Студент
НАРОДНА СТУДЕНТСКА ОМЛАДИНА У ПРОШЛОГОДИШЊЕМ РАДУ И БУДУЋИ ЗАДАЦИ
Реферат другарице Вјере Ковачевић, претседника Народне студентске омладине
са 1 стране) Затим је сукпшгину поздравио другу Едип Хасанагић, секретар Комитета за нисоке школе, Универзитет и научне установе НР Србнје. Uh је. измеНу осталог рекао: У поглечу кадрова стојимо слабо. Темпо нзградше. темно материјалие изградње наше аемлзе развија се брзо, али изградша кадрова не иде истим коракбм. Стога се проблем изградње стручних кадрова. ссецијално проблем изградње високо квалификованнх кадрова, намеће као једно врло важно питање, као саставни део извршења Иетогодншњег плана. Друг ректор је рекао да Београдски универзнтет треба да да за ових пет година 14.000 високо квалнфикованих кадрова. То је велики број и једна велика обавеза за Београдски унивеозитет. Стога том питању, питању изградње кадрова морамо најозбил>нијв прићи. Конкретно, то значи да Народна студентска омладина Београдског универзитета овом питању мора прићи као прворазредном питању cpora рада. Из онога што је писало у нашој штампи, и из онога што смо чули и што се говорило на годшпњнм скупштинама појединих факултета. а и данас he се вероватно говорити на овој скупштини, произлази да у погледу учења Народна студентска омладина није дала резултате који су се очекнвали. Имамо факултета где се број положених испита креће до свега бО°/в. На последњој скупштнни Техничког факултета, од кога се највпше очекује у материјалиој изградњи Петогодишњег плана констатовано је. да је свега 47% удовољило својим обавезама. Том приликом је наглашено, да кад би та норма била узета репимо за једно прнвредно предузеће, онда би извршење Петогодишњег плана ишло и сувише споро. Исти-
на је. да постоје објективне тешкоhe при томе. n ~vr ректор је нагласио да ми немамо просторија. да немамо довољно наставног особља, да оскудевамо у уџбеницнма. да станбе но питање ннје још увек решено н да има још других тешкоћа. Али морамо признатн да поред тога има и тешкоћа које су субјективне нрироде. које долазе од самнх студената тј. да има залагања у раду студената. Стога he, свакако, један од основних задатака Народне студентске лладине бити да у овом поглету организује рад и помогне га поеко стручних одбора, Народне власти, са своје стране, чнне све да омогуће правилан рад студената. правилан рад високих школа и Уннверзитета и да омогуће правилан развој науке. Друг Ректор је говорио о томе, колико је материјалних сретстава у том погледу предвиђено и колико he се у томе поглеау ' чинити за првих пет година. Али треба имати на уму да истовремено студенти треба да раде и да уче под оваквим условима какви данас постоје, јер нове повољније услове нећемо моћи имати одмах. Зато поздрављајући вас испред Комитета, желећи успешан рад овој скупштини и желећи да њени закључпи стварно буду спроведени у де.то. још једном подвлачим да извршење нашег Плана и будућност наше земље великим делом завнси од наших отручних кадрова. Затим су скупштину поздравили делегати -;ађарске. бугарске и румунске студентске омладине и претставницн Народне студентске омладине Загреба. Љубљане, Скопља. Сарајева и Цетиња. После тога је другарица Вјера Ковачевић прочнтала реферат о прошлогодншњем раду Народне студентске омладине и њеним будућим зададима.
Прошла годииа карантариша иашу организацију по томв што је читав свој рад успјела дапеко вмше Г' среди и подигнв на mhoiO виш.: степен. Наша организација је много више успепа у решавању свих пита ња и пробпема рада наше организације. Она се много дубље, свестраније и успјешније прихватила учења, политичног, васпитног и фнснуптурног рада на Универзитету него је то била појава у школсиој 1945/46 години. Успјешнијем решавању многобројнијих питања наше аитивности на Универзитету умногоме је допринијвпо придржавање и спровођење у живот Статута Народне омпадине Југоспавије. Спровођењем Статута Народне омпадине у живот све наше акције, читав наш рад имао је много организованији, ■ тиме и успјешнији карактер. Kpos све то стварала се много чвршha организација на Универзитету, дисциппинованнја, попитички јвдинствена, која је била кадра да се прихвати многобројних задатака и да их досада успјешно ријеши. Народна омпадина Универзитата боље и успјешније ce уиључивапа у акције остале омпадина иоје су вођене. Народна студантсиа омпадина нашег Универзитата стварала је и учвршђивала својв јединство ироз многобројне акције којв је водила од свог оснивања до данас. Кроз рад на обнови Унивврзитвта у првим данима формирања наше организације, кроз напоре sa рјешавање многобројних поспвратних питања на Универзитету, кроз учење, нроз политичие, иултурне и друге манифестације, ироз борбу против непријатељских елемената и туђих схватања, кроз рад иа двије омладинсне пруге и друге радне акције, стварала је и ковала наше јвдинство које је сваког дана све веће и чвршђе. Кроз све то наша ја студантска организација до-
принела јачању и ширег омладинског јед|; тса у нашој земљи. Кроз зајгднич-'s напо г е и рад за обнову и изгралњу зс -љ', кроз заједничко учешће у попитичком и другом животу наше земље то јединство младих бива све чвршће и темељније. „У суштини, по своме програму, по својој активности у изградњи нове Југославије (а то није само економски него у првом реду политички задатак) Народна омладина претставља најпрогресивнију најјединственију, најреволуционарнију омпадинску организацију у свијету поспе Комсомопа, организацију иоја има све услове да се и дзље развија, шири и подиже” каже друг Рато Дугоњић. Наши народи се поносе нашом омладинском организацијом, она је гаранција срећне будућности наших народа. Наша сту дентска организација је активно учествовапа, са одушевљењем поздравипа и показала своју спремност за спровоl>вње свих одлуиа Народне Народног _ фронта и Комунистичке партије за изградњу и срејнан пут наше земље. Она је са протестом и мржњом реаговала на све провокације које су долазиле са стране уперене против наше земље, снага демократије и мира. Наша организација је успепа у односу на ранију годину да побољша резултате у учењу, троструко више њезиних чланова је учествовало ове године на 0младинској прузи и другим радним мјестима. Наша организација као дио Народне омладине кроз тај рад оправдапа је поверење које се у њу полаже, допринијепа је још већем подизању имена Народне омладине и јачању њезиног угпеда код остапе омладине ван наших граница. Кроз прошпогодишњи рад успјели смо да искоријенимо нека погрешна схватања која су се испољила на прузи Брчко —Бановићи код студентске омладине у односу на остале одреде Народне омладине Југоспавије. Ове године на радним акцијама наши студенти били су најбољи другови и пријатељи са омладинцима из разних крајева наше земље, сељачком и радничком омладиком. Кроз протекпу годину наши су студенти много научипи и умногоме промијенипи свој однос према раду. 0 томе говоре разне аиције преко љета, о томе говори полет и епан који се ocjefcao у нашој организацији поспије повратка са тих акција. Све то говори да је наша организација пошпа путем остале омладине у нашој земљи, да је она спремна и да fce још боље, са јачом снагом наставити тај пут ове године. Успјеси наше организације, њен бољи рад ишпи су упоредо са успјесима остале омладине и са свим успјесима унутар наше земље. Протекла година претставља преокрет у животу читаве наше земље. Прелазак на ппанску привреду од огромног је значаја за наше народе, како у погпеду подизања екопомског јачања наше земље тако и у погледу њезине независности и потпуног свестраног процвата. „Планска привреда и њезин успех су, разумије се, нераздвојно везани с новим друштвеним уређењем у новој Југославији'*, како каже друг Тито. Резуптати у првој години остварења Петогодишњег ппана говоре добро о томе шта он значи за каше народе. По нашој дивној богатој, али заосталој земљи већ су лочеле и никле многе фабрике, жељезнице, путеви, шиоле, позоришта, болнице, дечја обданишта, повећапа се производња у свим ппоизвођачиим гранама. друга Тита „да fce наша земља постати не само
много богатија материјалним добрима, него fce та материјапна добра омогућити брзи куптурни развитак" већ постају стварност* Како каже друг Тито „већ досад учињено је много... У много случајева смо постигли и више... То је оно што је плус у нашем Петогодишњем плану, што је такорећи премашило сва наша очекивања". За даље извршење Петогодишњег ппана потребни су напори свих наших људи, напори до максимума. У интересу је наших народа, а и остапих демократских снага у свијету, брз и јак процват наше земље у економском и другом погпеду. Она треба за краће вријеме у свом развоју да савлада оно за шта је било потребно другима некопико пута више времена. „Стварање социјапизма, индустријализација и електрификација наше земље захтијевају огромне напоре“, каже друг Тито, и даље: „Нама су потребне машине, а за машине морамо дати оно што сами имамо. М.и имдмо руке цзи|е да њима из њедара наше земље вадимо богатство које она има, да бибжо за њих добили машине. Доћи he вријеме кад то све нећемо морати да дајемо, него ћемо га овдје прерађивати и утрошити. А сада морамо дати, Ми морамо, можда, и од наших животних намирница у крајњој нуждћ да дамо да бисмо добили машине. Апи ми то чинимо тако да то наш народ не осјети тешко на својим леђима. Ми морамо извршити наш Петогодишњи план, јер је то гаранција нашег опстанка и даљег развитка наше земље- Ми нећемо да будемо заостала земља, јер заостале увијек туку и сваки ђаво хоће да их пороби. Једна напредна земља са високом тсхником, са социјалистичким уређењем, снажна је земља и њу никаква сила не може разбити. Ево примјера Совјетског Савеза, коме непријатељ није ништа могао од како је остварен срцијализам". Све ово говори нам да су потребни велики напори да бисмо остварипи оно што поставља друг Тито. Сви ми имамо довољно снаге да то учинимо. Наша студентска омладина мора да учини много више него досада да 5и дапа народу оно што он и друг Тито оченују од ње, а то су високо квапификовани стручни кадрови без којих се не може замислити остварењ« Петогодишњег плана. Животни услови наших студената већ у првој години Петогодишњег плана су се топико промјенили да нам то омогу* ћују. Народна држава у првој години Петогодишњег плана дала је сваком трећем, а негђе и другом студенту који долази на предавање стипендију. Дала је више него и у једној друго i обпасти наше дјепатности, а то је много, то се ни по чему не може упоређивати са оним прије рата. Путем којим иде наша земља иду и остале земље нових демокпатија. Све своје снаге оне су концентрисапе за изградњу и подизање својих земаља, поред укпењања тешкоћа које је рат нанео. Моћни Совјетски Савез наставља у овом погпеду свој гигантски пут на препазу социјапизма у комунизам. То је било могуће захваљујући моћи и благостању које је створила социјалистичка држава, јаким развојем производних снаra и развојем социјалистимке културе, затим укпањзњем из сријссти људи остатака Сви ми као и остали дампкратски народи свијета дубо;;о смо заинтересовани за мир, јер нам он омогућујв (Наставак на трећој страни)
Другарица Сј ! т: icanh, претседник Народне студентске омладине
Из дискусије по реферату другарице Вјере КовачевиЋ
ФАЗЛИЈА ПИРИЋ :
ст. економије
0 ОДНОСУ НАРОДНЕ СТУДЕНТСИЕ ОМЛАДИНЕ ПРЕМА ШКОЛИ И УЧЕЊУ Јасно је да ce од нас првенствено тражн да постанемо добри стручњаци. Бити добар стручн.ак, поћн с факултета као добар стручњак, поставља пред нас Петогодишњи план. Способност једног инжењера или лекара огледа се у томе, како и на који начин он учествује у извршењу Петогодишњег плана. Али за све наше студепте не би се могло рећи да су схватили важност ж величину Петогодишњег плана. У неку руку, ако тако може да се каже <feжање од сазнања извесних политичких питања, главни су узрок несхватања улоге коју сваки отудент има у Петогодишњем плану, главни je узрок слабости учења и неправилног односа прсма учењу. Ми првенствено морамо ликвидиратн са ста* рим, у бившој Југославији познатим начииом, да на Универзитету о учењу нико не води рачуна. Савршено се никога није тицало, да ли je данас неко био на предавању, да ли је ко полагао, положио или пао. 0 томе није било ни речи. Ствар је била препуштена стихији - дођи кад можеш. положи кад хоћеш. Свакако да је такав начии студирања одговарао тадашњем државном систему. Мвђутим, данас за наше народе, за нашу Народну студентску омладину не може да одговара. Не можв, јер се данас у земл>и, где се гради нови и бољђ живот, мора да гради и лик новог студента. Слаб однос према учењу огледа се у слабом похађању предавања. Треба одбацити праксу одлажења на испит иа cpehy. Коикретан пример: пријавио се за испит, долази да одговара, вуче питање, кад прочита одустаје! Јасна је та чињеница да је дошао на испит на срећу. Одцос студената према наставном казру на Универзитету треба поставити на базу узајамнв помоћи и заједничких напора у извршењу главног задатка. Знамо да смо досада успешио и правилно решили и врло тешка питања. ако смо на такву базу цоставили однос студената према наставиичком кадру. У заједннци са иаставниинма могу се рвшити многа чџсто практична и техиичка питања: питање каналисања практичних и теориских часова, као и питање усктађивања часова тако да време не буде иепресеиано. Иаши студецтн понашају се често неправилно према наставнипима, правећи се да су паметнит од њих. Ht пример студент прве годнне Техничког факултета одиосе ce неправилно према наотавпику, говоре на часу: „Доста, доста". На другим факултетима: „време је“, „звонндо је" и сличцо. Све то царушава правилац однос прома наставничком кадру. школи, учењу и уопшгв ианосн штету. Зашто не би постојао прааилан однос кад су иаши иаставнипи изразили жељу за сарадњу. Из података, који су данае овте ианесеии и односе се на помоћ коју је Народпа власт
дала нашем Универзитету. јасно произилазн, да однос првма учењу и школи треба онако схватити, како су јуначкж борци наше Армнје схватили народно-ослободилачку борбу како данас схватају свој рад неуморни радници и ударници по нашим руднипима и фабрикама. Тада ћемо и ми часно извршити део плана који на нас отпада а који је пред нас поставио друг Тито и пашн напопн. МИЛАДИН КОРАЋ,
ст- економије
0 НЕКИМ ПИТАЊИМА СТРУЧНОГ РАДА Друг Миша Кораћ је говорио о великом броју заосталих испита из прошле године, За озе заостале испнте рекао је ои, постојале су објвктивне потешкоће али главнн узрок лежи у иеправилном односу студената према учењу. Ово питање морамо појединачно, а исто тако и здруженим напорима решавати. За решавање овога пи тања неће бити стимулус, као што су то неки студенти говорили, слободни испитни рокови. веђ ће се ово питање решити ако му сваки студент будв пришао са више труда и озбиљносхн него досада. Значи, погребно j'e надокнадити недостатак уџбеника колективцим учењем, потребно је употребитн што више демонстратора. Али није довољно да другови демонстратори само предају. не удубљујући се у то да ли студенти то знају. да лн уче на тим курсевима. Ми морамо ићн то>ј лннијом да се проверава знањв студената и њихов рад. У организапији Народне студситске омладинв треба да постоје поједине групе које тре ба да буду основна форма нашег стручног рала поред индивидуалног учења и да контролишу рад студената. Даље, ми можемо утипати на инзивндуалан рад сваког поједннпа тиме што ћемо за прелмете које другови појединачно спремају код својих кућа с времена ua време органнзовати коисултаци.је. Пошто омладннска организапија досала нн.је имала на.јбо.ље евиденције о учењу сваког студента, пришло се ове године устројаваљу стручног лнста којц ће садржатн основпе податке оучењу сваког студецта, податке који he говорити колико се којн студеит заложно у учењу. Порел тих података налааиће се и то када је који студент узео индивидуалиу обавезу ла ззврши са заосталим испнтима иа које је стекао право. Треба тражити од сваког појединпа обавезу кала ће положити заостале испнте н испите на које је стекао цраво. Питању другова којн требз ла буду помоћни кадар на нашем Универзптету треба прићи озбцљ иија. Ми имамо велики број демонстратора, алп сада је дошло време када можвмо нз тог великог броја демонстратора пронаћн другове који су скдони иаупн, другоре којима he будућност бити наука и ургнратн да онн дођу у контакт са професорима да би се стручцо Што пре уздиглн.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Бро} 40