Студент

Народни студент

0 НЕКИИ ПИТДЊИМА СТРУЧНОГ СЕКТОРД

ГОДИНА XI Број 16 Излазн једанлут кедељно БЕОГРАД, пвтзк, 28 фебруара 1947 ЦЕНА 2 ДИН.

Да бисмо могјгн правилиије да раомотркмо задатке напхах струннтх удружења па према томе и Акдионог оД(>ора. морамо поћи од поставке да су удружеља саставаи део Народне студентоке омладине и да је учеље и оавлађквање науке нај.важни.ји задатак за нас студенте, са друге странв. То значи. да значај Универзитета лежи У томе да народу да пгто пре добру, спремну и поштену кнтелигелци.ју, ваљане руконодиоцв јавнос и друштвеног живота. Из тога следи да и наша удружења, дакле читаву своју делатност треба да усмеРс! у давању помоћи школским и народним влаетима у припрематву кадрова. При расрађквању овог основног задатка наилазимо на чнта-в низ препрека. Ови м»и различито прилазимо решавању задатака у свакодневном раду. Учење, на пример (како и на ноји начнн студенти уче) је неоспорно важно питањ©. Ово виггање. тј. како ћемо брже и темељније савладати материју коју изучавамо, п даље остаје као једио од најооповиијих задатажа, Прокса је показала да је колективни начш учења много ефикаоштј|И од ипдивидуалног, те је према томе знање стечено на та.ј начин темељније и боље. Дешава се кпак да многа и многа стручна руководства нема.ју правилан однос по овом тако важном питању. Огромап број студената ,|ош увек нк.је обухваћен органзизоваво да учи у кружотцимаГоворећи о овом значајном плтан.у не смемо изгубити нз вида да рад у кружошгма морамо посматрати и са полагшчког становишта- Радом у кружоку мк окупљамо све друтове, чак и оне које не можемо да ожу-' ггимо на друтим ггитањима рада и живота на увиверзитету. Ми таквим вачивом рада чшшмо од њих марљиве ђаке. Најзад, кроз кружок у стању омо да спроводимо истовремено и агнтацију за наше аЈкције, Када се ради о томе шта нам се ове. и нарочито на који начин се предаје, не смемо стајати по стпави. Има неколижо примера (а таквих ј9 много, мвого вкше) који говоре да св екокатедра чују мвоге не оамо непожељне, него и ангпннаучне конотатације. Бићемо кратки у документовању. Насггаввик бишгогије на Медицинском факултету говори читав зимски семестар о антротходама и разним глистама. а о партијл гволуције, оно гато је заиста и важно и целисходно свега једап час! Овде нам се чиви да је у питању шбегавањв отворене деклараци.је по оном најосно®вијем: да ли г. профосор заступа дијалектику као методу или не. Или један наставник Правног факултета говорећи да је наша држава добила Устав узввкнхо је; на.јзад јв наша млада краљекина добила Устав“. Свакако незгодно формулгисан лапсуо лингве. Или на Филовофском факултету има неколвко олучајева- Један ваставник препоручује студентима у интимном разговору .енглеску читаоницу и предавања у њој, други не разликује данашњицу од прошлости. Неоспорна је чкњеница да ми свему бвоме нисмо придавали довољно пажње. То истовремево говори због чега ми ннсмо ви реаговали на такво тумачење науке. Овом питаљу, у склопу општих сггремл>ења наше друштвеие заједвице, мо<рамо приступнти упорвије. У правилиага наших удружења стоји ,да ћемо се борити за развитак и цветање праве и истиноке науке“. Ово се мора поставити ж ово постаје све важније тм

вре што је дооар део млађих другова и онако бво дуже времена шложен лажном и површлом тумачењу науке у ■ тооку окупац/ијв. Питање није једноставно. Оно И(Нтересу.јв не само нас као чланове омладинске арганизацпјо већ и најпшре слојеве вшрода. У вези са лретходввм мора.мо посматрати и стварање нових ваставнвх и научвих кадрова- Прилвком извршавања овог задатка морамо имати гаироке перспективе засловане на објективввм чагњевицама; демонст.раторе трсба што више уздизати у стручном и идеолошжо-политичко м погледу. То треба да буде .јасно свина нама. читавом члаиству На/родне студентоке омладипе. Прнмерн са технике и медицине, а и на осталим факултетвма всто тако, где се конкурои за ваставно особље продужавају или обнавл>ају по пеколнко пута, јасло говоре колико је ово пптгање овбиљ«во. Има нежвх међутим, ствари воје смо ми превидели или олако схватшш. Демонстратори су у већој мери оии људи који су вајмање активви међу члановима НОО-а. На леким фажултетима (Техничжи, Медицвнски, Фармацеутски) за демонстраторе су узети чак н такви није требало много па да изгубе гграво гласа. Има случајева (Техничкн) да су за демонстраторе пс-

стављеии такви који по знању не заслужују да носе го звање итд. Ма колвко се гсворило о уздагзању студевала демонстратора ипаж нису постнгнути задовољавајући резултати. Рецимо, још внгде ни.је оргаиизсвапа ан<стоматс.ка помоћ и обучавање од стране наставвижа вамењена двмокстраторима у виду семинара или опецијалких курсева кажо би ови могли својв знање што више и бржв да прошире. То нас наводи на размиlшљан>е и о нечем другои, а то је да ми не саlрађу.јемо у довољној мери и то по основним и конжретвим питањlша оа пашим профеоорвшаИма читав виз шпања и проблема које трсба расчлашпж. Оами студенти у међусобвом разговору двскутују о мвогим стварима. и траже сдговор. Нагае ружоводство је дужно да у таквим приликама двјствује одмах како би се по свим текућвм питатаима добила правилна оријептација. На крају још иешто. Делатност удружења у одређеним условима (пре рша она су значила илак нешто друто) .зависи од објекгнвних услова рада. Она мора бити садржајна и конкретна, ма да вшошма на први поглед .взгледа безнача.јша. Душан Ђурић

Отпочело је пријављивање студената за одлазак на Омладинску прут^

Од 1509 чланова НСО.а на слектро-техничком-машинском ц грађееинском отсеку Техничког факултета у Београду, за одлазак на пругу Шамац —Сарзјево до 26 о. м. се пр ијгвило 1524 студената.

Монферешџца оџбора Нароуне сшудентисе амлаџине ДАНАС ПОЧИЉЕ КОНФЕРЕНЦИЈА МЕЂУУНИВЕРЗИТЕТСКОГ OДБOРА НСО-а ЈУГОСЛАВИЈЕ, НА КOЈOЈ ЂЕ СЕ ГOВO- 0 АКТУЕЛНИМ СТУДЕНТСКИМ ПРОБЛЕМИМА. КОНРЕРЕНЦИЈИ ЂЕ ПРИСУСТВОВАТИ ПРЕТСТАВНИЦИ ЗАГРЕБАЧКОГ, ЉУБЉАНСКОГ И БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И ФАКУЛТЕТА ИЗ СКОПЉА И САРАЈЕВА.

КУРСЕВИ ИСТОРИЈЕ НОБ И СКП (6) НА НАШИМ ФАКУЛТЕТИМА

Пре извесног времена на иница јатlиву секретаријата Универзитетског одбора формирани су и ог_ почели са радом на свим факултетима курсеви Историје народно ослободилачког покрета и Историје Свесавезне Комунистичке партије (бољшевика). Већ дуже времена осећала се по_ тоеба за интензивни.јим политичко. идеолошким уздизањем и васпитањем чланова НСО, за ширењем њиховог видокруга. Познато је, а то је и наглашено V првом броју »Комуниота«, да у Народно-ослободилачкој борби у резултатима те борбе постоје елементи историске у развитку друштва, коју су открили наши велики Учитељи К. Маркс и Ф. Ентелс. коју су теоретски обрадили, продубили и применили на делу наши велики учитељи В. И. Лењин и Ј. В. Стаљии. Та историска законитост игоа и даље значајну улогу V развитку наше Народне републике Да 6и наши студеити ушли сутра потпуно спремни V привреду. да би они били у стању не са_ мо уско стручно већ у сваком погледу да одговоре задацима који ће се пред њих поставити. потребно је се већ данас упознају са улогом те историске законитости V оазвитку друштва. Ми морамо би_ ти свесни чиниоци V развитку наше поивреде и државе. друштва уопште. способни да се лако сналазимо и у најсложенијим питањима. У нашем изграћивању одигоаће зато врло значајну улогу курсеви истори.је НОБ. поеко којих ћемо се дубље упознати са досадањим специфичмим развитком нове Југославије, развитком ксји је још једном потврдио огромну вредност марксистичко.лењинистичке науке. Курсеви историје СКП(б), ко(а претставља енциклопедију основних знања марксизма-лењипиз. у- а. допринеће. такође, да не заостанемо за догаћајима. да сутра своје положаје у привреди и где било на другом месту заузмемо са јасним перспективама. са оном сигурношћу у раду и вером у успех ко.ју може пружити проучавање богатог искуства СКП(б). градитеља пр(БO социјалистичке државе. До сада је, на обема групама курсева одржан већ известан број предавања и консултација. Наш кадар предавача је врло млад и сама ова њихова дужност. напоран рад на савлаћивању маркоистичко-лењинистичке теорије користиће у знатној мери и њима самима. Низ предавања на извесном броју курсева показују стално уздизање предавача, побољшање квалитета предавања као резултат удубљивања у проблеме. Међутим на извесним курсевима још није тако. Многи предавачи још увек само препричавају градиво из крат ког курса историје СКП(б), говоре готовим фразама и непотпуно. Наравно да такво само текстуелно »схватање« проблема, усвајање и изношење пред слушаоце готових формула не доприноси много главном циљу схватању суштине проблема. Када се, рецимо, излаже историја СКП(б), онда треба имати у виду не само то да је она наоружана учењем Маркса, Еш елса. Лењина, Стаљина, веђ да је и савршено владала тим оружјем, да је умела практично и убојито да га упбтреби. Усвојити основе марк сизма-лењинизма то значи научити поимењивати напредну теорију V животу. у свакодневно.ј пракси. Зато, наравгно, предавања без аЈнализе тгроблема који се иолажу нису допринела успеху курсеваИсто су тако вмала слаб ефекат и прелаваља препуна цитата и извода пс-ређапих један за другима без реда. Научии, жиђи текстсви, изгубили су на тај начин свој значај, постали су неразумљиви за слушасцеНо докле се такво допматичко прилажење теорији сташно исправља уз помоћ актива предатча прн Универзитетоком одбору, дотле са питањем савлађивања предавања од стране. слушалаца курса ства/р стоји друкчпје. Ту, јо. наравно, било теже нру-

жифи пуну помоћ сважом по>е-дипом курсисти. 0 друте сггране консултације покаеују да мнош слушаоци не раде довојбно на свом изграђиваљу, дл но уче пређвни материјал. Чосто се само прочlитају првих некољико страница, дискутујо се понршно уз помоћ отворене тш>иге пред ообом, хронолошки ое излажу догађаји и то је сно. Чак и кзда се зађе у проблеме литања се цетгкају, посматрају изоловапо. На многим курсевима слушаоци зиају мање важне ствари број штрајкача датумо, време трајања штрајка итд-, а на про звачају Леклшовог дсла ЈХве тактике“ умеју врло мало да кажу. Наравно да то показује да се литању учења, стварног савлађивања теорије јоон увек није ни из близа пра.вилио пришло. Има и другова коуп су у стању да испричају цело прођсно градиао тпамет. курсиста који су, како кажс КаЈШЊин _набијенн научншм текстовима као џак с кромтгарима“ а заплету ое као пиле у кучипе кад се дубл»е зађе у суштину, кад се проапалмвира шихово „зпање“. Међутим, иа неким курсевима св отигало у друту крајност поставл>а.ју се и се изоловано питања која имају врло мало везе с пређсшш материјалом. На курсу бр-30 захваљујући недовољној чврстпви руководиоца, потрошио ое велвки део драгоцсгаог времена на даскусију по питаљу „ааппо уопште настазу фракпЈп,је“. Нвршно да је већина слушалаца остала иезахваћела „талаоом“ дискусије, док се двојипатројгаца огорчено препирали да ли јв то „психолотки“ или „знансгвепи“ проблем, или је ту. као гато рече један од диокутапата „главна" . економска база. Консултација се мскра схватити не са.мо као могућност да ое расправв нејасна ниггања, већ и као контролисање знања- Задатак руководиоца и предавача на куроевима је да пажљивс прате и шроучавају развитак оваког појединог слушаоца да на сваки вачин помажу тај развитакКонсултације су до сад мвого помогле, парочито оне вонсултације ва всјима руководилац нијо сецкао ток диокусије непрекиднаш школокшм псставл>ањем питања вити насупрот овоме пуштао да дискусија зађе у области које су далеко од проблема који се -треткра.ју. Руководалац не сме да буде „присутии грађавин", „преоседавајући" ко.ш само даје и одузнма реч, али исто тако он не смв и да сам испуlни половину консултације, да после сваког вродискутовавог питања нашироко и надугачко резимира итд. Прииећено је да извесии слупта/)ци, најактиввији члановм НОО-.ц друго(ви за које би се могло закључити да имају јелан шири идеолошки видокрут, приљично слабо узимају учешћа у дискусији, не помажу довољно уздизању осталих. Овакав сгав на време је примећен и исправљон али ,још не свуда. Успех курсева је важан, драгоцен задатак. Да бисмо ми сутра, као активнш чкииоци у нашој даљој изградњи били стварно људи од дела са развијевом моћи оријентације, шупребно је да искориствмо ове курсеве као оретство за наоружавањв револуциопарвом теоријом, истинскин рушводством за акцију. Зато је сада подизање квалитета наших предавања и консултација обавега сваког руководиоца предавача и слушаоца. С. С