Студент

Све за Демократску армију

Громко одјекује бојни позив наше Демократске армије „На•Ружје“. То је херојски глас нашег наРода, глас домовине чије свето, славно тпе газе страни освајачи. И овај ратни позив односи се у првом реду на нас херојску омладину отпора, синове £ПОН-а, на читаво ново покопење Грчке. На неуспешни покушај квислинга Софулиса да дигне народ против Демократске армије, одгоаарамо свегрчким одзивом новог покопења, са заклетвом Демократској армији да се боримо са пушком у руци, да дамо све за демократију и независност наше домовине. Жељу и наду народа ми ћемо преобразити у ратну делатност, у одлучно учествовање у славној борби Демократске армије. Ратни одзив за нас значи да и од последњег пионира створимо енергичног борца, помагача Демократске армије, значи да ни најмања народна снага не остане неизражена. Као борци Демократске армије у помоћним спужбама, као курири »помажући народну власт, помажући Демократску армију одећом .обућом и храном, свагде треба да активирамо омпадински пламен и елан младе генерације међу све војнине ДемоКао борци Демократске армије ми треба да унесемо омладински пламен и елан мпаде генерације међу све војнике Демократске армије и у све ратне подвиге. Одпучност, смионост и* пожртвованост треба да карактеришу сваки наш поступак. Са нашим ратним јединицама ми ћемо поново оживотворити најславније традицнје нзше нације- Чете, батаљони и бригаде омладине биће увек удг.рне снаге Демократске армије и подићи ће одушевљење и полет омладине како у поробљеним градовима, тако и у спободним крајезима Грчке. Данас, после неуспеха фашистичких влада и англо-америчких окупатора, Демократска армија извршава своју историску мисију ослобођења Грчке. Ново покопење је за Демократску армију непресушни извор снаге, оно ће дати и крв свога срца за коначну победу. Из уводника првог броја „Младог борца” изашлог 6 двцембра 1947 г.

„МЛАДИ БОРАЦ” ОРГАН ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ ГРЧКЕ КОЈИ ИЗЛАЗИ НА ОСЛОБОЂЕНОЈ ТЕРИТОРИЈИ

Борба кинеских студената

У Азпји на Далеком Истоку у Кини, земљи о којој ми тако мало знамо, води се већ више од двадесет година готово непрекидан грађански рат, и то упорно, с генерације на генерацију, за бољи живот, за слободу, за мир и срећнију будућност. Непријатељима Кине није доста тих двадесет година, кроз које је земља дошла у такво стање, се у једном прогласу кипеским студентима, чији је положај у тој ситуацији невероватно тежак, свако описује: .. ..„У местима где је рат прошао, куће cj уништене, становништво поубијаио. Тамо, где рат још није дошао поково, синови остављају најке, мужеви жене, тамо целу земљу захвага плач и жалост. За продужење грађанског рата, Влада штампа папирни новац, подиже цене, уништава националну индустрију; фабрике и заводи су затворени, радници без посла. ЈБуди средњих класа једва састављају крај с крајем у свом животу. Студенти страдају више него сви остали. Због грађанског рата, буџет за образовање претставља само 3% од државног буџета. иако су све школске таксе неколико пута узастопце повећане. Библиотеке и лаборадорије се уништавају.” Због грађанског рата, хиљаде студената живе далеко од својих породица које им не могу да помогну. а њихова се исхрана налази на нивоу испод минималног, одеђа крајње недовољна. Многи студечти се боре с тим тешкоћама, али их је много. који не могу све то да издрже, здравље попусти, пропадају. Али најгоре за студенте је то, што их стално прате преобучени агенти и шпијуни, доводеђи их у опасност да и за најмању ситницу постану пленом полиције. И та борба кинеских студената против беде, глади и опасности од полиције, за последње две године још је више ојачала њихову упорност у борби за мир и демократију. Године 1945 у Кумингу, они су се дигли против грађанског рата, 1946 године у Шангају, а ове године у мају, јуну и сад у децембру, против глади п грађансЗког рата. Студентски покрет се нагло пгари у свнм крајевп-

ма земеље н 80% кинеских студената је узимало у штрајковима, који су на неким универзитетима трајали месецнма. И уплашивши се растуђег студентског покрета, влада је приступпла масовном хапшењу студената, професора, публнциста и прогресивних мислилаца. Али резултат је био супротан очекивањнма владе Куоминтанга. Студенти су почели са стварањем своје организације, да би се супротставили насиљу владе. И 10 јуна 1947 годнне у ватри борбе, искована је Национална студентска федерација студената Кине. Створен је „Покрет узајамне помоћи“, укоме чланови Федерације, поред прогона од стане владе раде на оргапизацији и мобилизацнји студената за рад као продавачи у радњама и на улицама, као сеоски учитељи итд. да би се на такав начин дошло до средстава за плаћање школарине и набавку потребног материјала за студије и живот. У ту сврху, кинеским студентима је за идућу школску годину потребно око милион и четири стотине хиљада кинеских долара. Тим средствима, уколико их на такав начин обезбеде, створиће се центри за помоћ у исхрани, набавци материјала, одела и слично. Али борба кинеских студената се не састоји само у томе. И с пушком у руци они се боре против Владе Куоминтанга, која преставља инструменат у рукама домаће реакције и страних нмперијалиста у борби против кинеског народа. Кинески студенти врло добро знају, да за свој ни маЛо незавидан положај треба да захвале не само америчким империјалистима, него још више Чанг-КајШеку, Коуминтангу и свима онима око њих, за које Кина са својим не~сцрпним богатствима претставља само средство за безобзирно богаћење на рачун милиона изгладнелог и обесправљеног кинеског народа. Али тај народ, ти мали, жилави људи, који су у стању да издрже више' често много више него што је то нама схватљиво, изићи he и зте борбе као победници јер је оно, за што се они боре, праведна ствар. И тако Кина, та велика земља Далеког Истока, са стотинама милиона становника, који су кроз цео свој живот знали само за шаку пиринча дневне хране и безброј понижења и злостављања за које је властита „рикша“ или „џунка“ на Жутој реци

или Јанг-Це Кјангу била само неостварљиви сан у којој постоји само мало страшно богатих људи и хиљаде и хиљаде буквално голих, босих и гладних људи, креће сигурно путем у нови живот. Комунистичка партија Кине, која не окупља само милионе кинеских комуниста него и сав остали народ, који неће више да буде роб раван ствари, него човек, свој господар у својој земљи, води упорно последњу борбу против Куоминтанга, језгра кинеске реакције и главног упоришта страних империјалиста, за стварање нове Кине. И поред тога, што се на страни Куомин тапга налазе волстритски магнати, ■ — који у братоубилачкој борби кинеског народа не виде само свој добар посао, који им доноси огромне профите на лиферовање оружја и осталог ратног материјала и који лифеРУЈУ чак и официрскн кадар .за ЧангКај-Шека, него теже да милионск« народ Кине потчине интересима својих монопола. Та борба he ипак довести до победе кинеског народа над страним завојевачима и домаћом реакцијом са Чанг-Кај-Шеком на челу. У тој борби кинески студенти у разним облицима узимају активног учешћа, борећи се тако не само за своју слободу, него и за слободу оних који се данас боре и у Грчкој и у Шпанијн, и у осталиа земљама где још постоји бездушна експлоатација и угњетавање радннх маса и то против њима свима заједничког непријатеља, империјализмафашизма. Студенти Кине, поред материјалне помоћи, која им је упућена од стране „Светске студентске федерације" и „Међународне студентске службе", могу да буду уверени да се на њиховој странп и на страни целог кинеског народа, којп се борп за свој бољи живот. налазе не само симпатпје и жеље за потпуни успех у тој борби свих демократских студентских организација у свету, него и свих папредиих, демократски оријентисаних радних људп у свету.

УДРУЖЕЊЕ АЛБАНСКИХ СТУДЕНАТА

Да би смо упозналп „Свестудентско удружење албанских студената“ о сновано авгусгт, 1945 године у глав ном граду Албаније, морамо се освр нути на историски развитак некпх „друнгтава“ и ~груна“ албапских сту дената, који је претходио стварању дсиас јединственог свестудентског покрета. Још 1905 године албански студентн оснивају у Ауетрији друштво „Албанија", које је по суштини, у то време, било напредно и демократско Напајапи идејама патриогизма црпљеннм из непресушиог врела „љуба ви према народу“ чињенп су многн покушаји и успевало се у организовању студентских покрета. 1935 шдине основано је у Лиону друштво „Народно ослобођење“ од стране албанских студепата. Друштво је издавало лист „Народ“ који је постао нскра борбе напредних студентскнх снага против ненародног режима Зогуа указујући на постојећу опасност која је претила албанском народу од фашистичке агресије. Beh 1938 године, када опаспост од фашистичке Нталије постаје очнгледна, удружени албански радпицн и студенгн покрећу у Фраицус кој лнст „Сазани” којн претставља израз једннстза и солидарностп свих демократски настројених Албанаца у борби против претепе фашистичке опасности. Као такав, лист је брзо про дро у Америку, Аргентнну, Кубу, Румунпју, Египат и Албаинју, једном речју, прпхваћен је од шпроках народнпх маса как оу земљи тако и вап ње. „Сазани“ постаје мобнлизатор напреднпх Албанаца за борбу против постојеће опасности, а одмах iio окупацијн војна труба за јурнш ua непријатеља. Ка позив Комунистичке партије Албаније за борбу против окупатора

одазвао се већи део напредних студената. У Француској се стварају антифашистички ксмитети од албанских радника и студената. Група студената која је студирала у Италији осујетила је покушај фашизирања својих редова, и добар део тих другова ступио је у ослободилачку борбу Свога ларода. У прво време имамо илегално пребацивање албанских студената из Француске који појачавају редове НОП-а. Касније, априла 1942 нодине, студенти Албапци одржали су конференције по свим градовнма где су се још налазили, н донете су одлуке о враћању у отацбину и активном учествовању у народно-ослободилачкој борби. Приливом нових студент ских снага јача ослободилачки покрет Албаније. ЈБубав према отаџбинн и народу, стварана деценијама у студентским редовима, цошла је до нзражаја кроз крваву и надчовечан ску борбу албанских студената сврстаних у редовима партизаиских одреда. Кроз ослободилачку борбу створен је савез између праве народне интелигенције и радног народа Албаније. У тој гигантској борби за бољу сутрашњицу, поред студената народних xepoja (Кемал Стафа, Војо Куши, Али Деми) дало је животе десетине и десетине албанских студената. који су понос албанског народа и светли пример пожртвовано сти и патриотизма новом албанском студентском удружењу. Још раније кроз рад студентских организација, а нарочито кроз неравномерну борбу албанског народа изникао је из студентских редова већи број, данас ви сокпх цржавних радника у Албанији. У току народног устанка студентски покрет кренуо је корак напред у погледу организационог учвршћеља Почетком 1943 године у Вамесјасу одржан је први општи састанак сту дената Албаније. Изабрани рдбор примио је у задатак организовање свих студената у општенародну борбу. Касннје, с обзиром на јединствене заДатке који су се наметали у пе-

риоду борбе пред сву албапску омладину и ова студентска организација стапа се са јединственом организацијом омладине. • , Ослобођењем земље и стварањем новог друштвеног уређења, у Народној репу(sлици Албанији створени су основни услови за развитак просвете. Под врло тешким економским условима отворен је након друге го дине универзитет у Тирани. Универзитет he се сваке године попуњавати новим факултетима и насгавним кадровима, тако да he се и у земљи ускоро моћи стварати, погребни народној привреди. високо квалификовани стручњаци. Али,новодруштвено економско уређење које води земљу светлијој будућности социјализму, захтева много брже већи број стручних кадрова. У том циљу нова пародна Албанија уз помоћ демократских у првом реду словенских земаља, шаље своје студенте на студије у СССР, Југославију, Бугарску, Чехословачку и Пољску. Тиме албан ске народне власти пружају могућности својим јучерашњим борцима в напредним омладинцима да стичу високо стручно знање у земљама нових демократија и да сутра поста ну активни градиоци .нове Албаније. Иако разбацани по разним земљама, .албански студенти су чланови јединственог свестудентског удруже ња чије је седишге у Тирани. Удружење је по својој суштини и карактеру антифашистичко и демократско, и као такво члан је Међународне светске федерације студената. Принципи на којима стоји удружење су демократски и слободољубиви. Свестудентско удружење је једно од активних фактора у даљој изградњи и јачању јединства светске демократске федерације студената. , „

Из Совјетског Савеза

Студенти хемиско технолошког института у Иванову на практичним радовима у лабораторији

12

Одговорнв уредник; Влада МитровиК студент ттрава. Урецништво и адиннистрациЈа: Веограл, Булевар Првенр arvfnje бр. 73, Технички факултет, тедефон 41.602L Штампарија Издавачко-штампароко« предузећа лРад** « Београд. Скадарска улида 33

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро} 49—44 '