Студент

Ветеринарски факултет

Биће питање апсоловната који не дипломирају на време

Борба за нзградњу нових кадрова претставља важан део борбе за социјализам. Неодговорно одиошење према задацима изградње кадрова значи и немараи однос према социјалистичкоЈ изградњи уопште. Да би искрреннлн и онемогућнли ове негатнвне појаве којих има и на Ветеринарском факултету, студенти актива пете године одржали су конференцију на којој су икмеђу осталог донели закључак да се што п*>е регулише питање ветеринара-аксолвената који су се запослили, иако још нису дипломирали. Ових дана ће се одржати конгрес ветеринара на коме ће организациj’a Народне омладине Ветеринарског факултета покренути ово питање: Током прошле и ове године апсолвирало je око 50 студената ветерине; известан број ових другова се запослио и тиме довео у питаше завршетак студија. Међу њима су најкарактеристичцији ови сдучајеви; Игор Малкин апсолвирао је још јуна 1947 године а сад ради на београдској кланнци. Он нема све испите чак ни из треће године, Факултетска организација обећала му је стипендију да заврши студије, али је он одбио говорећи да му је бол>е да остаие у Београду, него да га „баце негде у Македонију“. Б. Вуковић је од 1945 године дао само 4 испи г а а згпослен је у Богатићу. Ои мућнијег стања и нема ни разлога за одуговлачење сту. Марко Мозетић има испите из четврте године, ади је нашао за сходније да се запосли у Банату, у новобечејском срезу као заступник среског ветеринара, него да дипломира на време. Дојчин Татић уписао се на факултет још 1936 годнне; апсолвирао је јуна ове годнне и запослио се у Београду. Од другова који нису запослени свега се 12 обавезало да ће дипломирати у јануару. Остали тр>еба да заврше студије тек у јунском или у септембарском року 1949 године. Од 58 другова са пете године, десет се налазе у десетом семестру, т. ј. апсолвирају у јануару, док ће 48 апсолвирати у јуну. Они редовно долазе на вежбе, али предаваша слабије посећују. На години најгоре стоје Власта Николић и Милосав Стојковић, који су четири пута полагали физиологију, предмет из друге године, и сва четири пута пали. Власта Николић j’e осим тога ових дана »скључен из омладинске организације вбог свог држања које се коси са ставом народног омладинца. Петар Цветковић, студент десетог семестра ни прошле ни ове године није долазио на предаваша. Ови лоши примери, који нису усамљени, показују да извесни студенти-апсолвенти ветерине још нису свесни великог знзчаја који за социјалистичку изградњу има благовремено уздизање и планска расподела кадрова. Природно да се више не може само апеловати на „свест“ ових студената, већ у заједници са народним влзстима организација народне омлздине мора приотупити конкретном решењу овог питања. М. П.

Зграда Техничке велике шкиле

ЗА БОЉИ ПОЛИТИЧКИ РАД ГРУПА И АКТИВА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Нарочито важно питање о коме је дискутовано и no коме су аонесени конкретни задаци на 111 партијској конференцији Београдског универзитета и Универзитетсксј конференцији Народне омладине било је питање политичког рада група и актива, као и организације Народне омладине на нашем Уни» верзитету уопште. Неоспорна је чишеница да je у том раду досада постигнуто много, да је захваљу* јући политички правилном постављашу ствари успјсшно ннз задатака које је пред нашу организацију постављала Партија и универзитетске власти, Но, исто тако чнњеница је да се у том раду и досада гријешило, да је он био често једностран, шаблонизиран, ту и тамо запостављан. То је већином долазило од двије ствари. Постојала је тенденција, а она се још увијек осјећа, потцењиваша политичког рада у групама и активима Народне омладине; недостатак преоријентације са уског практицизма на пуни и широки политички живот и недовољно политичко освјетл>авање свих задатака и проблема рада група и актива, давања политичког обшвежја цјелокупном њеном дјелању. Међутим, данас послијс спајања СКОЈ-а и Народне омладине и стварања јединствене омладинске организације, која ~претставл>а резерву КПЈ“. из које се „попуњавају све масовне организације и све гране управе новим младим кадровима“ питаше политичког рада у основним организацијама поставља се као основно питање, много :вестраниј‘е и садржајније, него је то било досада. Групе и активи су основне карике преко којих наша организација спроводи и рјешава све оне задатке које пред њу поставл>а

Партија. У шима се васпитавају ши роке масе студената. развија формирање новог лика омлади-нца и укључују у социјалистичку изградњу земље. Кроз њих треба „да се оцртава наш пут у социјализам, да би он био што јаснији сваком студенту“. У веаи тога у резолуцији Ш партиске конференције Београдског уннверзитета постављени су основни задаци побољшања рада група и актива Народне омладине. „У-чврстити односе организациј‘е Народне омладине активе и групе које требlа да развију уз помоћ Партије сталну идеолошку борбу и на тај начин наоружавају ванпартијце комунистичким васпитавањем“. Уз правилно схватање овог задатка неоспорно је да слиједи упорни плански рад, жива политичка агитација и конструктивнији методи руковођења основним организацијама, 6op6ia за организациону чврстину и укључивање свих чланова у рад организације. Но, у том погледу могу се већ примијетити извјесни недостаци. Скоро по свим факултетима одржавају се ових дана конференције група и актива на којима се поред избора нових руководстава дискутује питање ј'ануарског испитног рока. Међутим, неке конференције морале су бити одложене због недоласка чланова (конференција I групе 111 године Правног факултета (9-ХП) и група II године) или одржане са по великим бројем отсутних чланова (111 г РУ па rV године исто Правног факултета. Слабог и половичног учешћа на овим конференцијама било је н на другим факултетима.) Успјех на Јануарском испитном року није само стручно, него и вр-

ло важно политичко питање наше организације. Утолико важније, што према непотпуним подацима око 2.000 студената треба да понавља годину, а постоји могућносг * неовјеравања семестра студентима који нијесу редовно посјећивали предавања. Овакви резултати аовели би и доводе у питаше испуњење плана кадрова и давања нашој привреди оног броја високзквзлифнкованих стручњака, колико je пр>едвиђено Петогодишњим планом. Због тога је сасвим разумљиво да је овакав однос према раду група и актива и последица недовољног политичког рада и живе, убједљиве политичке агитације међу студентским масама. Сзда је наступајући испитни рок наш најважнији задатак и њега на ачтивима и групама треба и поставити и посматрати кроз опште пол»тичку проблематику наше «еиље. Важно питање рада група и тива Народне омладине је идеолошка борба, баш због чињенице да је „Универзитет прилично погодно тле, где непријатељ може дз pajвије свој рад, ако ми не будемо будни“. Још увијек има на нашем Универзитету студената са непријатељским, реакционарним ш буржоаским схватањима науке, идеолошким застрањивањем, неусвајањем науке марксизма-лењинизма. Још има злонамјерног и саботерског односа према завршаваљу етудија који се огледа у недавању испита (неки апсолвенти Економског факултета, Филозофског, Ветеринарског и др.), избјегавања давања обавеза, намјерног запошљавања у државну службу, како би се избЈегао плански распоред кадрова у Јуну (неки студенти Фнлозовског и Економског факултета),

затим толерираше неких погрешних и ненаучних предавања и уџбеника итд; итд. Све су то аитања за расправу на састанцима група и актива Народне омладине у чијем политичком разоткривању и раскринкавању групе и акти&и треба да узму видно учешће. Кроз такав рад неоспорно да ћв успјех наше организације као цј&лине бити много бољн. Но, садржину политинког рада група и актива Народне омладине не чини само то, У резолуцији Треће партиеке конференције Београдског универзитета каже се; „Побољшатн стил у раду у организацији Народне омладине, ослободити се уског практицизма и расправљати 1 на састанцима група и актива и опште политичке проблеме, као и задатке које решава наша Партија. Састанке у том смислу озбиљно припремати и не претварати их у формално преношење ранијих закључака партиских састанака.** У досадашњем раду група и актива Народне омладине у овом погледу било је озбиљних проблема, Пракса шаблонизирања рада и једиостраног прилажења појединим питањима онемогућавала је свестрано третирање политичке проблематике, како наше унутрашње тако и спољне. У вези тога друг Данило Пурић каже: .. „ретко или скоро никако се дешава да неки секретар или члан факултетског комитета, илн бироа основних партиских организација иступе пред студенте са оваквим темама, обично се то препусти „одговорним" за тај рад у агитпропу или неком другом“. Поред тога контрола индивидуалног политичког образовања чланова Народне омладине досада је већином запостављена. Тако се дешава да има и таквих чланова наше организације који скоро никако или врло мало прате дневну штампу (Медицинска велика школа); да недовољно прате политички живот у овету; не познају уредбе наше Владе у вези социјалистичке изградње земље; да се прилично слабо прати рад омладинске организације у читавој земљи (на Универзитету по групама и активима не растура се ни један лист осим „Народног студента“). У том смислу за правилно сх&атање и разумијевање политикв наше Партијвј за повезивање рада на Универзитету са нашом општом друштвеном проблематиком, за по. пуларисање и ширење науке марк; сизма-лењинизма и још јачу идволошку борбу неопходна је, поL ред осталог и прорада на састанi цима група и актива материјала са Петог конгреса Комунистич. ке партије Југославије. ; Посебно место у овом раду, за; узима питање још бољег упозна. вања и преношење искустава ие . живота и рада студената СССР-а > итд. Скоро нема таквих примјера . да је неко руководство групе или i актива организовало предавање, . дискусије, по овим питањима или i пак спровело претплату на совјет' ске студенске часописе и листове. ■ Исто тако велики је недостатак i што так&а предавања нијесу по групама и активима одржа&ана о > студентима капиталистичких земаља, ‘ њиховој борби и условима - школовања; што се није повезчва■ ло и писало у довољној мери друi гим напредним омладинским саве■ зима. Све ово намеће потребу развнјаi ња свестраног и садржајног полиi гичког рада међу широким иасама \ студената, који треба да се разви- ја баш преко група и актива Народне омладине.

Пред оснивањем нових помоћних апарата при комитетима Народне омладине

Разграличење рада по секторима омогућава дубљу анализу и успешније решавање специфичних задатак сваког секторе и тиме доприноси бољем раду организације као целине. Међутим, стални и најважнији задатак који се на факултетима није решавао са мнсго успеха. а данас спајањем омладинских оргвнизација постаје нарочито актуелан, јесте побољшање рада наших основних организација. Побољшати рад основних opraнизација значи дати пуни, прави садржај њиховом раду, значи учинити их заиста васпитним организацијама које he кроз сваки свој састанак, кроз начин постављања и решавања задатака, кроз начин прилажењв сваком појединцу, свакодиевнс формирати нове црте лика комунистичког омладинца. Имајући у виду да добро руковођење организацијом има одлучујућг значај у остварењу овог задатка, статут предвиђа да се и прг нашим комитетима Народне омладине (факултета и велики> п кола) оснује актив инструкто-

- ра и отсек за кадрове, Роред f финансиског отсека који* he - остварити финансиску сређеност i организација; Активу инструктора намењена ■ је велика улота У побољшању ' рада основних организација- Ру’ ководећи организацијама коми. тети Народне омладине на на■ шим факултетима прилазили :у * им досада као мање-више једно' образним, само формално, орга. низационо одељеним групама- Услед обимности рада на руко* вођењу они нису имали могућ-5 ности да анализирају специфичне проблеме рада сваке основне з организације; природно они ни-3 су могли ни правилно усмеравати њихов рад нити им пружити * ефикасну помоћ. Актив инструкл тора помоћни апарат руко- водства студираће поједине 11 основне организације, уочавати и откривати проблеме пред се- кретаријатом; он ће улазити у суштину грешака и неуспеха у раду. Указујући где и како треба помоћи појединим организацијама инструктори he у великој мери повећати оперативност руководства, омогућити благовремено реаговање на грешкеОни ће такође проучавати извентаје и записнике, а на својим астанцима стечена :.скуства- Сама улога намењена шструкторима захтева да то <уду људи који имају способости, искуства и ауторитета за "ај рад. Већ данас треба предвидети и i време указати на грешке које : могу јавити у схватању улоге (-структора Може се јавити • сндениија да :е а- тив ииструктора претвори у администра-

тивно тело за читање записника и извештаја, што је очигледно кеправилно, као и тенденција претварања инструктора у курирски апарат који he само преносити директиве „одозго“. Ово је опасније од прве тенденције, јер је на изглед „ближе“ стварној улози инструктора. Очигледна је штетност ове тенденције јер у основи игнструкторског рада лежи самостално студирање проблема и иницијатива. И кадровски отсек има велики значај за бољи рад организације- Досада je у политици кадрова било доста пропуста. Руководиоци су пребацивани са сектора на сектор тек што би се упознали са својим радом; понекад им се једноставно додељивало још неко задужење јер „нема људи“. Наравно да се онда не може говорити о правилном развоју и доброј расподели кадрова. Посебно, није се водило довољно рачуна о наклоности и способности некога за известан рад. Кадровски отсек he обезбедити устаљеност « правилни распоред руководећег кадра на факултетима и великим школама; он ће обавити v важан посао сређивања докумената руководећег кадра кас и карактеристику чланова Народне омлалине- Правилним извршењем ових задатака кадров' ски отсек омогућиће да се рад и развој чланова нове opraнизације која је директна резерва наше Партије, Заједно cf активом инструктора он ће бит* ефикасна мера за учвршћење \ побољшање рада наших организација- 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро] 33