Студент

ПРЕД СВЕТСКИ ОМЛАДИНСКИ ФЕСТИВАЛ У ПРАГУ

ј Од 20 јула до 17 августа трајлће у Прагу Светски омладински фестивал. највећа манифестација демојкратске омладине, Фестивал ће бити смотра снага и јединствености омладине целога света у борби за учвршћење мира и боље будућности. Као што је нагласио совјетски претставник Писаревски, омладини целог света биће дата могућност да покаже своју спрему и способност. Реакционарне омладинске организације у разним земљама, углавном клерикалне, воде борбу против прогресивне омладине и бапају пароле да на фестивалу учествују само комуиисти, ла је то У ствари састанак младих комуниста свију земаља. Међутим, тако плитка и лажна пропаганда не утиче на велику већину омладине која се са одушевљењем спрема да у Прагу покаже своју снагу. борбеност и споемност. За Фестивал се пријавило 60 омладинских организација разних земаља и већ се свуда одржава такмичење за избоо најбољих група које ће иоћи. Омладина Америке, Енглеске, Француске (око 5.000 учесника), Кореје, Индаје, Вијетнама. Бразилије, Албани.је, Аустри)е, Румуније, Ирана итд. даће значајне прилоге Фестивалу. Свеиндиска студентска федерација припрема изложбу фотографија и плаката које илуструју живот Индије под боитанском влашћу. Народна омладина Албаније ће упознати учеснике са својом земљом. о којој се ве. ома мало зна. Секретар Светске омладинске федерације. Кети Хукен је изјавила да је Демократска федеоација омладине тражила од грч. ке владе дозволу да »ЕПОН« прет. ставља омладину Грчке. Међутпм, нису добили одобрење; али и поред тога, »ЕПОН« ће бити официјелни претставник грчке омладине. Учествоваће и грчка омладина ко)‘а живи у Југославији. Из СССР-а ићи ће најбољи омладински позоришни и музички колективи. У припоемама код нас, о којима смо већ писали. учествују наши истакнути културни радници: Чедомио Миндеровић, Владислав Рибникар и Велибор Глигорић. Совјетски антифашистички комитет ће послати у Праг за жири чувеног композитора Шостаковића и популарног академика Павпинина да одржи неколико предавања о значају Арктика. Истакнути јавни радници свих земаља позвани су да одрже у оквиру Фестивала литерарна, научна и друга предавања. Фестдвал почиње доношоњем штафетних палпца из четири правца Европе. Прва полази из Француске са тачке Орадер и спаја се са штафетом Ита.лије и Аустрије. Друга из Данске и њој се прик.л»учују носноци палица из Шведске, Финске, једног дела Совјетског Савеза и Пољске. Трећа стаза води кроз Совјетски Савез, а полазно место је Стаљинграл.

Балканска штафета обухвата омладину Југославије, Бугарске и Албаније, које се састају у Београду. На мађарској граници оне се сједињују с а штафетом Румуннје и даље је носе омладини Мађарске. Палнце ће 21 јула донети у Праг омладинци Чехословачке и том приликом се одржава велики митннг. Изложба „Омладина у борби за чврст и праведан мир п лемократију“ биће један од најважчијих догађаја на фестивалу и најбоље средство да се прикажу успеси, проблеми, борба и тежње омлалине разндх земаља како у ратном тако и у послератном периоду. Први дег> изложбе биће посвећен Светској федерацији демократске омладине и он ће сачнњавати централни део изложбе. Поједине земље имаће своја посебна одељења и павнљоне. У оквиру ове изложбе одржава се и Међупароднл сајам књига. Фискултура и спорт обухвата велики део програма. На три до четирц стадиона одржаће се такмтење у појединим дисцшlлинама. Најбољн спортисти света репрезентоваће своје земље. Кроз ове ове приредбе омладина појединих земаља приказаће своју борбу за слободу, победу цад фашизмом, рад на изградњи земље, свој културни н политички живот. А све тч> скупа показаће реакционарним хушкачимд. несаломљиву иољу младих људи за остварењем дсмократпје, мира и благостања у свету. Поводом одржавања фестнвала генерални секретар Организационог одбора Светског омладинзког фестивала Мирослав Тучек дао је следећу изјаву: „Први Светски омладински феставал изазива велико интеоесовање целог света. Већ 43 земље дзле су пристанак д а учествују на фестивалу. Грчку и Шпанију ће прстстављатп демократска омладина у емиграција.

ДЕТАЉ СА ИЗЛОЖБЕ УЛУС-а

У Уметничком павиљону на Малом Калемегдану отворена је четврта изложба Удружења ликовних уметника Србије, За ову изложбу, по речима академика Вељка Петровића карантеристично је следеће. „На почетку нове народне заталаоаности, на почетку Петогодишњег плана, на овом месту и у овом тренутку ооећа ое његов пун и одражај.* Ми омо сведоци судбоносног преонрета који је настао у нашој стварности, а чији се преобража>ј и утицај запажа као што се јасно већ примећује и у најновијим радовнма наших савремених уметника. Ова изложба у односу премз данашњици, према основицама и обпкцима нашег животз доноси знатне измене. Никада досада није иступила на овако репрозентативној изпожби млада гарда наших уметникт, у оваквом броју и овако истакнуто. Резултат њиховог рада огледа се у вепиком броју графика и платна."

СОВЈЕТСКЕ ВИШЕ ШКОЛЕ У УЧВРШЋЕЊУ НУЛТУРНИХ ВЕЗА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА

Совјелчжв више пшоле кграју важну улогу у пгарењу и учвршћавању културних веза изиеђу словенских варода. На оовјетсжим универзитетима проучавају се јевкци и литература словенских иарода, историја Западни! п Јужнип Словеиа тсао и сви проблемп славистике који изазивају дубок интерес совјетских научника. Ускоро ће бити објављене књнге познатих совјетоких лрофесора кз те области. Сем тога, совјетске више пгколе пропшрују своје везе с универзитетима, институтима и поједииим научиицима словенских земал>». Преко 400 студената из словенских зеиаља усаПршавају сгвоја знања на ВШИ.ИМ пшолама ОССР.

ИЗЛОЖБА ЗИДНИХ НОВИНА НА ПОЉОПРИВРЕДНОШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Пре неколико да.на отворена је на Пољопривредно-шумарском факултвту нзложба овогодишњих бројева зидних новина. Међу њима се налазе и десетине бројева зидних иовина Удружења студената . пре рата. Пред њнма, је ред. Лнна озбиљна, читају сваки чланак, оамисле се над' сваком реченпцом лругова пре рата. „Борба за бољп жнвот мир, слобода, напредак“, затим слике шпанских бораца, писмо из Шпапије Вељка Влаховића, Зоговићева песма „Југарње новине" све то привлачп пажњу. Овогодишњи бројевп пајвише обрађују ритање стручног рада, Студенти прве годпне слабо су посећивали статистику и политичку економнју, зато у иеколнко бројева централно место заузимају чланци

којн скрећу пажњу на последице недолажења на предавања. Трећа и четврта година такође су поклонили највећу пажњу стручном раду. У њиховим зндним новинама пма неколико мањих цртицд из жпвота етудената Пре рата, о њиховом учењу н бррби за аутономпју универзатета. Централне зидне новнне у овнм бројевима, у већнни случајева^сумп-

рају резултате и дају статистички преглед испита и рада у секцијама. ** . * Разгледавши изложбу ппед гледаоцем јасно искрсавају два лнка. Речи написане у кшизи утисака најбоље говоре о томе: „Одлазећи са изложбе човек понесе два светла лика, лик предратног студента револуционара и ноног студента градитеља.“ Н. А.

ОСВРТ НА ОБЈАВЉЕНЕ САМОСТАЛНЕ РАДОВЕ У НАРОДНОМ СГУДЕНТУ

»Ја нисам натуралиста, ја захти.јевам да се књижевност уздиже изнад стварности, да гледа на стварност с висине, јер се задатак књижевности не састоји само У одржавању стварности. Није довољно да се наслика оно што постоји потребно је памтити и оно што се жели. што ле могуће. Потребна је типизација појава. Потребно је узети оно појединачно али карактеристично. и створити велико и типично ето задатка књижевности.< (Максим Горки: »Разговор с младима«). Природно је да широке могућности за рад као повољни соци.јално-економски услови и слобода стваоања даЈу полет ствараоцима. Као последица тога, прилив младих и нових снага се осјетио и на културно.ј страни овог листа, која је углавном пратила културни живот на Униврзитету; ипак су студенти књижевни оадници нашли сво.је мјесто. Од првог дана ■изласка листа об.јављивани су литерарни радови: пјесме, приче, цртице. одломци из дневника, краће репортаже. краћи осврти и есели, позооишни и филмски прикази. Мећу ауторима тих ствари има и оних који се овдје први пут појављују. Није без интереса још у самом почетку рећи да са оправданом надом можемо очекивати њихов развој, само ако својој, у већини актуелноЈ, тематици буду приступали са брижљиви Јом умјетничком обрадом, са више унутарњег доживљавања и више преданости послу.

НаЈвећи број оригиналних објављених радова чине пјесме (преко 20). КритериЈ за њихов избоо није био увијек на потребној висини из разлога што се и почетницима указивала пажња. Тако се у једном истом бооју (бр. 21, стр. 6 и 7) може наћи једна пјесма од траЈни.је и умјетничке вриједности и једна сасвим почетничка пјесма. Могу се напооедо читати ови стихови: »Ти си са нама, иако векова много од тада поошло је руке ће наше све снове да остваре, фењеои ничу и ничу градови златна стада, радуј се Неимаре!« (Мира Алечковић: »Снови Рада Неимара«) са овим: »Наша бригада враћа се са рада, са свог канала. И почиње песма песма.(3. Д. Н.: »Песма градитеља канала«) Студентски живот, што је ипак мало чудно. у њиховим пјесмама се не обрађује (изузев Миодраг Томић: »Репортажа о студентско.Ј соби«). Теме су већином узете са Омладинске пруге и канала. затим прољећни и пригодни мотизи; »Предизборни стихови« Михаила Цагића. »разговор са Горким« Мире Алечковић. »Првом мају« Велеса Перића. »Песма мају« Миодрага Томића и пјесме живо.Јина Милојевића. Пруга велика радна акција на којој је и студентска омладина У. великом броју учество-

вала мооала је инспирисати младе пјеснике. Њен плодотворни Утииај нарочито се испољио код Велеса Перића: »Зноl с чела V лопату, па V вагонет... Ми гурамо кубике, помеоамо планине. пооширујемо видике. мењамо свет! Зној, с чела V лопату. па у вагонет...« (»Рад«) Но V неким пјесмама са Пруге, ссјећа се више недовољност израза него умјетничког доживљавања (код Г. Стефановског, В. Ђорђевића. П. Ђорђевића, В. Медара, М. Љ.). И о Петогодишњем плану пишу се стихови, а код Славка Вукосављевића они су и пјеснички успјешно ри.јешени; »Волим да идем напред и да горим, V оку. још данас, сутра да угледам; о. земљи ново! све ћу. све да дам, да сновима врата V даву отворим.« (»План за пет лета«) У једном ол посљедњих бројева листа објављена је пјесма Радомира Константиновића »Преко радиа«. У њој су проговорили топли. осјећајни тонови једне сељанке, њен позив сину V избјегличком логору: »Мараму извезла чарапе исплела, другове звала сву ноћ и све Дане будна чекала. сине, да се вратиш... ла смехом опет расцветаш гране и њиве радосне —девојке у лугу.« Свом Универзитету. - попаљеном и опљачканом, борби за н>е-

гову слободу и радости што се опет учи одужила се Мира Алечковић пјесмом »Пред попаљеним Универзитетом«. Прозних поилога V листу има воло мало у поређењу са поетским; свега једна прича, неколико одломака из дневника и мање репоотаже. Могло би се из овог закључити, а то ни.је само овдје случај него и уопште код нас, да се млади књижевници највише и најоађе одају поезији. Међутнм. и пооза Даје широке могућности, и вјероватно је, да ће се овакав однос поема прози ускоро изми.јенити и ла ће од самих оних који сада РаДе на поезији временом Аобар дџо прихватити прозу, јер се у њиховим стиховима ипак налази толико прозног. Поича »Њива Брунчевића« од М. Бабовића има реалистичку обраду. жив колорит и добро ухваћен жаогон. али материјал није довољно разрађен, и тенденциозност јој ремети основни тон. Изглела да код студентских ррозаиста постоји развијен смисао за писање репортажа. На оатној репоотажи огледао се Иван Кркљуш, ( који је дао »Мајку«, једну осјећајну слику из рата. Јаков Данон пише репортаже са Омладинске пруге (»Стари је постао ударник«) и »Боигадири ЕПОН-а«), а Стела Шкреблин (»Грчка чета »Лорд Ба)рон«) и Вера Ненадовић (»Са нашим будућим глумцима«) дају новинаоске репортаЈЈсе- На.јуспјелија ствар у роду репортаже је свакако Вукосављевићево »Злато из Бановића«. Т\г има момената који ДО дирљивости побуђују: >Еј, локле олгура. колико порасте. ти, Станиша М. Топаловићу. чобанче из планине више Радочела«..., или: >И I сад ме грлиш, као - онда кад сам

дошао V твоју бригаду Гроздане Векилову, друже, брате...« То је успјешно писано, интимно и топло, да прелази из новинарске репортаже V пјесму у прози. Недосгаци се осјећају и V обради, и V стилу, и V ширем познавзњу ствари. а У литерарним радовима наоочито се запажа недовољан умјетнички израз и тражењс форме. Радом се све постиже. и ти недосћзци могу бити уклошени', јер. како каже ГОРКИ, уколико сто!и на.већој висини циљ стремљења чозјека, утолико се брже и соиитално продуктивније развија н-егова способност и таленат. Наши млади писци морали би сзсстоаније прилазити проблемима друштва и живота. проширивати знања и искуства, по сзаку цијену избјегавзги фотогрзфско сликање у обради. датн већи полет осЈећањима и машти, и са свсг одрећеног гледања на свнјет убједљиво, рељефно и умјетнички захватити живог. У Своје вријеме ЛЕЊИН је позивао млгда поколења совјетских људи да се обогате знањем и културним стварањем читавог човјсчанства. И’ ми се морамо користи. ти позитивним тековинама човјечанске културе, да бисмо се на том уздигли до потребне висине. Књижевност и ум.јетност имају да одиграју значајну. улогу авангарде V данашњој ренесанси. Оне имају да пажљиво проучавају нашу стварност. да поодру V сушгину њеног развоја, да дају истинити приказ живота, да иде.јно наоружавају и воде људе путем ка општем прогресу. да уједињују осјећања. мисли и вољу маса које има.ју уздићи. Радгћи V том смислу. наши писии ће свакако много' бол»е и много више дати од себе.

Михаило Ражнатовић

Конкурс

УСЛЕД ТОГА ШТО СЕ ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА ЈОВАН ПОПОВИЂ И ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ-КУН НАЛАЗЕ НА ПУТУ, РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА, ПРИРЕЂЕНОГ ОД СТРАНЕ НАШЕГ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНОГ ОДЕЉЕЊА ПРИ УНИВЕРЗИТЕТУ. БИЂЕ ОБЈАВЉЕНИ НА ЈЕСЕН.

НАРСДНИ СТУДЕНТ