Студент
ДЕЛЕГАЦИЈА ФНРЈ ВРАТИЛА СЕ ИЗ ПАРИЗА
Говор потпретседника впаде ФНРЈ друга Едварда Кардеља у Јесеницама
Пјри повратку наше делегације са Мироене конференције, шеф наше делегације друг Едвард Кардељ је у Јасемицама одрисао говор великом бррју људи 'кој и су дашли из читаве Словеније и Јулијске Крајине да дочекају и поздраве нашу делегацију. Он је између осталог рекао: Другови и другарице, у име целе наше делегације изражавам вам срдачну захвалност на поздравима. Вама је познато да је наша делегација пошла у Париз са тешким задатком. Када смо npe готово трм месеца напустили Јесенице, ми смо вам рекли: Не знамо шта можемо постиЂи на Париској конференцији, јер су против нас силе које не знају шта значи слобода малог народа. (Поклици: Доле реакција!) Али истовремено ми смо вам казали: Без обзира на све то, ми Ђемо тамо учинити своју дужност; ми ћемо тамо казатн све оно што мисли наш народ, ми ни под каквим условима нећемо попустити у борби за праведну ствар нашег народа. (Одобраеање). Ми смо, другови и другарице, пошли на Париску конференцију свесни тога да су наши најбољи људн проливали крв за зехтеве које треба да бранимо у Паризу, да су за те захтеве давали животе хиљаде и хиљаде људи и да смо сваки педаљ наше земље натопили крвљу наших најбољих синова. (Слава палим борцима). И бранећи ове захтеве, ми смо знали да бранимо не само среfcy и будуЂност словеначког народа, да бранимо не само cpefcy и будућност радног народа, него смо знали да у исто време бранимо и част, понос и славу наше борбе, целе ослободилачке борбе и читаве нашз историје. Ми смо били потпуно свесни да за зеленим столом не смемо да се одрекнемо онога што су крвљу и жртвама извојевали своме народу најбољи његови борци, што је извојевано страдањима и патњама нашег народа. Наша делегација у Паризу је због тога поносно и одлучно бранила оправдане захтзве нашег народа, као што су их бранили наши борци на фронту, наши борци у Народно - ослободилачкој војсци, у југословенској армији, која се под Титовим воћством борила за сваки метар ове земље и која је читаву ову земљу ослободила. (Живела Југословенска армија!) Познато вам је, другови и другарице, на какав се начин завршила Конференција. Наша делегација није могла да сачека крај ције. Она није присуствовала последњем заседању Конференције, јер није могла да призна одлуие које су тамо донете, на које би Југославија била обавезана. Ми смо на Конференцији казали да је наш народ дао сувише жртава и да је сувише много пропатио, како би коначно постао слободан и уједињен под једним кровом као и то, да ниједан претставник нове Југославије не би био у стању да потпише мир. којим се поново десетине и десетине хиљада наших људи бацају у туђе ролство. (Бурно !Одобравање). Ми смо Конференцији казали и то нека слободно доноси разне одлуке, нека доноси разна решења, али чврсте и трајне биЈ»е само оне одлуке с којима се слаже сам народ. (Одобравање). Ми смо на Конференцији такође изјавили да ове донете одлуке Hefce бити ни чврсте ни трајне баш због тога, што се наш народ с њима не слаже и што их никада неће признати. Ваши поздрави на нашој граници доказују целоме свету да наш народ поздравља став који је заузела наша делегација на Мировној конферзнцији. (Одобравање). Ваши поздрави и ваше речи говоре свету, да је наша делегација на Париској конференцији поступила исправно кад је изјавила да ове одлуке не могу и Hefce бити трајне и чврсте, зато што их наш народ не одобрава и не може да их прими. Тамо где народ стоји јединствено, чврсто и одлучно у одбрани своје праведне ствари нема силе која би могла да спречи коначну победу те праведне ствари. Странице Париске конференције неће бити исписанз спавом. Исто тако, историја не*е одлуке те Конференције забележити као победу праведности, мнрољубивости и добрих односа међу народима. На против, праведност, што се тиче нас, није на Париској конференцији, на жалост, имала речи. На Париској конференцији нису добили реч ни стварни аргументи, нн демократски принципи, ни принципи слободе и равноправности народа. (Повици: Срамота!) ВеЂина делегација дошла је на Париску конференцију са eefc унапред
припремљеним одлукама и њихово учеиЉе на Париској конференцији није имало другог задатка сем формалне афирмцаје онога што је већ унапред решено. У таквој ситуацији нашој делегацији није преостало друго него да мушки и одлучно каже оно што мислимо ми сви, што мисли читав наш народ. У нашој борби, ми смо од почетка до краја уживали моЂну и сталну подршку братских словенских држава, у првом реду Совјетског Савеза. (Живео Совјетски Савез! Живео reнералисимус Стаљин!) Уживали смо подршку совјетске Украјине, совјетске Белорусије, подршку Пољске и Чехословачке. Братство словенских народа манифестовало се на Париској конфереднцији у свом практичном облику, дајући снажан тон захтевима које је наша делегација изнела на овој Конференцији. Вама је, другови, познато да борба иоју смо почели још давно у историји и коју смо у току Народноослободилачке борбе привели у одлучну фазу, није завршена. Мн смо на Париској конфзренцији изјавили и мислим да и данас можемо понова да изјавимо целом свету да eefc одлазе времена у којима се могло одлучивати о судбини, животу и будуЂности једног оваквог народа против његове воље, без његовог учешћа. И Хитлер је хтео да одреди пут судбине нашег народа, али се сав наш народ као један човек дигао на устанак и борио се лротив фашистичких кројача Европе. У току ове борбе, заједно са, свим народима Југославије на челу са другом Титом, наш народ је до-
назао да је зрео да сам одлучује о својој судбини и о својој будукности. Због тога данас можемо да кажемо свету, да без нас, без воље нашег карода и против воље нашег народа, против воље народа Југославије, нико о нашим границама и нашој будућности не може да доноси макаква решења и макакве одпуке, које би могле да буду трајне и на које би наши народи и нова Југославија били обавззни. (Бурно одобравање). Ми смо у току ослободилачке борбе научили много што шта. Ми смо пре свега научили три ствари. Научили смо да будемо потпуно свесни да нема силе ноја би могла уништити праведну ствар, да је сахрани или да је уклони са света. Победа праведне ствари исто онако је кеминовна иао што је неминован напредак човечанства, као што је неминовна победа човека над касиљзм и тиранијом реакције. Друго што смо научили јесте да снага народа не зависи од његове бројности него од његове спремности да се бори и жртвује, од његове истрајности у борби за властите праведне захтеве. И треЂе, научипи смо да се боримо, научили смо се одлучности и непоколебљивости у одбранн својих захтева. Због тога ми данас можемо да кажемо свету да, без обзира на то какве fce одлуке ко донети, праведна ствар нашег народа не може умрети, она мора победити и победи Ђе. (Одобравање). Нека живи слободна уједињена Словенија у Фздеративној Народној Титовој Југославији.
Поздравни телеграми са II састанка Међууниверзитетског студентског одбора НОЈ
ГОСПОДИНУ БЈЕРУТ БОЛЕСЛАВУ, претседнику народног вијећа републике Пољске, Господину РОЉА-ЖИМЈЕРСКИ МИХАЛУ Маршалу Пољске Са састанка Међууниверзитетског студентског одбора Народне омладине Југославије, који се одржава 20 и 21 о. м. у Загребу, шаљемо високим претставницима братског пољског народа, приликом њиховог боравка у Загребу, поздраве у име 35.000 студената наше земље. Студенти Југославије, за!Једно са свом народном омладинОм одушевљено поздрављају Ваш долазак у нашу средину, јер он значи нови прилог у развијању и учвригћењу братства међу на.шим народима, а оообито међу омладином. Умогвавамо Вас да по повратку у Вашу земљу изручите наше другарске и братске поздраве студентима и свој херојској пољској омладини. Да живи јуначки пољски народ! Да живи вјечито братство и јединство свих словенских народа на челу са руским народом!
ЦЕНТРАЛНОМ ВЕЋУ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Са II састанка Међууниверзитетског студвнтског одбора, који смо одржали у Загребу 20 и 21 о. м. шаљемо вама, нашем највишем оллладинском руководству срдачне другарске поздраве. Захваљуј|у+llИ' се на свестраној помоћи и бризи које сте нам увек указивали ми вам уједно да fce се Народна студентска омладина убудуКе још више заложити да што боље и што потпуније овлада потребним знањем и науком, како би са наших универзитета! сваке године одлазио што број добрих стручњака у све гране наше привреде и свуда тамо, где је потребно. У годинама обнове и изградње наше слободне домовине, Народна студвнтска омладина даће све од себе како би и сада у миру, као што је то чинила и у рату, у потпуности одговорила задацнма које наш народ пред њу поставља.
МЕЂУНАРОДНОМ СТУДЕНТСКОМ САВЕЗУ - ПРАГ
Међууниверзитетски студентски одбор Народне омладине Југославнје са свог II састанка одржаног 20 и 21 октобра у Загребу, шаље пријатељске и срдачне поздраве Међународном савезу студената, основа-ном на Светском студентском конгресу у Прагу. У потпуности одобравамо рад и закључке примљене на Светском студентском конгресу, као и мстав
међународног савеза студената, koljh претстављају здраву основу јединства демократских студената света. Уверени у неопходну потребу чврсте саоадње св.их демократских студената света, з-аједно са читавом демократском омладино/л, југословенски студенти fee н у послератном периоду уложити све ceoije онаre у бооби поотив остатака фашизма, за једннство свих нзпредних студената и напредне омлади!не читавог света, и за остварење чврстог и трајног мира исто тако несебично како је била несебична њихова борба за време рата.
ПОВОДОМ ПОСЕТЕ ПОЉСКИХ ДРЖАВНИКА ЈУГОСЛАВИЈИ
Враћајући посету коју је у марту ове године маршал Тито учинио братској Пољској, у Југославију су пре неколпко дана ститли претседник националног Већа и пољске Републике г. Болеслав Бјерут маршал Пољске, г. Михаљ
Роља Жимјерски, министар културе и уметности, г. Владислав Кораљски и други високи гости, руксводиоци народне пољске Републике. Народи Југославије са искреном радошћу и одушевљењем поздрављаЈу високе госте, они у тој посети виде учвршћење братске и пријатељске сарадње између на,ших земаља, продубљавале срдачности У односима међу народима Пољске и народима ФНР Југославије. Ову посету наши народи осеђају као јо ш један крупан прило» настојањима словенских земаља за пбезбеђење чврстог, демократског мира у свету. Историја Пољске као и историја Југсславије је испуњена борбом, за слободу и самосталност, бор бом противу вековног, подмуклог и љутог непријатеља словенских народа, против окрутних германских осва|]ача. У задњим годинама наше историје нашли смо се опет у заједничкој борби протЛу истог вепријатеља који је подједнако свирепо пустошио Пољску као и Југославију и настојао да уништи народ Пољске као и народе Југославије. И sаш кроз ту заједничку борбу, више него икад пре, спознали смо остали словенски народи да може-
мо бити заштићени од германске агресије само ако смо чврсто по везаки, ако се збратимљени заједнички боримо за очување и осигурање несметаног мира. Има У свету приличан број људи, нарочито међу онима који себе таки бучно називају демократима, а ко ' 1И тако хладно на недемократски начин покушавају да своју вољ> диктирају и намећу малим, а на * рочито словенским народима који оправдана настојања младих словенских република за обезбеђење називају словенским империјализмом и хегемонијом словенства. Свима њима је претседник националног Beha, Пољске Републике r. Болеслав Бјерут, поздрављајући при своме доласку народе Југославије одговорио; „Наши народи желе мир, јер су на себи најјаче ссстили последице рата. Животом и крвљу милиона наше браће платили смо тешку борбу за слободу h независност. Безбројне рушевине покриле су наше градове и се-
ча. Изгубили смо много, и дуго •:мо трпели и због тога можда никс толико не цени мир, колико га ценимо ми Словени.“ Требало би да творци „гвоздених завеса п аутори „словенскога блока“ мало размисле о овим речима r. Болеслава Бјерута; „Само јединство света а не његова поцепаност могу државама и народима обезбедкти слободу и услове општег благостања. Само поштовање узајамних права и уклањање неправде може међу народима света да створи атмосферу поверења и плодне сарадње на даљем зближавању стваралачке снаге људског духа и неограничене могућности ширења материјалног благостања свих народа. Историја нас учи да словенски народи нису били агресори, никада нису угрожавали слободу и интегритет других народа, већ су напротив били мзложени нападима и поробљивањима других агресорних сила. У овом рату су словенски народи на челу са Совјетским Савезом показали да знају да цене слободу, да се за њу боре и да им никаосве жртве нису велике за њено очување. Требало би да буде јасно тој господи који тако бестидно настоје да своје незајажљиве империјалистичке апетите задовоље на рачун слободе малих народа. Посета коју је маршал Тито учинио братској Пољској у марту ове године, уговор о узајамној помоћи између народне Републике Пољске и ФНР Југославије, као и посета високих руководилаца Пољске Републике Југославији, су само манифестације онога што на-Iли народи осећају као насушну потребу, што желе и чему теже, као што је рекао r. Болеслав Бјерут: „Ми смо осећали и осећамо да нас везује не само пријатељство, не само братство већ и зајсдничкз идеја, заједнички пут којим корачамо као и заједнички циљ. Тим путем ми ћемо и даљиђи.“ Маршал Пољске Републике г. Михал Роља-Жимјерски
Претс€дник националног Већа Пољске Републике г. Болеслав Бјерут
О СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИМ И ЗДРАВСТВЕНИМ ПИТАЊИМА
Наставак са прве стране •1. Међууниверзитегски студентски одбор, уз помоћ одбора НСО-а на универзитету у ЈБубљани, испитаће мсгућности градње студентског, односно омладинског санаторија за плућне болеснике. Израдиће се исто, одговарајући план и предложиће се Комитету ; за Народно здравље у Београду. 2. Одбори Народне студентскс омладине појединих универзитета испитаће могућности уплата од стране Влада Народних Република за санаториј. 3. Мећууниверзитески студен:ски одбор оматра да социјалноекеномске и здравствене органи-1 зације припадну под потпуну административну компетенцију народних власти, док ће се упраза
састојати од студената и претставника народних власти. 4. Пошто је на некојим факултетима додељивано несразмерно више стипендија него на осталима, предлсжиће се Комитету за школс и науку да се стипекдије за читави универзитет раздељују из једног центра. 5. Потпорни одбори НСО-а уз помоћ Народног фронта и Народне власти, ангажсваће грађане у издавању станова за наше студенте. 6. Мећууниверзитетски студентски одбср израдиће на основу предлога одбора НСО-а једнообразне таблице ооцијално-економског и здравственог стања.
О МЕЂУНАРОДНИМ ВЕЗАМА
1. Организације НСО-а дужне су да дају сву подршку Међународном студентском савезу и радити на његовом јачању популарисању резултата светског студентско? конгреса и самог Међународног студентског савеза, међу студе«тима и осталом омладином, кроз штампу и публикације, предавања и конференције, као и путем сталног обавештавања о њиховом раду. 2. ДужноСт Међууниверзитетског студентсксг одбора је да сдржава што тесније везе са р.ропским фондом за помоћ студентима“ ( FESE Fond europćen de secours аих etudiants} и да преко њега остварује материјалну помоћ нашим универзитетима. 3. Универзитетска руководства треба да пронађу дописнике за светски студентски часопис што ће га издавати МСС (Међународни студентски савез) у Прагу. 4 Како је уставом МСС сваки студент члан НСО-а дужан упла-
тити 5 динара годишње за МСС, универзитетска руководства НСО-а дужна су да најкласније до 15. XII. о. год. доставе сакупљену чланарину з а МСС, тетском студентском одбору. 5. Н а свим универзитетима. однссно факултетима мора се на;свечаније прославити Међународни студентски дан, 17. XI., који треба да буде и манифестација рада и значаја МСС. 6. НСО учествоваће у зимским студентским играма у месецу марi у 1947. г. у Швајцарској, где морамо послати нашу екипу. Међууниверзитетски студентски одбср у договору са универзитетским руководствима приступиће одмах организацији систематског тренинга. Исто тако НСО учествоваће у vHOpTCKHM играма У ФранцускоЈ следећег лета.
CTPAHA 2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 3