Студент

ПРИРЕДБА ТЕХНИЧАРА

Седамнаестаг новембра је Културно-уметннчка секција Техкичког факултета приредила другарско вече које ,може послужити као пример подбацивања једне доста искусне културно-уметничке секције као што је Културно-уметничка секција Техничког факултета. Академија, са јсдним рефератом посвећеним Међунаlрадном студентском дану замењена је на три дана пред нриредбу овим другарским вечером. Краткоћа рока онемогућила је оолидну припрему програма. Културно - уметничка оекција је, изгледа, заборавила да другарске вечери, замишљеие планом такмнчења за зимкжи семестар треба да одиграпу важну улогу у културном уздизању студентске омладине. Самим тим, њиховом припремању треба посветити озбиљну иажњу и настојати да буду солидно изведене. Међутим, Културно-уметничка секцнја Техничког факултета иије ово у потпуности схватила. Другарско вече припремано само три дана, отворено је читањем одломака из „Смене генерација“ од С. Јаковљевића и једним кратким реферетом о истом делу. Друг који је читао одломак иије срећно изабран. Његова дикција није правилна, а патетика, коју је. уносио и тамо где је требало као и тамо где Јој није било места оставила је лош утисак. Ни самом избору прочитаиих одломака није посвеђено довољно пажње (оба говоре о истој теми Главњачи), тако да прочитани делови нису дали нн IПриближну слвку oihot сложеног жив'Ота и друштвених збивања које Јаковљевић тгриказује у свом роману. Од два рецитатора, која су настуггила j праграму, један је под-

бацио (глас је био несигуран и технички неизграђен) док је други, који је рецитавао „Моја кућо наша кућо“, оставио нешто бољи утисак. Октет је отпевао песму „Омладани“. Прошле тодине октет је био велика нада |Културно-уметничке секције ТехниlЧког факултета. Његове наступе су наши студенти најтоплије поздрављали. Међутим сада се осећао |Недостатак нрипреме ,недостатак увежбавања. Са онаквим гласовним материјалом как" вим октет раополаже и са више вежбе, октет би много више постигао. Наступ октета у недељу открио је још више његове недостатке. Неувежбаност је била главни узрок нескладност« н разједињености гласова. Хор, који је дао завршну тачку програма другарске вечери, отпевао је студентску химну и био је уједио и најуспелија тачка програма.‘ Уз већи број мушких гласова могао би бити још бољи. Па ипак, утисак који је оставила добро отпевана химна. умањен је неозбиљним шонншањем појединих хориста. Другарско вече техничара, осим овога, подбацило је и организацијом. У амфитеатер!, у коме се давала приредба, улазило ice без реда и у току самог извођеlња тачака. Ово другарско вече «е може да се уброји у успехе Културно-уметничке секције Техничког факултета. Просечни ниво њених приредби, после овога, свакако је опао. Уз ангажовање свих културноуметничких снага којима факултет располаже, уз озбиљнију шрипрему и.рограма ови «едостатци би се убудуlће могли избећи. Славко Симоновић, ст. тех.

Из Музичке академије

За студвнте Музичке академије, наше највеће музичке институциЈе, концерти и музичке приредбе не претстављају caMio уживање ,већ и неопходну практичну школу, без које се не може зам!ислити mpaвилно зитзичко васпитање и из<грађ'иван>е. Међутим, раније је одлазак на концерте био редовно скопчан са материјалним жртвама. Даиас се ово питање донекле решава и на друпи начин. Старањем народних власти, студенти Музичке академије добијају нреко свог стручног удружења известан број беоплатиих улазница за све нонцерте и приредбе, које се одржавају на Кодарчевом универзитету. Осим тога студентима је ом!Огућен слободан 'приступ на cse пробе у Опери и свlим концертним дворанама.

Све ово је непооредан резултат разумевања наших народних власти за решавање студентских проблема, а омогућава брже улажење студеката у прамсу концертног извођења. Д. П.

Неиспуњене обавезе Медицинског Факултета

После дугих дискусија Културнопросветног одбора Медицинског факултета, најзад /е створен плантакмичења у првом семестру. По том плану требало је да дебатни клуб одржава предавања месечно, а поред тога и предавања по годинама и групама. Тако је међу првим преЦавањима требало да буде „Сликарство м вајарство XIX и XX века и , као уводно предавање преколективне посете овој изложби. Предавање није одржано иако је изложба одавно завршена. Пре избора, план /е предвиђао предавање: „Борба за уставност српског нароДа “ које такође није одржано. Тако на Медицинском факултету није одржано ниједно предавање предвиђено за првих месец дана. Културно - уметничка група дала /е до сада приредбу радницима у духу предизборне кампање. Програм, због нередовног долажења на пробе и читаве припреме које су вршене на брзину неколико Дана пре давања приредбе, прилично је неуспео. После ових неуспе*а, остала је и ова секција без руководиоца. Дописничка мрежа, која броји 40 чланова, не даје за „Народни стуДент к ни 3 дописа недељно, који би с е могли штампати. Ако би се тнм темпом наставило обавеза од 600 дописа остађе као пример ненспуњавања датих обавеза. План је такође предвидео ЈЈ броieea зидних новина у првом семеСТ РУ. До данас су изашла само два броја. Културно - просветпи рад на нангем факултету биђе и даље несређен, а број пропуста у такмичењу новеђаће се, све док се не одреде РУководиоци појединих секција, а КСО не буде вршио контролу раАа чланова секција. Димитријевиђ

Штампарска секција нп Филозофском факултету

На гругги математичара ортализована је штампарска секција. У прврм месецу такмичења у зимском семестру ова секција је на шапилографу израдила 150 примерака уџбевика „Елеменггарна геометрија". У припреми је штампање табака и из осталих лредмета. Осам студената математичке групе помажу борцима Југословекске армије који полажу средњошколски курс. Студенти Фе на кружоцима, iMojiH су у ту сврху формирани радити no плану који су добили од руководилаца курса. Досада су студенти математичке групе колективно посетили изложбу „Сликарство и вајарство XIX и XX века“ као и изложбу „Рударство и металургија". Исто тако колективно је посећена претстава позоришног комада „Непријатељи“. Библиографија

„Наша књижевност" ]едаlнаести број за месец новембар 1946 године доноси следеће: Предавање друга А. А. Жданова; Наши најхитнији задаци од А. Фадејева Пјесма у олуји приповетка Меше Селимовића; Сидрени чвор приповетка Леонида Собољева; МаЈка за сином поема од В. Питовића; У чачанском одреду Родољуб Чолаковић; Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века О. Бихаљи-Мерин, Песма отаџбини Мишко Крањец; Страшна игра ветка од Десанке Максимовић; Две песме Велимир Черкез; Браико Ћопић оглед од Велибора Глигорића. Хроника: Књижевни преглед (О проблему издаје у литератури). од Уређивачког одбора; Позоришни преглед (Максим Горки; ~Непри]атељи“) од Ели Финција, Музички преглед (Почетак музичке оезоне у Београду) од Стане Ђурић-Клајн. У свесци се налазе репродукције уметничких дела са нзложбе „Сликарство и ва]арctb'o народа Југославије XIX и XX »ека“. Михаил Шолохов; Тихи Дон, књига трећа, Библиотека совјетске књижевности. „Култура“, БеоградЗагреб 1946 т. од страна 487, цена 65 динара. ‘К. В. Островитјанов: Кратак преглед економнке предкапитатистичких формација. „Култура", Београд —Загреб 1946 год. страна 159, цена 20 динара.

Филм

ПО НАРЕДБИ ШТУКЕ...

Поред осталих тема у совјетским филмовима често се срећу реализоване народне приче и бајке. У те филмове спада и филм о сеоском младићу Јегорки, здравом,, радном и веселом младићу, благе и добре нарави, коме се свака жеља испуњава по наредби штуке, којој је једном приликом локлонио живот. То је у исто врвме прича о ведрој и разиграној сеоској радноЈ младеж!И која Је живела давно, врло давно, са свега једним проблемом како се ослободити „милости“ свога пара и његових блисмих и далеких пријатеља. С друге страве оојављује се галерија типова самовољних властодржаца, обесних војскlовођа, мивистара улизица от других сличних њима. Њиховим Iпостуlпцима f е ми данас слатко и са задовољством смејемо тим пре што знамо да је све то ж!ивело давно, врло давно. Оио што филм чини још лепшим Јесте низ мајсторски изабран.их пејзажа, ведра народна музика и игра и низ фантастичних мотива обрађених на веома леп начин које је у стању да да богата народна машта. Тако је на пример приказана вожња на саовицама, које се крећу без коња, вожња на сеоској пећи, тестера која сама сече шуму, дрва која се сама слажу у саонице, ведра која сама одлазе кући и низ других маштарија које је у стању да реализује совјетски филм захваљујући обилном духу својих техничких руководилаца. Филм је снимљен у режији Алексавдра Рода још 198 године. Због успеле моlм:пloзиЦ|И'је, а и због своје ведрине филм нас присно везује за себе за све време претставе те је и пропраћен расположеним и живим смехом гледалаца.

Биоскоп Роднинки дом културе прикоЈОће филм ЈДКОВ СВЕРЛЛОВ

неколико t3ikbhx кула у висини од 200 метара и оие су покдзале повољне 'резултате у коришћењу. Оовјетски инlжењери покренули су питање шградње радио-куле од 400 метара висине која ће за читавих 100 метара надниситн Ајфелову кулу у Паризу.

СОВЈЕТСКИ КВАРЦОВИ ЧАСОВНИЦИ Последњи уопеси физике и радио-технике пружили су могућвост да се пронађу нове, врло тачне методе мерења временае То је постигнуто помоћу искоришћавања осцилације велике фреквенције кварца У про(менљlивом електрич- 1 ном пољу. Колебање хода кварцо-1 вог часовника износи у току 24 ■ сата 2/10.000 дела секунде, а нај- 1 тачнији часовници са клатном имају колебање хода једнако 1/2000 делу секунде на 24 часа. У научно-истражив ачком hhcthтуту за геодезију и картографију израђен је први примерак совјетоког кварцног часовника који се после испитивања показао као врло добар.

ЈОДНА ЈАЈА

Као профилактично средство против гушавости ставља се у појединим земљама у промет јодирана оо која садржи 0,3 до 0,5 гр. КЈ или NaJ на 100 кгр. соли. Употреба овакве соли показала се често као штетна. Сматра се да је томе разлог у неоргански везаном јоду. Вештачким јодирањем животних вамирница (млеко, јаја) које се врши храњењем животиња јодним препаратима добија се јод у органски везаној форми, која за медицинске сврхе Iнајбоље одговара. За производњу јодннх јаја хране се кокоши разним природним јодним препаратима (препарат „Јодолин“. који се у|иотребљава у Швајцарској).

ЏИНОВСКЕ РАДИО КУЛЕ И AHTEHE НОВОГ ТИПА

Совјетоки инжењери: А. П. Сокојгов, Г К. Савицки, А. А. Гооподарски и Н. С. Паиоморев пронашли су нов облик радио куле са знатниlМ смањеlњем притиска ветра. У СССР-у је већ изграђено неколико радио станица на којима су инсталиране куле и аитене новог тнпа. Исти тип конструкције примењен је и при обнављању радио-станица порушених у току Отаџбииског рата. Већ је ггодигнуто

ПЛАСТИЧНА ЗАМЕНА ИЗГУБЉЕНИХ ПРСТИЈУ ШАКЕ

Мајор В. П. Дзобановски, са хируршке клинике 1 Кијевског медицинског института описује неколико успелих случајева пресађивања прстију ноге на место изгубељних прстију шаке по методи Николадони. Метода се састоји у овоме: ожиљак се најпре освежи, ако је од повреде остало дуже временз, причврсти се кост првог чланка ножног прста са одговарајућом кости патрљка изгубељног прста шаке. Затим се ушију мишићи испружачи прста шаке са испружачима прста ноге. Рука се затим стави у гипс и привеже за потколеницу да би се обезбедило мирно зарашћивање. После 2 недеље, ако је зарашћивање протекло sез гнојења, зашију се и савијачи прстију ноге са савијачима прстију руке и калем сасвим одвоји од стопала. Зарашћивање траје око месец дана после операције, а пресађени прст током времена, развија осетљивост за додир, а касније за бол и положај. Један од таквих болесника је, после пресађивања прста, с успехом обављао посао словослагача. У извесним случајевима може ce вештачки прст добити и пластичним пресађивањем кости са грудне кости и коже са горњег дела трбуха. И на овај начин пресађен прст показује добре функционалне резултате. Мана овог начина пресађивања је та, што, по некад, прст изгледа грубљи но природни!, али се, подесном технижом, и ово може избећи. Из часописа „Наука и техника“

ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕ3А

Научно студентско друштво

Московска Виша техничка школа је једна од најстаријих руских виших школа. Кроз дуге године овог постојања она је дала десетине хиљада високо • квалификованих инжењера, најразноврсније опецијалности. Ту школу можемо назвати центром напредне научно-техничке мисли. Велики броЈ њених ирофесора и предаlвача добио Је за свој иаучни рад почасни назив нооилаца Стаљинове ваграде. У научном животу активно учествују и студенти. У школи уопешно ради научно-техничко студентско друштво. Свами студент који покаже способности за самосталаи иаучни рад може постати члан научнотехничког друштва Студенти имају све могућности за научни рад у овој шмоли. На расположењу су им; богата научно-техничка библиотека, добро снабдевени лабораторијуми и кабинети. Ту они увек могу да добију стручни савет (консултацију) професора. Многи су радови чланова студентског друштва штампани делом у научно-техничмим часописима делом у шмолском листу. Сада се припрема за штампу нарочити зборник, у моЈи ће ући 15 студентских радова. Научно-техничко студентско друштв.о даје свој прилог развитку совјетске науке и технике и што је главно оно је одгојило доста способних младих научних радника. Тројица од њих, на пример, тек што су пре неколико година завршили школу, данас већ предају у њој. То су доктори техничких наука: Средосејев, Малини и Надеждин. Сва тројица су врло млади најстаријем је око> 29 година. •

МЛАДИ ПРАВНИЦИ

Правни факултет Московског државног универзитета „Ломоносов“ постоји од 1755 године, тј. од оснивања самог Увиверзитета. Из овог најстаријег факултета изникла је плејада познатих руских људи великих државника, поанатих правинка, педагога, писаца итд. У годинама совјетске власти, Московски уннверзитет дао је веколико хиљада високо квалификованих правннка. Више од 500 студената, на четири курса на факултету, проучавају правне науке. Око 100 младих правпика сваке године излази нз клупа и полази на рад као: судије, истражне судије, тужиоци у наЈудаљенlије области совјетске земље. Један део од ших они најталентованији остаје на научном раду у Москви при катедри Универзитета. На Праввом факултету предају наЈпознатији сов.јетски научници:

академик И. П. Трајиии, дописни члан Академије наука СССР-а; М. С. Строгович; познати државници професор К. П. Горженин, главви тужилац СовЈетског Савеза; И. Т. Кољанов, претседник Врховног суда СССР-а; заслужни научни радници М. Н. Гермет, И. С. Перетерски, А. Н. Трајнин и други познати правници. Основно теориско знање из свих области правних ваука студенти не добијају само на часовима у слушаоницама факултета. За време студија 'оии редовно посећују саветовања (консултације) на којима им професори објашњавају сва неразумљива Iпитања. Ради допуњавања знања студенти иосећују библиотеке, архиве, где имају широк приступ. У летњим месецима они се практично припремају у суду, тужиоштву итд. У њиховои учењу теорија и пракса тесио су повезане. Б. П. Азбукин

Зграда Правног фаиултета у Ташкенту престоници Узбекмстана

БРОЈ t НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 7