Студент

НАРОДНИ ХЕРОЈ ИВО-ЛОЛА РИБАР

(Наставак са прве стране) Летње распусте проводио /е обично на селу или на мору, пошто му је мајка била из Сушака, и тада се врло брзо зближавао с рибарима, сељацима и свим сиромашним, малим људима и у њима налазио пријатеље које /е много волео и који су њега волели. Делио је са сиромашним друговима све што је имао а често се и оцу обраћао с молбом да помогне сиромашне другове. По завршеној матури Лола одлази у јесен 1934 год. Париз а затим у Женеву где је пратио рад конференције професора економских и финансијских наука. У Паризу се састаје с напредном омладином али када је у Марсељу убијеи Александар, Лола одлази у Женеву и на тај начин избегава хапшење, јер /е француска полиција похапсила све студенте Југословене. За време свог боравка у Женеви Лола присуствује заседањима Друштва народа где је имао прилике да види и чује угледне политичке личности скоро свих земаља. Из Женеве и Париза донео је кући много књига а између осталих и много таквих које су у то време биле илегалне. То је било пред изборе које је Јевтић спроводио 1935 године. Лола неуморно путује по читавој земљи и обилази зборове и конференције разних странака да би што боље и непосредније упознао политичку ситуацију. Нарочито подробно проучава ХСС као и постанак Удружене опозиције у Србији. Тада /е већ јасно увиђао ништавност и слабост тих разних странака, јасно увиђао сву неправду политике према разним националностима и залагао се за стварање једног демократског блока насупрот реакцији. Одмах по доласку на Универзитет, Лола се свим својим снагама, заједно с осталим студентима бацио у борбу против свих покушаја повреде аутономије Универзитета и фашистичке пропаганде коју су реакционарне власти преко својих експонената покушавале да спроведу на Универзитету. Лола је растао и развијао се са студентским покретом, ту /е добио своје право скојевско образовање, а 1936 године примљен /е за члана Комунистичке партије. Он брзо постаје руководилац напредне студентске омладине Београдског универзитета. Под руководством Партије он даје студентском покрету тон, перспективе развитка, веђу ширину и повезује напредну студентску омладину са радничком и сељачком омладином. Ношен жаром свог стваралачког заноса он се сав уноси у рад и борбу, удаљује се од родитељске куће, прима ударце полицијских пендрека и кундака. али 1 никад не сустаје него сву своју е- 1 нергију и све своје знање преноси ■ и на остале другове. Као руково- Ј дилац Акционог одбора он помаже ' да се унесе одређен систем у рад Ј око руковођења студентским по- Ј кретом и да се доносе правилне ј одлуке у оној тешкој ситуацији , сталних полицијских прогона и хап- ј шења. Ј У јесен 1935 год. Лола одлази на ј 'Међународну омладинску конфе- < ренцију у Бриселу као претставник н

28 студентских удружења Београд■ ског универзитета. Својим иступањем на тој конференцији Лола је 1 упознао антифашистичку омладину света са борбом омладине Југосла■ вије и повезао ту борбу за антифа ■ шистички омладински покрет у свету. По повратку у домовину Лоле још живље ради на организовању моћног антифашистичког покрета у земљи. У великом студентском штрајку који /е дошао као одговор на покушаје реакције и ректора Ћоровића да поред низа других мера уведу и профашистичку „Универзитетску стражу“, Лола има руководећу улогу. Он неуморно руководи штрајком, бодри другове, пише прогласе и летке којим обавештава демократску јавност о оправданости студентских захтејва. Овај штрајк /е завршен пуном победом студената, поништена /е уредба о „Универзитеској стражи“ а за ректора /е дошао стари пријатељ студената д-р Драгослав Јовановић. Успешним завршетком штрајка створене су боље могућности за рад ' антифашистичке студентске омладине и за њено још јаче повезивање са радничком и сељачком омладином. Те могућности /ej Лола Рибар правилно уочио и студентски покрет их /е под Лолиним руководством потпуно искористио. Године 1936 Лола руководи великим припремама за Светски омладински конгрес у Женеви и исте јесени на челу наше омладинске делегације путује у Женеву. Лолин иступ на том конгресу произвео /е својом зрелошћу, садржајношћу као и снажним начином изражавања јак утисак на све присутне. Делегати конгреса су изабрали Лолу у одбор за израду резолуције конгреса, која је упућена омладини читавог света. Поред тога што /е Лола најбоље умео да претстави наш омладински покрет у страним демократским земљама, он /е исто тако умео да пренесе у нашу средину најпозитивније ствари из искуства антифашистичких омладинских покрета других земаља. Делатност Лоле Рибара у стуцентским годинама била /е свестрана. Он /е покренуо и уређивао часописе „Младост“ и „Млада кулrypa u и привукао је око ових часописа врло угледне и напредне пичности. Његови чланци које је штампао у тим часописима оретстављају га као зрелог и политич<и изграђеног човека, као политиiapa који у потпуности познаје про-sлеме широког антифашистичког онладинског покрета, у склопу опптих проблема који су стајали прец нашим народом. Лола посреће и заједно са Рифатом Бурџе- 1 шћем, Бајом Секулићем, Богданом i Јешићем и другима, уређује лист | , Студент", гласило студената Беорадског универзитета. Он често овори омладини, уредно полаже сспите на универзитету, повезује се :а радничком и сељачком омладиом. Поред свега он неуморно про- 1

Лола поред авиона неколико минута пред погибију на Гламочком пољу

учава марксизам-лењинизам и показује се већ тада као човек који /е добро схватио основне проблеме те науке. Године 1937 Иво-Лола Рибар /е постао секретар Централног комитета СКОЈ-а. Под непосредним руководством друга Тита, до пред саму смрт, Лола је остао на том положају. У време тешке борбе против унутрашњих непријатеља Партије 1937 и 1938 године Лола /е под руководством друга Тита и Партије много допринео победи над троцкистичким елементима и изолацији тих непријатеља од широких радничких и народних слојева. У тој борби Лола je био носилац здравог, новог партијског духа међу омладином. Лола је био ватрени говорник кога су омладинске масе слушале с одушевљењем. Својим снажним говорима, пуним заноса, полета, неодољиве логике и жара он /е распаљивао срца студената и остале омладине, одушевљавао их за неустрашиву и непоштедну борбу до коначне победе. У свом незаборавном говору, апјуила 1939 године у физичкој сали, Лола је изразио своју велику љубав према домовини, поруку фашистима да се омладина Југославије неће никада покорити сили. Последњих година пред рат Лола је био много прогањан од стране полиције, која /е често вршила преметачине у стану, хапсила га и затварала, али је он својим држањем увек успео да се извуче. Када /е влада Цветковић —Мачек по инструкцији Гестапоа увела концентрационе логоре, један од првих ' на листи био /е и Лола. Свезаног и окованог послали су га у Билеће где /е провео неколико месеци. Када /е његов оТац д-р Иван Рибар покушао да интервенише за њега, потпретседник владе му је одговорио „да он неће бити миран док Моша Пијаде и Лола не буду ликвидирани, јер су они душа деструктивног комунизма". Ипак Лоли /е успело да изађе из билећског логора и да и даље ради на орга-

низовању омладине за одбрану земље, iep је рат био на прагу. Кад /е рат почео Лола /е под рукородством Комунистичке партије и друга Тита, а као секретар Савеза комунистичке омладине заједНо са осталим члановима Врховног штаба неуморно радио на организовању народног устанка, а нарочито на организовању омладине. Под његовим руководством ство-

рен је Антифашистички с§вез омладине Југославије, који је у току народно-ослободилачке борбе окупио десетине и стотине хиљада одушевљене омладине, која се, ношена борбеним заносом и вером, наоружана широким политичким видиком којим ју је Лола васпитао, борила под Лолиним руководством. У току рата Лола /е двапут илегално одлазио у Загреб као делегат Централног комитета КПЈ да изврши важне задатке за Партију и општенародни ослободилачки покрет. Двадесет седмог новембра 1943 године требало је да Лола Рибар пође авионом као члан прве наше мисије код савезника и тада је пао на Гламочком пољу погођен бомбама из непријатељског авиона. Његова смрт је болно одјекнула и зауставила дах у срцима јмлздих бораца, у срцима старих другова, али се веђ за моменат тај бол претворио у силан занос, жељу за осветом, за борбом до победе, до уништења непријатеља. А пламена и неумрла реч Лоле Рибара постала је и даље сигуран водич кроз борбу за част, слободу и срећу народа, за слободу и напредак наше отаџбине Федеративне Народне Републике Југославије. Нека /е слава неумрлом i сину наших народа, омладинском борцу, народФзм хероју Лоли Рибару!

ИЗ ДНЕВНИКА В. ДЕДИЈЕРA

Петак, 2 јануара. Бијелц Воде. Ветар, мећава. Лола Рибар одлази у „цивилизацију". (Друг Иво Рибар се спустио у Сарајево и одатле је, уз поиоћ сарајевске органицзације с лажном легитимацијом и пропусницом опишао у Загреб, где је радио до краја марта 1942).

Среда, 1 априла. Фоча.

Лола Рибар стигао из „уљудбе". (Кад је Иво Рибар у јануару 1942 дошао у Загреб, он се прво јавио другу Владимиру Велебиту, који /е имао своју адвокатску канцеларију у улици Бана Јелачића бр. 5. Друг Рибар је дошао у Загреб у кожном капуту који је израђен у нашој партизанској фабрици у Ужицу, и био је врло поносан на ту нашу творевину. У Загребу је боравио скоро три месеца. Сутра дан по одласку из Загреба агенти усташке полиције продрли су у илегалан стан у коме је становао једно време друг Рибар. Он је заједно са Владимиром Велебигом Влатком, већ био на путу за Сарајево. Влатко Велебит је имао исправна јдокумента, а Лола Рибар лажна. Међутим, агенти у возу брзо су прегледали документа друга Рибара, а Велебитова легитимација учинила им се сумњива и дуго се је загледали. Са њима заједно у купеу био је домобрански пуковник Бећир Куленовић, не слутећи с ким путује. Кад су стигли у Сарајево, дошли су на нашу јавку код једне другарице, која их је одвела до курира два брага радника у једиом сарајевском предграђу према Кијеву. Сутрадан ујутру другови Рибар и Велебит с куриром мирно су изашли из града, носеђи безазлено боце у рукама, као да иду у околину да набаве млека. На четири километара од града наишли су на прву партизанску патролу.

Четвртак, 2 априла. Фоча.

Вечерас су дошли Лола и Влада Велебит из „уљудбе“. Лола је три месеца живео као кртица - ипак седео у

„Обртничкој". (У Загребу пре рата, у „Обртничкој кафани“, у Илици, врло често су наши другови одржавали састанке. Друг Тито, Кардељ и Бакарић 1939, 1940 и почетком 1941 долазили су у ту кафану на састанке).

Лола и друг Милован Ђилас

МИНУТ ЋУТАЊА

На свечаиој академији, прил;иком 'Шрославе Међународног студент!скаг данд, минутом ћутања одана је mourra студентима свих уни.верзитета светај, који су изгинули у борби против фашизма, у борби за нобеду начела демократије. И само за минут, свијест се пробила као муња кроз тмину облачина, кроз милионе минулих минута. Очи су погледале прву жртву, искасапљену на калдрми Прага; прву локву студентске крви, коју су просули освајачи , носећи Vbermensch-a у срцу, Фирера на језику, и закон у песници. Кроз љути дим паљевина, спотичући се о громаде здробљеног камења, срушених домова, прошла је мимо многих хумки и вјешала. Видјела /е Европу како лежи у несвјести под поткованим табаном најдивљије солдатеске. Видјела њих људе прегнућа ц дјела, сврстане у фаланге, под барјаком црвеним, како за живот умиру, како бране будућност.

Њих, што су откапали иладост над гомилама књига, а затим узели пушке и нД свим палисадама, котама и кланицама свих пет континената, борили се и попадали за једну мисао. Израстали су у ћутању ликови хероја: наш, драги Лола племенити живот, који је растао у свим аулама и сеџинарима, разгарао се на ватри ума и срца и изгорио у пламену Отечеств&ног рата. Па мучионица у којој је намучени Ђуро писнуо џелатима: „Знам, али казати нећу" и хартија на столу, спремљена за саслушање, бијела неисписана. Будо јуначко срце, тврђе од камена на коме /е никло, исцијепано куршумима издајничке пушке. Луне младост која је пјевала лирске пјесме и водила славну Пролетерску бригаду. И пред величином њихове борбене смјелости и јуначке смрти наша свијест и срце, спојили су се у двије кратке ријечи које су садржавале све и поштовање, и понос, и љубав и завјет: Слава вам, слава!

Петак, 1 мај, 1942. Фоча.

Данас смо прославили Први мај. У великој дворани дуванске станице сакупило се прилично народа. Прва прослава Првог маја на слободној територији. Лола је говорио у име Партије. Сетио сам се наших великих митинга у Физичкој сали. Мај 1938 Чешка криза. Десет хиљада људи. А после четири године под нашим оружјем у јеку рата на ослобођеној Територији. Дуг пут смо прешли. Силне смо жртве дали. Лола је одао пошту палим друговима, поздравио другове у неослобођеним деловима, у главњачама и концентрационим логорима. Подвукао је признање Стаљина нашој борби: „Југославија и Совјетске области које су окупирали Немци, захвађене су пламеном партизанског рата“. Даље је рекао Лола, „да нас чекају тешке борбе у овој 1942 години, која треба да буде го-

дина победе. Ово је био један од најлепших Лолиних говора. Добро је деловао на масу. Народ је нарочито бурно поздравио Старога. Увече смо имали свечану вечеру. Сви смо били расположени. Наш хор је отпевао неколико песама. Није се обрукао. Тако сцо прославили Први мај на ослобођеној територији.

Четвртак, 29 новембар. Бихаћ.

Дошао је и овај велики дан. У овом старом босанском граду отпочиње вечерас прво, историско заседање Антифашистичког већа народног ослобођења, Југославије. Хиљаде људи и жена, из Крајине и Лике у народним ношњама прешле су пешице по 30 до 40 километара, да би могле присуствовати овом великом чину. Народ је певао по улицама, скупљао се испред зграде у којој је Веће заседавало у великој дворани женског манастира; певало се и клицало Врховном штабу, другу Титу , нашој смелој војсци, која је баш на овом месту у највеђој бици нашег ослободилачког рата у јуришу на Бихађ водила најжешђу борбу. У последњем часу дводневне битке, усташе су покушале да против-нападом избаце наше борце из центра града, из ове зграде. С раздаљине од стотину метара два пута су крволоци из хрубице погодили ову зграду, али наши митраљези нису прекинули паљбу. Ове рушевине на спољним зидовима зграде су још једном показивале народу и веђницима, да овај историски дан славимо само захваљујући успесима наше војске, да темељи АВНОЈ-а леже на крви и костима наших најбољих бораца. Иво Рибар је говорио у име омладине. Он је нагласио да је наша омладина несебично пошла у свети рат за слободу и да ђе још јаче помођи нашу херојску војску, како на фронту тако и у позадини. Сетио сам се Лоле, у Београду, у лето 1941, нашег заједничког становања, сетио сам се оне нођи када је запаљена гаража „Форд“, па смо ишли на терасу и гледали пламен, који је осветлио читав Београд. Сетио сам се оног нашег разговора, у нођи, у шипражју, да ће дођи дан наше победе и данас смо на видику те победе.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУЛЕН7 БРОЈ 8