Студент

Наш филм

ШКОЛА ЗА ФИЛМСКУ ГЛУМУ И РЕЖИЈУ ОТПОЧЕЛА ЈЕ СВОЈ РАД

Трећег маја извршвно јв отварање филмоког студиа још једне школе која ће радити на стварању нових уметнпчкнх кадрова. Свечаности су присуствовали поред осталих натих руководилаца и истакнуткх јавних раднивка и другови: Марјан Стилиновlић, ио.\гсћиик минагстра, Чедомнр Мпндеровић, генералн)И секретар Оавеза кн.пжтиика Југославије, д-р Коста Грубачпћ, начелник ком/итета за школе и иауку ФНРЈ. Отварању су још приоуствовали и генералнн директор Чехословачкот филмоког друштва пнжељер Љубомпр Линхарт, и пстаниути холандоки редктељ документарннх фнлмова Јорис Ивеж. Први се обратио ученидпма претседнпк Комитета за кшгематографију ФНРЈ Алексапдаф Вучо. који је говорио о великим аамапима ове пр-

во генерације филмоких глумаца и режисера и о неопходности њиховог са.моирегорнсг рада. Једшо таквим радом, рекао је Вучо, одужићете се народу и народннм властима за одлпчие услове учсп>а п образовања којс ћете имати у овој тшгоди. Затим 1© говорио дирегпчЈр школв Вјеко Афрнћ. Оп јо наломенуо да уиркос тешкоћа којих ће бнти услед недостатака стручних уџбенпка и филмоких стручњака. ова школа треба и мора да св правплио развијаЗатгом је лодвукао разумевање. шгтересовање и иомоћ коју нафодно власти указују нашпм фи.тмсlкич трудбекицима и домаћој филмској ираизводњи. Школа је стпочела рад 5 овог меседа. Примљено '• 24 учеиика за филмоку групу п 11 за филмоку режпју. ПРОСЛАВА АЛБАНСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРАЗНИКА

Двадесет четвртсг маја поводом пЈмгславо да/на оонивагБа Нацпоаалног комптета ослобођења Албаавије, друг Дмитар Влахов, потпретседпик Превиднјума На.родно окулштлше и лретседник Друштва за културну сарадњу Југославије и Албапнје и студенти који се налазе на Београдсиом унпверзитету, дали су увече приредбу. Друт Опасе Тримчев, студснт меднцине, у својој уводиој речи нриликом приредбе, нагласио је да је албансни парод својим духом и улорлом бо.рбом против фашистичких окулатора Италијана и Немаца, дошао до своје незавпоности и слободо. Та ље.гша борба велики јс допршгос данашњој слободи света. У мприом периоду изградље албаиски народ уиркос свих тешкоћа и клсвета из иагострапства корача сигурно путем орећније будућностги и мира. Помоћ Ј.угославије, како у борби за ослобођење тако и данас у нзћрадњи земље аа албапоки парод значи вслику моралну лодршку. У духу ових тежњи стварање Националлог шмитета ослобођења Албаиије данас добија још већи значај. Уводну реч друга Тоимчева као и остале тачке ирограма присутни су топло поздравилл- У поограму лоред албаиских студената учествовали су као гости и студенти Техшгчког факултета и Драмоког студија. Књижевиик Алекс Чачи, којш се налави као гост Оавсза пашпх књнжевнлка, прочитао је своју песму о Омладинско.ј прузи Шамац —Сарајево. Прирсдбл су прпсуотвовали чланови албаноког посланства на челу са гаветником посланства, Оофом Чемра. албанска делегаш>а ко.ја св палази на пролазу ш ССОР-а за Албањнју. Делегацпју води министар имдустрије Нако Сипру, иретседнпlк планске козеисије, чи.ји је члан и Нечмија Хоца. Од страие Друштва за културну оарадњу Југославија-Албанија ирисуствовали су претседишг друштва Дмитар Влахов и секретар В. Отојнић.

превода на страпе језшсе свједоче о али и романтичарско по полетиом дупопуларности „Горског Вијенца“. ху борбе. рсдољубљу и вјери V снаПрпзнато п цјељено, ово дјело ипак Г У народа, „Горокп Вијенап““ је свеније нп до данас свестрано п тгравил. обухватни докуменат о Цриој Гори но оцјењено. Нарочито није пстакнут свдампаестог п почетком осамнаестог његов нациопално револуционарнн ст »љећа. смисао. „Горскп впјенац" је откидли Освајајући с-лободу и овоју бпдућод стварности коју је одразио п у погт. наши пароди су у ослободилачкојој јо настао, преношен под микро- кој ђорби освајали и своје културне скоп формалиста ситничара и аналн- врнједпости иа прошлости. Они ће затора „ред по ред“. Педантне стули-, довршнти процес тог освајања. с.једпје Његошевог стила и композицнје њујући познтивно наслеђе културе с карактера н филозофије, пајчешће су новом, својом лемократском култуоводиле гпганта у статнчне калуле ром, у чијем стварању учезтвују шнидеалисгпчко естетике и мјериле га роке народне маое и које је општо према „вјечнпм принцппима". „Гор- народио добро. У том наслијеђу „Гореки Вијенац" је жив израз народиог скп Внјснац" несумњнво прегставља живота у свим његовим видовима, једну од пајдрагоцпјениЈнх културу једном нсториском раздобњу. Не них тековина. разумјетн суштину и основне покре- г одина је прошло од појаве тачке снаге, иротнв.уријечностн и »Горскот Впјенца . Дјело Је дозршено у јануару, а штампано у марту 1847 развојне тенденције опјеваног п лоц- ' тт године. Ову знамениту годишњицу оннјег па и Његошевог времена, , . ■ . . бнљежиће сви нашн народи низом значи не разумјехи нп филозофлЈу _ . _ прослава п културних манифестапивладикв Данила, ни Јунаштво Вука . . , , . Ја, коЈе ће имати нарочито свечан ка. Маидушића, ни извеплаЈ ро,воде у Црној Гори _ Проглава Драпгка о млетачком феудализму датума још више ће Њсгоша учинити не впдјвти прогресивно значење лје- народним н пгироко популарнсати ла. Реалистичко дЈело усред роман- „Горлси Впјенац“, најбоље дјело иатизма, какво је само н могло да буде ше књшксвности. као слика једне одређене стварностн, М. Симоновић, ст. фнд.

М. Симоновић,

СЛАВИЦА

Разговаоајући са нашим уметнииима Јунусом Међедовићем и Браиом Борозгном о нашем првом дз- св маћем Љилму сазнали смо неке по- ш јединости о стварању н снимању о: то!' филма: к < У селу Крилу крај Сплита био Н| нам 1е центар. Иначе смо снимали ш по иело ј околини од Тротира до I И| Ниша. на пучини или у планинама, I м на улицама Сплита, како је кода | к ' сиена захтевала. У току дана снн- к мали смо на више места. Чии гране I Д супце. глумци су већ били при- I № поемљени и нашминкани и тако су к остајалн све до мрака. Снимали к смо V периоду од јуна до септем- г бра. по на.јвећој жези, а били смо а топло обучени, у зимска партизан-1 Д ска одела и често наи се дешавало I и ла зној пробије шмичку и олело. I и Нз сценама где је било потребно н масовно учешће народа, долазила 1 Р су читава села са транспарентима 1 ч и плакатама. поносни што учеству. » IV у стварању нашег првог филма. |7 Учествовање народа у филму, ње- и гово одушевљење V многоме су у-1 Е 1 тииали на оптимизам целога ан- и г самбла и давали му нове потстре- ј-з 1 ке за рад. |у 3 Недостатак атељеа решен је на Д воло духовит начин. Намештај, чи- 11 ■ 1 II таве собе. размештали смо на те -I|ј з расама на отвореном простору. I г - Имали смо велика огледала на ко-р 1 је смо хватали сУнчеву светлост, * 1, I Е тако замењивали рефлекторе и ра-Ј . светљавали ове просторије. г Снимање неколико сцена. задалок - је режисерима доста тешкоћа, али ( - и оне су решене на згодан начич. I - Рецимо, када је требало снимити г смрт Славице, направљен је нов|ј _ део костура брода, који Је пробу-1 1 а, шен ла би св добио утисак да је| ( - боод насеб на стену. Кроз ту пуко. | тину пуштепа ,је вода шмрковима к - моое надире и Славица се дави. ј Други тежи моменат био је потапање брода. Пошто иисмо могли да дозволи.мо себи луксуз да потопи-1, мо поави брод, направили смо ма-Г кету брода (величине два метрз). I ( Ставили смо (е V плитки базен со-1 лане. а воду обојили ла би морсј изгледало дубље. Шмрковима смо правили таласе, а помоћу коноппа пегулисали маневрисање брода. Уз помоћ електричних прекидача. изазивали смо експлози(у динамита на броду. Са таквим припоемама могло се лако прећи на снимање те сцене и мислимо да 1е она поилично успела. 1 Било је незгодно снимати глас V исто време са снимањем због многих шумова у природи ко.ји би сметали. те су импровизације извршене накнадно. За позоришне глум-1 це било је веома тешко навићи се на тонску камеру. Она ле осетљивија од човечијег уха и на.јмањи нагласак потенцира и повећава до Ј огромних размера, те читав текст Ј може изгубити смисао. Док је уј позоришту потребно често подиза- Ј ти глас, говорити јаче, на филмуј ствао сто.ш другачије. Говор мора бити веома природан чак мало тиши но у природи. са великом паж_ њом на акцентирање. Над целим | тим послом бдио је Вјеко Афрић, који је контролисао сваког појединца све док му се не би снимио а ' глас. !&- Кал је синхронизапиlд већ била чи готова ми. глумци. смо свршили свог посао али смо и даље са ве- »г л ликим интересовањем и нестрпљењем пратили ток и завршавање филма и ишчекивали кра(њи усч. пех. Уопште узев, филм је прилично не успео. Цео ансамбл. како глумци и оежисер, тако и техничко особи- л>е. уложили су максимум труда и с воље. знајући да ствапају наш плви филм. Нрши с т —*п«-опи: гу ’ Дубравко Дујшин и Божа Никоч- лић давали су нам пример V раду. [то Успех 1е значајан нарочито ако •Р- се узме у обзнр да су неки од нас имали впло мало искуства V снигр- мању филма, а многи и никаквог искуства. IВе Знајући да стварамо прве поно четке нашег филма. ми смо дали 54 7 све од себе. и верујемо да ће на°* ши будући филмови бити све бо°м љи и бољи. 1И- м. П.

ОБАВЕШТАВАЈУ СЕ ДРУГОВИ ДА КОНКУРС КОЈИ ЈЕ РАСПИСАЛО КУЛТУРНО.ПРОСВЕТНО ОДЕЉЕфЕ НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА ТРАЈЕ ДО 10 ЈУНА.

Одвикнимо се од немарности и аљкавости у финансиском и матернјалном пословању

Наше финансиско пословање иако се у последње времз у многомс побољшапо, ипак се још увек не одвија онако како би требапо. Разпог томе не треба тражити у административним формама, ввћ у немзрнссти наших огранака и секција, која често иде дотле да друштво у извесним мо_ _ ментима нема скоро никакву слику о стању благајне и новца ' којим располаже. Та нсмарност огпеда св како у бпагајничком пословању, благајничкој администрацији, та- Р ко и у питању функционисања око- 3 Ј I номске службе. Иано јв на свакој ко привременој признаници назначено оп а сваком пицу које узима новац ради набавке потребних ствари саоп- ц “. штено када новац мора правдати, дешава се још увек да рок правдања ог некима прође и пргко два месеца. _ Разумљиво је, да се онда не треба ст ' чудити што се у привременим признаницзма напгзи сума од преко ( 70.000 динара, дакпе већа сума него ен што показује сапдо саме благајне. Вбдећи рачуна само о једној чињени- вг ци, да се прмвремена признаница по [н раконском пропису мсра регуписати у року од месец дана најкасније, он_ н( да се јасно види какве грешке чини- ‘ мо кад држимо признанице чији јс Н( рок давно прошао. Извесна послсвгЈња могу се обавити на 2 —3 дана по пријему новца. Зар је потребно онда Н( јчекати да прође месец данз да би се документи правдања донепи, доста- ог випи друштвеном благајнику. Навсшћсмо имена другова и дру- дј гарица, чије привремене прнзнаннце треба што пр« ликвкдирати: Чизмчћ н . Синиша, секретар мачевалачке сск- ф ције, дин. 1.750; Нада Попара, бла- , сг гајник Техничког факуптета. дин. 898.—; Миле Јовановић, студент тех- м никв динара 800.—; Маипски, студ. фармације дин. 130. —; Максимозић н , Мипан, студ. технике дин. 1.000. —; А. Павловић, студ Музичке пкадоми- 0 јс, дин. 1.500. —; Терзић Драгоспав, С1 сскретар пииг-понг секције, дин. а 1.500. —; Љ. Драјовић, сту- филозо- д фије дин. 1.500. —; Трајковић Михаи- у Јло, студ. технине, дин. 300 —; Рад. 0 | Стсјзновић, благпјник Пољ.-фум. фак. о Ј дин. 1.040. —; Мариовић Дрзгомир, с бпагајник пливачке секције, дин. 400. —; Милан Радивојевић, секрвтар т , пливачке секције, дин. 105. ; Ру- ч жица Радоаановић, за кошарка сек_ с цију, дин 200.—;. к I Овим путем позивају се имвноваии в , другови и другарице да обрачун до- р ставе за десет дана, а признанице н регупишу у року од пет дана. Уио. пмко исти то не учине, Управа дру. штваа биће приморана да их поз-опе на одговорност. Већ по потписима на лризнаница• ма види се да се благајничка служба - у огранцима и секцијама не одвија ( пргвилно, скоро као да бпагајни) ци и не постоје Тешњи контакт, узи- г г | мање новца, обввљање благајничие 1 у ј спужбе врше другови из Одбора, а лн« бпагајници. То се види и по бпа- ( а гајничиим књигама огранака и сек- I ■ ција које немају увида о новцу а и- 1 ‘ мају признанице са потписима поје- , , |Дини х другова, и сматрају да су то ; - правдајуФи документи, премда је на • 0 призканицама иазначено у коју свр- ; а ху је узет новац, што показује да за , и т ° трвба имати рачун са материјап:- ном подлогом Иста ствар је и са обрачукима са 5 мица. Референти секција не еоде раргчуна, о задржавању карата са лу-0 та и другим потребним документиг,.а. и Сам обрачун је нспрегледан, нејасан, 5. несто написан на малом парчету и хартије, без назначења где се такми-5 Јчсње одржало, као ни датум правдагЈња обрачуна. Мнеги таиви обрачуни >1 не примају се, мкоги трошиови не V признеју се, баш успед те аљкавости ;о и немарности. к Питање чланарине које се постав-5С ња скоро на пваком састанку са претт- седницима огранака и рефервнтима 5г секција још увек није решено. Предвиђено је да се чланарина доставља од 1 до 15 у месецу. Пеједини огранци су у том попеду уреднн, док ош стапи, нао и секцнје, ме достављају а- чпанарину по читавих 2 —3 месеца. гј_ Такае је спучај са Мвдицинсрим факуптетом. Осим тога, из упорвђења чпзнарине појединих месеца, види се да она стапно опзда, нарочито у ~ мају месецу, што показује да бпагајничка спужба као таква не функцио1И нишв добро. нарочито на већим фад. куптетнма (Техиички и Медицински). Ппгнови месечног рада, као и буџети, често се достављају 15 ог у меА сецу. Буџет трвба да се преда најка. снија до 5 у месецу, да би се одмах

по одоброњу од стране Управв могло приступити извршењу самог буџета. Појединв оекцмје и огранци ипи не достављају буџете на врвме ипи потпуно забораве да их предају, кли правдају наредне буџете, тако да предвиде приходе од 1.000—1.500 дин. а расходе од преко 10.000. — дин. Пример правилног пословања и достављања буџета је Филозофски факуптет V, кошарка секција. Убудуће, осим расхода ноји су првдвиђени буџетом, а одзбрени од стране Управе, други неће бити признавани. То нс важи за оне расходе који изненада искрсну и који су неопходни. Најзад, за те непредвиђене трошкове постоји и позиција у дру штвеном годишњем буџету Врхунац немарности и сзмовоље огледа се у економсиом посповању. Прво, неуредним допажењем на састанке, небрижљивошћу према стварима, кеуредним књигама и доку ментима. Дешава се често да од 20 екснома на састанак доће свега s—б,5 —б, док се остапи изговарају да нвмају времена. На тај намин губи се веза са сксномом друштва што доводи до неиспуњавања основних задатана на послу. Тако на тражење економа друштва да св достави стањв појединих економата до 15 о.м. иств је доставило свега њих нокопиио тако, да св и данас то стањв нвма у потпуности. у пословању нарочито се огпвда код Техничкот факуптета. који од контингената намењених цепом друштву узима само за својв потробв 200 пари патика, нв водећи рачуна да су патике потребне и другим факултетима и сенцијама. Такви и •спични поступци, на само да поназују себичност, већ изазивају и рзздор међу појвдиним огранцима и показују слику рђавог рада друштва и економа друштва. Економи не воде доеољно рачуна о стварима. У послвдње време многе ствари се губе ипи остају код другова тако, ра их за нзки сусрет нема довољно. Ствари треба по, завршетку утакмице одмах предати еноному, а он треба да их чува, да води рачуна ■ о томе да су исправне за наредни . сусрет. Свз оно псказује да горње грешке 1 треба што пре отклонити, јер оне ко* че пад друштва. Најзад, време је да - се фиснултурници навикну на уредност, нарочито у финансиском посло< вању, које је топико важно за напре- дак нашег друштва и побољшањс з његовсг рада. Мартиновик Јован, члан секретлријата г ФД „Црввнв звезде“

Мартиновик Јован, илпгт пхгтптп

из дисииплинског одбора »ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ« а У току задњих месец дана дисци. _ плинскц олбор друштва је саслув шао слодећо другове; Дејан Кзрановић. члан одбора гишзачке секције кажњен је опоме. ном, јер нијо са ©кнпом отпуговао [- на утакмицу у Суботици. То вече када је требао да путује, ишао је У биоскоп. На саслушању се правда најпре породичним, а затим разло-0 зима у везн са олужбом. По одласку а окнпе решио је да пођо другнм вој. зом, међутим тај воз је укннут. Ђорђе Лудајић, члан одбора шах 13 оекиије није испуњавао задатке као |- агитпроп референт секције. Каж. њсн је опоменом. За уторак у 12,30 часова позивају се пред дисциплински одбор друа * штва: Милутин Копша, студент техI- нике: Баиксвић Атанасије, студент а. технике, Дзмњановић Бане, студ н, технике, Зец Јован, ст. технике, гу Миодраговић Бане. ст. технине, и- Кнежевић Радивоје, члан смучарскв а- секције. Владимиров Љубсмир,члан ж смучарске секције. ие Поред горе наведених другова поги зивају се танође и Стефановић Душан чпан смучарске секције као и в _ чланове футбалсне секције Пољопри1Т- ввр|Дно-шумарског факултета друла г °ви Ђура Петровић, Машић, Азуцки д. Пвјин. Такође се позива прзтседник ђз и свкретар огранка истос факлтета. н . Претседници огранака и референти о- секција су дужни да позвате друго[ју вв иавесте, јер у копико се иеко поЈЗ. слс три пута поновљеног позива не )8- јови дисциппинском одбору биће ау*>а томатски брисан из чпанства.

ОБАВЕШТЕЊЕ Састанак статисткчара фисиултурних огрангка одржаНв се 2 јуна 1947 године у 12,20 часова у друштвеним просторијама на Малом Калемегдзну. Долазак обавезан.

СРИПКУЛТУРА И СПОРТ

Бро} 28

ЛАРОДНИ OТУДЕНI

СТРАНА 7