Студент
Како се спремамо за јунске испите
Непосећивање предавања доводи у питање успех у јунском року
Само 12 по сто студената ђруге године архитектонског отсека Техничког факултета Долази на предавања из историје архитектуре која се као један од главних предмета на том отсеку слуша три године. На вежбе и предавања из геологије, која је један од главних предмета на рударском отсеку Техничког факултета, долази свега 20 по сто од укупног броја уписаних студената. Обична је појава да на преДавања из физике на првој годНнИ Медицинеког факултета дође једва око 50 По сто, а на предавања из биологије 30 по сто од 970 уписаних студената. На практичне вежбе из анатомије не долази ни оволики проценат. На Економском факултету на предавања из анализе биланса или из планирања народне привреде на трећој години дође толико студената да за све нема довољно места, међутим на пбецавања из привредног система ФНРЈ или задругарства долази мали број студената. И од оних који су присутни један део не слуша предавања него само чува место за анализу’’ 1 биланса која се иза тога слуша.
Велики број студената сматра да је сада пред испите корисније не долазити на пр£давања и да he тако лакше и боље спремити испите и Uctvjhutu обавезе у јунском испитном року. Овакво Схватање дошло је као последииа поделе предмета на важне, на мање важне или чак и неважне, на оне које he полагати у јуну и оне које ke полагати касније итд. Јунски испитни рок је непосредно пред нама . У том рбку треба да се положи највећи
број испита и то најтежих . То наравно nehe бити могуће да се уради ако te не nocehyjy реДовно предавања, вежбе и семинари. Само на предавањима студенти могу да добију потребну оријентацију за студирање материјала, а само систематски рад може да обеабеди успех na uchuty • Непосекивање предавања, hoред тога што претставља iy6uтак оријвнтације за јунски рок претстављО и губитак nepchekтиве за испите у октобру>
Вежбе us геодезије
СА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Консултације прихваћене нао најпогоднија форма рада
На Правном факултету консултације су прихваћене као најпогоднија форма рада« Међутим у првом семестру због тога што су испити „далеко“ консултације су мало коришћене. Консултације из римског права посећивало је свега 6 студе Ната.
У другом семестру учињен је у том правцу напредак. Консултације се одржавају редовно и добро су посећене. Међутим, сви се студенти не припреMajy довољно за њих, зато оне и не показују жељене резултате. Такав је случај са консултацијама из народне власти,
где ćaMo неколицина дискутује. Консултације могу доносити користи студентима само онда ако се они претходно за њих припреме. Тако на пр. консултације из политичке економије и теорије државе и права пропраћене су увек плодном дискусијом и много користе студентима у припремашу Испита за јунски рок.
Студенти прве године дали су обавезе
Ових дана су студенти прве године на свим факултетима дали обавезе. Оне су утолико значајније, што су то прве обавезе нових студената на нашем Универзитету. Досадашњи резултати показују да је велики број студената озбиљно схватио даваше обавеза и да су дате обавезе реалне. Тако на пример на Правном факултету 90 студената, редовних посетилаца предаван>а, дало је обавезу да ће положити 300 испита у јуну. Од н>их се 27 обавезало да у јуну положе све испите. На Техннчком факултету најреалније обавезе су дали студенти геодетског и технолошког отсека и то геодетског са обавезом да полажу 80 по сто испита у јуну, а технолошког 73 по сто. Остали отсеци су ДалИ нешто мање обавезе, али свака премашује 60 по сто. Из обавеза студената прве године Економског факултета види се да су се сту-
од својих 10 испита, колико их имају на првој години, обавезали просечно на 6 7 испита. Није редак случај да у једној подгрупи има по неколико студената који су дали обавезу да полажу све испите. На Ветеринарском факултету студенти прве године имају да полажу по три испита- Досада се сваки обавезао просечно на 2 —3 испита. Из овог прегледа датих обавеза види се да су студенти npве године много дубље и реалније схватили стручни рад него њихови старији другови у прошлим годинама • Али не може се pehu да he план бити испуњен само давањем обавеза; он мора бити испуњен радом који се данас може још више појачати до јунских испита.
О. Гајић
СА ТЕХНОЛОШКОГ ОТСЕКА
Мех ника још увек проблем
На другој години технолошког отсела већи део другова још није пришао учешу најтежег предмета механике. До тога је дошло делом услед сталног рада у лабораторијуму, делом услед слабе контроле учен>а. Да би се омогућило свим друговима да спреме механику за јуни, одлучено је на групној конференцији да се сви који желе да учествују у колективном раду групишу око већ постојећих добрих кружока. Истакнут је списак пријављених кружока, и свако има право да се упише у кружок који изабере. На тај Ке начин у једној групи за учеше бити и добрих и слабих ђака. :
ОДЛАЗАК СТУДЕНАТА НА ПРАКСУ СТОЈИ УПОРЕДO СА УЧЕШЋЕМ НА РАДНИМ АКЦИЈАМА
Једва од основних теорнских поставки и руководећих начела науке марксизма-лен»ннизма јесте једннство теоријб и праксе. Оно ј е днјалекгичко, што значИ да теорија и пракса тек у међусобном условљавашу и одређивању дооијају свој пуни смис-ао и значај, Теоријом на апстрактан, мисаони начин открнвамо објективну законитост која влада у природи и друттву. Кроз праксу-тај ход од апстрактног ка конкретноЛ, ми прове. равамо истинитост теорпских поставки и теорнја постаје снага којом делујемо. Поред тога што је пракса једшш истипе, она је истовремено непресушан извор проблема и задатака који се постављају теорији да их реши. Са своје стране теорИја стално поставља задатке пракси да оствари, да спроведе у дело уТврђене истине. У својој повезаности са праксом теорија нма пзвесну специфИчност, релатпвно самосталну улОгу која се не ćMe прОвИдетп или потценити. По реИима Стаљпна „с#мо теорија мозке дати покрету поузда. ност, водилаштво, снагу и разумеваље унутрашњпх односа међу дОгађајиМа; она јбдино можс помоћи праксу да расветдИ процес и смиеао класних кретања у садашњости и блиској будућности**. 0 јединству, повбзаности ТООрНје са праксом говоре нам следећи текстови Маркса и друга Стаљпна. Пстпчући важност праксе у решавању теориских противречносТи у филозофиjrt, тде на Први ћоглед изгледа да п,ракса не игра никакву улогу, Маркс каже: „Решење теорнских противречнбсти мбже се донети једино путем праксе, практпчном енергијом човеКб, и зато њихово решење није посао са,. мог сазпања, већ је стварно жпвотнн посао који досада филозофија није могла решити управо зато што је то сматрала само за теориски посао’’. Друг Стаљин у делу ~0 дијалектичком и историском матерпјализму’’ између осталог даје следећи закључак: „Дакле, повезаност науке и практичне делатносТи, ш>везаност теорије и праксе, њихово јединство, мора Да постане звезда воднља партпје пролетаријата”. Пз свега наведеног закључује се да се мора имати на уму јединство теорије и праксе како у теориском правнлном расправљању поједпних проблема тако исто и у раду, у актнвном мењању природе и друштва. У Совјетском Савезу и код нас, и уопште у земљама народне демократпје, јединство теорије и праксе добп. ia нов специфичан облик и значај. Под битпо измењеним условима друштвеног живота, усдед промењеног о-
дноса према раду и укндНла екеплоахације човека човеком, наука и пра* ктична делаТност добијају нов, правиЛан смер. Иланска нзградња привреде у социјалистичком друштву и дру* штву looje иде ка соција.иизму јесте између осталог и велико остваривање јединства теорије и праксе. У план” ској социјалистичкој изградМ земље теорија и пракса, наука и практична дедатност нужно се допувују и дости, жу свој пуии замах. Код нас, у доба Петогодишњег на попезаност науке са практични* радом noctaje једно од основних руководећих начела рада уопште. Нарочито за nftc студенте оно се јавља кљо један од којп морамо испуиити да бисмо се оспособили за високо квалификоване стручњаке. Као што се наука уопште друштвено-исторнскн нужпо развнјала и развија у повезивашу теорпје са праксом, тако и њепо солпдно уПознавање, пуно овладавање паучним тековпнама захтева рад на једпои и другом пољу. Поред тога nrt-o се праксом проширује знање, o% такође ту, на свои извору и утоку, постаје солидније, сигурнпје. Огранпчити се у току студпја само на учење, зиачн дозводитн себи по свршеним студијама известан период дутања и несигурности у раду, ато се добрим делом може избећп правсом у тову студнја. Она је од велике важности тако да заслужује пуну пажњу каше оргаипзације и свих студената. Осим тога кроз праксу студенти се упознају са нашим прИвредним, стручннм и полнтичким проблемнма, што им омогућује да.се одмах по свршетку студија могу укључпти у иривреду. Онп се на тај начин непосредно, на лицу места упозпају са радним еланом наших радннка, са конкретним задацима Петогодпшњег плана. Према свему речепом очигледно је да по свом значају одлазак на праксу стоји упоредо са великим омдадинским радним акцијама ове године. ОдлазаЛ иа практпчне радове показаће и овом приликом спремност студентске омладнне да одговори на постављене задатке, да се што боље наоружа стручним знањем у борби за ооцијалистичку изградшу земље. М. П.
Бригадне вести
54 СТУДЕНТА ВЕЋ ЈЕ ОТИШЛО НА РАДНЕ АКЦИЈЕ
Са Економског, Правног, Филозофског и Природио-математичког факултета 54 студента већ је отишло на радне акције. На изградн»у аутопута отишао је 21 студент, на изградњу Новог Београда 19, у Железник 7 и на изградњу пруге Кучево —Бродица 7. Ови студенти биће ангажовани за рад при главним штабовима око организације информација, културно-просветног рада и сл. ★ Осмог овог месеца бригада Правног факултета „Ђуро Стругар’’ изриљавала је земљ«ште за саднице на Звездари, За д»а и nio радна сата 147 бригадрра је шрекопало 6038 квадратних метара земљншта. Према иормн jie требало да се прериља 2499 квадрагних Meraipa. Са 6038 м 2 урађеног земљишта бригада „Ђуро Сгругар’’ гтребацила је норму за 140%. На раду је најбоља била друпа ’.ета. Истакли ау се
друшви Гав|р!иигавић Михајло, застав<ник бригаде. Васо Урошев(ић, Волкlов Иван « Плазинић Миодраг. У. Р. ★ По гтовратку са прамсе студенти anpoHOMHjte треће и че_ тврте годиие формирали су радну бригаду „Сон»а Маринко®ић“. Од 645 чланова Народне студентске омладшне у бригаду се уlшсал)о 530, сцдкосно 82,30 по сто. Овај 6poi је мал!и у однооу на другу roди!ну са које се пр'Ијав!Ило 91,68 по сто. ★ Бригадб Економског факултета „Влаанмир-Перица Валтер” и ~Боlса МиЈгићеlВић“ ра_ диле су 8 и 9 овог месеца на Звездарн. 186 бритаднра трнљало је 4896 м 2 терена, за_ садило 3000 јасена, 3000 прабова, 1000 борова и ископало 3 пања. ПросечlН)о пребациеање нормн износи 146%.
2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 10