринос, сксро 1 толики, колики је дала народна власт“. Настављајући . даље, друга-' рица министар Митра Митровић је рекла: ~У време реакци- 1 онарних режима старе Југославије“ овај дом био је поприште же- ; стоке борбе прогресивних снага наше младе интелигенције, против настојања режима да од Универзитета и студентских домова створи своја реакционарна упоришта... А слава и част канредне студентске омладине Београдског универзитета н разнела се широм Европе баш зато, што се млада интелигенција није отуђила од свог народа, већ је на себе )пр ./'мк.та део бербе радника и сељака против реакциснарних који су гушили и сваку слободну на-

учну мисао и развој младе инт > лигенције у нову напредну интелигенцију, задојену демократским и слободарским духом својих народа. У нова бурна времена народно ослободилачке борбе, устанака и оружане борбе против фашистичхих окупатора, велики део студентске омладине оставио јг књигу и пошао да се са својим народом бори против освајача и издајника. У ова бурна времена студенти су се научили новим сазнањима, нов.ој науци како треба волети и бранити своју домовину. Многи међу њима пали су у борби за слободу своје домовине. Нека је слава првоборцу ст\> дентске омладине Народном херју другу Иву-Лоли Рибару и свим палим студентима и студенткињама борцима и жртвама фашизма." Напомињући да светле традиције Београдског универзитета тре-. ба да буду врело са кога ће студенти црпсти снагу за .нова стваралачка дела, истичући потреб\ пуне сарадње са професорима и испуњавање нашег основног задатка учити, учити, учити, како би подигле свој културни ниво, своју стручност и стеклн што већу ширину културе и правилног погледа на свет и живот гарица Ђилас завршила је сзој говор речима: „Ваши домови треоа да постану за Универзитет центар из кога ће зрачити нови дух де-

мократизма, рада, дисциплине, колективизма и солидарности. А исто снако како су некад били поприште борбе прогресивних снага младе интелигенције против назедних тежњн владајућих режима иека сада буду нзраз, и у мзломе слнка јединства и братства наших народа, јединства преко младг интелигенције Срба, Хрвата, Слове-

наца, Македснаца и Црногораца у слободарском Београду. Да живи Нарсдна студентска омладина! 44 Затим је Рајко Томовић, члан секретаријата Универзитетског одбора Народне студентске смладине, гогорећи нспред студената предложио да Дом студената Београдског универзитета нсси име Народног хероја Иве-Лоле Рибара. Сви присутни акламацијом су усвојили предлог. После друга Страхиње Алексића који је говорио У име ~домаца“ на молбу свих присутних, узео је реч претседник Президијума Народне скупштине др. Рибар: »Захзаљује.м што сте ме позвали да заједно присуствујемо отварању дома. Захваљујемо ва м на пажњи коју сте указали моме сину Лоли који није овде прнсутан физички

али је ипак ту, мећу нама, ту је његова слика која је тако Јасна као шт 0 је јасан и његов рад и живот. Имао сам прилике да се преко своЈих синова, нарочито ггреко сина Лоле, још пре рата заинтересујем за Студентски дом, за рад студената. Долазио сам на студентске приредбе и заједно са.вама живео и заједно са вама радио. Омладина је примером показала како треба да се уједини и Јединствено ради. И не само да сте се ујединили ви него се ујединило све што Је за прогрес, за демократи Ју... Ви сте се данас окупили у вашем студентском дому. Ја видим из вашег лица, из ваших жарких псгледа да ћете поћи оним истим путем коЈи су ишли и ваши претходници. Ви ћете опет продужити са своЈим радом борбено, напредно, полетно, као и она омладнна пре рата која је рат дочекала спремна, борбено и коЈа Је змала да воли своЈ народ, да служи народу, како Ју Је учи o велики наш воћа и велик наш учител« Тито.“ На крају свечаности академски хор је отпевао још две песме. * % У Студентском дому „Иве-Рибара-Лоле“ смештени су стипендисти свих федералних јединица, а примаће се такође и остали студенти. Пет стотина четрдесет студената, колико их за сада има у дому, наилази на низ проблема

при решавању економског и социјалног жнвога. Главни проблем у чијем се решавањ\ наилази на највише потешкоћа, јесте правилно вођење финанснске политике. Дом нема никаквих субвенција са стране, мора сам себе да издржава. Ту је неопходна помоћ студентских и других антифашистичких организација као и саме на-

родне власти. Са позајмљених 300.000 дин. од Потпориог удружсња студената отворена је у самол! дому менза. Кухиња је сасвим добро организована и у том погледу Одбор је користио искуство академске мензе. Такође се велика пажња покл ња културном уздизању студената. Отворена је читаоница, организује се библиотека. Њој је потребно указати што је могуће већу помоћ. Државно издавачко предузеће „Просвета 11 дала је иницијативу за то: поклонила је комплет свих својих издања. Програми који с; на приредбама дају све су бољег квалитета, а У изгледу је брзо стварање фискултурног актива.

Студентски дом „Иво Лола Рмбар“

За време свечаности отварања

Дом студенткиња

Почетком ове године ооновљен је Дом студенткиња још једно место где ће моћи млада народка интелигенција стручно, културно и политички да се развија. Сећање на сјајне традиције овога дома не допушта ниједној напредној студенткињи такво схватање да је обнављаше овога дома од Једностраног значаја, да је то у ствари само решење станбеног питања студенткиња. Дом згузима видно место у оЗнављању и напретку наше земље. Дом треба да буде жариште рада, дисциплине, другарства, љубави према књкзи и народу. Он ће бити жижа, где ће свесне студенткиње свих федералних јединица наше земље још више да челиче братство и јединство које је заједничком борбом стечено. Студенткиње, усељавајући се У дом осетиле су љубав према њем\ и скоро свака од њих дала је максимум своје помоћи да би дом кмао леп изглед. У недељу 31 марта ове године Дом студенткиња ј‘е свечано отворен у присуству министра просвете Србије другарице Митре Митровић-Ђилас, господина ректора београдског Универзитета др. Стеве Јаковљевићг, господс професора, студената и студенткиња. Свечаност је отворила друтарица Душанка Стефановић потпретседник Управе дома и поздравила присутне госте. Затим су говорили ректор Универзитета др. Стеван Јаковљевић, друт Душан ЂурићЗинаја, ст. медицине и -друтарица Љубица Пурић, ст. филозофије. Овом приликом студенткиње су се заветовале да ће чувати светле традиције дома, да ће наставити започето дело Драгице Правице, Вере Благојевић, Соње Маринковић и да ће се трудити да Дом студенткиња Београдског универзитета предњачи у раду, дисциплини И другарству и да ће Дом студенткиња бити путоказ како треЗа колективно радити. учити и живети. Клицањем другарици Митри, студенткиње су изразиле своју љубав према славној историји Студентскога покрета, према народно-ослободилачкој борби, према науци, и обавезале се да ће по завршеним студијама свака на своме пољу рада служити своме народу. Д. С.

д. с.

СЕЋАЊЕ НА 4 АПРИЛ 1936 ГОДИНА

Пооштрена војно - фашистичка \ диктатура после убиства Краља„мучаника", употребљавала је сва средства терора да угуши напредни револуционарни покрет на београдском Универзитету, који се развијао и постојао снажан и важан фронт борбе, коју је водио радни народ Југославије за слободу, за боље услове живота и рада, за демократију. Средства терора ишла су линијом отворених насртаја реакције на напредне студентске масе, али упркос свим тим насртајима београдски студенти одговарају мобилизацијом и концентрацијом свих својих снага, за извојевање својих оправданих захтева: права на несметани слободни стручни и културии развитак, права за слободу антифашистичке акције на београдском Универзитету, права на боље услове живота и рада. Борбу за непосредне студентске захтеве, за горућа питања студентског живота, повезују за јуначку борбу и историске задатке радничке класе, те постају јак и одлучан политички фактор у земљи. У чему се манифестовало то повезивање? /. У организационом повезива- ј њу са радницима и сељацима у граду и на селу и испитивању услова жиховог живота и рада; у заједничким акцијама на народиом просвећивању. 2. У заједничкој борби младих радника, сељака и напредних студената против концентрационих логора, против рата и фашизма, у манифестацијама солидарности са антифашистичким снагама других земаља. 3. У масовним акцијама за хитну успоставу дипломатских односа са СССР, чуваром мира и безбедности, надом и узданицом свих поробљених народа свијета. У тој борби јачао је и челичио се студентски покрет. Нарочито велики замах добиле су те борбе послије историског Првог фебруара, када је велико - српска шовинистичка реакција, јуришала да разбије једну од моћних тврђава демократског антифашистичког покрета у земљи, Уједињени студентски покрет, који је од Првог фебруара добио чврсте основе. Студенти су, са својим Акционим одбором на челу, ову политику шестојануарских режима добро прозрели и на сваки атак, долазио он споља или на Универзитету, од оних који су били спроводници и обичне слуге шестојануарских диктатора, одговорили мобилизацијом својих снага и активним отпором. Почетак 1936 године обилује нападима реакције на студентски покрет и његове тековине, али обилује и борбеним одговорима студената. Борба за оправдане студентске захтеве се пооштрава, води се акција за акцијом да се одбрани аутономија У ниверзитета, да се спроведу избори за студентска стручна, економска и културна удружења, да се отпочне са радом у удружењима, да се оснуја Потпорни фонд, да се оствари сарадња са демократски оријентисаним професорима, да се онемогући штеточинска кампања реакционарних професора уперена противу њих, да се на чело највише научне институције у земљи доведе човјек, који ће имати разумјевања и за науку и за интересе студената, да се онемогући на Универзитету рад Орнаса, да се избаце и онемогући приступ на Универзитет орнасовским студентима. 3 априла претставници студентског покрета праве посјету злогласном ректору Универзитета Ћо-* ровићу, да га још једанпут обавијесте о ситуацији на У ниверзиту, да га упознају са студентским захтевима. Ћоровић доследан своме ставу, затвара се у своју канцелари;у и неће да прими студентске претставнике. То је знак да неће да чује за сарадњу, то је објава рата студентском покрету. Истога дана, увече, Акцоини одбор издаје један летак, који растура међу студентима и по читавом Београду, намјењен демократској јавности о ситуацији на Универзитету и нападу реакције да докрајчи Аутономију Универзитета и тековине студентске борбе. 4 априла, рано изјутра, Акциони одбор прогласио је једнодневни штрајк у знак протеста против политике и самовоље ректора Ћоровића и групе реакционарних професора око њега. Сви факултети су затворени. Студенти су поздравили штрајк и штрајкачке страже око Факултета чувају штрајк од напада полицје и групе ненародних студената у Орнасу, за које се знало да ће јуришати на свим факултетима да сломе штрајк. Непријатељ, има за мету Медицински фа-

култегг, због тога што се иа њему предавања не држе у просторијама једне зграде, већ на више института, одвојених и удаљених један од другога, па упућују тамо мале наоружане групице терориста, да би на њему ломили и сломили штрајк. Наше снагв на Медицинском факултету су деконцентрисане на неколико зграда. Око 8 часова изјутра долазе двије групе Орнасоваца пред Физиолошки институт. Они провоцирају цијепањем наших плаката испред института и покушајем да уђу у институт. Штрајкачка стража се супротставља. Орнасовци нападају мучки и са леђа на штрајкаче. Развија се туча, у којој Орнасовци добијају добре батине, али провокатор и плаћеник Слободан Недељковић користи један тренутак и, у пролазу поред студента права Жарка Мариновића, који је до прије неколико минута учио лекције у Карађорђевом парку, забада му каму у леђа, право у срце, а другим ударцем кроз десну мишку. Пред вратима дворишта Физиолошког института фашистички плаћеници пролили су крв једног младог студентског борца. Овај глас одјекнуо је међу свима студентима као сигнал на отворену борбу, зближио је све студенте београдског Универзитета у одлучности и ријешености да у својој борби иду до краја. Сјутра дан, по кишном априлском дапу, студенти су из свих праваца слијевали се у правцу Новога гробља, блокираног кордонима жандармерије и полициских агената, да одаду достојну пошту своме палом другу и борцу за одбрану Аутономије Универзитета Жарку Мариновићу. Полицја не\ дозвољава студентима приступ и студенти се у савршеном реду, са још повећаним бројем, у колони, крећу према Техничком факултету. Један друг се диже и тумачи студентима став непријатеља, на што из студентске масе, из стотине грла, одјекну: „Ура, у професорску колонију!". У професорској колонији се налазио стан ректора Ћоровића, ког су студенти у свом оправданом гневу - тога даиа разбили: ' ' лг Од овога дана студенти настављају свој штрајк, и после 23 дана штрајка успјевају да свргну омрзнутог и злогласног ректора Ћоровића, а да на његово мјесто доведу пријатеља студената, поборника искрене сарадње, др. Драгослава Јовановића. Почиње ера размаха Студентског покрета. Беспомоћни су насртаји реакције да га сломи. Београдски Универзитет, постаје бедем демократскхи антифашистичких настојања, постаје жижа слободарска, путоказ омладинским покретима Средње и Југоисточне Европе. 4 април је други велики догађаЈ у развитку Студентског покрета. 4 април постаје, поред Првог фебруара, други студентски празник. 4 април постаје дан смотре снаге и јединства уједињеног СтудеНтског покрета, ,а име Жарка Мариновића име жртве фашистичког терора и јунака Студентског покрета. На ње\говом примјеру, као и на примјеру Мирка Срзентића, напајају се студентске масе јунаштвом и љубављу према слободарству, према слободарским стремљењима нашег младог покољења за слободу, . мир и демократију. Слава Жарку Мариновићу!

Телеграм НСО-а Министру унутрашњих послова Александару Ранковићу

Народна студентска омладкна Београдског универзитета изражава своје задовол»ство поводом Ваше изјаве у Народној скупштини . да је ухваћен највећи злочинач и издајник наших народа, најподлији непријатељ наше народно-ослободилачке борбе Дража Михаиловић. Хватање овог злочинца је смртоносни ударац за бедне остатке четничких изрода од чије каме , су пали толики многи Јуначки синови наших народа, међу којима и велики број наших другова и другарица, народних студената. |Поздрављајући овај успех органа јавне безбедности, Народна студентска омладина изражаза своје уверење да ће рад Ваш и оогана наше јавне безбедности. биги и на даље усмерен на чувању и одбрани интереса наших народа. Ми се прикључујемо захтеву нашег народа да Дража Михаиловић пред народним судом одговара за своје злочине. Народна студентска омладина Београдског универзитета.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 3