Студент
КОНКУРС ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА ФИЛОЗОФСКОГ И ПРИРОДНОМАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА
Литерарна секција Културно-уметничког друштва Филозофског и Природно-математичког факултета расписује конкурс за следеће радове: 1) лични дневник, 2) приповетке, 3) једночинка, 4) песма и 5) корачница. За сваки од горенаведених радова предвиђене су следеће награде: Једна I награда дин. 1000 Две II награде дин. 500 Три 111 награде комплети часописа и књига . Теме за обраду треба црпсти из Народно-ослободилачке борбе наших народа, изградње, омладинских радних акција и студентског живота. На конкурс се могу слати само необјављени радови. Право на учешће у конкурсу имају сви студенти Филозофског и Природно-математичког факултета, као и свршени средњошколци који ће се 1948/49 уписати на ова два факултета. Састав жирија за оцењивање радова и додељивање награда биће накнадно објављени. Рок за предају радова је 15 октобар 1948. Радове слати са назнаком „За литерарни конкурс“ на адресу Народна студентска омладина Филозофског факултетд, Студентски трг бр. 1, Београд. Обраћамо се свима студентима наша два факултета да у што већем броју узму учешћа са својим радовима у конкурсу. КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО УПРАВА
ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - смотра наших успеха на културном пољу и подстрек за будући рад
На фсстивалу омладинс Југославијс, који ћс сс одржати мессца октобра овс годинс у Београду, одржаћс се низ прирсдаба омладинских хорова, фолклорних, позоришних и балетских група, оркестара, музичара и псвача солиста, изложбе радова студената академија ликовних уметности и ученика школа за примењећу уметност• Сва иступања на фестивалу имаће карактер такмичења. Победници колективи и појединци, добићс награде.
Правила за такмичење млађих музичара у оквиру Фестивала Народне омладине Југославије
-1) Централно веће Народне оМладине Југославије приређује такмичење млађих музичара, које ће се обавити у оквиру Фестивала омладине Југославије октобра месеца 1948 у Београду. Такмичење обухвата следеће гране музичке уметности: а) соло инструменти; виолина, клавир, виолончело, флаута. обоа, к/аринет, фагот, рог, труба; б) соло певање; в) композиција; г) дириговање (хорско и оркестарско). 2) На такмичењу могу да узму учешћа сви чланови Народне омладине. 3) Пријављивање за такмичење вршиће се преко земаљских већа Народне омлв|ДИ(не фестивалском одбору до 15 јула 1948 године. Приликом пријављивања кандидати треба да приложе: а) кратак опис музичких студија и уопште рада на музичком пољу, б) године старости, в) репертоар са којим намеравају да наступе и његова дужина трајања (назначити шта долази у обавезни програм а шта у шири репертоар). 4) Такмичење ће се вршити у две етапе. У првој етапи, од 1 15 септембра, стручне комисије при републиканским фестивалским одборима извршиће одабирање кандидата који долазе у обзир да учествују на такмичењу у Београду. Композитори треба да предају своје радове земаљским већима до септембра 1948 године. Друга етапа биће у Београду за време одржавања Фестивала Југославије. У тој етапи кандидати ће иступити два пута: У првом делу извршиће се шири избор најбољих, а у другом делу одредиће се победници и пласман прве тројице у појединим гранама музичког
такмичења. Такмичење има јаван карактер. 10) Обавезни програм: I КОМПОЗИЦИЈЕ 1) Масовна песма за двог/асни хор уз пратњу клавира, на за. дати текст. 2) Композиција за хор а ка-
пела обрада народне теме, или соло песма уз пратњу клавира обрада народне теме, или на народни текст. 3) Композиција за хор а капела на слободно изабрани текст, или соло песма на ,слободно изабрани текст. II ДИРИГ ОВ АН>Е (а) оркестарско) 1) Бетове«: в Егмонт“, увертира (напамет) 2) Два става (лагани и брзи) из симфоније романтичне епохе (по слободном избору) (б) хорско) 1) XI руковет од Стевана Мокрањца 2) Једна композиција за мешовити хор југословенског композитора (по слободном избору) Напомена: Све напамет (Наставак у идућем броју)
Преко Сутјеске
Прелазимо Сутјеску. Чврсто се држимо за телефонску жицу, коју су другови разапели преко ријеке. Гули се кожа на длановима, а људи полако газе. Набујала ријека нас заноси. Жица се затеже, поново попушта, а жива брана у облаку необично се њиха и не да пролећној бујици да тече мирно. Због јаког притиска воде тло под ногама к/изи. Идемо, а с леђа се ломе таласи. Глава се повија унапријед, мишићи на гнцу затежу; очи су грозничаво успламћеле. Прсти грчевито стежу жицу. Прелаз се врши полако. Секунда вјечност, стопа безмјерје. Очи упрте на њемачке положаје. Шта може бити да „шарци“ не клокоћу, нема ни шрапнела ни гранате. Чини нам се, ако само два секунда престане да дејствује неко убојно и страшно оружје на матици која је кидисала да нас понесе, која је свом својом снагом упрла да нас пошаље Дркни, чини нам се да је ту спас. Али то бива кратко: рафал или ђуле, шрапне/- или бацач прекине крваво коло које се ухватило на ријеци. Али оно се не да, но се поново скупи као мишић, као нераскндива тетива.
По који друг или другарица већ не могу да издрже притисак воде. Ноге беспомоћно траже тле, а оно се одроњава и не да нам стати. Ми не знамо или се губи снага или се одроњава. Вода надире и надире. Што више газимо више и матица постаје немилосрднија, и за трен ока човјек се претвори с друге стране жице. Вода га носи, јури низ брзаке или га неки вир вјечно згужва и прогута. Руке м/атарају по валовима као да покушзвају укротити ријеку. Чује се запомагање, а таласи као уз пркос још јаче буче. Је ли све узалуд: може ли се игдје наћи помоћи. Глава отежала, уста грцају бчи избуљене то ниЈесу више очи, већ два страшна свијетла што траже дан... Два три минута и све је готово. Неко зове брата, неко друга, а једна дјевојка борећи се са таласима крикнула је нешто што се није дало разумјети. Рука се помања над водом, стишће ваздух. И рука говори, и она би хтјела казати да још треба да се живи ради борбе за истински живот. Ноге у опанцима жмукћу. Вода се стаче низ оди Јела. Трчимо путем поред ријеке и заузимамо по/ожај према Њемцима. Већ нас бацачи све јаче и ја-
че угрожавају. Непосредно испред нас клокоће „шарац“. Фијучу нам зрна поред главе и бућкају по локвама на путу. Украј нас већ леже мртви на гомиле, а Сутјеска исто као кроз вјечност бучи и течс. И односи мртве другове. Како да мо то што се дешава поред н>е: јурњава, трка, дозивање, јаук... По који друг се затетура испред нас; и остаје ту, а ми га прескачемо да бисмо пали у смрт, или изборили живот. Но очи, ипак, тешко гледај’у оне који су остали ка путу. Човјек се наслони на коњски труп, па и у свему томе пали су ми на ум косовски јунаци. Избуљио је стакласте очи, ;ице му Је поцрњело, уста су му била искривљена, а зуби поломљени. Крв се усирила на кошчате јагодице. Порастегао ноге као да ће да спава. Шта ће сиромах човЈек; уморио се па не може ни да чује вику ни јурњаву... За моменат му завидим. Крај њега је други лежао потрбушке. Чудновато, како му је рука стегла пушку. Још кркља а уста му срчу блатњаву и крваву воду. Протрчавам поред једног друга који се копрца у последњем ропцу. Из сљепоочнице му точи крв, упрадо млаза. Сигурно га
ухватио рафал из митраљеза. Застанем и не мичем поглед с њега. Како ми је добро познат тај његов искрвављени качкет, Смеђа коса била је у крви у/и-јепљена. И најзад га препознајем. Да, Шабо, јест, Шабо, мој најбољи друг. Сагнух се. Зовем га. Зјене се рашириле и као да би хтјеле да ме се нагледају да ме покупе свега, да ме сликају и да ме носе са њим. Рана много крвари. Наједанпут поче из уста да точи. Нешто сам брбао по његовом изломљеном тијелу, а руке су већ биле огрезле у крви мога највјернијег друга. Дотрчала је једна другарица, за моменат му извадила муницију из ранца и изгубила се у замагљено бојиште. А ја сам и даље гледао, и гледао, али шта... Његови последњи дисаји избацивали су млаз за млазом. Осјећам како му дрхтавица прелази тијелом. Већ зијева, плућа се напињу а нога копа блатњави пут. Један друг је протрчао поред мене и викнуо ми као дјетету: „Шта радиш ти, што не идеш на положај!“ Само сам га чуо, али се нијесам осврнуо. Ја сам и даље гледао стакласте очи и мнрно тијело које се спремало за почннак. Мртав! прекосила ме истина са којом се нијесам могао борити. Завукао сам руку у његов џеп, узео нотес ради успомене и потрчао даље...
Брацо Брајичић
ПРЕТСТАВА АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА ЏЕМС ГО И ДИСО "Поручник Брег"
Црнац поручник Брет стиже у кућу богатог сенатора Ленгдона (1945, југ Америке), где је одрастао као син сенаторове служавке Црнкиње Беле. Насупрот својим ћеркама и дирљивој радости мајке сенатор дочекује Брета хладно, опрезно, не пружајући му чак ни руку; то је на Југу забрањено! Овде је већ фиксирана основна идеја, основни сукоб између сенатора, типичног претставника богатог америчког политичара, потомка некадашњих робовласника, и Црнца Брета у коме сенатор гледа опасног непријатеља, који се из Европе враћа „заражен бунтовиим идејама“ са циљем да побуни ове Црнце и „дигне револуцију". Околност да је сенаторов гост, писац Мерик, негдв затурио скупоцени сат, сенатор подмукло користи и заједно са старијом ћерком Алисом, Брета оптужује за крађу. И у богатом стану дволичног, нсмилосрдног сенатора, човека који „не признаје насиље’, Црнца Брета агенти дивљачки туку да га онесвешћеног однесу у затвор... То ћс још више подићи свест код Брета притиснутог „друштвеним злом“ још од раног детињства. И он ваставља сигурнију, одлуч. нију, коренитију борбу... РежиЈа (С Јовановић) успеш*
но је савладала овај сложени н за режију тежак комад. И поред широко постављених многобројних проблема режија је очувала јединство комада и осигурала му дејство целином. Режија је зрело савладала тенденцију неких сцена да се „отму“ и изађу из оквира основне линије те да је или замагле или прерано открију. Режисер се сачувао од сувишног психологизирања и изолованог обрађивања појединих момената: свака сцена своју дубину, снагу, дејство црпи из целине свеукупног збивања. То захваљујући добро компонованој режији која је сваку улогу поставила према основној идеји у однос који је одређен, условљен, животном, историском нужношћу. Тако је основна идеја, смисао претставе, студиозно проучена, јасна и убедљива. Р. Марковић специфичним ква/итетима своје глуме богато изражајном дикцијом и психолошки продубљеном мимиком, гестом, снажно је дао сенатора Лангдона, тип који је никао у тиничним околностима неминовног распада империјализма... Дволичан, тактички уздржљив, не само старачки већ и историски све мање моћан, па ипак не са оним акцијама жестине који су се „отели“ талентованом Марковићу. Својом улогом он је закорачио у зрела уметничка остварења. М, Паскаљевић (поручник Брет) сигурним развојем своје улоге много Је допринео јединству целог комада. Супротности које ничу у току развоја радње слабијег глумца би присили/« да И балансира“ и комад учини фрагментарним. Без патоса, сугестивно и снажно изразио је коренити процес претварања својих напредних! схватања у матери Јалну снагу и све то, праћено нашим изазиваним наслућивањем његовог дубоког унутрашњег доживљавања, дало је овој улози велику утицајну снагу. Љ. Павлопић дао Је простудиран и интересантан лик писца Мерика. Успешно је одражавао однос између своје пасивности према свим гадостима које види, признаје и извесних активности које ипак не допиру до напредног, борбеног учешћа на линији ослобођења Црнца. Одржавајући меру своје у/оге, сво-
јом отвореношћу која прелази у хумор, успешно је осветљавао и давао животну свежину, рељефност, многим сукобима на сцени. 3. Докнић (Бела, Бретова мајка) својом интимном повезаношћу за свеукупни развој радње продубила Је основни сукоб а своје квалитете „верност и доброту" подигла до животне реалности на сцени. Највишу и најтежу тачку своје улоге (сукоб са сенатором) дала је потресно, самоуверено, одлучно. О. Марковић дала је рељефно, изразито обрађен лик Хони, младе Црнкиње, служавке. Ово честито девојче захваћено општим развијањем свести код Црнаца превази/ази своје младалачке наивности и постаје свесна свог односа према сенатору с једне и Црнцима с друге стране. С. Јовановић (Алиса) и Н. Јовановић (Неви) сенатореве кћери, у међусобном сукобу који је убедљиво растао све више, успешно су проширивале подлогу основне радње дајући јој неколико јаких реализација из којих се видела сва сложеност њиховог положаја. Посебно значајни лик дао је М. Томић (Рој, адвокат). Успело га је тумачио као типичног каријеристу, „плитког политиканта“ који сања о у;аску у сенат балансирајући вешто између богатог сенатора и грађана. Правилно и озбиљно реализовање ове улоге осветлило је политички живот у САД. Ж. Мајдевац, В. Стоиљковић, Д. Пантелић, као агенти, деловали су складношћу свог наступа и „осенчили" наличје једног друштвеног система. М. Донић (сценограф) дао је сцену успелу архитектонски. Од;ично је решио проблем простора проширујући сцену са дијаметралним степеницама. (Захваљујући њима, многи диЈализи су добили у својој изражајности). Млади, талентовани глумци Академског позоришта најснажнији утисак су оставили делуЈући на сцени као целина, као колектив. Они су успели да превазиђу границе дилетантизма и приближе се, неки више неки мање, зрелим уметничким достигнућима. Миленко Мисаиловић,
ст. фил.
БроЈ 18
НАРОДНИ СТУДЕНТ
3