Студент

КУЛТУРНА-УМЕТНИЧКА ДРУШТВА У ПРИПРЕМАМА 3А Мајски ФЕСТИВАЛ

Проширити хор на 150 чланова, фолклорну секцију на 50 обавеза друштва „Слободан Принцип"

Културно - уметничко друштво „Слободан Принцип" Народне омладине Техничке велике школе отпочело је са припремама за Мајски фестивал. Један од првих корака у том правцу је недавно одржана конференција друштва. На конференнији су чланови упознати са досадашњим недостацима у раду друштва и са значајем Мајског фестивала за шегов даљи рад. Чланство је такође упознато и са детаљним планом рада и непосредним задацима који се у оквиру тога плана постављају. Рад друштва кроз припреме за фестивал одвијаће се у такмичењу које је покренуло Културно-уметничко друштво „Соња Маринковић“. Ради живахности и одржавања такмичарског елана предвиђено је да се сваких 15 дана објављују резултати такмичења. Награђивање најбољих чланова предвиђено је за 14 мај. Један од важних момената који се Провлачи кроз рад свих ових секција је омасовљење секција. На конференцији је одлучено да се до половине марта хор прошири на 150 чланова, фолклорна секција до краја марта на 50 чланова, а предвиђено је и омасовљење осталих секција. Да би успело у свом задатку потребно је провести систематску агитацију како очигледну, тако и преко састанака актива Народне омладине. Међутим, баш по овом питању које је врло важно за омасамог друштва и за успешно извршење припрема за фестивал, досада је мало урађено. Истакнуто је свега неколико плаката и парола, а на конференцијама Народне омладине, као на пример, на конференцији II актива друге године грађевине, врло се мало пажње посвећује припремама за фестивал и агитацији за окупљање што више студената у културно-уметничко друштво. Конференција је одлучила такође, да се много више пажње посвећује стручном и теориском уздизашу чланова. Предвиђено је више предавања из области музике, народних игара, културног живота у СССР-у итд. У одржавању ових предавања треба да пруже помоћ чланови литерарне секције друштва. Будући да је питање стручнога кадра једно од проблема у раду решено је да се у оквиру припрема за фестивал пошаљу на курс за руководиоце фолклора два члана Друштва. План рада друштва у току следећа три месеца, а то значи у току припрема за фестивал, предвиђа такође неколико излета као и једну турнеју. Недостатак овота плана је у томе што он није предвидео ни једну приредбу за село. Потребно је унети у план одлазак друштва на село у циљу повезиваља студената са сељачком омладином. Чланство друштва заложило се да припреме за фестивал буду што боље спроведене и на време завршене. Културно-уметничко друштво Народне омладине Техничке велике школе има услова да на фестивал изађе са лепим резултатима.

М. Павловић

„Соња Маринковић" најбоље друштво на Универзитету

Културно-уметничко друштво Пољопривредно шумарског факултета „Соња Маринковић" прошле године постигло је видне резултате у свом раду. На годишњој скупштини друштва одржаној 28. 11. о. г. изнесени су и резултати и приказан рад друштва од шеговог осниваша пре годину дана до данас. Друштво броји 235 чланова. Оно је досада обрадило 75 дела и извело 44 дела на 34 разна наступа. Друштво је освојило прво место у хору и фолклору и тако стекло реноме најбољег друштва на Универзитету. Оно је поред свога рада у оквиру школе развило делатност и ван факултета. Друштво је наступало на приредбама Савеза бораца, АФЖ-еа, Црвеног крста, Више педагошке школе и по околним селима у оквиру стручних екипа које су одлазиле да на селу држе разна стручна предавања. Друштво има све секције и успело је да рад у овим секцијама покрене у виду такмичења између секција. Најбоља секција у овом такмичењу је секција хора која има 120 чланова а такође и шири октет од 12 чланова и групу солиста. Ради дисциплине и евиденције доласка на пробе сваки глас у хору има свог руководиоца. Хор је до данас лцржао 54 пробе, спремио 9 песама и десет пута наступио на разним приредбама. Друга секција која је такође постигла лепе резултате је секција фолклора која броји око 40 чланова а има 4 групе. Ова секција је са 52 пробе спремила 10 разних сплетова и 12 пута наступила на разним приредбама. Литерарна секција има 16 чланова и одржала је

досада 4 литерарне вечери које је посетила и средњошколска омладина. Такмичећи се са осталим секцијама музичка секција је успела да оформи 3 оркестра: џез, тамбурашки и народни оркестар укупно са 22 члана. Рецитаторска секција међутим није успешно покренула свој рад и није успела да прошири своје деловање на већи број другова. Н>ен је задатак да окупи што већи број људи и изазове интерес код студената за ову уметничку делатност. Поред успеха које друштво постиже како у омасовљењу својих секција и у подизању нивоа рада, било је грешака које у припремама за фестивал треба да буду уклоњене јер ће тиме друштво једићо мо-

ћи да се даље развија и постиже нове резултате. На годишњој конференцији где се дискутовало о свим недостацима донесене су одлуке у вези припрема за фестивал и у вези такмичења које је друштво најавило свим друштвима на универзитету. На конференцији је подељено 3 новчане и 24 награде у књигама најбољим члановима друштва. Непосредни задатак који стоји пред друштвом јссте увежбавање тачака предвиђених планом фестивала и попуњавање досадашњег програма. Такође, неопходно је оживети такмичење међу секцијама, подићи ниво чланства, појачати везе са Клубом младих књижевника и уметника као и сбратити нарочиту пажњу на рад са селом. Св. Вучковић

Дисциплина проблем рада друштва Ветеринарског факултета

Сл Врбица

Ових дана културно-уметничко друштво Ветеринарског факултета „Миладин Поповић“ одржало је своју годишњу скупштину. Скупштина је размотрила досадашњи рад друштва и установила да он није показао задовољавајуће резултате. Основни недостатак у раду и разлог слабих резултата је недисциплина чланства као и недовољно залагање управе да се против ове недисциплине поведе оштра борба и да се кроз нове форме рада окупи и активизира сво чланство. Управа, како је то истакнуто у реферату на

скупштини, није обавештавала руководства актива и група Народне омладине о раду чланова ових актива и група у, културно-уметничком друштву, док сама руководства Народне омладине нису контролирала рад чланова Народне омладине, Ово је нарочито карактеристично за студенте прве године од којих 80 посто чланова није уопште долазило на пробе секција. Због тога на пример, хор као и фолклор нису могли да редовно одржавају пробе. Тиме је рад ових секција био потпуно закочен. На конференцији је донесен план рада који кроз припреме за фестивал треба да помогне колективу дру штва да уклони све оне недостатке који су досада кочили рад. План рада је прилагођен задацима, који се пред друштво постављају у оквиру припрема за Мајски фестивал, Он предвиђа у првом реду организационо сређење секција и друштва у целини. Ту спада дељење чланских књижица свом чланству, сређење статистике и евиденције и материјалног пословања друштва, У оквиру припрема за фестивал план секција предвиђа задатке кроз чије извршење ће секције стати на чврсте темеље и коначно кренути напред. Тако хорска секција треба да поведе борбу за радну дисциплину, против сваког неоправданог изостајања и ометања рада. У секцији ће се приступити ревизији гласовцог материјала и поновној аудицији. На првој годипи оформиће се посебан хор који ће обезбедити подмладак секције. Хор ће припремити за фестивал пет песама. Фолклорна секција ће такође извршити поновну аудицију и оформити секцију за народне игре на првој години. Поред обавезног сплета фолклор ће увежбати још три сплета народних игара. Рецитаторска секција и литерарна секција припремаће се за фестивал подизањем нивоа свога рада као и кроз одржавање дискусионих састанака са актуелним темама из књижевности. Овај план рада који је донесен на скупштини прилично је опширан и захтеваће систематски и сталан рад читавог колектива. Б. В.

Девојка са Пруге

ПРЕД ОБИЛАЗАК НАШИХ ЗАДРУГА

План тема за предавања у организацијама Народне омладине

План обухвата три предава њ а. коЈа треба распоредити равномерно до 15 априла. I ЛИНИЈА КШ НА ДАНАШЊОЈ ЕХАПИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ РЕКОНСТРУКЦИЈИ НАШЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Т Е 3 Е : X. Привреда и пољопривреда у старој ЈугославиЈи (карактер и структура); 2. Народна револуциЈа и промена на селу. Аграрна реформа и ограничење капиталистичких елемената на селу (ограничаван»е ?емљишног поседа, стварање земљишног-државног фонда, прогресивни порез, обавезни откуп); 3. Заостајање темпа развитка пољопривреде зв развитком индустрије расцепканост пољопривредних газдинства, пораст потребе за сировинама); 4. Даље мере на путу социјалистичке реконструкције пољопривреде (учвршћење и убрзање темпа развитка задругарства и јачање државног сектора у пољопривреди); 3. ПринЦип КПЈ у социЈалистичком преображаЈу села (добровољност) убедити сељака на сопственом искуству питање темпа колективизације и финансиско-материјална помоК јефтини дугорочни кредити, матери Јал за капиталну изградњу, снабдевање механизацмјом и агротехничким средствима; 6. Конкретне мере КПЈ на учвршћењу савеза радника и радног сељаштва у борби против капиталистичких елемеиата на селу (види глава VI резолуциЈе ЦК КПЈ) Ш 7. Задаци Народае омладине Универзитета у вези са тим. ЛИТЕРАТУРА: 1. РезолуциЈе П пленарног заседања ЦК КПЈ; 2. Кардељ О земљорадничком задругарству планске пољопривреде; 3. ВлаЈко Беговић СоциЈалистички преображај наше пољопривреде (Комунист бр. I. 1949 г.); 4. Програм Партије (КПЈ); социЈалистички преображаЈ, унапређење пољопривреде и културни преображаЈ села; 5. Кидрич и Кардељ реферат и на V конгресу КПЈ; 6. О неистинитим и неправедним оптужбама против КПЈ (Култура, страна 127—128) и 7. Б. Нешковић (чланак у трећем броЈу „Црвене заставе”). П ЗАДРУГЕ И ДРЖАВНА ПОЉОПРИВРЕДНА ДОВРА КАО ФОРМА СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПРЕОБРАЖАЈА НАШЕГ СЕЛА ИЛИ ЗАДРУГАРСТВО КАО ОСНОВНА ФОРМА ПРЕОБРАЖАЈА НАШЕГ СЕЛА Т Е 3 Е : 1. Карактер задругарства у староЈ ЈугославиЈи и данас. 2. Питање кадрова и радне снаге. форма социјалистичког преображаја села: 3. Земљорадничка задруга општег типа, организација. њена улога у социјалистичком преображаЈу <унапређек,е пољопривредне производње и планиран.а пододбори за разне гране пољопривреде сточарство, машинске станице у оквиру задруга итд.); 4. Улога задружних економија и економиЈа предузећа; 5. Сељачка радна задруга задрузкна форма вишег типа (три типа сељачких радних задруга и разлика међу њима); 8. Државна пољопривредна добра. њихова политичка, екбномска и организациона улога у социјалистичкоЈ реконструкцији пољопривреде и 7. Задаци Народне омладине Универзитета у вези са тим. ЛИТЕРАТУРА; 1. РезолуциЈе П пленум& ЦК КПЈ; 2. Кардељ Земљорадничко задругарство у планскоЈ пољопривреди: 3. чланак Моше Пи. Јаде о сељачким рздниМ задругама (Архив. 1946, број 1—5); 4. Соколов материјал за привредни систем ФНРЈ (одељак о задругарству); 5. Кидрич Кардељ; реферати на V конгресу КПЈ; в. Резолуција П конгреса КПС и 7. Правилник донесен на Првој савезној конференцији задругара. Ш . € О ТЕКУЋИМ И НЕПОСРЕДИИМ ЗАДАЦНМА У ОБЛАСТИ ПРИВРЕДЕ , Т Е 3 Е : 1. Главни привредни задаци Петогодишњег плана. РеализациЈа планова у 1947/1948 Години. Основни задаци у 1949 години. КонцентрациЈа на централним тачкама Плана и планирање у дубину. Тешка

индустрија, рударство, саобраКаЈ, електрификација, војни обЈектн, подизан.« животног стандарда, побољшаше ДР* жавне и задружне мреже (зашто Је могло доћи до плана у дубину); 2. Питање кадрова и радне снаге. екосело као извор радне снаге, економско политичке васпитне мере у циљу мобилизациЈе). Види коикретниЈе П део резолуције са Пленарног заседања ЦК КПЈ; 3. Борба за испуњење плана (оперативни план и свакодневна епиденциЈа штедња, бољи асортиман, борба против флуктуациЈе радне снаге, учвршћивање радне дисциплине, нових технолошких пркзцеса производње. Борба против расипништва и крађ«o: 4. ОсваЈање нових сировинских база, рационализатори, новатори; 5. Нарушавање платних и робних фондова и 6. Задаци Народнв омладине Универзитета у вези са тим. ЛИТЕРАТУРА: 1, РезолуциЈе П пленарнгг заседања ЦК КПЈ; 2. Буџетска дебата (посебно Кидричев реферат) и 3. Кидрич реферат на V конгресу КПЈ). ОДЕЉЕЊЕ ЗА АГИТАЦИЈУ И ПРОПАГАНДУ ПРИ УНИВЕРЗИТЕТСКОМ КОМИТЕТУ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Стручно-предавачка секција Пољопривредношумарског факуптета пред нсвим задацима И досада је стручно-предавачка секциЈа обилазила околна села и помагала их у социЈалистичкоЈ изградњи. Осим предапања коЈа су држали, Један део студената одлазио Је у сељачке радне задруге као инструктори. Из даиа у дан поље рада бивало Је све шире тако да су у последње време инструктори слати не само у задругв у СрбиЈи, већ и у НР МакедониЈу. Сада, после одлуке П пленума ЦК КПЈ, пред стручно-предавачку секциЈу постављаЈу се далеко одговорниЈи задаци дати што Је могуће већу помоћ нашем радном сељаштву у социЈалистичком преображаЈу села. Студенти су правилно схватили своЈе задатке. СекциЈа бројчано Јача из дана у дан. Партиска организапија факултета направила је са среским комитетима КПС за срезове Панчевачки. Земунски и Врачарски детаљан план према коме ће студенти одлазити у села и помагати сељачким радним задругама и задружним економијама у њиховом раду Сваки студент члан секције биће задужен са по једном задругом коЈу ће обилазити сваких 10 до 15 дана и коЈоЈ ће, осим стручне помоћи, пружпти помоћ и у организациЈи рада, правилном тумачењу свих привредних мера ПартиЈе и Владе, помагати у борби против штеточииског рада богатих сељака иеприЈатеља наше социЈалистичке изградње који, у разним видовима, служећи се перфидним средствима саботираЈу мере Народне власти и покушаваЈу да одпоЈе наше радио сељаштво од социЈалистичке изградње наше земље. итд. итд. Но, ове посете селу играће и видну улогу у уздизању наших студената, нарочито оних коЈи су. као будући стручњаци, своЈим радом везани за проблемв и живот нашег ралног сељаштва. Студенти ће, обилазећи радне задруге тешн,е се везивати за практичне пробЈтеме своје струке, дубље упознати ону проблематику с коЈоЈ, понекад. док су на Универзитету имају нејасну претставу.

СТРУЧНО ПРЕДАВЛЊЕ ЗА ФРОНТОВСКЕ БРИГАДЕ СА - НОВОГ БЕОГРАДА Комитет Народне омладине Пољопривредно-шумарск/зг факултеха организовао Је предавање за чланове фронтовских радних бригада на градилишту Новог Београда. Предавању је присуствовало преко 1000 бригадиста Жупске, Моравичке, Суботичке, Копаоничке, Вршачке Кикиндске, Оџачке срсске бригаде и бригада са Косова и Метохије. Предавање „О пчеларству” је одржао друг МилиК Љубиша. У дискусији јв учествовало 25 сељака-бригадиста. Многа питаша, досада неЈасна нашим радним сељацима-бригадистима, била су објашњена. Предавање претставља драгоцену помоћ сељацима који су се бавили пчеларством. Оно Је побудило интересовање и код оних чланова Народнога фронта коЈи у свом краЈу имаЈу услове за гаЈење пчела.

ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА

Марко Врањешевић: ~Велика смјена'' (И зда њ е „П рос в е т е“, Б е о гр а д, 194 8)

Пјесме Марка Врањешевића, које су унесене у ову збирку, настале су и штампане у прилично великим временским. дистанцама (тако су пјесме са „личним обиљежјем” којв су везлпе „за народ и земљу” како је то наглашено у напомени аутора „објављиване у раздобљу између 1924 и 1940 године...”). Међутим, главни дио пјесама написан је у току рата и непосредно послије њега, у ослобођеној домовини. Наравно, да је таква збирка У односу на проблеме и на начин њиховог третирања морала бити разнолика, како у својој садржини тако и у форми. Пјесник је, очевидно, настојао да извуче из своје књижевне архиве оне стихове који су значајни и који имају вриједности, који могу да занесу и одушеве данашњег читаоца. Он је хтио, са друге стране, да да и цјеловиту линију свог пјесничког развитка, себе као човјека који реагира на друштвена питања и који у друштвеној борби свога времена учествује. У првом дијелу збирке, „Кроз родни крај”, Марко Врањешевић говори о својој Босни, која му је ».најдража земља на свијету”, о босанским планинама, које он види и највише воли „у бури и грмљавини”: „Тад сте ми драге ко и тај мрки пук што сте га у својим одњихале њедрима и научиле га да, исто тако као и ви, пркоси и самим небесима”. Али поред таквих борбено-декларативних стихова, који су заиста пуни пркоса, нађу се, и то у претежној мјери, стихови који пјесника везују неком носталгичном нотом за ужи завичај, за крај који му се чини да је љепши и бољи од других крајева. Ту је он живио као дијете, ту он налази утјехе; зато се његова материја и израз овдје у извјесном идилично-пасторалном круту; ријеч је о природи, цвијећу, о шумским тишинама и о

пастирској фрули, о Босни, о свему ономе што ће пјеснику бити најтеже да остави. Може да се каже да су те пјесме више интониране личним симпатијама пјесника према таквим мотивима, него, *— узевши, наравно, и у обзир вријеме кад су писане, стваралачким, свјесним односом према босанском човјеку. У том смислу би могло много да се цитира. Узмимо, на примјер: „Кад дође вријеме да оставим свијет, можда ће бити љето, и незнан путник млад кренуће истом стазом којом сам ишао и ја да уморан, крај извора бистрог, у шумски легне хлад”. („Оно што ће ми најжалије бити да оставим”) То налази своју потврду нарочито у другом циклусу „Руке мртве мајке”, који је састављен само од једне пјесме. Послије мајчине смрти пјесник се још као дјечак нашао пред страшном пустоши живота (а он је једино са мајком знао дијелити и бол и срећу), који му тече без циља. Њега само мајка везује уз „весели дом” и сматра да је једино она могла да му улије „самилост за биједне широм свијета и чврсту вјеру у човјека што пати” (пјссма је писана 1934 године). Да је она жива његова поезија бодрила би другове, «... јер ништавни су ипак били моји јади пред биједом и патњом многих милиона”. Та је пјссма веома карактеристична за пјеснички развој Марка Врашешевића. Она је одраз индивидуалистичког, готово изгубљеног става једног интелектуалца у вучјим односима капиталистичког система,интелектуалца који није или бар није чврсто везан за напредна друштвена струјања, за радничку класу, која би му дала јаснију перспективу и као човјеку и као писцу. Али је она у цјелини прожета људским осјећајем, који се може

са нашег данашњег становишта схватити, она није натруњена декаденцијом и неодређеном апстракцијом. У циклусу „За човјека”, који је најбољи како са садрзкајне тако и са умјетничке стране, истичу се пјесме „Сељаци мога краја на Пољопривредној изложби”, „Какањ”, „Дјеца без играчака“, по интересантности мотива „Порука Доситеју” и друге. Ту пјесник, у наративној експресији (што је уопће одлика Марка Врањешевића), говори о сиромашним сељацима који са тугом гледају модерне пољопривредне справе, јер се враћају кући својим дрвним плуговима; или, исто тако, о дјеци за коју су неприступачне богате играчке по излозима и који се својим кровињарима враћају „тужнији но што су били”; или о рударима, који у окна улазе као у гробницу, не знајући да ли ће се вратити. У „Поруци Доситеју” (1940), Врањешевић се обраћа том „сребровласом старцу” и жали хпто нас је напустио: „Видиш ли како, и сад још, угледна госпа „да не буде урока”, прстом лупка о сто, како будућност и судбу јој казују карте, и пасуљ, и шоље дно”. Марко Врањешевић тежи да му израз буде што једноставнији и разумљивији, И пјесме о којима смо досада говорили су више-мање израз тога. Оне су инспирисане, у правом смислу те ријечи, оним што ,1е пјеснику било блиско. Он је ту писао о ономе што није могао а да не пише? Због тога, међу осталим, стихови и нису натегнути, „на штулама” (Бјелински), него дјелују повезано, живо. Међутим, у циклусу „За човјека” опажа се, нарочито у пјесми „Велики сијач”, симплицизам развијен до те мјере да пјесма не дјелује, јер су изрази и ријечи сувише опћи, непоетски, несретно и невјешто, на стари начин конфронтирани. Њих не води

један жив поетски детаљ (као у . пјесмама које је Врањешевић дубље проосјетио), него опћа политичка конструкдија, интелектуално а не пјеснички схваћена, интелектуално а не пјеснички проживљена и дата. На примјер ...,,не слутећи да ће ово кужно доба презрети биједно заноса њихових плам и мјесто несрећном Човјеку телету златном подићи храм”. Шта значи ово „кужно доба”? Да ли је то адекватан пјеснички израз? „Кужно доба” може да буде и „доба” феудализма и капитализма и свако доба је и кужно и несносно кад у њему влада експлоатација. Али у поезији је нама потребно неодољива поетска чињеница о самом добу, поетска слика, да би си то доба могли претставити да би га имали пред очима, да би га видјели. Са друге стране, тиме се не тврди да уопће није могуће употребљавати у поезији такве изразе (као кужно доба, златно теле и друге). Мајаковски се увијек бојао (на пр. кад је писао поему „Лењин”) да не падне у обичну реторику. И њему је успјело то да избјегне. Он је створио такву експлозију ријечи да се тако изразимо која је одушевила читаоца и садржајем и формом. Али многи су пјесници мјесто правих поетских осјећања доносили реторичне конструкције. На овом примјеру задржали смо се дуже зато што су ти елементи видљивији у идућим циклусима збирке. У циклусу „Пред свануће” нарочито импресивно дјелује пјесма „Крајино моја...” (1940). Ту јеВрањешевић у концизним, музиком, богатим стиховима, користећи народну мелодију и народни стих изразио дубоко осјећање: његова св Крајина „из сна буди”, она спремна иде у сусрет великим данима: „И будна ћеш дочекати Јутро кад ће проћи ова горка јава, кад ће твоје горе пропјевати, Крајино моја, хаљино крвава”. Такве би пјесме требали цитирати читаве. (Може овдје узгред да се примјети да Врањешевић сувише често употребљава епитет „крвава”. Баш због тога он у неким друтим пјесмама губи од своЈе снаге и тежине). У циклусу „Пред свануће” говори се и о „Етиопији” (1935), о Црвеној армији која ће до-

ћи („Чујем војску, 1940), о нашој борби („Двадесет седми март”, Запис о Србији 7 јула 1941”) и о Шпанији („Шпанија 1936—1946”). У ову збирку ушле су и две поеме. Прва „Један од многих” посвећена је „Јунацима Црвене армије и Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије који свесно дадоше животе за слободу своје отаџбине и за бољи живот човјека” (посвета аутора). Један је одломак те поеме штампан, маја 1943 године, у илегалном „Гласу Јединстеног народноослободилачког фронта Србије”. Пјесник, у тој поеми, приказује себе у окупираном граду „Из море што дави” спасава га радио Москва, глас велике социјалистичке земље. Спикер говори о једном хероју (Јегор Иванович Огородњиков) да га, можда, више никад и не спомене, јер та земља даје безброј хероја о којима треба такође да се говори. Пјесник, даље, живи с тим херојем, без њега би му живот био празан. И на крају закључује да смо „овдје, на бурном Балкану” такође „развили исти побједни стиЈег”. Израз ове поеме је сиромашан. Могло би се цитирати много стихова који носе елементе пјесме „Велики сијеч” о којој смо говорили. Овдје врло често поезија прелази у суву прозу и претставља низање ријечи које не погађају срце читаоца: „ С тим стијегом и сада кроз поља наша, кроз села мирна, од града до града чете пљачкаша бахате, пјане, урлаЈу, бјесне, док крв из ране народне шиба и падају свјесне најскупље жртве... (стр. 44) Употреба извјесних опћих термина, често употребљаваних ријечи не би толико сметало поетском утиску кад би се они користили и стАљали у неке нове међусобне односе, који би дјеловали својом свјежином. Овако оне дјелују неубједљиво, без довољно унутрашњег активитета и живости, публицистички, каткад мртво као фигуре које се могу слободно покретати. Покушаћемо, ради ограниченог простора, да анализирамо у нај грубљим цртама IX дио поеме. Тамо има оваквих стихова:

„Неповратно” из темеља се руши свијет лажи и зала, трза се, • грчи и гуши од сопственог смрада и кала”. То, у првом реду, није поетска слика, него констатација која је настала помоћу конструкције. Фашизам се крсти као „свијет лажи и зала” што је политички точно, али тај „свијет лажи и зала” није поетски приказан. Уколико је у ранијим дијеловима те поеме било о њему ријеч приказан је површно, мутним, спољашним бојама (на пр. дио V). Тако пјесник употребљава и стару и пречесту компарацију кад говори о погинулим херојцма, која баш због тога, као финале слабо дјелује: „А ако будемо крвникову куршуму мета, наше ће кости са костима безбројних других ко станац лежати камен (подвукао П. Б.) у темељима новог, бољега свијета”. У поеми има и врло добрих мјеста са адекватним, снажним, у инспирацији пронађеним детаљима: „Тако ми говори о једном од многих, о једном од стотине хиљада, а онда, готово случајно, казује његово име, да га можда никада више не каже; да више никада њиме не осоколи друге, јер свакога дана стотине нових незнаних јунака има да спомене”. Међутим, она се прилично губе > опћем утиску. Читава збирка М. Врањешевића рјечито свједочи о његовом поетском развоју. Он настоји да говори о нашем великом времену. Поетски то бива остварено, као и увијек и све у умјетности, кад је ствар дубље ПЈ>оосјетио, кад јјг Ј« дуже да би сазрела носжО у себи, И уколико је више преломио, задржао поетски материјал, животне детаље пјесма је била боља. Треба на крају споменути да Ј« у ову збирку ушао незнатан бро) пјесама о изградњи, о борби за социјализам у ившоЈ земљи. Учииити прилог у том смислу дуг је сваког пЈесника.

Пмм БРОЗ

Београд, 14 марта 1949 год.

Народни сисуденио

3