Студент

Изградња наше земље захтева такве кадрове који te схватити суштину наше економике, правац развоја наше економије

РЕКАО ЈЕ ДРУГ ЗВОНИМИР МОРИЋ, ПОМОЋНИК МИНИСТРА ИНДУСТРИЈЕ САВЕЗНЕ ВЛАДЕ, НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЕКВШ- а

У присуству помоћиика министра ивдустрије ФНРЈ Звошшира Морића, претставника народних власти IV рејона, ректора и професоРа наше школе и претставника Универаитетоког одбора НСО-а, одржани су у великој сали Синдикалног већа избори за руководство НСО-а ЕКВШ. Конферендију је отворио друг Милинко Шћепановић и у име секретаријата НСО-а све ирисутне. Пошто је хор отпевао студентску химну, студенти су саслушали поздравну реч ректора, па је акламацијом изабран кандидациони одбор. Реферат о раду НСО-а иаше школе поднео је друг Бранислав Ђуровић, члан секретаријата НСО. У свом реферату он је изнео наше успехе и нарочито се задржао н а нашим пропустима, анализирајући разлоге због којих су се они десили. Наш рад на стручној изградши био је прошле године отежан због недостатка просторија а и због тога што 'нека предавања нису била научна. На осталим секторима рада ЕКВШ је лостигла лепе резултате. У саставу XV београдске ударне бригаде било је 180 студената ЕКВШ-а који су дали 3800 радних часова од 4557 које је цела бригада постигла. Од деветорице ударника бригаде, седморица су студенти ЕКВШ-а. На нспитима су бригадири постигли добар успех. Из статистике и књlиговодства просечна одена је била ттреко 9, а из социологије 8,4. Једна радна чета која је бројала око 120 другова и другарица радила је преко лета на оправци и уређењу школских просторија. У акцији село-град, ЕКВШ је поститао најбоље резултате на Беотрадском универзитету. По завршеном реферату говорио је друг Звонимlир Морић који је у име Бориса Кидрича поздравио студенте и пожелео им успех у раду конференције. У свом говору он је истакао да су задаци на пољу економске изградње наше земље огромни. Ти велнки задаци рекао Је он између осталог захтевају од нас велике и још досада невиђене напоре. А пре свега од нас захтевају људе, кадрове који ће те проблеме моћн успешно да решавају, захватају такве кадрове који ће схватити суштину наше економнке, суштину свих потреба пута којим наша земља треба да иде, правца развоја наше екондмике. У тој улози економски кадрови имају велику улоту. Зато

правнлан развој наших економских кадрова, схватање наше проблематике, савлађивање те материје, схватање линије развоја наше економкке, значи обезбеђење, и то сигурно обезбеђење њихове будућности. У дискусијн по реферату другови су се нарочито задржали на проблему слабог посећивања предавања. Ма да смо кредит за оправку зграде добили н а време, рекао је друг ма да је тај кредит био довољан, ми нисмо до пре неки дан ималн стакла на прозорима н зидарски радови нису били завршени. Поред тога већина студената мора да стоји на часу пошто су клупе тек пре неки даи поручене. Један од разлога нашет слабог доласка на предавања Је тај рекао је Иво Пелицон што се неки од наших професора још увек држе ненаучиих поставки. Тако је на нример, професор при-

вредне географије пре неки дан тврдио на часу, да је географска средина одлучујући услов материјалног живота људи. На /крају је извршено гласање. За РУКОВIОДСТВO НСО-а је гласало 1056 студената, што чини 80,03% од укупног броја уписаних гласача. За ггретседника је акламацијом изабран Милијан Ароић студент I године. Остали чланови су: Зоран Пјакић, Милинко Шћепановић, Изо Пелицон, Анка Лушић, Газикаловић Данка, Чедомир Добић, Подунавац Душан, Жупањац Анка, Добровић Ђока, Меденица Милија, Сајевић Маријан, Маринковић Прибислав, Радуновић Драгомир, Пеклић Ђорђе, Стојановски Јован, Ђорђевић Љубица, Војниковић Јусуф, Црнојачки Павле, Будошан Боривоје, Бек Ирена, Рајковић Љубинка, Видаковић Љумобир, Јовановић Милош, Радуновић Рајко, Ђуровић Мирчета, Ђуровић Јелена, Ризмановић Сулејман и Чалић Александар.

Избори НСО-а Музичке академије

У свечано украшеној дворани окупило се око 140 чланова НСО-а. Изборима су присуствов али каоделегати од стране ректората проф. •Милка Ђаја, а од стране секретаријата НСО-а Београдског универзитета друг Жарко Цветковlић. Радно претседништво, које је изабрала скупштина предложило је одмах дневни ред и по изфору кандlидационог одбора досадашњи претседник НСО-а, другарица Бојана Дунђерски, поднела је реферат о раду НСО-а у прошлој школској годнни. У реферату је изнесено да студенти Музичке академије нису активно учествовали у раду појединиlх секција НСО-а. да су резултати постигнути у раду врло мали и да не одговарају нашим снагама и могућностима, да ови избори троба да значе чвршће збијање редова НСО-а и почстак новог рада, иланског рада кроз такмичење. У диокусији која је настала после реферата говорило је вишг другова о раду појединих секција. На крају је узео реч делегат Секретаријата НСО-а Београдског универзитета, друг Жарко Цветковић, који је нарочито истакао потребу стручне и културне помоћи и подршке коју студенти Музичке академије треба да пруже осталим факултетима. Потом је кандидациони одбор предложио да се за претседника актива Музичке академије изабере акламацијом др ! угарица БоЈана Дунђерски, што је скупштина усвоЈила. Затим Је истакнута листа од 14 кандидата за секретаријат актива. Прешло се на гласање. Од 140 присутних чланова НСО-а само се Један уздржао од гласања што значи да Је проценат гласања био 99,3°/о.

Две хиљаде четири сготине педесет студената технике изабрало Је акламацијом ѕа председника HCO-с друга Ђорђо Ковпчевића

Велика сала биоскопа „Београд“ иопита и побољшање сарадње била је иснуњена до задњег ме- професора и студента. ста. Густо збијени, ста Јали су дру- У културно-просветном раду подгови поред зидова и по ходниди- бацила је донlисничка секција, јер ма где се ток конференције пре- су у њој били другови који нису носио 'микрофоном. Позорница Је имали ни вол>е ни смисла за рад. била украшена државним застава- Дебатни клуб није дао резултате ма, сликом Иве-Лоле Рибара и ам- јер је био централизован и теме блемом Народне омладине. У сали које су диокутоване занимале су је био жагор. Глас хармонике га само известан део слушалаца, таје прекинуо то народни сту- ко на пример теме из грађевинарденти са песмом очекуЈу почетак ства кису интересовале машинце. избора. Сада се приступа раду дебатних Скупштину су поздравили: по- клубова по отсецима. моћник министра Iграђевина Срби- Друг Божа Милошевић је у дије Мика Максимовић, начелник скусији указао на то да се код нас персоналног одељења Министар- на првим годинама предају предства индустрије ФНРЈ, претставник мети са чисто научном обрадом, друштва инжењера и техиичара без обзира да ли ће нам то знање Србије Бранко Жежељ и декан Те- пракгично користити у доцнијим хничког факултета Војислав Зађи- студијама. Потребно је, да се она. Наглашено је да наша земља сновни предмети повежу са оним има све услове за индустријализа- предметима који долазе за њима, цију и да јој недостају стручња- а главне партије само нагласе. ци. Они су обећали пуну подршку На крају дискусије истакнути у стручном уздизању будућих ин- су примери професора Кашанина жењера. и Кирила Савића. Професор Рад. После избора радног претседни- Кашанин је указао велику шомоћ штва, секретар НСО-а факултета, К|ружоцима. Он их је упућивао, Ђорђе Ковачевић, подиео је изве- контролисао њихов рад и одржаштај о раду у прошлој годиви. вао пробне испите и курсеве. ПроНародна студентска омладина од фесор Кирило Савић, иако је стар свог оснивања до данас успела је и заузет пословпма као министар да сакупи 60°/о студената у кру- и Народног фронта жоке, од 80% који посећују пре- Београда, провео је 3—4 сата у давања, а просечнз оцена положе- раду са студентима, у хладном ланих испита је 7,5. Курсевима и по- бораторијуму сутерена. моћу секције демонстратора, која За П|ретседника факултета изје формирана тек пред крај годи- гласан је акламацијом друг Ђорђе не, пружена је отромна помlођ сту- Ковачевић, студент електро-техдентима на стручном пољу. Так- нике. Потом је предложено 40 мичење није дало очекиване ре- другова, а изабрано је 29 у нову зултате, јер се није пренео на управу НСО-а Техничког факулнас такмичарски дух који влада тета и то: свуда где ради сељачка и раднич- Јовановић Живојин, Глигоријевић ка омладина. После иокуства са Живо Јин, Сурчиноки Дивна 1 , СтоПруге ово се мора поправити, јер кић Миле, Ракоњић Никола, Павсе такмичењу појединаца покла- ловић Мата, Ненезић Момчило, Рањала највећа пажња. дисављевић ЈБубица, Крижнар МаСтуденти су данас економски ра, Ћурчић Емилија, Ракин Борибоље збринути иего прошле годи- воЈе, Јоваповић Петар, Крунић не. Тако на Техничком факултету Живојин, Тешић Ђорђе, Докић Иима 853 стипендпста а сума испла- лија, Пејановић Славка, Црквењаћених стипендија износи месечно ков Мирослав, Конфино Лазар, 1,267.300 динара. Милић Нада, Стојичић Славко, У обавезама, коЈе је затим друг Миловић Братољуб, Стаменковић секретар предложио, обухвата се Јела, Јовановић Лавар, Граовац појачање рада по кружоцима, кон- Гојко, Албуноаић Живојии, Човић трола одговорних појединаца, кон- Миленко, Јанићијевић Драгољуб, трола просечне оцене положених Михајловић Л>убомнр и Буторајац.

иопита и побољшање сара'дње професора и студепта. У културно-просветном раду подбацила је до!гаиlСкичка секција, Јер су у н>ој били другови који нису имали ни вол>е ни смисла за рад. Дебатни клуб није дао резултате Јер је био централизован и теме које су дискутоване занимале су само известан део слушалаца, тако на пример теме из грађевинарства вису интересовале машинце. Сада се приступа раду де-батних клубова по отсецима. Друг Божа Милошевић је у дискусији указао на то да се код нас на првим годивама предају предмети са чисто научном обрадом, без обзира да ли ће нам то знање практично користити у доцнијим студијама. Потребно је, да се основни предмети повежу са оним предметима који долазе за њима, а главне партије само нагласе. На крају дискусије истакнути су примери професора Кашанина и Кирила Савића. Професор Рад. Кашанин је указао велику томоћ Кружоцима. Он их је упућивао, контролисао њихов рад и одржавао пробне испите и курсеве. Професор Кирило Савић, иако је стар и заузет пословима као министар и Народног фронта Београда, провео је 3—4 сата у раду са студентима, у хладном лабораторијуму сутерена. За IП|регседника факултета изгласан је акламацијом друг Ђорђе Ковачевић, студент електро-технике. Потом је предложено 40 другова, а изабрано је 29 у нову управу -НСО-а Техничког факултета и то: Јовановић Живојин, Глигоријевић ЖнвоЈин, Сурчнноки Дивна, Стокић Миле, Ракоњић Никола, Павловић Мата, Ненезић Момчило, Радисављевић ЈБубица, Крижнар Мара, Ћурчић Емилија, Ракин БоривоЈе, Јовановић Петар, Крунић Живојин, Тешић Ћорђе, Докић Илија, Пејановић Славка, Црмвењаков Мирослав, Конфино Лазар, Милић Нада, Стојичић Славко, Миловић Братољуб, Стаменковић Јела, Јовановић Лазар. Граовац Гојко, Албуноаић Жи-војин, Човић Миленко, Јанићијевић Драгољуб, Михајловић Љубомир и Буторајац.

Претседништво на свечаној конференцији студената Техничког факултета

ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТОГ НОВЕМБРА ОТВОРЕН ЈЕ МАКЕДОНСКИ УНИВЕРЗИТЕТ У СКОПЉУ

Отварање Македонског универзитета је велики корак у постизању стварне равноправности македонског народа

Прилшшм свечаног отварања j првот македонског универзитета ј у Скопљу, на дан прославе годишњице Републике, претседник Ко[ митета за науку и школе Федераi тивне Народне Републике Јуто| славије Борис Зихерл одржао I је следећи говор: Југословенски народи празнују данас две најважније годишњице у развитку нове ЈугославиЈе. Управо на овај дан македонски народ отвара своју највишу научну и културну установу, свој македонски универзитет. ОваЈ празник ниЈе само празник македонског народа, већ Је истовремено и празник свих Југословенских народа. То је нов важан ступан* културне револуције коју Југословенски народи данас преживљују, која је нераздвојни део нашег великог ослободилачког дела. После победеносног .завршетка рата у коме су наши народи били у првим редовима бораца за кулгуру и напредак, ми смо прешли на мирну изградњу. Садржина те мирне изградње баш је у изградњи Једног поретка, заснованог на најдубљем научном познавању савременог друштвеног развитка, коЈи ће у крајњој консеквенцији обезбедити нашим народима стварну слободу и независност, стварни напредак. Ово напредно дело могу успешно да доврше само културни људи, ослобођени жалосних заоставштина прошлости, од које смо примили у наследство неписмене широке масе становништва, неравноправност и културну заосталост жена, дубоку неравноправност у културном, привредном и политичком развитку целог народа. Наш маршал, друг Тћто, много је пута указивао баш на огромну улогу коЈу школа и наука треба да одиграЈу у савлађивању свих тих препрека коЈе нам Је прошлост ставила на пут нашег даљег развитка. У ЈедноЈ земљи као што Је, наша, у ЈедноЈ земљи где један noред другог живе многи народи и народне мањине, културна револуциЈа коЈа неизоставно треба да прати нашу мирну изградњу Јесте део, и то веома важан део националног питања. Спровести културну револуцију, створити културне људе значи омогућити сваком раднику, сваком сељаку, свакој жени и сваком оиладинцу наше земље да на свом рођеном језику усваја теков!Ине културног развитка, да отвара школе, гимназије, стручне школе и универзитете и да у њима учи на свом рођеном језику. У својоЈ прошлости македонски народ заЈедно са осталим Југословенским народима није мало доиринео за развитак светске културе и науке. Туђи, пре свега турски, завојевачи онемогућили су македонском народу да додрши оно културно дело коЈе се манифестовало у творевинама архитектуре, сликарства итд., пре него што су се сличне ствари поЈавиле на Западу. Али, што је најважније, викад не смемо заборавити, да Је македонски народ заЈедно са осталим југословенским народима вековима задржавао турску наЈезду, да је вековннм борбама, непрекидним борбама омогућавао да општечовечански културви развитак крене напред. Један од највећих мислилаца Југословенских народа изрекао Је на неком месту дубоку мисао, говорећи о овоЈ борби Југословенских народа у прошлости. Он Је истакао да је сваки норак у тоЈ борби велико културно дело не само за наше народе, него културно дело и за цело човечанство. У новије време македонском на роду деценијама Је одрицано право да учествује у оним културним тековинама коЈе је он сам својом борбом, задржавањем варварских најезди, створио. Уколико су на његовој териториЈи отваране школе, оне нису биле његове школе. Нису биле средство за културно уздизање македонског народа. Оне су у већем делу биле школе које су тежиле да прикажу и да створе друкчије стање, него што одговара интересима и напретку македонског народа. Ове у прошлости служиле су за учвршћење полуколониЈалних режима и за деперсонификацију македонског народа. Победом народно-ослободилачке борбе македонски народ Је стекао своју државност, као и све материјалне услове за своЈ слободни

национални развитак. Он је стекао своје македонске школе на свом рођеном језику. И, ето, данас македонски народ отвара своју највишу културну и наЈпчну устаајову, свој универзитет. У н»ему ће се изграђивати нови кадрови македонске нарддне интелнгенције, одани делу напретка. Са тога унжверзитета изићи ће нови махедонски учитељи, научници, квалафиковани стручњаци, који ће доприносити изграђивању наше слободне отаџбине. Отварање македонског уииверзитета је велики корак у постизању стварне равноправности накедонског народа, цементиране једнаким материјалним условима развитка. Отварање македонског универзитета истовремено је важан корак на међусобном упознавању наших народа, ка размени културних тековина и према томе ка све већем и већем учвршћивању братства и јединства, искованог у току ослободилачке борбе. У условима нове Југославије овај највиши научно - културни завод Народне Републике Македоније допринеће испуњењу великих задатака науке у нашој земљи и свестрано ће помоћи изградњи слободне и независне отаџбине равноправних југословенских народа. У име Комитета за науку и школе при влади ФНРЈ искрено вам честитам овај величанственц ваш и наш општејугословенски кудтурни празник и желим вам много успеха у испуњавању задатака које Македонском универзитету поставља македонски народ, наша слободна југословенска отаџбина и инспиратор наше победе иаршал Тито.“

ОBE НЕДЕЉЕ ВЕЛИКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ СТУДЕНАТА у ЕГИПТУ

(Настављају ое велике демонстрације у Каиру и Александрији, које су лочеле још строшле недеље. Напредна студентока омладина Египта је оштро протестовала противу иадајничке политике епипатског претседника владе Сикти паше, који хоће на оонову споразума са Енглеском, да поново баци Египат у ј|Ош већу политичку и економ'ску зависност империјалистичких сила. Стара и опробана средства реакционарних влада, да пуцан>ем застраше прогресивне студенте у остваривању својих задатака према своме народу, није успела и неће успети. Поред великог броја жртава, ухапшено је око 400 студената, а универзитет у Каиру је затворен, Студентским демонстрацијама придружlили су се и ученици гнмназија у предтрађима Чубра и Башиш, који су се забарикадирали у својим шмназијама и дали отпор полицији и жандармерији. Студенти Александриског универзитета забарикадирали су се у своме уlниверзитету и ступили у штрајк. Полиција и жандармернја образовале су кордон око универзитета. Демонстрације ćy изазвале застој у саобраћају трамваја и друlгкх возила, а у близи/ни самог универзитета је забрањен сваки саобраћај.

ПОЗИВ ЛАБУРИСТИЧКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ СТУДЕНАТА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ НАШОЈ СТУДЕНТСКОЈ ОМЛАДИНИ

Лабуристичка федерација студената Велике Британије упухила је позив нашој студентској организацији да узме учешћа у раду њихове 27-годишње конференције, која ће се одржати од 3 —5 јануара 1947 године у Лондону. Студентска лабуристичка федерација уједињује све студенте социјалисте на универзитетима и колеџима Велике Британије и броји око 4000 чланова. По свршетку рата, лабуристичка федерација студената Велике Британије приступила је студентским и омладинским организацијама европских земаља и ушла у састав Светске федерације демократске омладине. Лабуристичка федерација британских студената узела је такође учешћа на Светском студентском конгресу у Прагу, када је створена Међународна студентска унија.

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 9