Студент
ТАКМИЧЕЊЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА
Доведимо колективне посете у склад са такмичењем
У позиву Медицинског факултета на такмичеше постоји једна тачка која говори о opraнизацији колективних посетаОна је на већини факултета схваћена као споредна, неважна, као тачка по којој се не може такмичити. На први поглед то изгледа тако, али ако се више у ствар удубимо, добиће се друга слика Како се досада схватало организовање колективних посета и како се њима приступало? Када универзитетски културно-просветни одбор откупи улазнице у Народном позоришту културно-просветни одбори факултета су добијали известан број карата за поједине драме, односно опере. Другови задужени за организовање колективних посета делили су те улазнице студентима- Тако су се они, мислеНи да је шихова дужност тиме »авршена, претварали у чисто техничка лица живећи у убеђешу да се „такмиче“. Поједини пак факултети (Фи лозофски, Ветеринарски итд.) имали су правилнији однос према организацији колективних посета. Али су их и ови схватили површно и уско, организујуНи посете искључиво у биоскоп. На предаваша О. Давича о Грчкој, М. Богдановића о 1 орком и др. није дошла организована ни Једна група студената. Кшижевне вечери и концерти се такође не посећују
колективно. Одлазећи искључиво у биоскоп, студенти се непотпуно и једнострано васпитавају. То је довело до тога да су неки студенти тражили карте само за „боље“ опере- Тако су захваљујући овом, и другим узроцима Филозофски, Технички, Медицински и Правни факултет, од 470 примљених улазница за концертно вече Музичке академије, откупили свега две карте! Културно-просветни одбори, односно другови задужени за организоваше колективних посета, треба убудуће да показују више самоиницијативе у проналажешу и одабирашу културних манифестација које ће студенти посећивати водећи при томе рачуна да ове буду разноврсне и да одговарају потребама студената. Како да организоваше колективних посета доведемо у склад са такмичешем ? Један од основних задатака овог такмичеша јесте културноидеолошко уздизаше наших студената. Свакако да ће се ово постићи кроз колективне посете. Али кроз колективне посете постићи Ке се и квалитет и садржајност самог такмичеша- Ако чланови културноуметничког друштва колективно посете филм, кшижевно вече, или концерт, биће нужно после ових изменити утиске, развити дискусију, кроз коју ће у сва-
ком случаЈу доносити правилне закључке и судове. Али ми ове дискусије морамо организовати тако да оне доносе користи члановима културно - уметничких друштава. После концерта било би потребно организовати дискусију унутар хорске или, рецимо, унутар музичке секциj"e. Свакако да би ово користило члановима тих секција и да би се одразило у њиховом раду. ГЛ ФАКУЛТЕТА
Посета студената Ветерине братске Бугарске студентима Ветеринарског факултета
Сред.ином априла сгудентима Ветеринарског факултета долазз у при атељску посету студенти ветерине бретскв Бугорскв. Културно-уметничко друштво Ветеринерског факултета врши пр> преме за приредбу која tse тим поводом бити одржана, а на којој tse се бугарски студенти упознати са културним напорима наших студената ветерине. У уметничким секцнјама марљиво се ради на увежбавању програма. Хор спрема две нове песме, док t>e фолклор наступити са сплетом народних игара. Рецитаторска секција припрема три рецитације, а члаови музичке секције извошt»e неколико музичких тачака.
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ФОРМИРДЋЕ ПЕТ РЕЦИТАТОРСКА КРУЖОКА На Филозофском факултету осшиђају се уметничке групе и кружоци по групама и годинама. Велики број студената по многобро ним разнородним групама досада је остајао ван културнопросветног рада, тако да је у уметничккм секцијама био заступл»ен мали број студената. Новом организацијом културно-просветног рада, кој® he водити рачуна о специфичности појединих група створи+не се могућост да културни живот крене напред и свестрано се развије. По сродким групама оформиће се пет рецитаторских кружока, осам дебатних клубова и више група за политичка предавања. Где буду постојали услоEh’ се дружине и музички ансамбли. СТУДЕНТИ ДРУГЕ ГОДИНЕ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА ИА ЗАЈЕДНИЧКОЈ КОНФЕРЕН. ЦИЈИ ДИСКУТОВАЛИ О ПИ-' ТАЊИМА КУЛТУРНО-!ПРОСВЕТНОГ РАДА Cryu‘eiH’TiH uipyre године ЕкоiHioiMtowor фамултета одржали су 30-111- зајелЈШтчиеу конфер.енци ( ју ino питањима културшlo-п|рlосветHoir рада. Послс ссцржаног реферата, у коме се истакао зна-
чај mo©e садржине културнопроо&етнкж |рада који he се одвц, јати нутем све већег упознаван>а стуцената са нашим културним наслеђем, развила се диску, сија у којоп је учествовао велики 6poij студената. За рад у уметничким сокцијама, које he накнадно донети планове свог. раоа, прицлвило се преко 40 сту, доната. Међутим, број пријављених је М'ал/и и нв одговара онагама друге годане ЕкономСког фаЈмултета на којој нма око 400 студената. пољоприврејФо . ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИПРЕМА »РЕВИЈУ НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА« У месвцу агцрилу културно-уметничко друштво »Соња Маринковић« на - шумарском факултвту припрема ревм(у народних песама и игара. Учвствоваће хор, фолклор, и оркестар. За 14 април спремл ce »Вече Мајаковског« са приказом његовог живота и рада.
КУЛТУРНЕ ВЕСТИ У четвlртак 8 овог месеца у 20 чассва одржаће се у овечаној сали Ф.иигозофског фа(к.ултета предавање са темом: .Демократски гпроскбражај земаља наркндне демократије”. Предавач друг Милаlн Бакlo|вљев, студент филозофиое. ГрбиЈч Александар
Са Омладинске пруге
НАУКА
ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ БОРБЕ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ О СТРЕПТОМИЦИНУ
После Ерлиховог епохалпог про. иаласка у лечешу сифндиса, човечанство са нестрпљеи>ем очекује решен»е најраширептје болеетн тубсркулозе. Пошто први покушаји Фелдмапа и Хипшова на болесницима од тубе|ркулозе лечених стрептомицином, нису усие. ли, званнчно мншљење у САД о употреби тог дека прилично је резервисано, а испнтиваље његовог дејства на туберкудозу човека налази се још у зачегку. То нам још јаче потврђује пеулазак стрептомиципа као лека у званпчпе фармакопеје у САД. Са друге стране јако развијена пропаганда љегове лековитостн сведочи о извесној по. задшга и развијепој шпекулацији трговачких кућа Амерпке. У САД и Канади љегова је продаја ограпичена, у Трсту на болницама ппше „забраљен пренос у ФРНЈ" Ваксман објављује 1943/44 г. своје покушаје из културе извссних врста гљпва п тек са стрептомицнном добијеним из врсте гљнвица, које Јкиве дубоко у земљп, успсо је да добпје јако дејство па Кохове бациле. Међутим, извесне бак. терије бпле су отпорне и та огпоркост могла се повећавати н прп давању до 75.000 јединпца стрептомицина. Оио што се досад утврдпло прилнком лечеља стрептомпципом је да он може спастп ;кпвот извесном броју оболелпх од туберкулозног запаљења можданих опни (менингнтис). Тако је иа прпмер на Мо. сковској клнници излечено 40 пацијената без иједиог смртног слу. чаја. Стрептомицип нма још деј-
ства код опште (милпјарпе) тубсркудозе, оболеша пнеумоније, извесних оболења мокраћних путева, срчапих оболења, код туберкулозног оболења грда, док код позпијнх стадијума плућне тубсркулозе ншје показао никакво дејство. Давање стрептомицина нијс без. опасно. Уелед потребе за великом количином (120 —360 гр.) често долази до кожпих оболсња, опште малаксалости, грозппце, пада крвног прптнска, слелнла и глувоће. Занимљнв је нсказ д-р Хиншова, научника који је први примснио стрептомнцпн код туберкулозе човека, на конгресу Уније за борбу против туберкулозе прошде године у Пачрнзу, Он је рекао; „ Стрспто.
мицин претставља први корак у проналажењу лека против туберкулозе. Други корацм ће слсдити. Сада можемо (рећи да треба неуморно радиги даљо у том правцу. Злочнн би био, ако бисмо вбог стрептомицина запемарили који од до’сада уобичајених и поузданих мстода дечеша туберкулозе.“ На основу досадашњих резултата можемо се ладати да ће се ускоро пронаћн успешнији лек протнв туберкулозе. Оно што нам данас остаје иа расположењу јесте побољшаље услова жнвота, прсвентнвнс мере п коришћење досадашњих постигнућа на том пољу.
Д. Алимпић
студ. мед.
Почетак рада научних група на Правном факултету
У току месеца марта одржан је у присусгву многих наставнпка н асистената првп састанак научппх група на Правном факултету. Пошто су известпоци група (државно —лравна, црађанско—правна, псто. рпско —правиа н екопомска) саопштнли резултате досадагаљпх прппрома прешло се па диекусију. У дискусијп је прстресапо неколнко важнпх питаља. Решоно је да и студеитн прве годнне узму учешћа у раду. Пошто hc онн осгати још неколико година иа факултету, моћи ће се у овпм научннм групама уз благовремену подршку наставнпка добро развијати. Донесен je закључак да треба комбиповати
колектива-н и индившдуалаи рад с тим што ће се индивндуалном раду дати предност. Састављени су кратки планови рада до јуна мссеца. Парочито је ваасап закључак о карактеру и циљу паучних група. Наглашено је да се никако не сме изгубитп из внда веза иаучних група са друштвеном сгварношћу, без чега нема сигурног успеха. На крају су нзабранн претставиицн поједипих група. После овог заједпичког састанка одржани су састапци по група. ма на којнма је детаљно гцрорађен план рада. Тако је убрзо огпочсо и рад у научним групама.
Ј. Снмпћ,
ст. права
600-годишњица Карловог универзитета у Прагу
Почгтком априла чешки народ прославља велики и значајан јубилеј: навршава се шест векова од оснивања Прашког универзитета, првог универзитета не само у Чешкој eeh и у читавој Средњој Европи. Прашки универзитет је већ 600 го• дина културци џентар и расадник културе• Зато је он понос чешког народа. Историја Карловог универзитета је врло бурна . Она се ни• како не може одвојити од историје чешког народа. Увек када су побеђивале напредне, слободољубиве снаге земље и са уни• ниверзитета су се чуле слободарске речи • У XIV веку за време Карла IV, Чешка је доживела свој економски, политички и културни процват, II роизводне снаге су расле, Чешка је била мокан политички фактор у Евponu, култура и писменост су се нагло развијале, У таквим материјалним условима Карло IV је основао универзитет у Прагу, како „грађани Чешке> жељни плодова науке, не би морали просити милостињу у другим земљама, него су у својој земљи добили сто припремљен за гозбе духовне
У време хуситских ратова Чешка је земља најнапреднијих и најреволуционарнијих идеја, а Прашки универзитет, чији је ректор сам Хус, њихов културни расадник • У новој демократској Чехо-> словачкој Прашки универзитет је добио нарочити значај, Пред њега се поставио задатак развијања нове, напредне науке, стварања народне културе и народне интелигенције. Тај задатак ke Прашки универзитет извршити. То нам потврЈјују последњи догађаји у Чешкој , Док су радници, стварајући Акционе одборе Народног фронта чистили фабрике од реакциона • ра, студенти и професори cg прочистили своје редове . Са Универзитета су отклоњени наг родни непријатељи који ометају демократски развој Чешке. Победиле су народне снаге које се још од Хуса боре за слободу истинске науке■ Данас Карлов универзитет дочекује свој 600-годишњи /у-билеј у победничком располот жењу, спреман да примц и испуни велике задатке у оквиру изградње нове Чехословачке ретгублике. 'Д Hm
БРОЈ 3
„НАРОДНИ СТУДЕНТ*
3