Студент
Искуство једног покушаја „Фон Плашке“ на сцени Академског позоришта
У оаду позоришта, по готову у раду аматерских група, најтеже питање је репертоар. Недостатак комала који би показали нашу ствар* ност и наше‘ проблеме и иаше теж. ње. ничим ланас и најсрећније одлбоани репертоар не заловољава У данашњем репертоару има комада који су нам блиски својом тсматиком. али и они ие могу ла потпуно задовоље тежње гледалаца. који тпаже да на позорнипи непо. средно виле себе. своје најактуелније проблеме. своју стварност. Комади из наше стварности појзвиће се на нашој сцени. Али шта у_ чинити до њихове појаве. како ис. пуниги овај недостатак? Наглашавзмо да је овај проблем још акутниш за аматеоске групе које немајч снаге да из класичнкх комада извуку оне животне истине увек актуелне. Укратко, да га учн. не савоеменим, реалнијим. интересантнијим Према томе недостатак коиада из наше стваонбсти се овде осећа више него у једном профе_ сионалном позоришту. Академско позориште сматрало је да се ова.ј недостатак комада мо. же решити стварањем јелне врсте актуелних политичких претстава. У ту сврху оно се прихватило покушаја. Сличност која је постојала у Куприновом водвил>у »Лајтиант фон Плашке« са политичком ситуацијом фашистичке Немачке до њеног слома. искоришћена је и примењена на ситуацију V реакционарним иностраним круговима, агресивним и профашистичким. У суиз вршене врло мале промене: дописане су две песме, штрихбвана извесна места и промењена имгна личности као и место ралње. Купринов текст је углавном остао. Начин игое и музика која се протезала готово кроз цеб кбмад, давали су специјалну форму новој садржини. После два месеца рал'а. одожана је генерална проба поел свим члановима Академског прзоришта. По одржаној проби дошло је до озби, љне дискусије; зак.т>\'чено је ла ч?* кушај није успео, али да су рзбит»но долирнутц проблеми политичког позоришта уопште. Из'целого« вог рада, Академско позориште извукло је следећз цскуства:,,. 'г *■« - А- П 4-. У недостатку комада изг наше стваоности. претставе са нагактуелнијим догађајима из полнтичког живота, ла их назовемо »политичке претставе«. могу да одговоое ГОое наведеним тежњама публике, То су доказале извесне сиене. нз >Фон Плашке«-а, одламин V кој|тма су на сценски начин одражена зби. вања из конкретно дате светске политичке стварности. У поиказивању догаћаја из поли. тичког живота, могу се угготребити или мале сцене које 6и илустровале само једно питање. један до, гаћај. детаљ тог догаћата или пак комад ко!и би онда мооао много озоиљније и дубље ући V само зби. вање, објашњавајући тада читав низ питања. односа итд Искуство са »Фон Плашке«-ом опет нам је ово показало. Нова садржина која !е убачена V стапи Купринов комад, само је површински дотакла извесне проблеме. на које није могла лати одговор. на тај начин. претстава је потпуно изгубила сво| пуни смисао. »фон Плашке« би захтевао литерарну прераду, односно писање новог комада. С др\те стране. нске сцене из »Фон Плашке-а«, мали »ддомаи, ко.ји би се издвојили из »«ДОг комада. могли би да задрг.е своју оштрицу. и да покажу и чак осв?тле известан детаљ иначе комплексног збивања политичког живота. На та) начин. политичке претставе могу се остварити и писањем комада политичких комеди’а. или пак одабирањем разних малих сиена из старих текстова. V којима би се променнла можда само имс. на Ово лруго нам изглела вео»ла приступатао. јер захтева само добоо познавање политичко-економске ситуације и мало вештине досетке, а то је доступно нашим књижевницима, почетницима на У. нивеозитету. Политичке претставе морају има. ти сво.ј континуитет. односно публика се мора научити на сценски израз политичког збивања исто онако. као што се на\'чила на литераони израз, на поимео V »Јежу«. Или. другим оечима: потребно је почети са политичким поетставама, како би се V односу пмблике н чзвоћача поетепено остварио и сцен_ ски изпат поЛитичког збивањ!" -г-изрзз политичког позориштз. гим речима. потребно је да се и по. зориптни колектив. што значи редитељи, глумци, сценаоисти. музнчари са једне стране, и наша сту-
публика са друге стране, мећуеобним садејством и изграћивањем. излигну на потребан степсн поиказивања односно поимања политнчких сценских покушаја. По. требно је V. мећусобном стицању искуствз заоштрити политичкч оштринм збивања на сцени додати литерарно, политичко нзвоћење искустза са политичком сценом. А за тај процес који је комплексан, потоебко је поћи од малих сцена и постепено се уздићи до политичког комала. У тпажењу израза мора се неизбе_ жно бежати од формализма и симболизма. Добоо постављене личчости у »Фон Плашке«-у биле су оне које см претстављале живе људе, лок се у другим личностима које су претстављале империјализам на поимер. падало V формализам. Ово ће се увек догодити ако се заборз_ ви ла позориште, као најреалнкје од свих уметности. V коме је изозжајно средство жив човек глу_ мац. не трпи апстракције и ла личности не могу бити створене као апстрактне симболичке фигуре. Полемичке примедбе се мораЈу схватити >из трка«, као добао политнчки виц, те мора.ју ла буду потпуно јасне и недвосмислене. У томе сс састош њихов успех код глелалаца Неуспех ниЈе V нашем позоришту штетан. ако се из њега извуку
искуства, а ова примене V дал>ем раду. Покуша! са >Фон Плашке<-зм је . неуспео. искуства еу извучена: треба продужити дал>и рад на остваренл' политичких прететава у Академском позоришту. Из свег го_ ре даведеног излази Закључак -тАкадемском позоришту потребни су писии и друтови које интересује политичко позориште. Писаца на нашим (ђакултетима има и они се баве још озбиљнијим проблемима ио што јс ова.ј, Не треба заборавити да је у предоатном пепиоду Акалембко позориште у годинама 1939—40 имало своју »полити I ?ку позорнииу« то је био »Акадсмски циркус«, чијих се претстава се_ ћамо из физичке сале и сале Дома студенткиња. Тада су другови омладинпн прилагоћавали времену текстове песама »Почетак бмне на лахи]е« и других и тиме приказивали актублну. светску и домаћу политичку ситуацију. Данас. Академско позориште V сарздњи са писцимз почетницима са наших факултета, има све предуслове за покушај стварања поти. тичке сцене. У вези са тим. Академ, ско позориште позива на сарадњу све младе људе који се осећајуспособним да се прихвате овог задат. ка. С. Ј. стул. Филозофије И. С. стл. медииине
На гвнгралнбј проби .Чвховљевв вечеои"
Шездесет година од смрти Александра П. Бородина великог руског композитора
12 новембра 1833 године ро^иисе V Петрограду Алексанлао Порфиријевић Бородин. У раном дечаштву показао је наклоност према хемији која се касније претворила V д>уоав. Та страст која је Бородина захвагила у најпанијим голииама није га мапуиггзла ни V доба ње говог највећег музичког стварања То је заиста јединствен примео у историји музике дз један велики композитор остави ?а собом врло значајне ралове из области хемије М\ ; зичке способности испол»ио врло рано, иапорело сз гадом на хемији. На студијзма хемије Бородин је оставио врло лобое резултате. био је сарадник познатих научника Зи. њнна. Мендељева, Сеченова. 1862 године када се упознаје са Бзлаки. оевим и његовим музичким друговима. он је већ ректор медицине, професор органске хемије и писаи осам научних лелд из обла Сти хеми.је Балакиревл>ев кружок »моћна групица« имао је троЈицу његових при|ател>а и то: Кјуна. Мусор. ског и Римског Корсакова. Боролин је био пети члан. Ова »Велика петорипа« одиграли су V истори.ји руске и светске музике огромну Vлогу Они су оствапили моћан оеалисти»гки стил руске музике. Уласком V »Моћну точиње период ствапалаштва. То 1е опера »Кнез Игор«, 3 симфоније (Трећа неловршена). симфонискз поема »У Средњој Азији«. 2 гудзчка квартета. клавирски квинтет и трио. око 20 балача и поианси ол којих најзначајније: »Море«. »Пе_ сма мрачне шуме<:. »Због обала отаибине далеке«. Опера »Кнез Игор« претставља врхунаи не само руске веН и свет_ ске опеоске класике. Бороднн оадио ову оперу 18 голина и није ?е Јго краја заврцшо. »Кнез Игор« |'е гаћен на основу епа. »Слбво о Игоровом похо.тм« у коме се говоои о нападу кнезз новгоролтвео. ског Игора СвјатиславиНа нз Половеце. о ковавом боју на оеци Кзја.ти V коме је заробљен кнез Игор, р њетовои бекству из ропства ипо.
вратку V завичај. Опера носи по* свету: »Успомени М. И. Глинке*. Сиже опере проучавао је Борбдцн врло пажл>иво н саи нзпиеао текст. У епској концепцији Боролин је тежио ла својии јунацима и радн>н да праву истинитост. 27 фебпуара 1887 године V поноћ, пошто је тог дана радио на завршетку тоећс симфоније, Бородину је изненада позлилр »пао 1е и V тоенутку умро од срчане капи. не пустивши ни јаука ни крика. као да је грозио неприат?л>ско тзне удаоило у н»ега и збрисало га из круга живих«. каже Стасов, први Бородинов биограф. У иелини, дело Бородина је ЛУ* боко нацирнално зато што је у му оживл>ена руска реч. Главни ЈУнаии V »Кчезу Игору« су снажие, потпуне личности. Бородин ннје знао о д>удскоl пснхологији, за млитавост и неодлучност. Његова хероика је без надмености и усил>ености, »н>егов гнев је одиереп алн грозан. његова туга 1е мушка и племенита«. Боролин је Углавном први почео дз користи V већој меои оријентализам V руској музици, што наставл»а.ју совјетски композитоои Крејк и Хачатурјан. Многи коипозитори Запада били су 'lод УтицаЈем Боролина као Дебиси.Равел, Сибелиус. Преко Тањејева чз* ставили су Бородинов правзи совјетски композитори Мјасковски, Гл.иер, Шебал>ин, ЈБатошииски, тежећи »за потпуним схватањем и изпажатем у мучици, ?едннства са наролом. који 1е створио осећање своје сиаге и вели’П4не. а иојв ге сједииила са одважним схввтан>ем живота у пело? његоввј разнолико. сти и сложеностц«. _
Филм ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИ КАПЕТАН
Совјетски авантуристички филмови донели су нам нов и здравијн начцн посматрања егзотичностн и авангуре уопште, »Петнаестогодишни капетан« створен је на темељу саветованл рвдитеља са депом Совјетског Савеза. На питаље које јв анкетом посгавио редитељ Журављев: »Коју бпсте од авантуристичких кв>ига волели да видИЈе на екрану«? Одговор је бно: »Потнаестогодишњи капетан« Филм је пун динамике, занимл>ивих и егзотичних приаора као и поучних момената. Волећи нас међу морнаре-лоЈвце китова филм показује •пожртвованост мла.тог морнара Дика Сен.та коме је, у отсуству капетлна И поеале, поверено ла волн брод Тихим Океаном. На броду се налази једна жена са малим дететом и настраним рођаком, неколнко црнапа које је НАпетн спасао ка-» н чопек сумн.иве прошлости зван Негоро. ЗахваЉујуКи НвЛовољној стручности млалог калетана Неторо завеле брод У Африку уместо У Америку. Настају напете пустоловине љули на афрнчком континенту. Егзотични об. рели у покрајини Ангола гле влала трговап беттг>» робљвм Аљвез. ЗахваљуЈгући постојаности млалог капетана и храбрости прниа Херкулеса путнигш с које је Аљвез заробио. бтгвају спасени тт ттајзал прихваћетш од капетна Гула који је у потерн за. трговшгма робљем.
Тендендија је филма да покаже младим гледаоцима да у сваком послу човек треба да буде доследан и да у ов-акој ситуацији задрлш авоје достојанство и своју част. Постојаност и оллучност петнаестогодишњег капетана Днка Сенда тре-ба да буде пример сђим младим генерапијама. Здраин карактери са јелне стране и разне протуво н пробисветн оа друге стране, јасно су ОдвојеЈш у овом филму. Без лажног херојства филм залиое у најтананије људскв осећања анализирајући их јелностав но и тачно. Режисер В. Журављев стварно је Јгпео да иам да један интерссантан. напет и поучан филм. Од глумапа нарочито треба истаћи Всвволода Лауринова у улози Дика Сеп.та. за кога сам режисер каже да је играо пво.|у улогу тако верно ла он сам није раније вилео глумпа толико занетог тлогом. Требд највад истаћи да је Лауринов ћа.к једне мо. сковске школе и да Је први пут и. гоао на Фклму. Занимљиво су обраћене улоте Е. Астанова (Негоро) * 0. Аблулова (Аљвез). Нигкита Богословски лао је верну и успелу музичку илуотраиију са некотико »Р* ло лепих мелолија и песлма. Уз овај фитм приказује се занимљив и сада веома актуелан фнлм о засетатву Иаврганог одбора Совјетскв фелерапиЈо лемократоких жена У Москви. Филм попказује биоскоп »Јадран«.
ПОКЛОН У КЊИГАМА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Пре кратклг еремена НСО Београлског универзитвта зобио јв као НОК.ТГОН од стЈлената Прашког универзитета 166 комала рааних књига, које су они шмеђу сеЛе окупили. Поручили су па је акдија сакупд>ан>а књига настпвљена и да је ово тек прва пошиљка. Исго тијко тгрим.л>она јв цошиљка од 605 разних часописа, ПЗ кшиго и 154 речника од Мвђународног фонлд за помоћ студентима у Женеви,
ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ ОВЕ НЕДЕЉЕ НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Уторак, 18 марта у 18,15 час у амфитеатру: Др_ Василије Симић, директор Геолотког научно-истраживачког инотнтута: ГЕОЛОГИЈА У СЛУЖБИ НАРОДНЕ ПРИВРЕДЕ Прела.вањвм ое жели указати ла .1© геологија престала ћити »наука ради науке« и да се она послелњих голнна укључујв У приврелни орга. ииаам државе. Иа музеја и са кателара она је прешла у произволњу. У ОСОР основано је 1946 г. Мииистаротво за геолог?г.|у то је резултат крупнизЈ Јгруштвено-политичких промена. гле се увилело. ла је гео. логија основна наука, кзд је у питању иопитивањв и искоришћавање минералних сировнна. ♦ * ♦ Орела. 19 марта у 18,15 тас. у амфитеатру: Др. Владимир Спужић. прсфео р Универзитета: 0 АСТМИ Суштнна бронхија.лне асгме дреосет.киБоот на разне супстанце (прашине). Које су те супстаНие на које су астматичари преосотљиви? Како постају преосетњиви? Који су крајеви штетни по астматичаре? Какх се астма лсчи? Прелавање ће бити илустровано пројекпијама, ♦ ♦ ♦ Четвртак, 20 марта у 18,15 час у великој дворани: МУЗИЧКИ ЧАС БЕТОВЕНОВО ВЕЧЕ Из®оае: Бвоградски ивартет: »С мол квартет«; Милица Стојвновић и Лазар Марјановић; »Внолинска соната бр. 4 А мол« и Нада Ђорћевић: »Валнштајн соната за клавип«. Увотно предавање лржи Андреја Прегер, секретар Ралио Бвограда. ♦ ♦ * Петак. 21 марта у 18,15 часова у амфитеатру: Др. Благоје Рогановић, лиректор Оавезнот завола за оплемењпвање и проиаводњу памука и другнх суп. тропскит ку.тттра: НАЦIА И СВЕТСКА ПРОИЗВОДЊА ПИРИНЧА Приролие могућнооти за. уиапређва»з » прошираваав наше културе
пирингга. Увођења новог мвтода културе. код Нас и поЛод.ша.н.е хигијенгких нридога У реону на.ших пиринчана. Предавање ће (Зити тгропраћенo приказивањвм пројекцнја. * « ♦ Субота, 22 марта у 15,15 насовв. у ввликој дворани: Др. Стеван Ђелинео, профеоор Универзитета: НАША КРВ Састав крви и њена улога 7 човечијем злравом и болесном оргаЈгизму. Прелавањв ће бити плуотровано најновијим совјетским наумаим тонфилмом: КРВ. • 1 Ове недеље на нашнм факултетима У суботу 22/111 другарско вечена Мед. фак. 22/111 реприза комада »Покојник« на Пољопривредно - шууарском Фак. 23/111 »Покојник« за грађанство. 23/111 игранка на Техничком Факултету. Библиографија
Шолохов Михаил; Тити Дон, кн>ига трећа. Излање и штампа излавачког прелузећа »Култура«, Београд IП4В гол., пена 55 динара. Шолохов Михаил; Тити Лон, ки>ига чегврта. Нздање и штампа >Култура« Беотрад- 1947, пвна 55 динара. Островитјанова, К. В,: Крвтав преглед економскв предкзпитаЛистичl:их формапија, друго изда. ње. Нзлање и штампа издавачког предтзећа »Култура«, Београд 1947 год. пена 20 лпнара. Леонтјев А.; Предмет и метмда политичке економијв, иалањв I штзмпа »Кудтуре«, Београд 1947, ценд 16 лин. Белинков С, Ј.: Грпка у кандамЗ решппје. 0 Енглвским трупама у Гртклј. Покрет отпорв у Грчкој ст.о внгае јапа. Иалањв ПолнтилкО блЛлиотеке, пена 6 динара. Бвк Аленсзндар: В<ЈЈЈЈ>воламс»Р др>ум, нздање »Културе«, Бвогра* 1947 год,, дела 40 динарв.
БРОЈ 19
НДРОДНИ СТУДЕНТ
7