Студент

„МЛАДОСТ"

часопис за кнзижевност и културу

Цојава „Младости" у послератном периоду нашег живота преставља за омладину значајан датууи Она ће решити два крупна задатка која стоје пред младим ствараоцима. С једне стране постајући трнбина младих и окупљајући око себе најшире омладинске слојеве „Младост" ће дати пуну могућност изражаја ствараоцима из редова омладине. С друге стране она ће настојати да образује литерарни укус младих потпомажући њиховом књижевном развитку и оформљењу. Треба напоменути да „Младост" поред уредника у Београду има уреднике у осталим федералним јединицама, што ће у многоме помоћи брзом развитку и популарности часописа. Ово доказује да он жели да око себе окупи омладину из свих крајева наше земље, да има опште југословенско обезежје, чиме његова улога постаје још значајнија. Да Зи остварио одговорне задатке у формирању књижевног подмлатка часопис „Младост“ у сваком броју третира проблеме који се односе на књижевно стварање и која су добра поука младим ствараоцима. Чланци Горког ..Како сам учио да пишем“, Тимофејева, „О књижевном стварању", Поповићев „Књижевннм почетницима“ имају не само теориски интерес већ и практично васпитну вредност за књижевне ствараоце из редова наше омладине. „Младост“ доноси прилоге класика литературе: Хајнеа, Пушкина, Шелија, Ботева. Обраде литерарних и културних проблема, као и приказе Павлова о Христу Ботеву, Кирпотима о Пушкину, Рашићев о Хајнеу, затим приказ Шелија, што у многоме подиже углед часописа и повећава његову пракгичну добит за омладину. Да би „Младост“ имала омладинско обележје, да би омладина у Југославији имала прилике да третира своја актуелна питања, часопис доноси чланке из омладннске проблематике, третирајући основна питања која задиру у живот омладине. Чланци „Омладина и наша култура“ од др. А. Белића „За научно наоружање наше омладине“ од др. К. Грубачића, „О борби омладине против неписмености“ од Б. Перовића, као и ДРУги, захватају свакодневни живот омладине и омогућавају јој да дотичне проблеме правилно схвати и реши. У сваком броју „Младост" доноси већи број литерарних прилога; песме, приче, књижевне репортаже, младих књижевника из разних крајева наше земље. Последњи бројеви говоре да часопис има тенденцију брзог успона и да ће кроз њега проговорити многи талентовани омладинци. Последњи бројеви су знатно бољи како техником обрадом тако и прилозима које су донели. Они говоре да је часопис попримио солидан карактер и продро у широке омладинске слојеве који су га пригрлили као свог. То је један од основа његовог успеха, јер наше херојско покољење које је учествовало у ослободилачкој епоси наших народа има бројну и разноврсну тематику за уметничку обраду, има пуну могућност да нашу херојску данашњицу литерарно изрази. „Младост" као часопис младих треба да нађе међу студентима, не само читалачку публику већ и потпору и да око себе окупи највећи број литерарних почетника из редова народне студентске омладине. Студентска омладина је позвана да у „Младости“ сарађује, како литерарним прилозима тако исто и третирањем литерарно уметничких и опште омладинских проблема, погстову својом сарадњом у фељтону. Нажалост то још ннсмо постигли. ДоЗар део студената не показује довољан интерес и не увиђа колику улогу треба „Младост“ да одигра у књижевном и културном животу омладине. Са ових неколико редака хтели смо да скренемо пажњу на тај пропуст и да код наших читаоца пробудимо дужно интересовање за ~Младост“ часопис херојског Тиговог поколења.

Лековић, студ. фил,

Рад дебатних клубова

На Пољопривредно - шумарском факултету одржан је други дебатни клуЗ са темом „Научне методе у раду“ коју је обрадио друг Булатовић. Приказавши Тајлорову методу рада која се данас примењује у капиталистичким земљама упоредио је са методом ударништва или Стахановског покрета у СССР. Подвукао је начин у приступању раду у Совјетском Савезу и услове који доводе дотле да је радник машину схватио не као мртву ствар већ као део самог себе, као личну својину на којој може да развије све своје способности. Затим је друг Булатовић указао и на потребу примене ударништва и такмичења у нашем раду на факултету а по готово у учењу и подвукао значај планског и организованог рада који ће се постићи само колективним учењем. Д. Р., ст. пољ. шум. * * Тема четвртог састанка дебатног клуба на Правном факултету је била „Научно прилажење учењу“. Иако је референт, друг Недељко Михајловнћ, студент прве године, он је са довољно успеха обрадио овај мроблем али услед малог броја присутних дискусија ниЈе дала плодних резултата. студ, права * На другом састанку дебатног клуба Техничког факултета друг Чолић је говорио о теми: „Системи рада“. У реферату је оојаснио шта је то рад, као и улогу и значај рада у развитку људског друштва. Подвукао је разлику која постоји у систему рада и у односу људи према раду данас у социјалистичком с једне стране и капнталистичком друштву с друге стране. Врло жива дискусија развила се после реферата, у којој је узео учешћа већи број студената. Бранка Боначи, ст. техн. * На другом састанку дебатног клуба Филозофског факултета, професор Б. Стефановић изнео Је план за свој курс коЈи намерава да у десет предавања обради тему „Научно организовање студентског 'учеЊа". Професор је подвукао важност ове области примењене психологије баш за нас студенте, што се она бави рационализацијом научнога рада. Пре 30 до 40 година психологиЈа је изашла из академског оквира и прешла на примену и у праксу. А овај курс користиће баш применом те експерименталне психологије и указаће свима који уче како се штеди енергија а како распоређује време и материЈал. Код свих интелектуалних радника осећа се потреба да за стицањем знања следује и стицање

радних навика а то се постиже само систематским спровођењем плана рада. Велики број умних радника није свестан да би свој рад могли остварити са мање труда штедећи здравље а већим искоришћавањем снага. Ми немамо интелектуалних традиција ове врсте те се није неговала радна навика тако да смо ми неумерени или претерано радимо или пак лепствујемо. Све то има одлучујућих последица на резултате и плод нашег рада. А пошто потреба обнове наше земље захтева што брже оспособљавање заиста внсоко квалификованих стручних кадрова неопходно је упознавање са методама планскога рада. Овим ће се методом указати

студентима свкх факултета како да што боље а са што мање напора пређу одређеми материјал а да при том не занемаре ни одмор ни рад на личном културном усавршавању ни спорт ни разоноду а увођењем рационалног метода у студије' ослобађамо и снаге за стваралачки рад. Професор Стевановић је затнм прочитао пројекат течаја и одговоривши на многа питања студената, с обзиром на план курса, завршио ово предавање које је покзало да се сви студенти интересују овнм питањем. К. А., ст. фил.

КОНКУРС ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

У оквиру рада културно уметничке секциЈе на Техничком факултету заказан је конкурс за најбољи књижевни и сликарски рад. Конкурс није дао оне резултате који су се очекивали онда кад Је он објављен, како у погледу броја, тако и у погледу квалитате радова. Главни је узрок што конкурс није успео у томе што је прошао доста незапажепо и што већи део студената није био упознат са значајем конкурса. Од књижевних радова су узете у обзир само песме. Прозни и драмски радови су знатно подбацили. Највећи недостатак је наивна садржнна и обрада радова. Поред тога истиче се као недостатак и то што су сво Јом замисли радови неактуелни. ОваЈ недостатак у толико више отскаче, што су песме, оне најбоље, биле присно везане за наш данашњи живот у земљи. За песме се може рећи да су већином успеле. Замисли аутора су много садржајније, непосредније, везане за тло. Поред тога песме имају много полета у себи. Њихова књижевна обрада није увек на висини, али су неке, нарочито оне коЈе су награђене и са те странс, задовољиле. Прву награду добила Је песма другарице Мирјане Ћеремов, грађевинке П семестра, под насловом „Са наших поља“. Другу награду добила је песма „Моја кућа наша кућа“, друга Витомира Ђорђевића, машинца IV семестра; а трећу песма ~3а њих“ другз Радовића СпасоЈа, електричара У1 ( семестра. На конкурсу је учествовало 15 студената са 18 прилога. Облици у којима су студенти учествовали су следећи: 10 песама, 2 новеле, 3 драмска дела, 1 прозни рад, 2 сликарске скице и 1 научни рад. Сликарски и научни рад ннсу о-

цењиванн због малог броја учесника, већ ће се заказати посебни конкурси у које ће ући и ови радови. Из културно-уметничке секције Техничког факултета.

Ударнии Милун В. Митровић, ст. Ак. лик. ум

Сарадња студената са селом

Иницијативом предавачке секције а у циљу што тешње с а радње и повезаности Београдског укиверзктета са нашим селом, студенти пољопривреде и шумарства 24-111-46 одржали су неколкко стручно-актуелних предавања селима Пиносави, Жаркову, Белом Потоку. Другови су иЛупили са следећим темама: Погледи на значај планске пољопривредне производње; Значај гајења индустрисмих биљака; Значај сетвених одбора. Интересовање поводом ових предавања на нашем факултету било Је велико обзиром, да је то бнло прво иступање будућих агронома и шумара пред широке народне масе. Са друге стране број посетиоца прилнком ове наше прве акције показао Је да Је и у народу поменутих села постоЈало интересовање. С обзиром на број присутних, на интересовање коЈе су слушаоци показали, може се с пуиим правом тврдити, да Је први подухват на овом пољу успео. Они се неће задржати само на томе. Један део другова и другарица са виших година Пољ.-шумарског факултета прилрема ннз нових предавања са стручно-актуелним темама, коЈа ће одржати у околним селима.

Бранислава Пешић, ст. агр

Акцнја сакупљања књига на техничком факултету

Поред осталих обавеза примљених за такмичење, студенти технике су примили и обавезу да за своју библиотеку као и за библиотеку радничке и сеоске омладине сакупе 2000 кшига. У почетку такмичења акција није донела добрих резултата јер су студенти били код својих кућа. Са почетком предавања акција је оживљена и дани 21, 22 и 23 марта су проглашени за ударне дане у сакупљању књига. СамО' у та три дана сакупљено је 380 књига. Рачунајући у број сакупљених књига 101 књигу до 1 марта, 423 до почетка Светске омладинске недеље и 663 књига сакупљених у току омладинске ■недеље ми смо у току месеца марта сакупили 1187 књига, или 59,4% пд обавезе која је дата. Од овога броја књига поклоњено Је инвалидима за време посете њиховом дому 50 књига, а за 6иблиотеку радничке и сеоске омлалине је послато 500 књига. Међу приложеним књигама има велики орој белетристике као и научних књига. Многе од њих су најновијих издања. Акција сакупљаша књига је показала да су многи правилно схватили ову акцију и показали високу свест. Тако је машинац II године Ковачевић Ђорђе приложио 57 књига, другарица Петровиђ Верица 20 књига, а постоји маса примера да су појединци поклањали по 6 —7 књита. Али ипак има приличан број оних који нису приложили ни једну књигу. Појачање агитације за ову акцију допринеће да постављену обавезу не само достигнемо него и премашимо. Д. Петровић, сгуд. техи

УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА

Универзитетска библиотека је углавном остала неоштећена. Осим дупликата неких књига које су Немци за време окупације однели у Беч - под изговором да ће у замену послати неке своје књиге све је остало Од рата на овамо библиотека је употпуњена. Сва нова издања наших издавачких предузећа, као и сва совјетска издања која су се могла купити преко „Међународне књиге“ и која је библиотека могла да поручи, набављена су. Студенти могу да нађу књиге из свих области могу своје образовање, нарочито своју културу, да употпуне. Не можемо, још, да кажемо да ће студенти овде наћи баш све оно што им треба за испите, каже управница библиотеке другарица Мила Продановић. Не располажемо у довољној мери уџбеницима али и с те стране могу студенти да је користе. У библиотеци могу да се нађу стручни часописи који у многоме допуњују наше ретке и непотпуне уџбенике. Да су студенти ово у великој мери открили потврђују нам (речи библиотекарке. Она каже: Много се читају часописи и новине. Студенти ло њима траже и налазе многе стручне чланке из различитих грана науке. Поклон Историске библиотеке у Москви пошиљка од 250 књига обогатила је нашу библиотеку. Целокупна Дењинова дела, са врло корисним регистром дела Маркса и Енгелса, Стаљина и разна друга совјетска дела могу студенти већ да читају. И читају их. Стално су књиге Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина заузете каже библиотекарка. Студенти најчешће читају баш та дела. Анти-диринг није никада слободан... Маршал Тито је на повратку са пута из Пољске и Чешке донео Универзитетској библиотеци поклон чехословачких универзитета; књиге које се још увек сређују. Маршал Је том лриликом као свој дар локлонио Универзитетској библиотеци 50.000 динара. Моје је мишљење било каже другарицз Мила Продановић да за тај новац набавимо дела од трајне вредности дакле не уџбенике који ма како добри застаре за неколико година. Покушаћемо да у Москви набавимо још један комнлет Лењинових дела. У том смислу смо замолили Историску библиотеку да нам нзађе у сусрет. Уколико успемо набавићемо и целокупна дела Маркса и Енгелса, којих у библиотеци Још немамо. Сви напори библиотеке да обезбеди богати и користан избор књи" га били би узалудни ако студенти не би библиотеку правилно схватили и користили. То значн да не би смело да се дешава као што се зимус често дешавало да студенти долазе у библиотеку само да уче своје предмете, често не узимајућн ни помоћну литературу из библиотеке. Студенти би требали у ствари да у библиотеци користе она ретка дела из своје струке која не могу на другом месту да нађу. Студенти долазе у библиотеку —• чак долазе у већем броју него што библиотека може да прими, али другарица Мила Продановић правилно лримећује: —Ми не бисмо желели да у библиотеку долази само Један део студената, нарочито они студенти којс стоје по страни студентског покрета. Библиотеку морају да користе сви прави народни студенти за своје опште културно и стручнп уздизање.

Мшлица Петровић. ст. Е.К.В.Ш

1264 ДОБРОВОЉНИХ ЧАСОВА ЗА ОБНОВУ ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА На фармацеутском факултету има студената и студенткиња, који су потпуно схватили дужности које се постављају пред сваког народног студента. Ови студенти својим радом м-ного доприносе сређивању прилика на нашем факултету - и тиме помажу свима студентима. Тако су другарица Бојана Јанаћковнћ и друг Субић, студенти друге године дали 324 добровол>на Радна сата замењујући асистенте на институту за фармакологију. На истом институту ради и неколико студената прве године, који цртају уништене цртеже анатомских пресека биљака. Они су до сада дали 940 радних часова, Ови другови и другарице треба да послуже као леп пример свима осталнм студентима Фармацеутског факултета. О. С.

СТРАНА 5