Студент

ОКТОБАРСКА СОЦИЛИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈА - НОВА ЕПОХА У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА

Седмог 1947 годгтне навр* игава се зо година од дана победе Велнкв Октобарске социјалисхичке револуднје. Тога дана је руски пролетаријат лредвођен Бољшевичком паргијом, под руководством Лењина н Стаљина, оборио власт капиталиста и спахнја и успоставио совјетску власт, пролетерску демократи.ју, разбивши буржоаски државни апарат. Тај несумњиво највећи догађај у историји радничке класе и нарола Руснје значи уједно. по*речима друга Стаљина, радикалан заокрет у сретекбј историји човечанства од старог капиталистичког света ка вовом, ооција шстичком свету, радикалан преокрет у ослоболилачком покрету светског пролетарнјата. радикалан преокре,, у меЛодима борбе и облпдима организадије, у начину живота н традицијама. у култури и идеологији екоплоатисандх маса делот света. „Класа најаминх радника, клдса прогоњених, класа угњетених и експлоатисаних први пут у исторл.|и човечанства уздигла се до положаја владајуће класе, пружајући гаразаи дрнмер пролетерима свих земаља. То значи. да је Октобарска револукија отворила нову епоху, епоху пролетерских револуцнја у асмљама империјализма.“ (Стаљин Питања лењинизма стр. 184) Побела Октобарскс револудије змачи победу содијалистичких приниина маркснзма'лењннизма. Демаскиране оу лажне пркче буржоаских идеолога о светостн и неприкосновености буржоаске приватне својине. Средства за производњу прешла су у руке трудбеника и претворена ,су у соцнјалистичку својину. ОктобаР" сха револуција зиачи уништење сваке експлоатадије човека чозеком. уни штење свих експлоататорских група без кзузетка. отвара пут ка бескласном комунистичком друштву и V томе се она ппиндипијелно газликује ол свпх панијих револуциЈа V историји коЈе су значиле само замсну на власти једне експлоататорскс класе

другом, замену једне форме експлоатације другом. Окгобарска револуцик значи не сам« победу радничке класе Русије 4’аД националном бурпгоазијом него и победу радничке класв делог света над интернационалном буржоазијом на ЈедћоЈ шестини земаљске кугле. На једном огромном сектооу света пробијен је фронт светског империјализма и на тај начин отпочела је епоха светске пролетерске револудије. „Светски значај Октобарске револуцнје не састоји се само у томе шхо Је она велика иницијатива једне земље при пробоју спстема импернјализма и прво жариште социјализма V океану империјалистичкпх земаља. нег п и у томе што она чини прву етапу светске револуције и моћну базу за њеио даљње 'развнјање.“ (Ста.љин Пнтања лењшшзма стр. 113) Ера неограничене владавине у свету импе-ријализма је прошла. Октобппока реколупша задала Је светском капитализму смртнц ударац од кога се он више неће опоравипт ни вратити ону „стабилпост" коју је имао пре Октобра. Стварање Совјетског Савеза. прве социјалистичке државе V свету. државе радника и сељака. свакако је најкрупнша тековина Октобапске револуције, СОСР са својом Црвеиом армијом претставља непобелпву гилу социјалнстичког света, авангарду напреднбг човечанства. најјаче оруђе и упорнште слободе и независностц народа и истинске демократнје. „Појавом прве социјалистичке лржаве, Оовјетског Савеза, положај се битно промеиио. У лицу Совјетског Савезз напрелне и слободољубиве снаге човечанства почеле су да дејствују на међународне врхове, п то свим срелствимд којима Располаже јелна велика снажна држзва. јечНа соцнјалистнчка велеснла. Познат п Је да су међунаролни импершалисти хтели у почегку спречити баш такву

улог.у СОСР. Зато су га 'жружнли блокадом. Међугим Сов.јетски Савез је не само пробио ту блокаду, него је под генијалшш вођством Стаљииа освајао корак за кораком све чвршће међународне позидије, док иије у току последњег рата постао руководећа снага, без које се више нтппта не може трајније створнти у међународним односима.“ (Бдвард Карлељ, С,аљин у историји Борба од 21 дедембра 1945) II Тридесет година Октобарске револУДНје величанствени период изградње социјализма, период соцнјалнстичке индустријали-заиије колективизације пољопривреде, период петогодишњих планова, изградЈке Црвене армије, Партије, Синдиката и културних организација. Пале су у воду све причс непри, јатеља Оовјетске земље о немогућиости нзградње и победе сопијализма у једној земљн окр.уженој киниталнстлчким државама, приче о неопособности раднпчке класе да сама без буржоазије и аротив буржоазије, управља земљом и да сама изграђује индустрцју н руководи иародном ирпвредом. Имајући то V виду. нико не може порицати огромап ухипај Октобраске револуције на револуционарни покрет радничке класе у целом свету. СССР је држава новог типа. Политичку основу совјетске дрисаве чнне Оовјети депугат а радног народа оличење суверенитета евих трудбеника у совјетској дрлгави. Бкономска основа састоји се из социјалистичког системд привредо и социјалистичке својине над средствима пропзводње. У СССР је остварен савез прнјатељскпх класа радннка и сељака и совјетске интелигенције. Остварено је пријатљество народа. Руководећа улога у сов.јетској држази припала радничкој класи и њеиој авангарди Бољшевичкој партнти. Али савремена радничка класа V СССР није пролетаријат у старом смислу. То нпје класа лншена орућа и средстава за производњу него нова класа која је уништила капигалистички прпвреднц снстем, учврстила социјалистнчку својину над средствима произволње и која усмепава совјетско друшгво путем комунпзма. Дакле. радничка класа ГССР т п је погпуно нова ослобођеиа од експлоатацвде радннчка класа, какву још није познавала исторпја човечанства. Али није то једипа промена која се десила у протеклом пепиоду ој! Октобарске револуциЈе до данас. Захваљујући променама V обдасти економике променила се и класна струк тура совјетског друштва, Поред измењеног лика ралнпчке класе. променио се и лик и положај сел.аштва. Совјетско сељаштво Је потпуко ново сељаштво које не базира свој рад и своју нмовину на инокоснсм ралу и н а заосталој техници. већ на колективиом раду и на модерној техиипи. Совјетско сељаштво је у пепини колхозно сељаштво. Јер се приврсда пе заеинва на прнватној своЈнни већ н а колектнвноЈ својин и коЈа Је нзрасла на базн колектпвног Рада. Ла,ље, промена се лесила и у поглоду интелигеиције. СовЈетска интелигенција, то је потпуно нова интелигенВДЦа чији се сас.тав и карактеР П?Да битно променно. Она се регРУтује из редова радиика и сељака и својим радом служи народу. л протеклом перноду доголнле су се промеие и V области олноса међу нацијама у‘СССР-у. Физио номија народа СССР нз основа се ивмснвдта, јор јв код д>Иl ишчезло оV * ■

сећање међусобиог мепвверењ*. а развнло се осећање међусобног прнјатељства и братске сарадње у систему јединства савезне државе. захваљујући лпквидапнји експлоатаор ских класа и експлоатације. Шта су донеле Стаљинеке пјатнл.етке п чему су оне служиле? Велика Октобарска социјалистичка револуцнја положила је основ новом соцшалистичком начину производњв. Пред совјетским народом ноставили су се од самот почетка врло еложени задаци. „Ми смо - рекао је у једном од својих говора Стаљин добнли у наслед сгво од старог времена технички заосталу и полупросјачку разорену земљу. Разарања за време од 4 године империјалнстнчког рата, поновна разарања за 3 годпне грађанског рата. земља с полуиисменим становништвом, са слабом техником, сам п с појединим оазама у индустрији. која сс утаиала у морица најсшнијнх сељачких газдннстава ето какву смо земљу наследпли од ,“прошлости.“ Кроз стаљинеке пЈатиљетке заоста ла некултурна гемља претворила се у земљјг внсоКе хехннке и културе, са моћном социјалистнчком индустријом и колхозном пољопривредом, са проширеном сопијалистнчком производњом која је поднгла материјално и културно благостање парода и појдчала одбранбену способност совјетске државе. Стаљинске пјатнљетке обезбеђивале су пуну победу сопијализма и постепепи прелаз од социјализма ка комуннзму. Ево неколикп- цифара које показују како је текао развој 'привреде у ОССР. Године 1940 целокупна индустриска ггроизводња СССР премашила Је ниво производње од 1929 године 5,3 п У т а, а ниво од 1913 године 12,5 пута., Трећа пјатиљстка предвиђала јс да се 1942 године индусгрп.ја повећа 15 пута у поргђењу са 1913 годином. Уложени капитали за прву пјати љетку (1928 — 1933) ДОСТИГЛИ су II милијарду рубаља. за другу пјашљетку (1933 — 1937) 115 мплијарди рубаља а за 3 пјатнљегку (1937 1942) била Је предвнђена 151 милијарла рубаља. Обим продукције нндустрнје СССР у 1950 годинц у оквноу четврте пјатиље т ке (1946—,1950) утирђује се на 205 милнјарди рубаља т.ј. премашује предратни ниво за 48%. Већ крајем прве пјатиЉетке СССР је по вол.умену инлустрнске производње превазишао Француску а другом пјатиљегком Енглеску и Немачку и заузе п прво место V Европи. То Је био скок који је претворио Совјетску земљу из заостале аграрне земље у нзпредну нндустриску земљу. Стаљинским пјатнљеткама поездгнутр су огромне победе н у пољопривреди. До револуције је бпдо међу сељачкнм породипама 85% сиромашних 20% средњих Ц 15% кулака. При том јв било сељ.зка без коња 30%, без ипвептара 34%. без своЈе земље за обралу 15%. Совјетска власт извелд Је револуцпју у пољопонвреди предавшн земљу V руке радпог народа ’ ликвндиравши кудаке и отстраннвшн рани.ју неједнакост. У колхозима нема снпомаха Лтгчнц рад је услов за подизањеблагостања свакор колхознцка. Наоружани лењинско - стаљинским учењем п сопијалиотпчком ппеображају сеоског газдинства. осдањајући се нд иоћ социјалистнчке пи* лустрлје Партија и совјетекд ва- су у протеклом пориолу накпн Октобра извршзли најдубљи револу-

нионлрн* нреврат 1а седу. Т» ]• био гигантски корак напред којим је остварен дубљи преображај начина лроизводше сеоских газдинстава. Приватно-сопственичкн строј ситннх произвођача робе замењсп је колхозннм стројем који се оснива на друштвеној сопствености н • колективном оаду. У. место разбацаних 25 милиона газдинстава створен је тип најкрупније и најмеханизованијо земљоралњв у свету. По темпу развитка сопнјалистичко-сеосДо газдинство премашује 10 пуга зсмље капиталистичког сеоског газг динсгва и темпо до-колхозног села. Паоалелно са револуцпјом V инлустријн и пољопрнвреди ишла је и културна револуцкја. У протеклом перноду након Октобра, совјетски народи васпитали су се на принципима марксизма-лењкнвзма и развшалн своју наииона.тну по форми, а социјалистичку по сдлржају. То је рпшти билаис отлљинстсжх пјагиљетки које су нзазвале дубоке промене у области причрелнвг, друштвеног, полктичког и културног аЈнвот а V ОССР. Ш Доследан ж веран прппиипима Октобарске револуиијс. лрннцнпнма слободе и незавнсности нареда СОСР као најнапреднија држава на свету постао је авангарда ослободнлачке антифашистнчке борбе за вре ме рата против фашнстичке тираннје, а након победоносног завршетка рата авангарла слободољубивнх народа V борби за изградњу чврстог н демократског мира. Међународнл рсакција труди се свим силама Да Совјетски Савез огради од осталих народа гвозденом завесом. Али велике иде.је Октобарске револуције, истнна о првој социјалистичкој зсмљн, пробнја себи пут преко свих препрека. Велики резултат Другог светског, рата јесте јачање међународног полож-аја и ауторнтета СССР. Услед Другог светског рата дошло је" до коренитих промена у међународној снтуацији и 'до новог распореда политичких снага после Рата. дошло је ло формипања двају табора табора пмперијцлистичког и антидемократског на челу саСАД с једне странр и табора анјгн-имперпјалнстнчког и демократског па челу са СССР с друге страие. Насупрот рсакционарној полнтнци међунаролннх имлернјалнста којн XVшка'тт на нови рат, у првом релу протнв (овјетског Савеза. Совјетски Савез води мгирољубиву и дембкратску политику борећи се за смањен>о наоружања, за забрану употр.ебе атомске енергије у ратне сврхе, За потпуно искорењивање фашизма против снла агресије н новог рата за слободу и независност свнх нлрода. Велике оелободплачке идеје коЈе Је прокламовала, ОктобаРскл револуција чине СССР авангардом напредног човечаиства .које тежи за дуготрајним миром и не може бнти заитцересованп V новом ратт кој-јје плрд капитализма. СовЈетскн Савез, дело Октобра. заннтересован је у стварању најповољнијих услова за изгралњу комунизма. Један од таквих услова је спољни мир. Велика Октобарска револуција положила Је оснрве преображаја свега. Иитање социЈализмд постављено је на дневнн ред многих земал.а Европе. Потсећамо се нд рсчи Лењина: „К-ада ће управо и у којем року пролетаријат неке Нацнје то лело o‘оцијализма) довестн д 0 краЈа није блтно питање. Бптно Је то. да Је л»“Д пробијен, д а ј е пуг отворен н показан.“ 1 То Је п.ут Всдиког Октобра..

ТАКСА ПЛАI>еЦА У ГОТОВУ ОРГАН СТУДЕНТСКЕ УНИВЕРЗНТЕТА БЕОГРАД, 7 НОВЕМБАР 1947 I ГОДИНА XI БРОЈ 36 ЦЕНА 2 ДИЊ