Студент

НАРОЛ.НИ

„Омладинска пруга" биће наша велика радна школа*

Први мај

Први мај је традиционални празник радничке класе. Тај даи је радничка класа празновала као дан иобилизације и смотре својих снага у борби против капитадистичких експлоататора, против реакције, против свих непријатеља радничке класе, слободе, једнакости н равноправности народа, и као дан међународие солидарности. Просл&вљање овог међунароцног празника радничке класе дагира од 1889 године, кад Је на конгресу Интернационале у Паризу било решено да се Први мај узме кас празник рада, а пролетаријат свих земаља тог дана да манифестује своју свест, вољу и одлучност у борби против својих класних непријатеља да истакне своје тежње о успоставЈвању новог друштвеног поретка. Од те годинг па до данас беспрекидно радиичка класа читавог света истог дана Првог маја иступала је сложно манифестујуђи своје основне захтеве. У првомајским демонстрацијама, које су одржаване у с вим земљама, радничка класа се наоружавала кроз непуних шесг деценија истом идејом водиљом „ стварним захтевима: ослобођење испод кнута и јарма клике, решење свих питања која су била нужна за радничку класу и услоставл>ање демократи/е. Славећи тај велики значајан датум радничка класа се прекаљивала и челичила у борби и у раду иа г.стим задацима. Радници напредних као и најзаосталијих земаља света осетилн су да они нису усамљени, да њихови захтевн нису неостварљиви. Онн су знали да иза њих стоје милнони другова, сабораиа, не само радничке класе него свих радних маса из свих земаља чигавог света. Они су добро знали да су њихови захтеви оправдани и да ће се кроз борбу остварити. Први мај и мајске демонстрације биле су увек јака, спонтана, морална и политичка веза међу свим оргапизацијама радничке класе, радних маса свнх земаља. У бившој Југославији Први мај није прослављала само радничка класа, него га је славио и добар део напредног сељаштва и поштена интелигенција; њега је славило све што је поштено и напредно, он је био празник свих слојева радног народа. Њега су славили трудбеници града и села фабрички радници, сељаци, студенти и ђаци и сва напредна омладина ? повезујуђи се у заједничкој борби против ненародних режима. И студенти Београдског универзитета су са остадом нашом напредном омладином, нарочито радничком, тог дана на митинзима и састанцима дизали свој глас против терора и неправде, против свега онога. што је загорчавало живот, кочило правилан развитак како наше интелигенције тако и читавог радног народа. Додуше, Први мај се чије славио слободно. Реакцнонарие власти и њихови посдушни извршиоци: жандарми и полицајци били су уналред припремани да омету прослављање Првог маја. Али сав њихов терор и претње, ватрено оружје и пендреци нису могли спречити студенте н радиике да тога дана изразе сво жеље и | захтеве. У току четворогодкшње борбе Први мај се прослављао у читавој I нашој земљи: у позадини тајно, илегално, на фронту уз устаничку пушку или кроз крваву борбу, као ШТо ју је на пример 1942 године водила Друга пролетерска бригада против непријатеља за ослобођење Вишеграда. док је на ослобођеноЈ територији прослављаи иа наЈсвечаниј начин уз учешђе читавог народа. Прошле године наши народи су први пут дочекали Први мај без андарма и полиције, без куидака и пендрека, прославили су га у

слободи, у својој новој демократској заједници у знаку остварења захтева које су изражавали у својим првомајским демонстрацијама за време ненародне Југославије, у знаку победе својих демократскнх стремљења. Ми ћемо га исто тако ове године прославити на најсвечанији начин. Управо ове године први пут цела наша земља прославља Први мај у пуној слободи. Колико /е значајан Први мај за наше народе јасно видимо по томе што је он у периоду народноослободилачке борбе постао општенародним, а у новој демократској Југославији проглашен је државним празником. Први мај није само значајан кас празник борбе и рада: он има и своју посебну важност. Он је значајан из тога разлога што је увек био дан у који је радничка класа и сав радни народ примао на себе нове обавезе, које су, опет, печат нових прилика, нових услова саме делатности људи, самог рада. У новије доба Први мај се прославља увек под одређеним па. ролама. У предаприлској Југославији он је био дан мобилизације и смотре свих борбених демократских снага и чврстог збијања редова радничке класе. радног народа у борби против старих антинародних режима, а за време окупације он је био даИ када се још Јаче фронт свих родољубивих снага у борби против окупатора и домаћих изрода за ослобођење наше земље. Ове године Први мај ће бити смотра постигнутих резултата на пољу обнове и из. градње наше земље. Он ће бити празник велике победе и славе рада наших народа, њихових прегнућа и воље за што ефикаснијим и доследнијим извођењем задатака који су постављени пред радни народ, пред све народе Југославије на делу обнове и изградње, на свим пољима делатности: економском и политичком, као и културно-просветном уздизању наше земље. Први мај ће бити уједно дан када ћемо се нашим народима и другу Титу заветовати да ћемо још више него досада заложити све своје снаге за изградњу наше младе државе, да ћемо дати све од себе да испунимо и превазиђемо задатке који стоје пред нама. Најбољи пут којим се долази до успешних резултата, до извршавања постављених задатака јесте такмичсње. Оно је једини и најбољи начин да брзо отстранимо у првом реду последице рата, једини и најбржи пут да нашу земљу обновимо и подигнемо изнад нивоа у коме смо је затекли после протеривања окупатора, изнад нивоа и саме предратне производње. Разумљиво је да то све није тако лако. Потребно је много напора, труда и највећег залагања свих на'с дс

то успемо. Заиста, наши народи су то и доказали. Од Првог маја прошле године до Првог маја ове године много је учињено. Поправљено је на стотине хиљада километара железничке пруге. Подигнуто је много мостова. Отворено је много нових школа, а досада је иа аналфабетским течајевима широм наше земље научило да чита и пише преко педесет хиљада неписмених. У свим гранама привред. ног живота ми смо имали великих и знатних успеха. Први мај 1946 године носи у себи специфично такмичарско обележје. Он је одраз такмичења свих наших предузећа и установа. У том такмичењу неће изостати ни наш Београдски универзитет. Студенти и професори нашег Универ. зитета свесни су важности такпичења. Оно за нас неће остати само парола већ ће и даље бити начин, најбоља форма рада и пут за обнову и изградњу наше државе ка побољшању живота наших народа, нас самих. Рад и само рад за нас у нашој новој државној заједници не значи само економску обнову и изградњу, културно-просветно уздизање наших народа него он јесте и он ће претстављати славу и част за нас, као и за све наше народе. Ми добро знамо да морамо укључити своје напоре у општа народна настојања да сс земља обнови и изгради. Ми не заборављамо задџтце који су пред нас постављени, јер добрк> знамо какве наде полажу наши народи у свсје народне студенте и ми ћемо учинити све да у овом такмичењу дамо што боље резултате. То чннимо из тог разлога што наш У. ниверзитет има светле традиције, што смо доказали својом борбом за време ненародних режима у Југославији и кроз народноослободилачки рат да смо истински синови наших народа, што смо дали обавезе народу и другу Титу и ми ћемо потврдити данас на делу обнове и изградње наше земље да заиста заслужујемо пажњу и поверење које у нас полажу наши народи. Досадашњи резултати у првом реду у учењу полагало 4591 положило 4199 студената са средњом оценом 7,42 —■ као и у осталим тачкама такмичења најбоље показују да су студенти Београдског универзитета најозбиљније и правилно схватили своју улогу народне интелигенције будућих стручњака који ће корисно послужити нашим народима. Први мај 1946 године студенти Београдског универзитета просла. виће на најсвечанији начин, заветујући се да ће још више уложити труда и напора, да ће још више појачати напоре у учењу као и у раду на осталим тежиштима такмичења. Б. К., ст. права

III КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

9 маја ове гоДине, на дам триумфа Уједињених надија над фаширтичким агресорима, одржађе се у Загребу 111 конгрес антифашистичке омладине Југославије. Овај први омладински конгрес у пуној слободи дочекала је сва наша омладина, 2,000.000 младих чланова Уједињеног савеза, у самопрегорном раду на обнови и изградњи наше земље. Омладина Југославије, чије се јединство остварило и очеличило у трку рата, дочекала је свој I и II конгрес у тешким али славним биткама против окупатора. У припреме за те конгресе омладина је сав свој нолет и младалачкб одушевљење, у жељи да им својим пожртвованим радом и борбом да што свечанији карактер. Дани припреме за протекле конгресе испуњени су безбројним примерима борбеног хероизма и ратне вештине наших војника омладинаца, огромним напорима и самопрегорним радом радних бригада омладине на ослобођеној територији и несебичног жртвовања омладине на окупираним подручјима наше земље. Оба ова конгреса су одржана у условима народноослободилачког рата и носе на себи печат ондашње ратне ситуације, која је одређивала њихов карактер и рад, условила задатке који су на њима постављени и карактер и начин припрема омладине за њих. И сада, после три и по године од Првог конгреса омладине у Бихаћу, млада генерација са истим жаром и самопрегорним радом дочекује свој 111 конгрес. Љубав према новој Југославији, у којој слободно и братски живе сви њени народи, била је и овога пута покретач наше омладине у иопуњавању обавеза претконгресног такмичења. Али, овогодишње такмичење разликује се од пређашњег по обиму извршених припрема, по задацимз који су произишли из услова улажења наше земље у период мирне обнове и изградње, а пре свега по плану који је омладина унела у претконгресно такмичење. У току припрема за конгрес извршен је у свим организацијама Уједињеног савеза избор делегата који ће достојно претстављати омладину својих срезова, градова, фабрика, школа и војних јединицз пред читавом омладином Југославије. Под паролом „Изаберимо

најбоље међу најбо)ђизlа“, у бирању делегата узела је учешђа готово сва омладина Југославије и показала колико јој је стало до тога да на конгрес пошаље свој« најбоље другове и другарице. Конгресу ће, поред делегата изабраних тајним гласањем, присуствовати као почасни делегати најистакнутији омладинци - ударници* којима ће се на конгресу дати и посебно место. У свим основним организацијама УСАОЈ-а, било приликом избора делегата, било на посебним конференцијама. расправљзјући о темама које ће бити на конгресу, омладина је дала мишљење о свим тим питањима, а нарочито о пројекту статута УСАОЈ-а, којим ће Уједињени савез добити назив Народна омладина Југославије. Све ове примедбе и предлоге по разним питањнма делегати ће изнети на' Конгресу и тиме укључити читаву омладину у решавање задатака, доприносећи употпуњавању закључака Конгреса и постављању нових задатака. Оно што даје нарочити значај 111 конгресу над ранијим јесте уношење плана у такмичење, примање низа конкретних обавеза, створених на основу потреба и општих планова народних власти, управа предузећа, школа и др. Друг Тито је у разговору са делегатима 111 пленума ЦО УСАОЈ-а јасно одредио карактер и задатке конгреса када је рекао: „Конгрес не сме више имати манифестациони карактер, као што је то био сдучај са ранијим конгресима, него морз имати више радни, озбиљно треритање свих проблема, критику свих погрешака које би се могле уклонити итд.“ Ове речи ; Маршала Титз и позив омладини да „буде носилац радног одушевље*ња, да буде пример упорности и самопожртвовања у изградњи Ј наше земље“, покренули су нашу 1 омладину да са не мање жара но : У току рата приступи претконгресном такмичењу. Јак потстрек затакмичење дала је и прелазна заставица којз ће се нз Конгресу доделити најбољој окружној ортанизацији. На I Конгреоу Антифашистичке омладине Југославије конгресна заставица је , додељена дрварској омладини, која је улето 1942 г., жањући и дању и ноћу, на стотину метара

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОД. X БРОЈ 4

Изпази двапут месечно

БЕОГРАД, понедељак, 29 априц

ЦЕНА 2. ДИН