Студент

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ТАКСА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Први задатак наше омладине је да учи, други да се физички развија, а трећи да учествује У обнови и изградњи наше земље. Тихо.

СТУДЕИТСКЕ ОМЛАДИИЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОД. XI БРОЈ 1

Излази једанпут недељно

БЕОГРАД, петак 11 октобра 1946

ЦЕНА 2 ДИН.

У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

У протеклој школској години Народна студентска омладина на иашем Универзитету решавала је низ проблема, учествовала је у обнови и изградњи свог Универзитета, повезана са општим народним напорима у нашој земљи на том пољу. На почетку школске године потребно је да се детаљније осврнемо на наш рад, да дамо његову оцену и повучемо искуство за нову школску годину, како бисмо што ус. пешније пришли извршавању задатака и обавеза које данас пред нас постављају. Стварањем Народне студентске омладине на Универзитету ми смо успели да окупимо огромну већину родољубивих, демократских студената, који су све своје снаге ставили за добро своје земље. Народна студентска омладина постала /е широка масовна организација преко које су студенти нолективно усмерили своје напоре. 1 У овој школској години наша орI гани зација т-реба да обухвати на самом почетку рада све нове студенте, да их уклопи у живот и рад Универзитета и да поведе јаку борбу на свим пољима рада за изградЊ У нове, народне интелигенције. Док смо прошле године велики део времна провели у стварању организације, у проналажењу организационих форми, сад сву пажњу морамо поклонити учвршћењу, стварању јаке и чврсте студентске организације. Народна студентска омладина је у прошлој години успела да учлани у своје редове 95 9 /о али она није успела да читаво своје чланство активизира у довољној мери по питању стварања што бољег рада и живота на Универзитету. Код нас је на свим факултетима и годинама била редовна по/ава да извесган број студеиата активно учествује у раду, било на организацији економске. здравствене, стручне, политичке културне и друге делатности а Други део гледао да се ослободи свега осталога сем учења. То /е доводило до тога да је један део иаших чланова НСО-а био преонтерећен, да се није могао у доиољио, мери посветити студијама. 1 ° Ј е Д°лазило отуда што ми у нашо] организацији нисмо оштро поставили пред чланство извршавање његових обавеза и завели потребну одговорност и дисциплиУ У раду. Ових дана у нашој оргаиизацији провешће се нови избори НСО. Кроз изборе. примењу-IУћи у потпуности Стаут Народне младине, тражећи од сваког члана Да одговара својим дужностима и извршу/е своје обавезе. решићемо итање правилне расподеле рада у организа Цији, остварићемо широко ангажовање свих студената повећаћемо наше успехе. ’ Усл-оро после стварања Народне студентске омладине је код нас такмичење. НСО /е постала РУководилац такмичења. Нови дух КО,и влада код омладине и народа У нашо/ земљи изражава се кроз такмичење, кроз напоре за обнову изградњу своје земље. Ми смо у ротекло/ години имали две етапе . такмичењу. Онд а када смо почели са такмичењем, а које је садртупнп СТРУЧНИ РВД ~ учење ’ КУДгурно . просветни, фискултуру и СПор тску делатност, р азне акцијс 3а ° б Г И изгра Л њ У земље, ми иешт аСИЛИ Да та кмичење није што што се поставља периодичИг ’ што данас постављамо, а кад сте кне рок, вратићемо се на стаДО- Напротив, ми смо стално подВлачил и, а потребно /е да и дагигЈ 770076 вели ког искуства које ' стекли, поново нагласимо. д а I ми преко такмичења хоћемо д а се н а Питавамо и Учимо д а радимо в начин, да уведемо нов стил на,п ДУ ’ Да Се на У чим ° Усклађивати \ У широку делатност на свим ° њи ма. Кроз рад за време студија ј Рсба д а се оспособимо да с а Уни- ! орзитета изађемо као интелиген- ( ии lа која ће знати у потпуности да

одговори свим обавезама које се постављају пред њу Народна ин. телиг&нција која се ствара у новој Југославији треба да буде добар руководитељ у средини где по завршетку студија буде индивидуално деловала по свим питањима друштвеног, политичког, економског и културног живота. Самој изградњи плана за такмичење у прошлој години, многи наши факултети пришли су неозбиљно, с једне стране што су давали обавезе које су биле велике и нису их могли извршити, с друге стране што обавезе { неких факултета у ствари нису садржале никакво такмичење. Значи нереално смо оценили наше снаге. Даље, такмичење пије покренуло све студенте, није довело до индивидуалног такмичења и на тај начин ангажовало све и тако обезбедило његов потпун успех. Агитација и популарисање такмичења били су слаби. Код нас није било онога што смо видели код радничке и сељачке омладине, оног елана, одушевљења, напора и резултата у такмичењу. Такмичење је било прилично једнострано. Онај ко је добро учио нигде другде није се видео и обратно, онај који се ангажовао у радним акцијама, фискултури, културно - просветном раду није био солидан ђак, итд. Мислим да ове ствари треба да нас поуче за ову годину. Нову школску годину поново ћемо отпочети са такмичењем. Такмичење /о начин нашег сталног рада, који прожима целокупну нашу делатност, а не сектор рада о коме треба да се брине одређен број чланова организације, како је понегде схцаћепо. Један сектор нашег рада које садржи такмичење не сме да буде на штету другог. Јасно да је< првдо

и најважније у нашем раду на Универзитету да будемо добри ђаци, но то не искључује све остало. Напротив, код нас је протекла година показала да вредан, свестан студент може врло добро да одговори свим својим обавезама доброг ђака, културног радника, учесника у физичким радовима и осталом. Стотине студената су то својим примером показали. Основно што је недостајало нашем раду прошле године је помањкање плана и програма у свим областима наше делатности. Прилике на Универзитету су се за годину дана увелико побољшале. Док смо на почетку прошле школске године морали неколико првих месеци да се бавимо искључиво економским и станбеним питањима, У овој години поред овога треба да оживи на почетку рада целокупан живот и активност на Универзитету. Док смо у прошлој години због недовољног међусобног познавања и организовања свих наших делатности морали да лутамо, да мењамо разне форме рада, да пребацујемо студенте са једног сектора рада на други да би сваки пашао посао који му одговара, на коме може највише да допринесе и да се даље развија, ове године можемо много лакше да отпочнемо, водећи и даље рачуна о томе да се сваком студенту да одговарајуће место, где највише може да допринесе. У прогеклој години наши руководиоци НСО-а уско су се ограничавали на известан број људи, за поједини сектор, а често се они нису показали довољно умешни да организују и руководе тим послом. То би нарочито важило за наш културно - просветни рад који није био на висини, према услови-

ма и снагама са којима смо располагали. Врло важна ствар код нас је развијање што веће иницијативе студената одоздо и непостављање неких крутих форми у раду. Такво еластично постављање рада у последње време показало се као врло успешно у раду неких кружока за учење. 0 културно - просветном раду ми смо у току протекле године много дискутовали о формама тог рада, стварали смо форме које су биле круте, компликовали смо многе ствари, а кроз све то нисмо дали потребну садржину овом врло важном раду. Сличне појаве, али у мањој мери биле су и у осталим секторима нашег рада. У погледу учења и поред објективних тешкоћа насталих ратом, као што су немање уџбеника, недостатак лабораторија, института и др., студенти су показали велику љубав и напоре за постигнуће што бољих резултата. Резултати су у овом погледу премашили предЈратне. Поред општег подизања стручпог рада и учења на Универзитету, наша стручна удружења треба да у овој години поведу више рачуна о студентима који су показали смисао за науку, чији досадашњи рад говори да се у том погледу могу развијати. Ми знамо да нашој земљи треба јак научни кадар, кадар који ће даље да развија науку, а т ај кадар се почиње стварати у студентским клупама. Универзитети су скорб једина места одакле данас код нас може да изађе тај нови научни кадар. Зато овом питању морамо поклонити више пажње, омогуђујући студентима научни рад и развијајући код њих љубав за изучавање и продубљивање појединих научних питања. Народна студентска омладина је

успела да се у протеклој години кроз радне акције тесно повеже са осталом омладином. Око 2.500 студената учествовало је са осталом омладином на разним радовима, Омладинској прузи, каналу у Посавини, прикупљању лековитог биља и другом. Народни студеВти треба у овој години још јаче да помогну све акције које води омладина и наш народ за обнову и изградњу своје земље. Наша парола мора да буде: ниједан студент не треба да остане ван тих радова. Да бисмо то остварили потребно је редовно учити и излазити на испите како би сваки студент окончао своје испите до краја школске године ништа не остављајући за јесен. Сарадњу и јединство са осталом омладином треба даље јачати и продубљивати преко разних акци/а и манифестација, јер то је најбоља залога срећног живота наше омладине. Ми можемо нарочито да помогнемо радничкој и сељачкој | омладини у културно - просветном раду. Захваљујући иницијативи Здравственог одбора на Универзитету ор/ анизовано је опоравилиште на Златибору где је наша организаци/а ове године послала око 200 здравствено слабих студената. Но то није било ни издалека довољно. У току ове године ми морамо омогућити далеко већем броју ле! чење и опоравак. Економски положај студената је на висини општег животног стандарда наших народа. У прошлој години помоћ економских организација сиромишним студентима далеко је превазишла предратну. Помоћ народних власти и народа преко сабирних акција била је огром. на. У овој школској години та се ! преко стипендија и других ј ппчина повећала. Наша дужносг је да извршимо што бољу организапи/у домова и мензи и обезбедимо 1 живот и повољне услове за студи/е што већег броја студената, водећи рачуна о томе да помоћ економских организација уживају у првом реду они који данас највише доприносе у обнови и изград. њи наше земље. Фискултура међу нама није још увек нашла своју масовну базу. Нреко фискултуре и спорта треба /ош више да повећамо наше међусобно пријатељство. Широко развијајући све дисциплине код нас, постићи ћемо физичко јачање интелектуалне омладине које ће учврстити њен духовни живот. Фискултуром јачамо физичку способност нашег народа. У овом раду користимо искуства других фискултурних друшгава и организација и са планом приђимо овом питању како бисмо остварили што шире учешће студената. ■V прошлој години наша студентска организација успоставила је везу са низом студентских организапп/а на страни. Та се веза преко отудентског конгреса у Прагу и доласком великог броја иностраних студената још више појачала. Наш задатак је да те везе учвршћујемо. паша )единствена студентска организација може путем тих веза мно. го да допринесе јачању демокрагских студентских снага у свету. Задатак који се поставља пред паше организације у овој години /е да развијемо широку делатност по свим питањима живога и рада на Универзитету, као и ван њега. Зато /е потребно да сваки факултет, група и година створи план и програм, да свака организација то исто учини усклађујући једно са Другим. Затим, да широко развијемо такмичење за спровођење у живот тог плана. Идући тим путем оправдаћемо велико признање и по. верење друга Тита у студентску омладину. Његове речи треба да нас побуде на нове акције и успехе.

ВЕРА КОВАЧЕВИЋ СТ. фил.

Маршал Тито примио студената страних земаља

МАРШАЛ ТИТО: „МИ СЕ ЗАИСТА ПОНОСИМО НАШОМ СТУДЕНТСКОМ ОМЛАДИНОМ“

Маршал Југослаlвије Јосип БрозТито тгримио је на да« 25 о. м. после подне претставнике студентске омладине једанаест земаља, који су, после Међународног студентског конгреса у Прагу, на позив Народне омладине Југославије, посетили нашу земљу. У разговору, маршал Тито упитао је претставнике студентске омладине страних земаља која су места у нашој земљи посетили и (какве утиске носе са пута по Ју|гославиј'И. Славко Комар, секретар Централног ве|ђа Народне омладине Југославије, обавестио је Маршала да су претставници студентске омладине страних земаља, по завршетку Међународног студентског конгреса у Прагу допу-

товали у нашу земљу, да су у првом реду посетили Омладинску пругу. Они су се задржали на Омладинској (прузи «ет дана. Пошто су напустили Омладинску пругу, претставници студентске 01младине посетили су Сарајево, Сплит и Заг греб, одакле су допутовали у Београд. Јесте ли видјели нашу омладину како ради и какви су ваши утисци о н>ој, упитао је Маршал. —По синтези утисака, које је добкла већина делегата, одговорио је мексикански делегат ако Југославија буде наставила рад са истим напором и снагом на нољу обнове земље, она ће врло брзо доспети до коначног успеха на свом прогресивном путу.

! Мене интересује, иаставио Је Маршал, гледајући напоре наше омладине и задатке који се постављају пред н»у, како делегати стране студентске омладине гледају на пут којим је она пошла, је ли то правилан пут и да ли он може да се примјени и у другим земљама? I 'На ово Маршалово питање одговорио је енглески делегат, који је без колеба/ња потврдио да је пјпг којим је пошла југословенска омладина потпуно исправан и у складу са тежњама двмократске омладине целога снета. У наставку срдачног разговора, францу|ски делегат је рекао: Студенти се у првом реду интересују за студентска питања. Они са дивљењем гледају напоре југословенских народа на пољу обнове земље, а нарочито се диве напорима студентске омладине Југославнје и њеном повезивању са читавом омладином Југославије. Мене интересује и желео бпх да знам како је југословенска омладина тако пр'исно ушла у ток целог народног живота, затим какву улогу иможе да одигра Светска унија студената у раду на одржавању мира. При том користим прилику да вам, господине Маршале, најсрдачније захвалим на телеграМ У, који сте упутили Међународ»ом студентском конгресу у Прагу. Код нас је студентска омладина стајала још прије рата у првим редовима антифашистнчког покрета у борби против фашистичке опасности и реакције одговорио је Маршал Тито. _ Још одавно прије рата нарочито је био познат Београдски универзитет по његовим необично напредним ак(Наставак на другој страни)

Маршал Тито у разговору са студентима