Студент

ФИСКУЛТУРА И СПОРТ

П рве групе почеле са радом

Мирно! У проотраној салн Држав* иог инстнтута оа фискултуру, на једнои крају поотројена група другарица, а на другом група другова. Неколико прелазннх команди и-...- трчеКим кораком! Носле тога почиље весела игра и изгледа да су. ове вежбе које служе загревању, постигле свој циљ. Колонм се прегруписавају и сад раде вежбе обликовања- Ту и тамо, неки од вежбача не раде довољпо еиергично покрете које показује руководилац, а.ти их он пажљиво посматра и опомиње. Другарнце су на справама. Покушавају да се спрнјатеље с њима и већ се око разбоја створила гужва- „Пењу” Аницу Владисављевнћ, ударницу са Пруге. Иде мало теже, али је ипак на справамаПосле неког времена слика се мења, јер су се другарнце већ ослободиле н природпије владају справама. За то време, другови формирају ,одел.ења no физичкој кондицији и знању. Наравно жагор* Чују се разне примедбе. Један каже: “За прво одељење треба да си „спавао” na справама, зато идем у треће тамо је и оигурније! Још 'иеколико промена у врстама вежбања и крај. Ово је један од часова опште-физичког образовања, првих група са београдских факултета- Досада су eсноване групе на Медицииском и Тех ничком факултету и Државном ннституту за фискултуру; они редовио вежбају у сали ДИФ-а, сваког понедеоника и петка- sгскоро5 г скоро he ницати све иове и нове групе којима he фиекултура постаги свакидашња ствар. Уз гимиастику, спорт и песму студенти ће се одмарати од дневиих напора н насмејани и ведри појављнваhc се у с,тушаоницама и лабораторнјама својих факултета.

Група другарица са Државног института за фискултуру на једном од првих часова општег физичког обра зовања

КАКО ИЗГЛЕДА ЈЕДАН ЧАС опште-физичког образовања

На основт досадашњкх искустава, наши фискултурнн стручшаци деле час на четири дела. По некнма трећи део .часа ,деди се на два- дела, та< ко да би на тај иачин ималн час саставлЈен из укуппо пет делова: Први део часа је у исто време и уводии део. У том делу тежи се, да се разноврсннм задацима н елементима припреми организам на претстојећи напорнији физички рад. Овде долази и техничко припремање фискултурника за остале делове часа. У овом делу фискудтуоник се „загрева“, његови унутрашњи органи потстичу с« на интензивнији рад, нарочито крвоток, који he у наредним деловима часа да се појача. Први део часа је вајкраћи. Уосталом, по потреби може да се смаљује или продужује. На иример: код хладног времена, ради загрејавања, овај he се део часа тгродужити. Важно је, да овај део часа мора бити весео, забаван и у посми, да се кроз њега психички прппрема и задобије вежбач за наредае делове. Други део часа је врло важан и користан. Задатак овог часа је да правнлно развија цео организам, да разним вежбама разгибдвања, растезања мишића и обликоваља, усавршава наше тело, до естетске изражености, усправног и правплпог стаса, снажпих мишића и иокретљивих зглобова необично важне и потребне за стварање киалнтативног фискултуриика. Овај део може, да траје дуже или краће, Врло често ноповезапост и апстрактност појединих елемеиата нзазива нерасположење код вежбача. нарочито код млађих, који не схватају њихов значај. Исто тако, тежина н напор поједнних еломената овог дела не дозвољавају сувишно затржавање па њему. сбзнром на претстојећи папорнпји физнчкн рад у трећем делу часа, где фнзиолошки папор органнзма достиже кулминаДИЈУ- Трећи део Је најважнпји и садржи ооновне групе -вежбања или усавршавања оеновшгх форми кретања, спортско-техничке и војно-практичне науке. Све ове задатке решавг.мо примеиом разнпх трчања. скокова, саскока, прнскока; вежбањем на справама, савлађнвањем разцих препрека, борбом прса у прса, гађаљем, футбалом, кошарком и разним елемептарним в 'портским нграма Кроз овај део часа учвршћујемо навике: издржљивост, храброст, борбепост, упориост, окретнвст, вешгнну и лруге павике. које се врло често нчмеhy у свакоднеином животу. До овог деаа члс трајо 60 мпиута. Још у самом тхочетку, напоменули смо да поједини фискултурнн стручњаци, у погледу на физиолошки развој иаиора оргапизм-а, део чи, са дсле ца два дела. Они у први део овог трећег дела стављају иа пример- вежбе па справама. То је иеправно. јер рад на справама. иако је веома напо]>ан може да авпосли само једног вежбача. док остали стоје, одмарају се. У други део треher дела опи стављају колективне вежбе за које је паучио доказано да у њима физички напор органнзма достиже кулминацију. Чвтврти део је завршин део. Он има за задатак да организам, којв је дошао до врхунца. у нормалан положај. Ово се постиже једноставним елементима игара, обичпо у седећем ставу, стројевним вежбаиа н томе слнчно. Тиме се заврша ва и час, обично лаким ходом у корак и песмом. МиКа ПАВЛОВИЂ, чпан Централног збоРа општег физичког образовања Црвене звезде * * ♦ Течај за инструкторе гРупа општефизичког образовања почеће 19 о. м. у сали Државног института за фискуптуру у 19 часова. Руководилац к Урса је друг Mnha ПавловиК, студент медицине.

НОБИ УПИС ДАЈЕ слабе резултате

ЗНАЧКА ФИСКУЛТУРИКА

Налазимо се неиолико дана пред завршгтном уписа у нови рок, а досадашњи резуптати су слаби. По фзкултетима, највише уписаних има Техни-

чки факултет (500), затим ПољопривРедно-шумарски (83), Филозофски (64), Ветеринарски (61), Фармацеутсни (53) и Медицински (40). Како год да се посматРа овај неуспех, моРа да се дође до једног: проведена пропаганда била је спаба, а залабање и упорност одговорних другова да остваре што већи број нових такмичара нсдовољни. Осим тога, постојала је неповезаност са оРганизацијама Народне студентске омладине, а и организације нису схвзтиле овај упис нао заједнички проблем са фиснултурним руководствима. На грешке, у вези са уписом за такмичбње за Значку фискултурника, указивапо се много пута и са разних

страна. Важност такмичења и његова, сада, тесна повззаност са опште - физичким образовањем подвлзчи, ]ош више, озбиљност задатка и неактивност Референата за Значиу. Углваном пропаганда је и овог пута била „са катедре." По нашим слушаоницама, холовима ипи лабораторијама ни на једном фануптету не могу да се нађу плакати и паролв довољно упадљиве и мобипизаторске, иоји би у сваио до-6а показивали стање уписа на годинама и групама, дали овој акцнји такмичарски дух, уопште нема. Другови, одРеђени за агитацију no упису на појединим групама и годинама. не показују доста самосталности, самоиницијативе, не спроводе доспедно оно што се решило

на састанцима огранака и чак, на неким факултетима, као на Медицинском не допазе редовно ни на састанке. Овакав рад, пРиродио, донео је и ованав успех. Иако смо при крају акције, може још много да се исправи. Нека наши факултети буду у знаку оцог уписа. Слике такмичара, значке, пароле треба да се истакну на видна иеста. Техничке секције треба да посвете више пажње плакатима и паролама. Референти за значку са година и група повећаће бРој такмичара уносе*и у тај максимум запагања, воље и упорности, а секретаријати Народне студентске омпадине треба да им пруже пуну подршку и сарадњу.

KOНКУРС за Значку ОСФД Црвене звезде Пројекат треба да садржи следеће: 1 Да носи боје друштва (црвена), 2 Иницијале друштва ОСФД Дрвена звеада Награде за пројекат су следеће: I награда 1.500 динара II иаграда 1.000 динара 111 награда десет улазннца за утакчицу. Рок предаје пројскга јс 30-ХИ-1047 године т секретаријату друштва Црвене »везде иа Малом Калемегдану. Жири сачињавају; Крагохвил Јован, СекулиН Љубиша, Тешпћ Ђорђе и Митровић Влада.

Ми смо заказали ТАКМИЧЕЊЕ

На годишњој скупштини нашвг друштва заказали смо јвдногодишње такмичење студентнма Загребачиог и Љубљанског универзитета, да би на тај начин постигли веће успехе у раду. Ово такмичење су досада правипно схватиле само две секције нашег друштва; ношарка и веслачна, Те две сскције су на својим годишњим скупштинама заказале једна другој такмичење у спедећем: 1. Која ће секција у свом раду показати већи спортско-технични на-

предак у току идуке годинв; 2« која Ке секција посввтити вишв пажње подизању подмпатка и њвговом систвматском трвнингу; 3. која Ке вевција поиазати више успвха у таимичењу својих активних члаиова aa значку фискултурника што Кв ее мерити: а) у броју освојених значака по степенима, б) у лросеиу постигнутих резултата при попагању норми, посебно за сваки степен, ц) у степвму организованости и евиденције такмичења. 4. Која Ке секциј« посветити више пажње васпитном раду и стручном подизању чланства (усиене новине, стручна предавања, дебатни часови, учење итд); 5. која Ке секција своје чпанство организованије и потпуније изводити на масовне епортсие и општенародне манифвстације у којима буде учестаовало наше друштво. (ПролеКнн и Јесењн крос, Проспава Првог маја, Смучарски дан, Дан спортова на води, Спет); 6. чији Ке активни чпанови секцијв уредније плаћати чланарину и са копико he се брига одноеити према друштвеној имовини и 7. чији Ке одбор секције боњв руководити секцијом, правилније ппаниратн, уредније извештавати секретаријат друштва, прквилније расподелитн дужности итд. Мс предлог би био, да се таимичење спроведе на овај начин кроз читаво наше друштво, да се танмиче Технички и Медицински факуптет, Еноноисни и Правни, Филоаофски и Фармацеутски, Пољопривредно шумарски и Ветвринарски, Академи|а пиковннх уметности и Виша педагошка школа, Музичка академија и Драмски студио, смучарсна н клизачка секција, ногометна и пакоатлетска, пливачка и одбојка, мачевапачка и 'ртбно-тенисма, бицикпистичка и шах. * > v Ако би се танмичење оваио спровело, ако би техничари гледапи да достигну, па и престигну (своје ривапе) меднцинаре, не би се десило да на првом часу опште-физичког образовања техничара не присуствујв ни један члан секретаријата огранка, ни сзм руководилац општег физичког образовања фаиултета, и да се друговима који први пут долазе на час иаже, да Ке то бити npeдавање или конференција, тако да ?* највеКи број дошао без реквизнта за вежбање. Поред тога сигурно је кад би се руководства огранака више запожила да обухвате ново уписане студснте, ми би у том спучзју имапи далеко већи број учеснииа на Јесењем иросу. Агитација у вези с таимичењем мора се појачати. Тачке по нојима се врши таимичење морају се истицати на видном месту да буду смернице у раду, а и свакодневни потсетник. Да би се такмичење до краја спровело мора се водити много рачуна о евиденцији, резултати се мораlv редовно упоређивати, графикони истицати. То \t начин да оправдамо поверење студената Београдског универзитета у такмичењу са студентима Загребачког и Љубљанског универзитета. Милам ЛУКАЧЕВ

opr. секретар ОСФД Црвена звезда

ОБАВЕШТЕЊЕ! У суботу, 13 децембра, у 16 часова, у просторијама Црвене звезде, одржаће се оснивачиа сиупштина планинарске сенције. * ПОЗИВАЈУ СЕ ; референт футбапске секције и првтседник фискуптурног огранка Више педагошке школе и друг Војкан Ђорђевић, члан другог тима Црвена Звезда, да неизоставно дођу у просторије Црвене звезде ка Малом Калемегдану, 15-or овог месецз у 15 часова. Из дисциплинског одбора Црвене звззде

Децембар-месец озбиљних задатака за огранке

Сећамо се да је једна од одлука нашс скушлтине била: да тбудуће много Biiure пажње посветимо обилажењу терсна на коме радимо. Ове одлуке се нисмо држали, што се најбоље показало у току ррппрема за. крос. Нити су чланови унраве одлазили на факултете и помогли иртшремама, иити су управе ограпада. .цшхтролисаде ЈЈ»к«,.се ...нддрједк’: ним годинама и ове прииреме врше. Сличио тцнтсу и остале ак'iuije 'су : У‘ вслнкОј' мери биЛе каицелариеки сировођене. Овај пропует смо већ почели да исправљамо. Упоредо с riiM иа факултетима треба учврстити фиспултурпа руководстиа па годинама и групама. Фискулгурии рад током овс школске roдине толико he се разграиати. да he иа свим огранцима битп потребаи широк круг људи да ra правилно развија и усмерује. Ограици треба што више да се осамостале у раду, да самоиницијативно решавају своје проблеме на факуптету припремајући се за прелаз на вишу оРгаиизациону форму; претварање у фисиултурне копективв. Према томе треба учврстити управу огранака, дати садржај рада фисиуптурном руководству, иа' рочито оном на годинама и групама. Даље, oceha се, да се агитацији и пропаганди посвећује мало пажње. Дз би овај рад оживепи у току децембра, организоваће се на свим факултетима краћа предавањз о фискултури, илустрована фискултурним фмпмом. Огранци треба да настоје, да та предавања буду што масовније посећена. Опште-физичко образовање noieno је да се уводи у нашем друштву. фоРмирано је централно руковоцство, а ограици треба ових дана да Јформв своја. Курс за инструкторс група опште-физичког образовања такође почиње, ПРве групв, састзвљене од студената Техничног и Медицинског факултета, почепе су већ са радом, Постзвљен ]е задатак да се врши сталан упис у нове групе, да ce непоестано објашњава значај опште-физичног образовања, Опште физичко образовање не искључује рад на такмичењу за фискуптурну значку, напротив. они се прожимају и допуњују. Још неколико дана преостаје до завршетка уписа за новембарски рок и треба настојати да број уписаних буде што већи. У тону децембра тРеба ликвидирати са свом заостапом чпанарином у нашзм друштву. Ово трвба због тога да би почетак године дочвкали сз Јасном финансисном ситуацијом Једна од тих главних сметњи правипног плансног рада ове године, био је недостатак буџета. За 1948 годину смо израдипи буџет који треба да обезбеди плански рад. Вепики део буџета оспања се на чланарину. Према томе неуредним плаћањем чпанаРине нећемо реализовати буџет, а без реализације буџета, не може бити говора о планском раду. Последице неплансиог рада смо најбоље искусипи ове године. Зато чланарина треба да буде свакодневна брига огранака а сваки наш чпан трзба да схвати да уредним плаћањем чланарине активно помаже правилном Развитку друштва.

Љубиша СЕКУЛИЋ

RpoJ 41

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7