Студент

ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОДЛУКА ПЛЕНУМА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА

ЗАШТО СЕ НА ФАКУЛТЕТИМА НИСУ ОДРЖАЛИ ПЛЕНУМИ ОДБОРА

Осноииа гаранција даљих усарганизаци}е НаЈрквдне-студентске омладиНе на нашем Универзитету биће још јаче организационо учаршћење како основвих оргаиизација Народне студентске омлао!ине тако и самих фахултетских руководстава. У том организациоиом учв<ршћен>у најважније је побољшати методе руководст»а и повећати практичност рада основних организација. Тиме ће се постићи да наше групе и активи добију пун садржај рада, да се развице њихов унутрашњи ждаот и да самокритиха и критика још вмше постану један од начина уклањања грешака. Али поред о«от стабилизовања основних организациЈа, треба учврстити. осамосталнти н ослободити практицизма и секретари Јате актива. То ће се наЈбоље решити путем редовног одржавања састанака секретаријата и пленума. И то не само када треба пренети и диску. товати о закључцима и директивама, ил« пред организовање и спровођење неке акције, већ увек када се појави неки проблем и тешкоћа у раду. На овом оспособљавању руководстава треба, у почетку о®е школске године, нарочито радити и то брзо радити. Јер темпо оживљавања рада наших оргакизација последњих дана је велики, а стари иедостаци у раду опет се појављују. Тако, иа пример, ма да је било предвиђено да се пленуми факултетских одбора поводом такмичења у част Конгреса спајања СКОЈ-а и Народне омладЈине одрже до 10-ог овог месеца, до данас на миопим факултетима нису одржани. - Искуство т рада шрошле године по<казало нам је да су шганови груота и актива допринели уношењу система у рад и планском одв(ијању и извршењу задатака. Међутим, на почетку ове псцдине, нарочито сад за време таммичења, опет се заборавило на планове. Поставља се питање како је могуће без чврстог организацио«ог руководства које се не састаје, које не даје генерална упут ства за рад и не каналише тај рад, како је могуће без плана и система, спроводити такмичење? Сашим разумљиво да се онда

целоиоупан рад одвија неплански и да је препуштен сналажл»ивости појединаца. Зато имамо ситуацију да су се поједине свкције снашле и већ раде а Друге још нису ни организационо оформљене. Такмичење је отпочело, али оно већ на почетку носи у себи знаке спонтаности. Зато је задатаlк руководстава да иорадом планова и учвршћењем Секција отклоне што пре ове недостатке. Долазак више од четири хиљаде нових стушената на наше факултете поставл>а нашој организацији посебне задатке. Организационо оређивање првжх година и њихово благовремено

уклуучиаање како у стручн«, та_ ко и у целокупии живот наше организације, хитан је »адатак, Међутим, према овом питању многа руководства факултета односе се немаlрно. На већем броју факултета још увек нису одржане предвиђене конферен* ције са првом годином. Постоји опасност да и ове госиине наши млади другоаи избегну потпуну контролу органиваццје у своме стручном раду те опет понове преимсу прошлогодишн>е прве године закашњење у стручном раду опет заостале испите. Против горшик грешака морамо се борити, јер више нема правдања недостагком искуства.

Припреме за савезни омладински Фестивал

Концерт културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“

У оквиру герипремања за савезни омЈгадински Фестивал, вел»ку културну манифестацију наше омладине, мултурио-умегнмчко друштво Београдсмог универзитета „Бранко КрсмаиовиН” приређује монцерте хора и фолклора. Оаи концерти претстављаће смотру досадашњег рада нашег друштва, резултат уредног похађања проба, и њиховог залагања за што бољи успех. То оу генералне пробе пре иступа на фесггивал на којима ће се најбоље виццети њихови уопеси као и њихови недостаци. Концерт фолклора одржаће се 23 овог месецл на Технишкој великој школи где ће иступати наше најбоље прупе; српска, влашка, врањанома, македонска, и стил(нзo|вана група. Стилнзоеана прупа наступаће са следећим протрамом: два кола из ».Охридске легенде”, „тешкото”, „сватовац” „дрмеш“, и „кокоњеште”. А концерт хора одржаће се 24 ов!ОТ месеца на Правном факултету. Иступаће се са песмама које оу опремане за фестивал. Ту имамо ~Х руковет” од Мо-

»рањца, „К-овару" од Данона, „Црного(рско” Херцигоња, „Вода звира” Славенск« в „Пастирчки” Лајовец. Коицерт хора као и концерт фолклсцра су смотра културних сната нашет Универзитета, оних снага које ће нас заступати и на Фесгивалу Народне омладнне Јуlгославије. На свнм факултетима оскивају св културио-уметнмчка друштва На основу Правилника н оквврног плана културно-уметничкот отсека У. ниверзитета', одржаће се до 20 октобра оснивачве конференције друштава на Филозофском, Ветеринарскон, Правном, Природно-математичком и др. На овим конференцијама ће св поред осталог изабрати управни одбори и стручни руководиоци секција, који ће израдити план за зимски семестар. Вече студсната I гсднне на Правном фаиултету Ма да још није одржана оснивачка конференција друштва, иницијативии одбор је припремио за суботу вече студенаха I године.

НАД СТАЉИНОВОМ КЊИГОМ

Судбина Југославије крије се у борби њених радних маса за изградњу социјализма, и само у н>ој! Милован Ђилас Гледамо, ти и ја, Иване драги, како облак, црни облак расте; падне која кап и крилима трепте немирне, добре ласте... А ти, Иваие, с књигом на кољену. И шутиш. Мирно је око нас. Тако тихо окренеш страницу, тако топло одјекне глас. Тако топло одјекне глас, а облак све већи бива, киша ће за који час сред јесењих њива. Мени се чини нисмо сами, Иване, Стаљин Је с нама и у тај мах; његове се чуЈу риЈечи осјећамо им дах. Оне нас воде и воћ и дан, ту су у сваком радном стро Ју. Кад битку почнеш, битку за план ту ријеч пронађеш у своме зноју. Ту ријеч пронађсш у крви, у зноју: Стаљин свуда гдје радннк хиви, Стаљин у свакој Тнтовој директиви! И ко да сам опет у бригади, Иване, на градњи новог града, гдје хиљаде, као ти и ја, зграде диху сада. Ко да гледам све чете јунака наше осјећање дуга. И подвнге дјевојака, очи мога друга; њега у радном пламену о творници кад снива. Терет му је на рамену, ал осмијех не сакрива... ...И кад заклопиш књигу, Иване, даљина је ту пред нама. И Тито, и Стаљин на нашим заставама. А дигнем ли поглед са црних слова, Иване, у меви гори, у мени ватра хива! Зар ва м а каху: нисте нит од нити великог колектива? Зар малоЈ земљи, земљи великана. зар народу мом лах у лице!? ЧуЈ: само Је дјело усклик дана, дјело друга, полет другарице! И пЈевам о теби, Иване, о срцу што пече, о видику што љепши, све љешци постаје. Јер лах тече, и протече, а истина истином остаје!

Павао БРОЗ

Поводом филма „ЖИВОТ ЈЕ НАШ“

С» пој-авом четвртог домаћег умет. ничког филма остварила су се изве-сна нова постигнућа и испољиле нове грешке нашег младог филмског кадра, Чињеница да је ово наш четврти у! метнички филм, за којим већ стоје озбиљни успеси, поставља нове захтеве и пооштрава суд нашег гледаоца. Писац сценарија, Влатко Влатковић, борио се са огромним богатством материјала, обиљем мотива и тежио је да из својих свеже наталожених утисака уочи битно, типично, основну развојну снагу једне новв друштвенв појаве. да оформи ликове и констру- ј ише фабуду и да у целини одрази изгцрадњу једног од највећих објека- 1 1а нове Југославије. Задатак, без су- ј мње, није био лак и младом писцу ј -сценарија, без искуства у томе погледу поткрале су се грешке. Разлог , је вероватно у томе, што су живи, ' привлачни материјал и многобројни ] утисци диктирали В. Влатковићем, те ( 'је он, у жељи да захвати много про- I блема, да прпкаже много од онога што I је видео, дао филму као целини, по- ] ред реалистички постављених сцена ј и личности, много набачених и ( необрађених проблема, мотива и лн- < кова, ч!есто одвојених и недовољно < повезаних. Отуда у филму има доста ( хронике, а недовољно уметничког у- ( општавања. Али и поред тога, баш у ј постављању основних проблема и конфликата, у уочавању и реализаци- I ји типичног, одраженог у основном 1 развијању радње, постављању међу- I собних односа и посебних лнк п ва, У сценарију је начињена једна кру- о

пна грешка, чцјој је анализи, без те. жње за заокругљеном оценом свих страна овог филма, и посвећен овај чланак. Псторијска је чињеница да је заједничка борба за нови друштвени поредак и за изградњу новога друштва, учинила целокупну онладину Југославије јединственом, херојском и борбеном. Радничка, сељачка и школска омладина дале су заједнички дивне примере херојства и пожртвовања како у борби против полицнјског режима у старој Југославији, како у народноослободилачкој борби, по лого. рима и у бојним редовима, тако и у послератној изградњи социјализма. Значајно место у тој борби припада студентском покрету који по речима С. Дороњског, ~претставља неколико најлепших и најсветлнјих странпца нашег омладинског покрета пре рата". Лик народног студента уобличавао се кроз многе године. у разним видовима борбе и употпуњује се данас у борби за савлађивање стручног знања и у упоредној борби за изградњу наше земље. ~Народна студентска омладина је директан настављач светлпх традпцпја студентског покрета у прошлости“ (С. Дороњски). * Само Народна студентска омладина Београдског универзитета дала је 10. 518 градитеља, од којих има 18 носилаца ордена рада, око 1300 удар. ника, 1.677 похваљених. На изградњи ( обеју пруга студентске радне бригаде •

„Стеван Наумов“ (пруга Брчко-Бановићи) и ~Иво Лола Рибар“ (пруга Шамац-Сарајево) биле еу у својој сменн најбољв на читавој прузи. Друг Батрнћ-Јовановнћ је са овим речима предао прелазну заставицу Главног штаба бригади ~Пво Лола Рибар“: ~Ви можете, другови, послужити као пример не само свим бригадама дуж пруге него и свим бригадама у нашој земљи“. Мииерска студентска чета у тунелу Орлини пребацила је норму за 620% и освојила прелазну заставицу. Све студентске бригаде на Аутопуту, Новом Београду, Панчевачком риту и прузи Кучево-Бродице су удар. не. На изградљк хидроцентрале у Мав. рову најбоља је била досада на целој изградљи шест пута ударна 194 студентска бригада, у којој је од 120 чланова било 86 ударника. Ово су голе чињенице и статистички подаци. Али из њих ванредно јасно израста лпк народног студента и улога Народне студентске омладине у социјалистичкој изградљи наше зеиље. А како је прпказан лик народног студента у филму „Живот је наш“, како је приказан однос између радничке, сељачке и школске омладине? Међу радничком и сељачком омлаг дином минс»рске бригаде налазе се два студснга, која су у целокупном односу лпчности и развоју радње два типична лика, претставници једног

; дела Народне омладине, а у филму обојв израаити носиоци линије негативних ликова. Зашто подвлачимо обојв? Због тога што јв, по замисли писца ецвнарија, други лик студента требало да у крајњој линији буде позитиван, с чим се ми никако не можемо сложити. Један је од њих, у почетку прикривени, касније отворени бандит, који ее нада да има ~четника у бли. зини“, морално-интелектуални дегенерик, саботер, разбијач братства и одушевљења аа рад. Други, ~нозитивни“, меланхолично. болећиви слабић, дошао је на пругу да „и он“ нешто ради и понео дневник да у њега бележи „своје доживљајв“ и, изгледа, све време и проводи у томе. Рад једва издржава, пада у несвест, а у слободно време увек је одвојен, сам, вечито пише дневник и сентиментално гледа. А на крају узвикује: „Порођа|нв му ке иовога човвка!" И поново, какав дик Народног студепта израста из оваквог приказивања и да ли оно није грубо огрешење о Народну етудентеку омладину? Ако је у студентским бригадама оваквих типова и бкло они ни у ком случају нпеу типични, они су само незнатни, ретки оетаци једног друштва које пропада и истина није у њима, већ у оеталој већини студената, у онима који су прсбацивали норму 600%, у оних 1300 ударника и у неколико пута ударним студентским

бригадама. Лик народног студвнта је у човеку који после великих напора за јунске испите сутрадан одлази на пругу, пребацујв норму, поетаЈе ударник, уједно спрема испитв, враћа св да поново улаже крајњи напор и положи веколико испита у септембру. Шта значи узвик „порођајне мукв новога човека“? Значи негирање бор. бе студената, значи негирање иасов. ног и херојског студентског покрета које је изградио дик новога човека јол 14 децембра 1939, у догорима 1941, у Петој офаизиви 1943, у многоброј- нпм партизанским одредима 1944 го. дине. Значи тврђење да су студенги ушли у напредни покрет тев пршто је извојевана оружана борба и тек сада, са слабин резултатима, стварају с тешком муком од себе новога човека. Тако изгледа неправилно уопштавање или гипизирање. Негативни лик ненародног студента могао је и требало је да се појави ва филму, алн се морао поред њега поставити лик правог народног студента, једног их огромне већине, и то са Ј'асно израженим планом безначајности и пропадања оног првог, а нарастања и живв стваралачке снаге другог, То би бидо истинито одражавање стварности, а овако оштро оцртано подвајање и пегативно сликање Ј'едног дела омла. дине (укл.учуј*ући ту неправплно и нетачно прнказан лик средњошколца) супротставља се карактеру једне од најпећих тековина нове Југославијв Јединствене Народне омладине и мора се назватп пеправилнии ставом.

М. Митровић ст. фил

Број 25

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3