Студент

Буџет ФНРЈ за 1947 годину усклађен је према потребама петогодишње плана

При.тиком претреоАња буџета у Скупштини. министар савезне владе Гретен ЖУјов -.ћ пилвгкао јв бигну разлику између буџета ста-I*з Југослав.ије и данашњег. Лок када привреда била саовим одвојша от буџета, она је данас <лдрал наше прнвреднв сгварности и произилази из ње. При изради прошлогодишњег буџета било је л>уди ко]и су са неверицом гледали његово остварење. 0 ге НрсУ били СвесНИ ДОГАћЛЈа н оНа’ нашв земље. Но саме НИњениие су Побиле сумње. Виће ипак људи и с_ вЗ Године за које ће импозантна сума од 86 ми.ти:арди изгледати огромна и невероватна. Али клко министар Жујовнћ каже: _Ова сума од 86 мигијарди која ознзчава обим и цифре буџета, претстзвља одрећвнв количине матермјала и сировиие, претставља одрећсне радове на које ћемс ми живи људи, радни народ јуришати са одушевљењем, са снагом неимара који греде своју зсмљу“Наш буџет је усклаћев ћрбма зАдапима петогодишњег плана индУстријализације и електрификаци. ; е и захтева мобилизациЈу свих наших снага, јер сваки онаl ко то не Схнати и активно не мтиче на свом сектору рада На извршење буцета постаје кочница и остаје оам изван изградње земље. Да би бтџеТ био осТварљив он мора да је заснован ма реалппм моГућностиМа. На бази гравнотежености расхода и прихода. Државни сектор привреде и прнходи којл се акумулирају од произђодње каб и порез на промет претстављају внше : од половине државног прнхода, тако не долази До повећан,а пена ни иа ! јвлном месгу, Пстобремно сам расход , нашег буџета намењен је даљем развоју »ан прнврвле а у складу са хатеријалннм и културним погреб ма наше државе. Питамо се ипак кад је очнгледа.и велижи значај иашег буџета који произилази из карактера сд|,ме иаше при_ вреде како то да гргпипа људи као ( г. Драгољуб Јова-лпвић и компанија • напалату наш буџет, нападају нашу Армију, тврдећи нзлајпички да сум- Ј н.а!у у нашу онагу. Тај напад како је министар Борис Кидрич окарактери- к сао, јесте напад на наш петогодишш]! \ план. напад ва привреднг изградњу наше земље .напад на економску не- 3 зависност наше земљеСлучај Драгољуба Јовановнћа у к Скупштинк њиге нл слмчаЈан нн не- г намсран. Служећн сеопети:тим, већ толико ПОЗНДТИIМ методдмд тобожисТ 2 пријатеља ссљаштва успео јс сам ц себе да раскргенка. Нжбоље нам то с дбказујр шта од 26.000 његових биоа- б 41 20-000 тражи одмзимање његовог д манлата и наш на.род ће показатн б то: групипн ун\тт>а.шњих непрнlате- з ља срамиНх плаћеннка стране Реак- д пије да га ништа неће спречити На к

иоградњи своје земље, па било то нашим непригагељима криво или право. sглога5 г лога Драгољгба Јовз.новића и ње_ гове гртпипе Је Да претставља накакву ..опозипн,ју“. Коlа издашпчки и по диктату извегних иногтганих реакпионарних клика, настоји да закочи велике уопехе и елан народа •Југославије V изградњи з г, мље. нг_ кушава ла прикаже да посгоје људи ко ; ћ се „бгитУ за ..сељаШТбо" и његове интеросе.

ОБРАЗОВАН ЈЕ КОМИТЕТ ЗА НАУЧНЕ УСТАНОВЕ, УНИВЕРЗИТЕТ И ВИСОКЕ ШКОЛЕ У НАРОДНОЈ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, А ЗА ПРЕТСЕДНИКА ЈЕ НАИМЕНОВАНА МИЛКА МИНИЋ Вла,lа Народне Репбулике Србије 31 марта 1947 године одржала је своју седннцу на којој је донела и Уредбу о Камитету за научне уста. нове, Унпверзитет и високе школе. Претседник овога Комитета постала је Мшгка Минић, министар без реоора вЛаде Народно РепублИке Србије. Народна скупштина је одала признање омладини Југославије за учешће у раду на изградњи земље и обећала јој сваку могућу помоћ

Дрјт Родбљуб Чолаковић лискутујући о опште државном буџету ва 1947 годнну и говорећи о изгралњи Бооне и Херцеговине између осгалог је рекао: Година 1947 биће година великих радова у нашзј Републици. Биће ударени темељи за некопико крупних индустриских предузећа које подиже саеезна влада; за целулозу, цемент, текстил; затим изградња крупних електричних цснтрзла. Желим да обДе лоћгбнз истекнем најкрупнију грађе&ину оее године у читавој Југославији, а то је Омладинока пруга Шзмац Сарзјбво. Желим да то истакнем и због њеног економског значаја, не само за Босну и Херцеговину, него за нашу државу уопште. јер ће пруга нормалног колосека у јсш ввћој мери отворити рудним благом и шумом богате крајеве базена реке Босне читаво ј нашој привреди. Али, исто тако желим да то истзкнем пред овИм до-

мом и због њених градитеља. Градиће је, нао што зкате, наша дивка омладИна, понос и уздвница наш:и народа, она иста омладина која се у Ослободилачком рату прославига јуначким делима, она Иста омлздина која ево, еећ две год Ине неуморно предњачи у пожртвованом раду на обнови и изгрздњи наше земље. Она је већ нгшој отаџбини, а посебно Босни и Херцеговини, дзровгпа пругу Брчкђ —Бановићи иојч ]е повеззла бсгбти угљени базен Иоњуха са сепером. За тај њен подвиг, као и за још већи на већ свих дакз пбћазИ, жблим да јој и одасде у име нзрода Босне и Херцеговине. а аио ми дозволите и у име овог Дома, изразим признање и благодзрност и обећам свану могућну помоћ. Поја»ганИм BАЛа,ган>ем на њи земл>е и унењу опрабдајмо по. вереп.е којб нам се указује.

Наши студенти у Паризу са успехом полажу испите

Преко писама која нам стижу сл наших студената V Паризу добиџи мос Лику њиховог рада и учења. Наши студенти у Паризм. као и ми у земљи, порСд учења учестћују у свим акпијама напредне студентске о.младине из свих крајева света, са. купљене у Паризу. Пова година студија код њих V* стваои не претставља пову годину медицинских студија. него проучавање хемнје, физике и биологије на »Факилте ле сианс« и полагањем испита добијају сертификат из тих прелмета. Урелба је таква да се падањем из јелног предмета и остали испити поништавају и по„ навља година Затим се тек прелази на прву голииу мелииинских студија. У прво време свога боравка у Па. оизу налазили су се у врло тешким материјалним приликама. Стипенди. ја у односу на скупоћу која влада V Паризу. била је мала. парИске мензе пћаве. Један лруг пише о то_ ме: »Посетио нас је ћинистар Ђилас, и ми смо му изнели како материјално стојимо; министар нам 1е обећаб помоћ. Ускоро смо добили

новац, а затим један вагон хоане из наше земље. Било је потребно створити нашу мензу. После дугог тражења најзад смо нашли локал, који је био прљав, запуштен сами смо га уредили, очистили. опрали, офарбали и најзад отворили. То је била огромна радост за наС, јер је менза сада наша кућа. а хрДнимо се одлично Уопште »Менза југословенских студената« је најбо. ља од свих студентских мензи У Паризу. Културни живрт наших другова V Паризу је на високом нивоу. Хор југословенских студената најбољи је од свих осталих сТудентских хо_ рова и иступао је на многим поиредбама југословенских исељеника, на француским приредбама. а певао је и на завршетку рада Конгреса федерације светске омладине. Наши студенти V Паризу су у не. престаном контакту преко писама са чешком, енглеском и француском напоедноМ студентском омлаДином. У сите-у. укоме станУЈУ. одржавају присан другарски однос са стуДСнтима разних раса и континенатз.

Стефановић Сава

ОМЛАДИНА КОРЕЈЕ БОРИ СЕ ЗА ДЕМОКРАТИЗАЦИЈУ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ

У програму »Демократског омладинског савеза« говори се да он окупља око себе сву демократски настројену омладину сев :рне Кореје и бори се за изградњу демократске државе... з а Лик Вида. иију остатака јапанеког иМперија. лнзма ОсТварујући сво( програм. »Демокоатски омладински савез«: је ак. тивно учСствовао у демократским реформама. у дСЛу успосТављања

инлусгрије. разеоју сеоских домаћинстава, у свим мерама предузеТим за јачање државне економије. ТВко су-, на пример, у провикцији северних држава Хамген У ОУДиику Сињан 788 чланова савеза удвостручили производњу угља. Чланови савеза V депоу Гензан успосГавили су 30 Возова (теретних) и сваког месеиа по II во. зова и 60 вагона. У провмнии|и Јужни Хамген на иницијативу Савеза је V пролећној сетви узело учешћа 3&4 хиљада младића и девојака, Савез указује велику помоћ Рад. ничкој партији (створеној сједиња. вањем Комунистичке, Народне и Нове иароДне партије) у агит.поопу. Тако у пропаганди демократских закона привременог Народног крмитета Северне Кореје. узело је учешће . 424. хид>аде чланова Савеза. Савез се такоће много залагао за ндејно-политичко и културно васпитање својих чланова, широких омладинских маса и ликвидацију непсмености становништва. Савез је организовао 8.000 школа. Неугасива енергија чламова Савеза V делу демокоатСке изградње земље. њихова авангардна улогау ШИрОкИм оМладинским масама и ве.Тики Иолитички оал који они спровоДе међу становништвом, пре. творили су организацију V моћну потпору Радничке партије. Савез је стекао огроман ауторитет у свим слојевима народа и погпуно заслужено ушао у састав Јединственог лемократског народног фрОнта.

27 априла ће бити изабрани реонски и градски народни одбори

Двадесет седмог овог месеца 1»е се одржати изббри за нове реонске каб и гралске наоодне олборе. Већ око десетог биће објављене листе кандидата. Ови избори се одржЗВају V зна. ку велиКих оадних успеха органа народних власти, али такоће и V знаку прихватања нових озбиљних задатака који стоје пред нама. У наступајућим гбдинама поед нама је испуњење петогодишњег плана, који захтева правилно руковођење радним еланом најшиоих народних маса на сбим пољима делатности. Зато се нз претстојећим конференцијама, које ће се одржати по реоннма и факултетима. морамо добро упознДти са досадашњим радом предложених канлилата како би кроз тс резултате и претстојеће задатке увидели какве ЉУле треба ла бирамо V народне олборе, тј. којим људима можемо поверити ис.

пуњење задатака V ПреГСтојећој голинн. Из реферата друга Марка Нике* зића, секретара Извршног одборЛ Народнбг фронта града Београ.да, одржаном ових дана. видимо да су народни одбори постигли лепе резултате V погледу снабдевања града намионицама, V социјалном старању, V бризи о деци и V обнављању града и његовом урећењу. Што 1е најважније, видимо да је рал !>а сви.м овим секторима V сталном пооасту и да далеко поевазилази предратне резултате. Говорећи о претстојећим задацима и о потреби да V њиховом ре. шавању учеств\'ју најшипе народне масе. друг Никезић каже: »Из свега овога вили се ДА те задатке самн наоодни одборн неће сами моћи да реше без масовних ооганизација и дз I?тино таква по_ литичка сиага као Народни ФооНТ

може обезбедити спровоћење прет. стојећих зздатака. може при Купити све потребне смаге ралног нарРла за успешно спровоћење плЗна. Ие* сумњиво да ће Народни фронт на овим изборима још једном окупити народне масе око себе. Мобилишући их за решавање ових питања. Народ ће људима, које буде послао да га претстављају. постав. љати озбиљне задатке и контролисати их, а V исто воеме обезбедити им своју подршку у раду.« Овим изборима нам се прмжа мо. гућИРСт да из Народних одбора избаиимо оне људе који су се после изабирања одвојили од напода. I<ако каже друг АлексанДар РанкоНић V дискусији о буџету: г>Не само да (е то правб већ и дужност сбих нас. да такве људс, ко(и су се одвојили од народа и не иду V корак са интересима народа. избаиимо из народних одбора.«

Омладина Белгије у борби за демократију

<Ј<SШ у Време док су Белгијом владали Хитлеровци борили су се одреди белгијских партизана с ооуж)ем у рукама, зд слободу своје земље. У овим редовима борила се V белгијска омладина уједињена у :авез »Млада народна гарда Белгије« У борби против немачких оку. патора напредна белгијска омлади. на збила се у јединствени демократски фронт. * Августа 1946 голине олОЖан је П конгрес >Младе Иародне гаоле Белгије« Конгрес је једногласно донео одлуку да савед промени и* ме у »Народну омладину Белгије« пошто је савез постао стварни претставник и зашТитник интересз целокупне напредне омлалине у земљи. Напредиа белгиска омлалина боои се за чвпст и лУготрајан демократски мир Одазнвајући се позиву Светске Лелепаиије лемократске омладине. оиа подржава рал организације У|елич,ених »ацша. знајућч аа 1е само IединсТво Вели. ких нација јеаини услов поаведног и Дуготрајног мира. Говорећи на КонгрСсу ('""»ч од руководилаца савеза Жили. рекао (е: »Омладина је прва жртва рата: зато 1е она највише заинтеоесована V миру. Ми гМатрамо сво јим дугом ла у|елинимо омлалину свих земаља. ла остваримо чбрсте везе за учвршћекр мећународног пријател.ства м ла се на таl начим створи мећгнарона г«ага гпособна да подржи мапор* Уједињених мацијз за оствзрење праведмог и лу* готрајног мира«.

Омладина Белгије се изјаснила за очување принципа равноправности велнких држава V Савету ббзбедности. >Ми нећемо пише билтен »Народна омладнна Белгије« да на поимер, постојање англосаксонског блока буде довољно за давање директива којима би се обнављала политика изола. иије Совјетског Савеза* која се показала тОЛико штеТна.« Ом.тадина Белгије. придружујући се гласу целог прогресивног човемзнства захтева уништење Фпаикопог режима и с.тободу за шпанску омлалину. У оезп.туцији И кон. греса Је оечено: >Франко Претставља сталну опасност за мир. Франко. творевина Хитлера и Мусолини!а. још увек је на власти. Шпанска ко.lа 1е пова про. лила сВоју кпв V борби прптив фашизма |'ош увек није ослобоћена... Ми познвамо све чланпве Народне Омлалине Белгиlе »ла никад не забооави сво! дуг према нашим шпанским ло\товима.« Други конгрес 1е поставио себи за задатак ла тачно формулише захтеве омладине чије ће остварење значитн победе демокоатиlе V зеиљн Повећање плата и њена ппавилна оасполела по принципу »за олгОварапћи рад. одговара!ућу плату« право на образовање, на Сто\’чмо ггзвршавање. на плаћени одмор, побољша. Ње санитарних \ г бло«а та. реорганизаиија апмн!е то су први захтеви омладине« »НапоДна Рмладина Белгије« обратила семла-

лићима и девбжама Белгите са позивом да се Уједине: »ОмлДдиНа нема никаквих разлогД да будС разједињена Проблеми који су поед .иама су зајелнички свим млаДим поколењима. Ми ови хоћемо да оадимо и да идемо светлој булућности шиоећи и учвошћ\мући демократију « УиИШтити госпоДство ТрусГова. омистити зеМl»у од оеакиИОНара то је захтев омлДдиНе. V томе она вили залог соећне будућности сво(е земње. ' Омлалина неће више да трпи саботажу индусгонјалаца који намеоно залржавају повећање продукције У земњи нема доћољно угња. а власИиии угљенокопа унајвећоl меои тргују горивом V Ииостранству. Цене производимв и роби шиооке поДребе см врло високе. Млади оалник просечно добија 2.000 франака (жена за исти рад Добијз мање) а “00 франака кошта стаи. Преостали иовац 1е недовољан лз састави коа! с кра|ем Конгоес 1е белику пажњу поклоиио сељачко! омладини. »Ми смо Дужнн ла извојујемо поверење младих сељака. ла се заннтересг|е. мо за захТеве и проблеме који их Тангирају Обавезни смо да одлаЗИмо к њима • и ла И.м помогнемо да побеле снаге реакшпе коћч је непријатељ и тпадске омладине« рСкао 1е делегат конгреса Маре Друмо, У свом говору он 1е изложио експлоатаци|у ситних и среди>их сељака У мнотим селима иема основних школа и васпитање

деие се потпуИо иДлази V рукамз цркве. Млади Сељаци који желе Да оснују своје газдинство не наилазе на подршку влале. Друма јепозвао Ј>Народну Омладину Белгије« ла помогне сељацима ла се уједине V IедиНствени демократски бЛоК. >У ватри борбе против реакције ујединимо раднике. сељаке и интелигенцију и изградимо соећну цветајућу Бе.лгију4;. завршио је он. У Белгији је нарочито но пнтање образовања. Не може се борити за демократију не захтевајући преурсћење целокупног систе.иа обухе. Образовање /е обДаст гзе рсакиија ужива највећи утица /. Оиа не жали ни иоваца ни сиВге да би потчинила себи омладину> да би јој накалемила своју реаКционапну идеологн]у. Све школе V БелТиш леле се иа комуналне и приватне. У комуналним школама омлалина се васпита V луху демократије н прогреса Али ове школе су осућене на врло тешке усЛове опстаика. Влада их не пбмаже. учитељи Добијају бедну плату. У сасвим другом су Положају приватне школе. ОВим школама руковоДе католиии који има|у на РасположеШу велике матерН|алне Мотућности. Овде се пре лавања Одржавају искључиво у реЛигНозИом духУ. Држава ОВИм школама иружа велнку номоћ. оне су добро опремљене и снабдевеме свиМ што |е иотребио. Број катдличкИХ шкОЛа расте. Они тамо шаљу сббје учипље н Често се дешава д! родитсљи, шаљући сво-

IV децу V кбм\налну школу рескиОају ла их поедату V католиПлиа. Омл&дипа Белтијб боеива сиеј иарод за лотврђиваље бакбна који брани учитељимд који ичају дипло* му приватне школе да предају у кбмунаЛВии школама. КоигОСс федерациЈе Учитеља ко!и је одржан у августу донео је оезолуцију о реорганизацији обуке. У оезолуЦнји се каже да сУ стоТине милИона франака, предате поиватним школама почев од 1919 го* дине, католици искористили V политичке и секташке циљеве. ДругИ конгоес нарбдНе омладиНе обратИо се и студеитима БелТИЈе и ПОзвад Их на једИнстВо са сНом омладином V борби за демокоатију и ревизИју шкоЛСких про* грама, за правилно искоришћење државне помоћи, која често доспева V руке реакиионара и уопштв не иде на потребе студената. Боб Волстен, говореНи у имо студената рекао је: »Мдсе раднич. ке омЛадине мооа\у да добију мо. гућност школовања на вишим шко ћ&ма. Влаћ& /е Дужна да повећа бро/ стипенди]* нћрочито за сту. денте из рћдиичке кддсел ПолиТичка борба измећу сиага оезкције и поогреса 1е иапоег нута. Напредна омладина Белгије '■ктипно \честв\м‘е V ово! бООбИ. ЊеНо одушевљем.е, Опоемност да уложп сђу своlу енеотиlу з? победу демокоатиl> чиие од и»е сиагу способим ла се заједио са свпи наоолима бори против оеакције и да 1е победи. (%КоИсоМоћски правдм, бро! 2 1947 гоД.)

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 22