Студент

Избор делегата Београдског универзитета за Светски студентски конгрес у Прагу

Избор делеЛзта за Светски <тудентски конгрес у ,'Прагу извршен је 30 јуна на прошлом пленарном састанку одбора НСО-а Београдског универзитета. Претседннк НСО-а истакла је важност Светског студентског конгреса као корака даље у уједињавању напредне студентске омладине целога света. Време од 18 до 30 августа, када заседа Конгрес, биће најзначајнији дан у историји светског студентског покрета, јер ке се на Конгресу ' ускладити даљи рад и будући односн студентских организација. Наше студентске организације схватају сву важност овога Конгреса. Студенти су то ис-

пољили тиме, што су своје такмичење -после 1 маја везали баш за Светски студентски конгрес. Важно је напоменути да се Конгрес одржава у Прагу, главном граду братске Чехословачке, где су пали први студенти у борби против Хитлерових фашиста. Нашу земљу заступаће 15 делегата, чиме је још једном одато лризнање нашој - студентској организацији, јер Ђе Совјетски Савез имати 25 претставника а САД, Велика Британија и Француска по 20 делегата. Од 15 делегата, Београдски универзитет послаЂе 6, а 9 ће поl«н са осталих универзитета у земљи. После излагања другарице Вјере Ковачеви* изабран је кандидациони одбор, који је, узимајући у обзир све чињенице за избор најбољих делегата, бирајући најактивније чланове НСО-а који су најбоље упознати са нашим студентским покретом и ко-

ји *е моЂи појединачно да нас претстављају у раду разних стручних комисија, предложио пленуму следругове и другарице: 1) Другарицу ВЈЕРУ КОВАЧЕВИЋ, студента филозофије и претседника Народне студентске омладине Београдског универзитета. Родом је из Грахова, из наше јуначке Црне Горе. Од првих дана рародног устанка најактивније учествује у Народно-ослободилачкој борби. Једна је од најистакнутијих активних руководилаца нашег послератног студентског покрета; 2) Друга РАЈКА ТОМОВИЋА, студента технике, члана секретаријата Народне студентске омладине Београдског универзитета и чдана Припремног комитета Светског студентског конгреса у Прагу. Рат га је затекао на Београдском универзитету на трећој години студија технике. Он учествује у илегалном раду и бива хапшен и затваран по логорима на Бањици и Сајмишту. Касније узима активног учешћа у народно-ослободилачкој борби, капетан је Југословенске армије; 3) Друга ЖАРКА ЦВЕТКОВИЋА, студента медицине, члана секретаријата Народне студентске омладине Београдског универзитета, родом из Острова (Славонија). На почетку рата учествује прво илегално у народно-ослободилачком покрету а затим као борац народно-ослободилачке војске. Данас је капетан Југословенске армије, уредник листа „Народни студент", органа НСО-а Београдског универзитета, један од најактивнијих чланова студентског покрета. 4) Друга ТОМУ ДИМИТРОВСКОГ, студента агрономије, родом из Битоља. Он отпочетка окупације\ ради илегално у Македонији. Од августа месеца 1944 учествује активно у ЈА. Сада /е члан управе студентског дома „Иве-Лоле Рибара“ и веома активан члан Народне студентске омладине. 5) Друга ВЛАДЕТУ ПЕТРИЋАШЕПУ, студlе\нта Академије ликовних уметности, једног од најбољих међу младим уметницима. Он је борац од првих дана народног устанка, капетан је Југословенске армије и данас веома активан члан студентског покрета; 6) Друга ЛАЗАРА ЖИВУЉА, студента права, члана секретаријата Народне студентске омладине Правног факултета. Родом је из Јужног Баната (Старчево, код Панчева). Од првих дана фашистичке окупације наше земље неуморно учествује у илегалном раду. Данас је један од активних чланова студентског покрета. Предлог кандвдационог одбора примљен је једноглаоно.

Вјера Ковачевић, ст. фил. претседник НСО-а Београдског универзитета

Борбена шпанска омладина

Већ седам година у Шпанији влада тиранија, злочинство, беда, глад, фашизам. Пре седам година Франко је угушио храбри шпански народ помоћу тенкова и авиона, италијанских фашиста и немачких нациста. Седам година на ■ крвавој земљи Шпаније траје свакоднввна, свирепа, жестока, беспоштедна борба. Никада борбени шпански народ није пристао да се покори фалангистичком притиску. Он се одлучно одупро џелатима, он их храбро напада и под његовим ударцима посрће Франков режим. Свуда, по селима и градовима, нападају шпански партизани. Из године у годину расте број борби против непријатеља. Године 1944 изведене су 262 значајне акције, године 1945 било је 314 борби, док су се 1946 године још више умножиле беспоштедне борбе у Андалузији, Каталонији и другим областима Шпаније. У овој борби коју воде све напредне снаге шпанског народа, учествују и студенти организовани у Федералном савезу шпанских студената. На позив за борбу против снага реакције и мрачњаштва шпански демократски студенти су се увек одазивали. У данима великих борби за независност, најбољи студенти Федвралног савеза борили су се и умирали да би Шпанија живела. Та борба се и данас наставља у Шпанији и изгнанству. Свет се диви храбрости и одушевљењу шпанских студенага који данас развијају заставу демократије у свакодневно/ борби против крваве диктатуре Франка. Борба се води и на универзитетима, где је Франко 'организовао фалангистичке хорде. Цепају се Франкове слике, истичу се* борбене пароле, (организују се демонстрације. У Барцелопи су ова го-

дине студенти у кратком року припремили три демонстрације, а приликом једног фалангистичког студентског скупа, бомбом, стварајући панику, растерали га. На сваку фашистичку акцију на универзитету студенти одговарају масовним иступима. Приликом сваког хапшења или злостављања појединих студената, 'организују се протести. Не свршавају се| на томе студентске акције. Студенти учествују у свим манифестацијама које организује народ против франковог режима. Пред таквом ситуацијом, Франко је појачао зверски притисак; затвори и концентрациони догори пуни су студената и осталих патриота. Повећан је број смртних казни. Тако је у Валенцији ухапшени студент Жозе Исквијердо, руководилац Федералног саве/за шпанских студената, осуђен на смрт, пошто је претходно мучен зверским методама нациста и фалангиста. Шпански студенти у изгнанству, који се највећим бројем налазе у Француској на универзитетима У Паризу и Тулузи, поред својих редовних I студија развијају велику политичку активност у организовању матери/алне помоћи својој браћи у земљи. Уз помоћ француских студената они су организовали велику сабирну акцију, која /е дала велику помоћ борцима за Шпанију. Шпански студенти у Француској узимају великог учешћа у међународним студентским \односима, заступајући борбену шпанску демократску омладину. Припремни комитет Светског студентског конгреса, на предлог француске делегаци/е, предложио је свим светским студентским организацијама да спроведу дан солидарности према шпанској националној борби, тражећи прекид дипломатских односа са Франковом владом. Ова акција /е наишла на ши-

ЗА ОЧУВАЊЕ И ИСТИНИТОСТ НАУКЕ: Ненаучни и непријатељски рад г. проф. др. Драгољуба Јовановића на Правном факултету

На Правном факултету предавао је у другом семестру ове школске године г. проф. Драгољуб јовановиК Његов предмет „Економску политику ФНРЈ“ слушали су студенти треће године и у више махова они су изражавали своје незадовољство и револт против начина на који г. проф. Јовановић предаје. За спремање испита студентима су служили као уџбеници и као литература „Забелешке са предавања из Економске политике ФНРЈ", одржаних на Правном факултету школске 1945-46 год. и „Увод у социјалну политику" од др. Драгољуба Јовановића (штампано 1931 г.). Поменуте забелешке-табаке прегледао је и одобрио за штампање сам г. проф. Јовановић, мимо факултетског савета, и издао их мимо постојећег студентског одбора за издавање предавања професора правног факултета. Предавање г. лроф. Јовановића, као год и његови табаци, немају везе са науком и научним методом, она су пуна најапсурднијих тврђења, више пут без везе са предметом који треба да се излаже, и често личе више на ћаскање једног доконог и злобног реакционара него на универзитетска предавања једног научника. Какве везе имају са науком, на пример, оваква тврђења г. проф. ЈовановиЂа: „Радничка класа слуша једним ухом ове (тј. социјалне политичаре), другим оне (тј. социјалне теоретичаре). Годе јој обадве музике, јер она поред тела има душу...“ „Тако се у пракси измирују социјализам и социјална политика, који у теорији изгледају непомирљиви“. (Увод у Социјалну политику, стр. 8). Или: Бољшевизам је, најзад, извеска мешавина анархизма и социјализма. Од Маркса, он узима идеју о диктатури пролетаријата после револуције, а од анархизма позајмљује насилна срдества борбе: велику улогу даје енергичној мањини, не тражи економски развијену средину да би напредовао. Али, за разлику од анархиста, бољшевици 'Нису за укидање државе, напротив они до крајњих граница проширују њену улогу. За разлику од социјалдемократа, они су против демократије, против слободе, против правде, бар у „првој фази комунизма“: они су за „буржоаску државу без буржоазије“. Бољшевиз'ам је, према томе, више политичка него економска доктрина“. (Исто, стр. 50). Осим тога, г. професор користи катедру да са ње агитује за своју политичку странку. „Народна сељачка странка тврди он слушаоцима има фрапантне сличности са нашим Уставом. Заступа идеју рада насупрот идеји капитала. Говори о радној демократији. Програм НСС је једини пре Устава предвидео три сектора у привреди: јавно-правни, задружни и приватни од 1940 г. Изричито се помиње електрификација и индустријализација затим општи државни план и опште социјално осигурање“ (Забелешке, стр. 13). Но предавања г. проф. Јовановића нису само ненаучна. У њима се исто тако налази мноштво, више ини мање отворених, непријатељских ставова и напада на нашу народну власт, на наше државно и друштвено уређење, на наше синдикате. Ево само неколико, између многих, примера који то доказују: За г. проф. Јовановића власт у нашој народној држави није у народним рукама; он тврди да Је дакас влсст само „у новим рукама, а не у рукама нациста, милитариста и капиталистичких клика" (стр. 16 и 17 Забележака). Иако врло добро зна да је приликом замене новчаница замењивана укупна сума која је подношена, г. проф. Јовановић у својим предавањима тенденциозно тврди да се „приликом размене није замењивала целокупна сума, веЂ само до 5000 федеративних динара“ (стр. 12 Забележака).

рок \пријем у свим демократским земљама. * Нарочито народи и омладина земаља које су упознале на своме тлу зверства фашиста неће никада напустити храбри шпански народ и његову омладину, докле год она не извојује победу у својој земљи. Омладина наших народа је свесна да и за нас није престала борба, и да неће бити мира у свету догод постоји и последње уточиште фашизма. Он, даље, тврди да је синдикализам код нас аутоматски (стр. 12), да су „многи шефови парализовани због велике одговорности и тако саботирају рад неактивношћу“ (стр. 11), да „инжењери не могу да схвате да у радницима гледају сараднике, а радници у инжењеру високо плаћеног најамника“ (стр. 10), да се „многи колонисти (стр. 10) итд, Али г. проф. ЈовановиЂ не зауставља се само на томе да у својим универзитетским предавањима напада и клевета нашу народну власт, за чије су остварење дали своје животе најбољи синови наших народа, и међу њима многи најбољи студенти нашег Универзитета. Г. Проф. ЈовановиЂ се не стиди да исто тако просипа прљаве клевете и против највећег пријатеља и заштитника наше земље, против моћног Совјетског Савеза. У Забелешкама на стр. 12 стоји: „Осим СССР нема земље где је аутоматски синдикализам. Американци су тврдили да то није синдикализам, тамо где радници немају право штрајка и немају право да слободно уђу и изађу“. У својим предавањима г. професор је изрично тврдио „да такмичење није потребно свима нацијама и свим људима. Потребно је вештачки развити радну дисциплину. Нај-

бољи је пример за то Русија. То су људи по природи бнлн лењи и некултурни и требало је од њих створити раднике“. На тај начин, пошто су у периоду привременог губитка своје националне слободе, за четири и по годике окупације, морали да слушају на све стране најодвратнију фашнстичку, гебелсовску, антисовјетску пропаганду, студенти су и данас, у својој ослобођеној отаџбини, поново слушали како се са једне катедре Правног факултета шире исте или сличке реакционарне клевете. Правни факултет његови наставници као и његови студенти уложили су у протеклој школској години много напора, упркос свих тешкоЂа, да се ниво наставе и предавања на овој нашој највишој правној школи уздигне, да слушаоци дођу што пре до правих научних знања и да наша земља што брже добије своју народну правну интелигенцију. Несумњиво, позитивни резултати у том правцу нису изостали. Утолико пре а ради очувања научне истине и слободарских традиција ове школе не би никако требало дозволити да се са једне његове катедре и даље излаже као наука оно што са науком нема никакве везе.

Рад секције демонстратора

Број помоћног наставног особља бно је нре рата на нашем Универзитету недовољан, док је само на Медицинlоком факултегу тај 'кедостатак надокнађен радом сгудената демонстратора. По осталим факултетима није ништа урађено у том правlцу. Како спремних кадрова није било ни ван факултета, потребан број наставног особља није могао бити обозбеђен многим конкурсима после рата и демонсграгорски рад нам се наметао и даље као нужна потреба. Но уз го је било потребно покренути њихов рад и на оним факултетима где га није било, а У циљу бољег и погпуlНијег извођења наставе, особито вежби по појединим факултетима. Најпре се та.ј рад одвпјао под руководством појединих струтних удружења, а крајем школске године основана је при Акционом одбору секција за деМloНстраторе са задатком да обједини рад сних секција по факултетима. Ове годнне је радило укупно 163 демонстратора и то: на Техничком 55, Медицинском 51, Пољ.-шумарском 31, Ветеринарском 10, Фармацеутском 8 и Филозофском факултету 8. У току рада, поред многих «е-сумњивих успеха, било је и несхватања улоге и значаја демо«- ! сграторског рада. Негде су бни гретирани као вође кружока или инструктори у раду груп-а кружока. С тога је потребно да јасно поставимо какав значај за нас има овај рад, које резулгате очекујемо од наше секције у даљем раду и какве су перспективе за њен развој. Рад демонстратора треба у првом реду да омогући што правилније кзвођење наставног програма и замени рад стотине асистената који су преко потребни нашим факултетима. Но није нама задатак да сзмо како тако помогнемо наставној служби, већ желимо да од студената који за то имају смисла и воље формирамо нове, младе научне радвике у којима наша земља толико оскудева. Циљ нам је да међу студентском омладином оживимо. боље рећи покренемо прави и овестраии научни рад. Потребно је учврстити нов дух у раду наших младих и старих науч!Нlика, као и оних који се опремају да го буду. Треба нашу науку оријентисати ка учењу из живота, црпљењу проблема из потреба читавог нашег народа и њиховом решавању на начин у коме се види повезаност теорије и практичног рзда. Овај нов стил у научно*м раду најпре смо позвани да унесемо ми омладинци, народни студенти. Овим својим радом створнћемо нов кадар који ће по свршетку студија моћи да преузме иа себе улогу аснстената, помоћног наставног особља, као и

да оде на остала места где то буду за'хтевале .потребе земље. Да би ово постигли треба кадар демонстратора бирати од другова који постижу најбоље успехе у сгручнОм раду, показују оданост према своме народу, а своја лична стремљења и амбицију уклапају у решавање општих народних потреба и задатака.

М. Килибарда , ст. мед,

Студентско опоравилиште на Златибору

Удружење за здравствену заштиту студената у Београду организује студентско опоравилиште на Златибору. Оспособљене су 3 демолиране виле, довршавају се остале припреме, тако да ће 1 августа о. г. опоравилиште почети са радом, и тога дана треба да стигне на Златибор прва група од 150 студената. Другови и другарице који путују из Београда, отпутоваЂе колективно 31 јула вечерњим возом до Ужица где ће се организовати њихово пребацивање камионима до „Партизанских вода“, где се налази опоравилиште. Они који путују појединачно, треба да се обрате СаобраЂајном центру у Ужицу ради пребацивања. За све информације обратити се у канцеларији Удружења за здравствену заштиту студената на I. ИнтернОј клиници сваког дана пре подне. Септембра месеца биће примљена друга група од 100 —150 студената. Они који рефлектирају на опоравилиште у септембру добиЂе све информције преко дневне штампе. Студенти доброг имовног стања месечно 1000 динара, средњег 500 дин., а сиромашни неЂе плаћати ништа. Зато свако треба уз молбу да приложи уверење о имовном стању, а како се другови са активним туберкулозним процесом не смеју примати, то је потребно и лекарско уверење, како је то раније било објављено. Препоручује се студентима који одлазе у опоравилнште на Златибор да са собом понесу музичке инструменте, шах итд. како би поред осталих удобности које им пружа само опоравилиште њихов боравак био што пријатнији.

Нашим претплатницима у унутрашњости

Молимо све другове у унутрашњости, среске и оиружне одборе НОЈ-а који су нам остапи дужни да одмах измире своја дуговања. Уплате треба вршити на чековни рачун редакције Народни студент број 63.466.

СТРАНА 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 8