Студент

ПОВОДОМ СВЕТСКЕ ОМЛАДИНСКЕ НЕДЕЉЕ •

Совјетска омладина у првим редовима борбе за комунизам

Совјетски Савез данас врши прела: ка изградњи комунистичког друштва Велики успеси совјетског систем: постигнути су херојским, самопрегор ним радом најширих маса беника који су се борили з: стварање ковог бескласног друштва У тој борби нарочито место извојева ла Је совјетска омладина под руковод ством Комсомола. У тешким тренуцима грађанско) рата 1919 године, Бољшевичка парти ја дала Је инициЈативу за стварањ« организациЈе младих комуниста. 0; тога времена па до данас Комсомој је, као десна рука Бољшевичке парти је, одиграо веома значајну улогу ор ганизатора и васпитача целокупн« совјетске омладине ло градовима ] фабрикама и школама и по солима Комсомол Је у грађанском рату * би< елитк-и одред у борби против капита листичких интервената на фронтови. ма и у позадини. После успешно завр. шеног рата, у периоду мирне изтрад. ње, у периоду стаљинских пЈатиљетки реконструкције и колективизације Ком. сомол је окупљао и уводио у борбу св< нове и нове слоЈеве совјетске омладине. Такмичење ло фабрикама и заводима, врганизациЈа колхоза no селима, најоду. шевљеније прихваћена од совЈетских омладинаца све то омогућило Је у

сарадњи са целокупним совјетским народом испуњење тих задатака много пре рока. У лериоду реконструкције Номсомол је прихватио Стаљинову паролу да кадрови решавају све, и својом полетном снагом дао социјалистичкој привреди милионе нових кадрова продукционо —техничке интелигенцијо радничке класе.

У периоду Отаџбинског рата совјетска омладина на челу са својом комсомолском организацијом је учествовала у првој линији фронта оружане борбе fi првој линији позадинсног фронта. Сви ти ликови масовног херојизма обухватили су сву совјетску омладину и омогућили су подношење свих ратних тешкоћа и најзад су довели до победоносног окончања рата. Испуњавајући и знатно премашујући задатке четврте стаљинске пјатиљеткс, народи Совјетског Савеза, а са њима и њихова омладина, иду путевима изградње комунистичког друштва. Совјетски Савез je данас бвдем мира у свету. Морално и полптичко јединство совјетског народа и совјетске омладине постигнути су захваљујући уништењу експлоататорских класа и џинов. ској социјалистичкој изградњи. Данас, када империјалистички свет све вишв и више стење и кида се у својим нерешивим противуречностмма, Совјетски Савез иде путем све већег напретка и сталног побољшања услова живота трудбеника. Совјетска омладина већ давно не зна за беду, глад и незапосленост, зато она и улаже тако огромне напоре у испуњавању задатака четврте пјатиљетке и у првим је редови. ма изградње комунистичког друштва, а у редовима светске демократске омладине је авангарда и најјача снага за трајан и чврсти мир.

Студенти хероји Отаџбинског рата на практичном раду

РУМУНСКИ СТУДЕНТИ СТОЈЕ ЧВРСТО УЗ ФРОНТ НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Поводом двогодишњице оснивања Савеза румунских студената, у Буку. решту је одржан митинг коме је лрпеуствовало око 10.000 студената. На митингу и седпици Националног савеsa, румунски студенти су изразили ре. шеност да помогну Фронт пародне демократије на престојећим за Уставотворну скупштину. Појред тога решено је да заједно са радничком и сељачком омладином учествују на изградљи земље, да наставе борбу за демократизацију Универзитета и за учвршћеље пријатељства е демократском студентском омладином у свету, а на првом месту са студентима из нових демовратија и Совјетског Савеза.

РЕАКЦИОНАРНИ СТУДЕНТИ У ЕНГЛЕСКОЈ ПРОТИВ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ ЧЕХOСЛOВАЧКЕ.

Реакционарно воћство Студентског еавета у Колеџу Абвриствит у Велсу, лоднело је Савету резолуцију у војој осуђује демок.ратсве рефо<рмв у Чехословачкој и предлаже да студентн овог волеџа напусте Национални студентсха савез, „аво неви водећи руководи. оци Савеза, познати по својим симпатијама према вомунлзму, не престану да врше своје функције". Међутим, већина студената је одбиu да попусти реакцпонарима и одбацила је резолуцију, После тога, претседник Студентсвог савета подпео је оставву.

Триста хиљада америчких студената напустило студије у 1947 години

Живот огромне масе америчке омладине није лак. Он друкчији не може ни да буде у земљи у којој одлучујућу улогу у политичком и економском животу имају претставници крупног капитала. Њихова политика остварења високог профита, доноси неизмерну беду америчким радним масама и радној омладини. Терет ратних последица пребачен је на леђа радничке класе; незапосленост расте из дана у дан, док живот постаје све скупљи. Неписменост је масовна појава међу америчком омладином, међу омладином земље коју реакционари целог света воле да приказују као „заштитницу цивилизације“. Двадесет процената америчке деце излази из основне школе пре завршетка школовања, услед недостатка материјалних средстава. Високим уписним таксама на универзитетима, америчка буржоазија настоји да онемогући студирање онима који долазе из редова радничке класе. Само у 1947 год. због тешких материјалних прилика, морало је прекинути студије 300.000 америчких студената. Расна дискриминација, која претставља ругло и срамоту нашег времена, је средство које амерички монополисти радо употребљавају. За црначку омладину најчешће ]е неприступачан ма какав квалификован рад. Црнци су при-

нуђени да јефтином продајом радЈ не снаге обезбеђују капиталистима уносне профите. У трци за високим профитима и у тежњи да избегну кризу која се неминовно приближује као одраз непомирљивих противречности капитализма, амерички монополисти повели су политику поробљавања страних земаља, политику хушкања против демократских снага које стоје на бранику слободе и независности. Америка је тако постала центар светске реакције, водећа снага империјалистичког табора. Полазна тачка у борби америчких монопола за подјармљивање других земаља била је офанзива на остатке /Iемократије у САД. Поведена је дивља хајка на напредне елементе: комунистичка партија је изложена бесомучним ударима, радничкој класи фактички је одузето право на штрајк, почела је истрага и осуђивање хиљада људи осумњичених да су „црвени“ и да су у служби „иностраних сила“, У америчким школама реакција врши разуларене нападе на просвету. У] (едној америчко! држави забрањени су уџбеници аритметике, iep се у њима наводе бројеви који сведоче да су приходи већине америчких грађана испод животног минимума. Законодавни органи у низу америчких држава воде или се спремају да поведу „истраге“ у циљу ликвидације „комунистичких“ организација, наставника и студената. Сваку, иоле демократску и напредну организацију, реакционари сматрају „комунистичком“. „Поход реакције, на напредне и демократске елементе у школи пише лист „Учитељска{а газета" претставља карику у ланцу бесомучне терористичке кампање коју воде магнати Волстрита. По трговима америчких градова данас још не пламте књиге, као што је то било у хитлеровској Немачкој, али се не може гарантовати да мрачњаштво америчке реакције неће довести до сличних поЈава." Међу демократским делом америчке омладине постоји тежња за уједињењем ради одбране економских и политичких права, ради борбе за мир. Напредна америчка омладина, међу којом се налази и већи број студената, учествује у раду Светске федераци]’е демократске омладине. Она j'e организовала демонстрације против мешања САД у ствари Грчке. Прошлог месеца, уз учешће више напредних омладинских организаци]'а, одржан је „Национални конгрес омладине за борбу против војне обавезе“. Борба омладине против војне обавезе значи борбу за мир, за боље услове живота. У буџету САД за 1947 год. за „народну одбрану“ тј. за припрему рата предвиђени су издаци који су 125 пута већи од издатака за {авно образовање и научно истраживање. Акцијом против војне обавезе, америчка омладина показује да постаје свесна куда води таква политика импери]‘алиста. Напредне омладинске организаци{е Америке нису окупиле око себе читаву америчку омладину. Оне зато имају да издрже велику борбу против омладине двеју владиних партија, против америчке реакције у чијим се рукама налазе средства идеолошког утицаја на масе. Оне имају да се боре под тешким економским и политичким приликама, изложене безобзирном притиску државне принуде. Али оне у CBoioj борби имају савезнике у слободољубивој омладини целог света уједињеној у Светску федерацију демократске омладине. Борбом против америчког империјализма и потпаљивача новог рата, борбом за }ачање демократског фронта и подршком омладини ко)‘а се бори за слободу, демократска омладина читавог света помаже и напредну омладину САД.

Индиски народ даје свакодневно десетинс хиљада жртава у борби против империјализма

У оквиру Дебатног клуба Техничког фркултета друг Рајко Томовић одржао је предаваље са темом „Утисци са пута по Јужној Азији“ из кога доносимо поједине одломке. „На челу борбе индијског народа налазе се сиидикати Индије и сељачки савези. Најдоследнији су борци члаиови Комунистичке партије Индије који су увек у првим редовима борбе и уживају велико поверење нароЛ Јих Mflica, које росте из дана у дан. Свеиндијска синдикална федерација претставља велику снагу у Индији и броји око 725.000 чланова. А тај број свакодневно расте. При сваком штрајку Енглези хватају синдикалне руководиоце, убијају, пуцају у штрајкаче и тако теже да на најпрљавији начин угуше развитак радннчког покрета. За време штрајка у Кампуру убијено је 8 радника, а 50 рањено. Таквих примера је много. Напредни радници се отпуштају са посла и прогањају, али све то није поколебало раднике у њиховој борби. У свим радничким квартовима вију се црвене заставе са српом и чекићем; то су заставе радничких синдиката Индије. Наднице износе таман толико да радник може да купи шаку пиринча који се скува у води и једе. Индуси једу два пута дневно, а на многим местима и једанпут. Просечан живот једног Индуса износи 25 годнна. На рачун њиховог живота енглески шакали повећавају своје профите Радници станују у такозваним „квартовима беде“, а ови квартови су саставни делови сваког великог града. Они се налазе на једном одређеном месту у своком граду и у њима живи радничка класа, сиротиња и просјаци. У њима нема улица, нема осветљења, нема водовода ни кућа. Како је ко стигао градио је себи колибу од блата или шатор покривеп плехом или крпама. Страшна беда и прљавштина влада у тим кућама. Вода се узима из неке рупе и пију

је заједно и животиње и људи. У ове квартове долазе само они који у њима станују. У једној оваквој просторији станује обично десетак радника. Њихова месечна плата износи 41 рупију. За Једну такву просторију плаћа се 16 рупија, а минимални трошкови исхране износе 30 рупија. Јасно је да они себи не могу прибавити ни најосновније ствари за живот, док се о неким културним потребама не може ни говорити. Није редак случај да људи спавају по улицама. На пример, само у Бомбају има их око 300.000. Због овако тешких материјалних услова, умирање од глади је врло честа појава Школе и универзитети су недоступна места за све. Већина деце мора да ради да би зарадила шаку пиринча, да не умре од глади и за њих је писменост и школа неприступачна. Школовање се плаћа почев од основне школе па све до универзитета, а школарина је већа уколико је ранг школе виши. У Индији има око 96°/о неписмених. За сељачку као и за радничку децу универзитет је непристу-

пачан. Систем стипендија и сту* дентских потпора не постоји. Настава се изводи, почев од средњих школа, на енглеском језику и о«а скрнави осећања сваког Индуса. О великим људима индијског народа говори се као о разбојницима, тако да студенти и не посећују ове часове.“ Но исто тако у нама је остало осећање дубоког дивљења према борби индијског народа за своју слободу. У борби против тога народа употребљава се најиодерније оружје, док се он сам бори голорук. Империјализам је Индију изделио на стотине државица и провинција. Он је задржао у данашње доба феудалне односе да би их користио за своје циљеве. Индијски народ даје свакодневно десетине хиљада жртава. Империјализам систематски развија све могуће супротности у Индији. Но ипак из дана у дан незадрживо расте број Индуса и муслимана који се са огромном храброшћу боре за потпуну независност своје земље.

Помоћу немачког и италијанског фашизма Франков режим свргнцо Је демократију у Шпанији. Помоћу енглеског и америчког империјализма Франко је данас и даље на снази...

8

Одлсквор«! уредаик: Влада Митровић студент права. Уредништво и адмlини>страција: Београа, Булевар Цсвен« армиј е бр. 73. Технички фамуиггет, телефо« 41-602, čipioj чековног рачуша 1—9060014 ШталЈпарија ~Омладина” - Бвоорад, Војводе Мишића улица број 19

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 6