Студент

ТАКСА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ГОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ГОДИНА XI Број 20

БЕОГРАД, 22 март 1947

ЦЕНА 2 ДИН.

ИСПИТИ У МАРТУ

Ванредни мартовоми рок треба да послужи за л»квидиоан.ем што већег броја заосталих иепита, покаже како се испуњавају наша обећања. како се остваруте наша стручна анкета- Мартовоки иснитнм рок има утолико већу важност. што се одржа*>а V ' нсто вром када пристуиамб стварању наших радних бритада. када треба на нашим свечаиим конференпнјама к>ш једвом да потврдимо да ћемо на Пругу отићи са што ви_ ше положенмх иохшта. Какве нам перспективе пружа мартовоки рож. а имају ли стручна удружења увид у пркпреме студената, ко.|и излазе на испит. Морамо консаатовати да немају. Стручна удружења су преко својих н-аставних овкција поставилн организационе форме рада створижи потсекдије. кружоке, куроеве. семинаре. На оонову тога доносе закључке, позитивне или негатквне оматрају да су тиме одговорили свом задатку. Овакав рад, довео је до топа да стручна удружења, преко овојих наставких секлија. вису руковбдиопЈИ учења. Наставне свкције се иису позабавиле, тиме на кош начин савладати поједине предмете и упознавали се оа тешкоћама на које студенти наилазе, да ће студенти пре_ кс» наставнв секције најлакше решити проблеме. нреко делегата својих група допринесу решењу тих проблемаДешава се да се оргатизашшне форме које ствара наставна секпија. у већнни случајева. допоое на уоким састанцима секције непоолискутоваии у ширем кругу. , Поред ових пропуста. стручна Vдоужења су се показала као немоћна V решавању неких проблема. на пример: повећање елана на стручном уздизању. Пример студеиата II године Медицинског факуттета< -где преко 150 немају хемије. иако 60 ..д њих по тпећп' пут излазе на иопит. Међу њима има известан број таквих кош. после трећег изласка на »спит, не зшпу шта су „соли“ (достава демонстратора). Неред на овој годиии се огледа и на колоквијумима из анатомије. Iсф близу 3000 студената стиче право на полагање исиита, а досада је положилб свега нешто- изнад 500. Стручно удр.ужење св показало немоћно, оно је монстатовало да )в тако и задовољило се тиме. Ов су иримери који говбре да оекретатшјати НСО-а не пружају довољно помоћи стручним удружењима. Секретаријат НСО-а II голине Медицнноког факултета врло мало се брнне о учењу. На конферешди.јама св не налази време за дискуситу о учењу, вероватно из разлога што би со поједини та руководства осетили погођениСтуденти II годнне Техничког факултета не уче. не раде и не математику. Пробаи испит 1е то показао. Они чак не знају нш најооновни1е ствари та гимназије. Све ово захтева да стручно удпужење техничког факултета са НСО-ом приће овом ироблему најозбиљншје На Пољопривредно-шумарском факултету нма мпого заосталих иопита. Тс >е утлавном због недостатка сталног наставног особља. а с тиме :е у везн и нсдостатак рукописа за уџбениlке- Стручно удружење овог факултета није довољно енергично пришло овоме задатку. Они се нису побринулп за преводе нли набављање матеРијала са друтих факултета (Загреб). И на овом, фа.култету секрета.рпlат НСО-а не пружа довељну помоћ стру_ чном удружењу. На Ветеринароком факултету П годгина је тедна од наНsољнх. Секретаријати НСО-а група ■ ове године. пгставилп су учење као овоl први задатак. Највећи пропенат посећивал>а првлавања и вежбе те на овоl годиии- Групе НСО-а су поставиле чврст колектив кош ое стара о еваком свом члану. Сагласношћу руковолиода НСО-а и стручж* удружења. V прошлој годиии издејствова.но : е V деканату овог факултета да се врпти Уп.ис у VII семестар. без положених истгита П годште.. Мећутим. како се тчи на овој годиии? Без ан,атомиlе и Физиологије слушају се клинички иредметн. Као и.тустрапија котв да»е овај начин рада послужиће

нам ово: на предавањима те године има обично два до три студента, јер осталн не разумету нредмете.’ Тако" то иде и кишта се не предузима да се отстрани. Стручно удрдужење констатује да 'се због тога на овој годнни не могу ликвидарати заостали ислити, а секретаријат НОО-а ове године не инсистира да се то стање поправи. Из сввгз досада изложеног. види ое да друте године »а натем Универзигегу не раде довољно. Оне за гај нерад немају оправдања. Iер 1е редовном нахгганом и вежбама омогућено правилно разумевање насгаве. По_ моћ старвдих другова и демонстратора помаже лакше и брже савлаћивање предмета. Леп пример елана пружају прве го_ дине нашег Универзитета. Пример Медицинског Факултета. где су студенти I године прешли градтаво из хемије 75%. физике 75% и добар део материјала из биологије. На Техничком факултету. из датих обавеза, видн се да студенти I годнне вредно спремају предмете за туноки рок. На Ветеринарском факултету колоквијум ич остеологије премашио 1е очекивања. На Фа.рмапеутском факултету I година видно огскаче у учењу од осталих година. И на осталим факултвтима, прве године су чврет стуб НСО-а и пример марљивих ћака. Мартовским испитним роком иалази се у сусрет студентима заосталим са иопитима. како би стидли своје другове у учењу. Друге годхше ие смеју више да зостају са иопитима и да у наредно) школокот години буду сметња даљег рада. Овај последњи ванредпи мартовски испитни рок има за задатак да прекине са старом праксом немарности у учењу. Нове уредбе које ое спремају за наш Универзитет неће дозволити у нареднпм семестрима да ое и даље оамље за заосталlИм иснитима. .1 Нека последњи ванредни мартовскн рок буде почетак нормалне наставе на нашем Универзитету. С. Б-

„Недеља Пруге"

Градња нове Омладинске пруге Ша мац —Оарајево, одушевљени шријом позива за учешће у градњи Пруге, Народне омладине свих наших народних република, прихваћен је свесрдно и од студената нашег Универзитета. 0 томе речито говори велики ја и пријављивања студената за у-11.000 број који до сада за преко 3.000 премаша нашу дату обавезу. Наши отудснти су схватили да је изградња Омладинске пруге у што краћем року. дело у коме се огледа љубав народно студентско омладино премц домовнни. Последњи дани припремних акција и прнјављнвања студената за учешће у градњи Пруге, биће обележени Недељом Пруге. Појачана аги_ тација и популаризовање Пруге оживеће и у потпуности реализовати велики елан који влада код наших студената и усморитн оваку нашу долатноот у припремама бригада за Пругу. Кроз такмичење у »Недељи пруге« ликвидираће се досадашњи пропусти V агитапији по факултети. ма. На конференцији актива и група НСО-а, на основу досадашњих резул. тата. говориће се о стварању бригада и прелаза на директне припреме акпија за одлазак на Пруту. Пугем разних сабнрних акција при ступиће се опремању брнтала потребним материјалом. реквнзитама и библиотекама, како би наш културни и фискултурни живот иа Омладинској прузи био гато плолннји и разНОРРСННЈЈИ- У 6кви/)у »Иедеље 'пруге« огвориће се пентрална униворзитетска изложба лосалашњих радних акцпја Народне стутентске омладине Београдоког универзитеха. с ппљем да популарише прошлогодишње ра.дово и укаже колика је њихова економска вредност за нашу државу. Конференпија ударника из наших бригала, која ће се олржати у току »Недеље пруге«, пренећв искуства у. дарника на остале трутове и у мно-

гоме доирииети бољој организацији да и избор р.укрводотва бри« изоођоља радова на Прузи. гаде. Од тада ће почети брн-. Најважнији задатак »Недељв пруго« гални живот. је стварање бригада и избор руко- . зе завртава униводства брнгаде. У току недеље. на верзитетском приредбом. ' поовечаним фавултетских конференци- свеНеној прузи Шамац—Са,lама. извршиНе ое формирање брига- рајево.

ПРИПРЕМАЈМО СЕ ЗА РАДНЕ ПОДВИГЕ НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ

Актив НСО-а Правног факултета тражи да се професори др Ђорђе Мирковић и др Милан Владисављевић уклоне са факултета због својих ненаучних предавања

Више пута оу ое озв школске године са катедапа нашег факултета чуле речи ко> нису биле научно. речи које не оамо што нису објашњавале матврију к ју смо требали да научнмо већ су нас таква, прелаван>а доводила у заблуду. Седретаријат НСО-а те зато био ставис у дузкност Стручном удружењу ст. права. да на основу постојећег материјала упозна НСО о на',изразитијим скретањима из поавно науке.“ Стеван Р Шоћ. студешт IV године. прочгитао реферат о ненаучним поедавањима Др. Ђорћа Мирковића, Доносимо оеферат V из_ вглдима. да би била што )аснкја и потпунија слика о ненаучним иступањима професора Мирковића. ..Ми смо с ира®ом очекивали да ће наши ирофесори. свесни своје улоге У изградњн нових калрова пристуиити научном излагању права. Мећутим поједини' профеоотш не само што нисч у протеклот родиии преллвзди намчно иего су за оонов свошх прелавања узели буржоасжо гграво. Та-квим свг.жм ипавом они су негативио' де_ лова-ли иа слтшаопе. етварајућн збрку о главним по,тмовима иаводећи их па бескоттоно проучавање преживелих правних института. НаЈречитит лока-з тога >есте случат професора тр_ говачког права Др. Мшжовића Про_ Фесор Др. Мирковић излажући оисте. м " •буржоаскот права пошека.д 1® спо*'"куо и тдттатптвр гтттаво а.тги само сттоменуо без нужне разрале и летал,не анализр услова кот су изазвали промену. То- ое виии из чињенипе штл те он говорећи о слчsЈектима тп_ говачкпг права да, оу овк лашао до_ некле ттткхмењеии. то >ест ла ооим тп_, говац а прототе *ош и држа.виа привредиа предузећа и задруте

Субјекти трговачког права нису само донеклр промењенн, пего су готово потпуно промењенн. Државна привредна предузећа и задруге појављују се данас као најважнији субјекти трговачког права. А да би се та промена разумела потребно је било разјаснити промену у друпгтвеним одно:има који условљавају прелаз власти у руке народа. Говорећи о функцији трговца г Мирковић сматра да трговац „има више социјалну функцију. Држава све вигае улази у пословање трговца“. Овом се поставком долази до теорије државног капитализма. Јасло је да држава не улази у пословањв трговца. јер када би тако било. државна власт би сматрала да' путем трговачке акумулације може ос.тварити своЈ циљ. Видимо дч се на тај начин изједначује чржавни сектор наше привреле са. капиталистичким лелом приватиог сектора. Даља констатација „да трговад данас има дистрибутивну функцију а не изкључиво тежњу за зарадом", наводи нас на мисао ла Мирковић посматра трговца са глелигата еволутпвног развоја која је дапас добила извесне зиачаје, али је остала на најважнијем а то је тежња за зарадом. До каквог резоновања могао је само онај лоћи који не види да ’зу новостворепе ситуапије последипа револуционарних политичких друштвених промена. Огромна Је важштзт даншњу трговину објаснити. јер са јагним појмовима о заиашњој организациЈк трговнне лобијамо јасну претставу о њеном будућем развоју. Пгх фоооо МирковиФ дели трговач-

к. гграво на јавно и приватно- У ..Теорији државе и права научном анализом академик СтроговиН долази до следе Них иоставки Подела буржоаскот права на јавио и пркватно застеква се на владавини приватне својине над средствима ч оруђима производње. Пркватно право је нвпооредии израз при!ватне свсјине и паз_ вија се напоредо са њом Издавањем јавног ппава V посебну грану права са кзговором да право штити опште државне кнтересе. фактички само ппикрива, масккра. стварлV приролу буржоаск. г ппава као последњег вида у коме се Iавља екглтлоататопско ппаво. коlе V целини и V свим својим деловима штити и бпани интересе Vг»'етачке класе коГа ге на власти Код нас где се пстом фбрмипа нова правна свест пеобично је пажио указатп слушаоцпма накамуфлираии карагстер ове поделе права V буржоаском друштву и потцртати да је данас, кад државни сектор односно социјалистичкк сектор пгивреле ича ломинантан значаЈ V екоиомијп наше земље. таква подела не само ла 1е немогуђа него и нетачна. Професор Мирковић истиче ла су обавезна упутства Врховног сула лз. ворн права. а друго ла су они закрни. У „Теорији државе и права“ зтбји: „Упутства су значајна само у томе смислу што резимипајуђи на!ти. пкчније и најбитније грешке судова показују на који начин треба те гпе. гаке избетавати. Али за судове и у таквим случаlевима постоји обав зни закон и само закон". Према том’е Vпутства Врховног сула могу битн извори права. У чл. 51 V ‘тзра г* каже; „Законодавну власт у послови-

ма и надлежности ФНРЈ врши искључиво Народна скупштина ФНРЈ“. Дакле, из чл. 51 Устава проистиче Да Законе једино може донссити На. Родна скупштина. Према професору Мирковићу упутства Врхсвног -:уда су прави закони. Значи, насупрот чл, 51 Устава и Врховни суд може доноснти Законе. Професору Мкрковићу није јасан терминолошки појам закона. Осим тогадш је створпо закљу. чак да Врховни суд лонсси правне прониса преко упустава којима су давана објашњења из подручја трговачког права. Та су упутства у стваРИ садржавала начела којм »логично проистичу из тековииа Народно ослободнлачке борбе. Та су начела јасно назначена у У ставу ФНРЈ. Дакле никакав нови Закон него само.разрада иачела усред помањкања пропи:а из тога домена лруштвених односд који су ускладили јелинствено правно схватање Помислило би се да а>ко већ прсфесор Миlрковић не тказује пуну пажњу нашим позитивним проотисима и свсјиlМ прелавањима то к зато што на исттлтима захтева познавање ла_ нашње законске граће. Нажалост и тс ствари стоте друкчитс У јантарскпм и фебруаоском ис. питном поку он 1е псставио цигло два питања из наших позитивних пропиас и то: Шта гт го државна приврелна предузећа и шта гу то залруге? Заловољава се на.јповршнијим плгпворима и никал није улазио т оснонних елемепста воле. ћих Фактооа т нашем екрномском ЖИВОТУ. , ' , , (Наставак на дпугој страим)