Студент

ПРЕД ТРЕЋУ ПАРТИСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

Универзитетска партиска конференција, која he се одржати 26 новембра 1948 године, од великог Је значаја, како за живот и рад наше партиске организације на Универзитету, тако и за рад Универзитета уопште. Нзен значај лежи у томе што ће на њој' наша организација подврћи детаљној анализи сав свој' досадашњи рад; анализирати како успехе тако и неуспехе и на основу богатог искуства које је стекла у своме раду од ослобођења до данас, одредити задатке за претстој’ећи период. Значај' конференције удвостручава чињеница, што се она одржава после историског Петог Конгреса КПЈ, кој‘и j’e теоретски уопштио богато револуционарно искуство наше Партије и тиме теоретски наоружао КПЈ, дао јој широке перспективе за коначну изградњу социјализма код нас и у вези са тим поставио пред све партиске организације крупне и тешке задатке. Њен значај j’e, даље, од особите важности и због тога, што се одржава пред Други конгрес КПС, који he представљати велики догађај, како за даље Ј*ачање КПС, тако и за даљи напредак социјалистичке изградње НР Србије у склопу ФНРЈ. Трећа партиска конференциЈ*а се одржава у дане када наши народи славе дан ceoj’e револуциЈ*е 29 новембар 1943 када су ударени темељи нове Југославије, озакоњена власт побуњеног народа, који је под руководством КПЈ, ужрвавоЈ’ борби против окупатора свргао издаЈ’ничку буржоазиј’у. Универзитетска партиска оргавизација од свога формирања до данас постигла j’e знатне успехе, како у поглецу метода и стила у раду самих партиских организациј’з, изналажења система и форми руковођења студентским омладинским организациЈ’ама, тако и у погледу бројног пој’ачања својих редова. За протекли период партиске организације су 6роЈ*но ОЈ’ачале на свим факултетима. Преко 1500 студената, чланова СКОЈ-а и Народне омладине уздигло се у раду наших организација и примљено у КПС. Партиске организашце по факултетима су престављале руководећу снагу на сваком факултету, захваљуЈ’ући поред осталог и томе што су чланови наше Партије били први и на челу свих акција и задатака који су се поставили пред нас, како у погледу учења и стручног рада уопште; рада на обнови факултета, економском збрињавању студената, учешћа на радним акцијама изградњи земље итд. Та руководећа улога ПартиЈ’е на Универзитету, почива на томе што j’e наша организациЈ*а повезана безбрОЈ*ним нитима са студентским масама и на томе, што и студенти и професори изузимаЈ*ући шачицу људи који нису схватили дубоке револуционарне промене код нас имзј’у безгранично поверење у КПЈ, ЦК и друга Тита. Захваљујући томе, данас на Универзитету има огроман број студената, који се осећају комунистима, дубоко одани интересима народне борбе и социјалистичке изградње наше земље. Студентима комунистима било је јасно од првога дана, да се не може бити добар специја-

листа без познавања науке марксизма-лењинизма, и зато су од ослобођења до данас уложили много труда како би сви наши студенти што боље упознали марксистичко-лењинистичку науку. Само у току прошле године кроз курсеве максизма-лењинизма прошло j’e 9.000 студената. Схватајући тежину задатака кој’и стоје пред свим нашим народима у вези са социјалистичком изградњом земље, ми смо у току три лета, заједно са осталом омладином Југославиј’е узели непосредног учешћа у радним акцијама на многим радилиштима широм наше домовине и томе j’oui једном манифестовали, како j’eдинство радничке, сељачке и интелектуалне омладине, тако и велику љубав и оданост наших студината према новој’ Југославији. Никада комунисти, ни за један тренутак, нису испуштали борбу против империЈ’ализма, па су зато стално и свакодневно објашњавали студентима промене које су наступиле у свету после -Другог светског рата, раскринкавајући при томе мрачне циљеве светског империјализмз, а популаришући оне напредне снаге у свету, на челу са СССР-ом, Koj’e се боре против империј’ализма, уливај’ући сваком студенту веру у те снаге. Наше мисли данас су повезане са борбом грчких, кинеских, шпанских, индиских и индонежанских студената, који се са пушком у руци боре против империјализма и са борбом свих осталих напредних студената, који се боре против ратно-хушкачке кампање америчких и осталих империјалиста. Такав став наших студената природна j’e последица доследног интернационализма, доследне верности принципима марксизма-лењи-

низма наше КПЈ. Наша организација је упоредо са тим радила и на развијању новог, социјалистичког патриотизма код студената, који је, како каже друг Тито у свој својој суштини интернационализам. Зато су студенти Београдског универзитета са огорчењем примили страшне клевете и неправде које се данас упућују на рачун нашег ЦК, друга Тнта и свих наших народа. У последње време, поједини апологети Резолуције Информбироа у земљама народне демократије шире систематски лажи и клевете о нашем Универзитету :како су на њему тобож дошли до изражаја националистички елементи, о тобожњем терору итд. Њима је вероватно криво, што су наши студенти верни принципима марксизма-лењинизма, верни својим старим традицијама, са огорчењем одбили све клевете бачене на Партију и изразили безграничну оданост другу Титу и Централном котету. Ако се осврнемо на успехе, које је наша организација постигла на своме путу од ослобођења до данас поред извесних пропуста који су били последица, било слабог искуства у раду, било објективних тешкоћа, мц с правом можемо рећи, да су они толико велики, да нам уливају наде у то да ћемо извршити све задатке које пред нас буде поставила Партија. Зато наша организација неhe жалити труда, да наш Универзитет постане прави, истински извор науке, који ће дати земљи такве специјалисте, чији ниво стручног и политичког знања одговара степену друштвено-економског развитка наше социјалистичке домовине.

ПЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ИВЕ - ЛОЛЕ РИБАРА

Пет година које нас деле од трагичне смрти Народног хероја Иве. Лоле Гпбара нису могле да нзбледе у срцима наше омладине и наших народа успомену на његово велико дело. Име Лоле Рибара, ватреног омладинског трибуна, нераздвојно је везано аа крупне успехе које је постигда наша Партија у окупљању и васпитавању младе генерације, Његове смеле и пламеие речи налазиле су најшири одјек у омладинским масама, будиле их и покретале на пут којим је звала Парткја, на пут самопрегорне борбе за слободу и срећну будућност народа Ив:и-Лоли Рибару, као секретару Централног комитета СКОЈ-а у најбурнијим и најодлучпијим данима наше исторпје, припада неоцењива заслуга за ликвидирање секташке политике СКОЈ-а, за окупљање најширих маса напредне омладине око партиске лнније. Стварање Уједињеиог савеза аптифашистичке омладипе Југославије, који је касније прерастао у Народну омлаДину Југославије, нераздвојно је везано за делатиост Иве-Лоле Ри. бара. П данас, када се, стварањем јединствеие омладипске организацпје, коначио остварује задатак формирања масовне, револуционарне омладинске организације,

који је 1937 године постаиило руководство Партије на челу са другом Титом, у свој величини указу. је се значај животног деда Лоле Рибара, који је, уз помоћ Партије, први повео омладину у борбу за остварење њеног јединства, на темељу борбе за права радног народа. Делатност Иве-Лоле Рибара од огромног је значаја не само за борбу радних маса и напредног омладинског покрета уопште, него и за успешан рад напредног студеитског покрета. „Лола потиче, писао је друг Ђилас, из оне славне генерације београдских студената, коЈи су од 6 јаиуара na до овог рата били не само савјест нашег друштва, не само иајбољи и најнапред. нији дио народне интелигенције, него и Јарки сигнал коЈи се бурно, омладински, покретао против свега што Је ненародно, реакционарно, против свих пропуштања и издаја властодржаца. Лола припада оној дивној генерацији београдских студената која се нарочи. то од појаве фашизма борила и славно падала за ствар свога народа од демоистрација на самом Универзитету, на улицама Бе. ограда заједно срадницима, у Шпа. нији и најзад у овом гигантском , рату своје домовине. То су били људи као Ђоко Ковачевић, Будо Гомовић, Бушатлија, Бајо Секулић, Рифат Бурџевић, Милинко Кушић, Беговец, Јожа Барух, Ђуро Стругар и многи други.“ У борби која се у Партији води. ла против непријатеља ПартиЈе 1937 и 1938 године, „друг Лола је указивао другу Титу и Партији огромну помоћ... За пуну побједу, писао Je друг Ђилас, коју је партиска ли. нија и Партија на челу са другом Титом однијела над унутрашњим непријатељима и која се по својоЈ историској важности може упоредити само са славним побједама народа Јутославије у овом рату, а која Је, уосталом, предуслов данашњих ратних побједа, Партија ће за навијек остати захвална и другу Иви-Лоли И. Рибару." У току Народно-ослободилачкв поред улоге оргапизатора и руководиоца омладине, Лола Рибар је као члан Централног комнтета КПЈ и као члан Врховног штаба извршавао крупне војне и полити. чке задатке. И на тим задацима он се увек показивао као неустрагаиви борац, сјајан политички радник, и незабораван друг. Кратак, али херојски и ствара. лачки животни пут Иве-Лоле Рибара, остаће увек светао пример преданог борца за добро народа и омладиие, светао пример оданости ствари Партије и трудбеника.

27. XI. 1943 - 27. XI. 1948

ПРЕД ПРОСЛАВУ 29 новембра

Сви наши народи и сви радни људи наше земље прославиће с радошћу и с поносом свој величи празник 29 новембар. Тога дана, пре пет година, на Другом заседању АВНОЈ-а, захваљујући победоносним успесима Народно-ослободилачке војске постигнутим у борби против окупатора и издајничке домаће буржоазије, постављени су темељи нашој новој демократској држави* Историске одлуке донете на Другом заседању АВНОЈ-а, којима је АВНОЈ претворен у врховно законодавно и претставничко тело нове Југославије, образован Национални комитет ослобођења Југославије, постављени принпипи за Федератнвно уређење државе и довршена изградња система народне власти, одражавале су чињеницу ла је народна револушНа. извођена под херојским воћством Комунистичке партије Југославије, већ тада однела победу над својим унутрашњим непријатељимаДве године касније, 29 новембра 1945 го"иие: Уставотворна скупштина ФНРЈ санкционисала* је стање створено победом Народно-ослободилачког покрета и прогласила 'Југославију пепубликом- Наша земља по први пут је постала истински народна и слободна, у њој су наши радни људи по први пут осетили своју праву домовину. Тако је 29 но-

вембар у историји наших народа везан не само за победу народне револуције, него и за формално проглашење Југославије републиком, услед чега је његов историски значај још већи. Наши трудбеници у пуној мери су знали да користе услове за прелаз на социјалистичку изградњу, створене победом у Народно-ослободилачкој борби. Наша земља, вођена сигурном руком наше Партије, чврсто је стала на пут изградње социјализма, на пут даљег развијања тековина извојеваних у народној револуцији. Пету годишњицу нове Југославије радни народ наше земље дочекује у одлучним побг>лама извојеваним у извршењу Петогодишњег плана, основног оруђа у изградњи социјализма код нас. У свенародном такмимењу, вођеном у част прославе 29 новембра, стотине радиих колектива са успехом је извршило производне задатке за ову и већ производи за 1949 годину. Овогодишња прослава 29 новембра узеће нарочито широке пазмере! јер се одржава пет година после Другог заселања ДРНОЈ-а и три године од проглашења пепублике, услед чега има Јубиларан карактер. У пп~~г».пч 99 наша ПаотиЈа и наши народи са поносом ће се осврнути на славан пут

борби и победа којим су прошли заснивајући своју делатност на непобедивој науци марксизмалењинизма и изразити своју непоколебљиву решеност да и даље наставе тим путем. У свечаној прослави 29 новембра, заједно са радним људима наше земље узеће учешћа и Народна омладина нашег Универзитета. Културно - уметничко друштво нашег Универзитета „Бранко Крсмановић м учествуЈе у мећуградском такмичењу културно-уметничких друштава у част 29 новембра- Завршна приредба са овог такмичења даће се 24 о- м- На свим факултетима одожаће се до 27 о. м. поедавања о великом народном празнику. 27 о м. Народна студентска омладина Универзитета даће г Р р„ч.,% 7 поспећенк 99 новембру, на коЈоЈ ће. после реферата. културно-уметничко друштро ..Бочнко Когманормћ" извести програм. АкадемиЈа ће се одржати на Ппавном (ћакултету У амфитеатру бр. V у 20 часова. Уочи Дана републике студенти ће учествовати у бакљади коЈа ће почети у 18 часова Увече. на свим факултетима, културноуметничка друштна факултета лаће приредбе- На сам дан празника у 20 часова одржаће се приредба победника са такмичења културно-уметничких друштава градова- |п

СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУI ц ЕНА 2.- ДИНАРА чфсиинми _ * шsема ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМААДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Epod 30 БЕОГРАД, 24 НОВЕМБАР Година XII