Студент

Септембаоски испити

За три дана одустало 340 студената на Пољопривредно-шумарском факултету

т Приличан број одусталих кандидата карактерише прве дане полагања на Пољопривредно-шумарском факултету. Од 1059 пријављених агронома, положило је 608, пало 111, а одустало 340. Понавља годиву 180. Код шумара било је пријављено 197 испита, од којих је полоЈкено 91. пало 21, а одустало 85. ч Врој одусталих и палих износи Готово половину пријављених кандидата. је врло слабо стан>е на неорганској хемији, која је један од основних предмета на овом факултету и без које на пр. не може да се полаже органска хемија. Из н»е и из статистике скоро сваког' дана одустаје до 50% пријављених кандидата. Због неорганске хемије досада је понавл>ало већ 79 студената. Овако несолидном стању допринео је вероватно у приличној мери и Деканат овог факултета. При одјређивању испитних термина нису узимане у обзир студентске сугестије и распоред је рађен напросто шаблонски. Као последица таквих поступака дешава се. да један студент треба истог дана да полаже по три и више испита. При том је према студентима испољен и крајн>и бирократски однос, јер и поред горе наведених случајева, нису узимане у обзир скоро никакве интервенције. Природно, да такво стан>е отежава полагање савесним и добрим студентима, а лењивцима пружа добар аргумент за оправдање одустајања. Неопходно је потребно да се овако стање што раније исправи, тим пре, што је испитни рок тек почео и што би свако побољшање могло да има врло позитивни утицај на коначни резултат. Организација Народне омладине треба у том циљу да пружи Деканату потребне и корисне сугестије. Сарадњом и међусобним разумевањем најбрже и најлакше. могу да се отклоне све тешкоће и препреке, како би се постигло, да у другој половини овог испитног рока студенти Пољопривредно-шумарског факултета покажу боље резултате. Т. М. МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА Беликн броЈ одустајања и на Медицинском факултету Досадашњи резултати са првих три дана на Медицинском факултету показују, да нису довољно коришћена искуства са прошлих испитних рокова. То се на првом месту односи на испит из хистологије, који из рока у рок претставља објекат шпекулације, којом се врши покушај да се за друге предмете добију бољи термини. И овог пута за прва три дана полагања одустало је 30, пало 7, а положило 34 студента. Још гори је случај са бактериологијом, где се у јуну такође одустајало. а сада је за првих два дана одустало 17, а положило само 3 студента. На физиологији треће године. одустало је 5 а положило 7 студената; на другој години је одустало 6, пало 2, а положило 15. Много је подбацио успех на испиту из фармакологије, који је у јуну положило 90% студената. Сада Је 9 и 10 ов. мес. одустало 25, а поло-

жило свега 6 студената. Резултати су у толико слабији што на многим испитима уопште није било одличних оцена Пада у очи. да на неким од ових испита није било случајева падања. Одустајања са испита претстављају дакле главну негативну страну, и зато треба предузети одмах све мере да се заустави овакав ток догађаја. Оштрим и брзим реаговањем треба руководства Народне омладине да одиграју што актипнију улогу у овоЈ борби за бољи успех против заосталих испита који могу да се појаве као последица великог броју одуста Јања. М. Т. ТЕХНОЛОЗИ СУ ПОКАЗАЛИ НАЈБОЉИ УСПЕХ НА ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ ТЕХНПЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ Ооих дана одржава се на целој Техничкој великој школи у Бсограду ове године по први пут пријемни испит из глатематике, као предуслов за упис на студије нових студената. ■ Циљ је ових прнјемних испита да побољшају квалитет будућих стручних кадрова, да омогуће лакше студирање новодошавшим студентима, јер је са положепим пријемним испитом савладана и прва оећа препрека у студијама иа Техничкој пеликој школи. Пријемнн испити су били писмени и усмени, те се је могло добро контролисати знање кандндата и тиме уједно оцртати њихове способности за студије пошто Је математика основни предмет оа свим овим факултетима. Најбољи успех показали су до сада технолози. На њиховим пријемиим испитима, који још увех трају> полаже просечно преко 80% другова. Досадашњи рсзултати на осталим факултетима показали су донекле слабији успех, Јер су кандидати показали приличпу неспремност. За Машински факултет кандидовало се 214 другова као редовЈШ и ванредви студентм. Од овог броја Је положило и тиме стекло право на

упис само 114 пандидата. На Електрогехпичком факултету пријавило се 273 кавдилата ол којих је положпло 120. Опмах Је на овај факултет примљсно 50 другова. а остали који су положили биће додељсни осталим факултетима Тсхнпчке вслике школе, За рударски факултет поијавило се 29 кандидата. Од овог броја је пријемнп испит са успехом положило 18 другова. РЕДОВНА ПАСТАВА СТУДЕНАТА ДРЖАСНОГ ИНСТИТУТА ЗА ФИСКУЛТУРУ ПРЕКО ЛЕТА Завршетком јунских исхтита на свим факултетима Веоградског Универзитета престаје школска година. Студенти одлазе на разне стране: на праксу радне акције, у летозалишта Али има и изузетака. Студентима прве и друге године Државног института за фискултуру редовна настава траје и месеца јула. Разлмка је само у томе што се часови не одржавају у Београду, већ на Борачком Језеру, уоквиреном херпеговачким планинама, у близини Коњица. Месеца јула тамо је 111 студената Института са својим наставницима провело у стручном раду. Живот сту дената је био уређен на логорски начин. У току лета главна пажња је била посвећена часовима из планинарства војне обухе као и часовима из ве'слаља, пливања, и огпптег физичког образовања. Поред овог, прављени су излеги у ближој и даљој околини који су утлавном имали стручни карактер. Прва година је извршила једнодневну туру на планину ПреЉ, а друта годзша дводневну до хидро* централе у Јабланици. Овом приликом је испитивана пловност Неретве за кајаке, што се одмах у нарочиту карту убележавало. Вршено је форсираље Неретве, прелаз конопцем преко реке и друге вежбе које спадају у оквиру предмета војне обуке. Такође су студенти упознавани са теренима где су вођене борбе у Чегвртој неттријателлкој офанзиви. с. А.

Први испити

НАША ПАРТИЈА, ЦК И ВЕЛИКИ УЧИТЕЉ ДРУГ ТИТО ВИСОКО ДРЖЕ ЗАСТАВУ ПРОЛЕТЕРСКОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗМА

рекао је у своме говору друг Андрија Крешић

(Настаззк са гфве стране) Ми енергично протестујемо против оваквог дискриминаторског поступка уједно и непријатељског. Овзј дискриминаторски и непријатељски иостуцак мађарских власти није уперен и није непријатељски само према народној омладини Југославије. већ је уперен и непријатељски према јединству демократске омладине свијета, према њеној борби за мир, демократију и • бољу будућност. Неки се бугарски паметњаковићи и покварењаци нашли да предложе Конгресу га се Народна омладина Југославије искључи из Федерације као фашистичка оргапизација. Зар има веће подлости и непријтељства као што је тај? Зар да се искључи Народна омладина Југославије чији су претставници стварали Федерацију и Међународни савез. Први чланови Федерације били су 1,500.000 чланова Народне омладине Југославије. Само информбироовским главешЈнама може пасти на памет да забране учешће омладине Југославије на Конгресу и Фестивалу и да предложе искључење из Федерације херојске наше омладине. Омладина Југославије без обзира на то остаће и даље у првим редовима борбе за мир, демократију и равноправност за бољу будућност свих младих, радиће и даље на чувању и 1 учвршћењу јединства свих прогресивних снага у свијету. Наш народ је свијестан свих тешкоћа, али је свјестан и поносан што има такву Партију и руководство на челу с другом Титом, који се не боје никаквих тешкоћа, никаквих препрека па макар оне долазиле с било које стране. Из говора друга Андрије Крешвћа У свом говору на протестном митингу студената и наставника Филозофског факултета, друг Андрија Крешић члсн ЦК КПС рвкао је измеоу осталог: „Пошто се „здраве снаге“ у Југославији нису јавиле, него су и они малобројни, привремено збуњени спремни да се укључе у здраве снаге градитеља социјализма. совјетски руководиоци обавили су изузетном пажњом р полажу своје наде у десетак белогардејских типова, који су служили и спремни су да служе сваком и свачему што је контрареволуционарно, који су у својој пакленој мржњи према свему што је напредно бивали и спремни да буду и гестаповски терористи, шпијуни, диверзанти, проституке и шпекуланти управо онаки какви одговарају духу и тону такозване информбиросвске антијугослозанске кампање. Стога наше људе није ни зачудила намера Совјетске владе да се њима послужи, да нам запријети „ефикаснијим мерама“ ради тог олоша, као ни то што Совјетска влада неће да прима у своју земљу те вајне људе. Па коначно. није чудо ни то што се Влада СССР-а спустила толико ниско, јер онај ко брани, бори се за неправилне, недостојне, контрареволуционарне циљеве, неминовно мора користити још прљавија средства.

Ипак није обична безумна упорност совјетских руководплаца у срозавању угледа властите земље; њихова јалова нада у то да се лаж може подметати дуже времена уместо истине. Последња нота Владе СССР-а више него и један досадашњи антијугослозенски акт, увјерили су читав свијет да се Совјетски Савез у свој’ој политици према Југославији (и не само према Југославији) руководи националистичким, непролетерским циљевима. С друге стране те исте стријеле уперене на Југославију окренуле су се на СССР, а углед, мале. херојске соцпјалистичке Југославије и њезиног партиског и државног руководства морао је да порасте. С тога је Совјетска влада била присиљена да фалсификује чак и буржоаске коментаре својих нота, како би непопуларност свога геста заклонила барем од властитог народа. Недипломатска форма совјетских нота у којима врве најгоре погрде као: „фашизам", „гестаповски“, „хитлеровски“ и сл. знак су само очајничког беса због неуспеха и

безумља у кампањи не ни поотив империјализма, нити против фашистичке Шпаније, него против социјалистичке Југославије. чији ЦК и Партија тако чврсто и достојанствено стоје на бранику марксистичке принципијелности. Совјетска влада заслепљена тим бијесом, безумно је напала лељинско учење о праву народа на самоопредељење, као једини пут ка истинском инхернационализму; чврстом јединству снага социјализма; својим пријетњама пружила обилан материјал буржоаској пропаганди. То још једном очито показује да су наша Партија, наш ЦК, и наш велики учитељ друг Тито. данас, она сиага која не допушта никакву компромитацију марксизма-лењинизма, и која са пуно вјере у своју побједу високо држи заставу пролетерског интернационализма, борећи се нв само за суверенитет и независносТ Југославије. него за коначну победу тога принципа на пракси, најприје међу социјалистичким земљама, а онда у читавом свијету.**

»СовјеЈСна влада /е нснључнви иници/атор попушгањ и то иза леђа наше Впаде«

На Пољопривредно-шумарском факултету одржан је протестни митинг поводом совјетских нота на коме је друг Тома Бунашевац, говорећи о тобожњем нашем тајном споразумевању са ммперијалистима по питању Словеначке Корушке, између осталог рекао: „По питању оптужбе да је наша Влада иза леђа Совјетске владе водила „тајне“ преговоре са западним силама, истина је у следећем; наша Влада је сматрала као свој свети дуг да учини све што је могуће за Корушке Словекце и прихватила иницијативу Совјетске владе. упорно интервенишући код влада западних сила да се призна принцип променљивости аустриске границе тј., за компромисно решење корушког питања на бази наших смањених захтева. У том циљу наши дипломатски претставници, и ДРУг Кардељ предузимали су кораке и посете о чему су, како се из наше ноте види, увек обавештавали Владу СССР-а, било у директном контакту, било преко наших дипломатских претставника. Ову чињеницу Совјетска влада у последњој ноти не демантује, већ само невешто покушава да преко ње пређе, тиме што се позива иа јавне изјаве својих претставника. Међутим познато Је да су се претставници Владе СССР-а све до париске нагодбе изјашњавали за југослозенске захтеве. зато да би постигли своје циљеве у вези немачке имовине у Аустрији.“ Значи Југословенска влада се није тајно ни са ким договарала иза леђа Совјетске владе. Због тога је Совјетска влада и дужна да преду-

зме на себе одговорност, јер је она искључиви иницијатор попуштања и то иза леђа наше Владе.“ Из говора друга Жнвојина Крунвћа Друг Живојин Крукић говорећи на протестном митингу студената, наставника и службеника Техничке велике школе о револту који Је код наших народа изазвала фамозна Резолуција Информбироа, рекао је између осталог: Конгреси Партија по републикама. омладински конгреси и конгреси синдиката, обласне партиске конференције, затим конфернције масовних организација су показали чврстину наше Партије, чврсто јединство и решеност наших народа да поред свих сметњи граде социјализам у нашој земљи. Руководиоци СКП(б) увидели су, најзад, да се кампањом изнутра не може ништа ни учинити ни постићи. Организована економска блокада од стране СССР-а и земаља Информбироа, клевете да се стављамо у наручје империјалистима имале су за циљ, најпре, да онемогуће изградњу социјализма у нашој земљи. како би доказали исправност политике руководства СКП(б). С друге стране, кампања је била срачуната на то да се заварају широке масе у свету и у земљама Информбироа, да смо ми ти који смо прекинули односе и прешли империјалистима. Међутим, све те наде и прорачуни се нису остварили. Економска блокада је пропала. Њу је, пре свега, сломио херојизам наших радних људи широм земље који су још више прионули испуњењу плана. њу је сломило то што се код наших људи развила висока свест да сопственим снагама изграђујемо своју земљу.

ПОВОДОМ ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ САВЕЗА КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Штрајк студената Београдског универзитета априла 1936

Борба студената Београдског универзатета ?а боље екоиомске и политичке услове студирања у старој Јутославаја прехставља једиу од аајсаетлијих страаица онште борбе наше омладиае. Руковођен славном Комуиистичком партијом Југо • славије студенски покрет ]е иа питањшма одбраие аутономиЈе У ииверзитета, укидању реакциоиарвих уредби и универдптет• ске полици)е, радикалнијим таксама и школарииом итд. успео да уједини све студенте и д а их оргапицовано поведе у борбу $а остварење својих права. У том цпљу је шш/а Партија Л априла 1936 годипе оргаишзовала генерални штрајк свих сту деиата Беотрадског универдитета којв је нарочито после мучког убиства друга Жарка Марииовика студента права, од страве фашистнчких плакеника постао тако одлучан, да су реакционарнв увивердитетске власти морале иа кра;у пристати иа готово све услове које су студеити поставили. Тиме /е штрајк доживео пунн успах и бно велики аотстрек да даљу још успешишју борбу наших студеиата.

На гточетку штрајка а затим тоКом, на крају самога штрајка, нашо Партија је преко штрајкашког одбора утГутила неколико прогласа студенпгма које ми у овом броЈУ донОсимо. Узрок штрајка може се ВИД€>ГИ из првог ттрогласа поводом убистеа Жарка Мариновића, где су истажкути захтеви студената. Даљих ттрогласа (које доносимо У изводима) издати су током самог ттрајка. Последњи проглас, који је *издат после успепгао завршеног Штрајка, доносимо У целини пошто ои осветљава ток истог. Проглас од 4 априла 1936 годинв ц СТУДЕНТИ! У борби За наша права и иашу слободу пала је још .(една жргва. Смрт друга Жарка Мариповића, студснта права. који је пао под убодом каме једног фашистинког плаћеника. је још један злочин у нжзу безбројиих насиља а злочипа, који су годинама проводили и још кроводе разни врогив-народни ргжими, служећи *е свнм средетаима фашистичког тсрора. Годинвма наш варод крварн н стеже под јармом « ударцииа тмх режнча, годинама управљачн земље харано, годинаиа газе путем бсзакоlка, крви н нћеил»а. Убиства.

робије и концентрзциони логори, одговор су на сваки захтев народа за слободом. И данас поред најављене демократкје, исте оне терористичке, фапшстичке организације које су за врсме Јефтићевог режима извршиле отворено пасиље пад пародом, продужују под владом Стојадинопић —Корошец несметано своју злочиначку акцију. Студентсчш терористичка организација ОРНАС, чији Је почасни председиик злогласпи крвави ректор Ћоровић уз видну благонаклоност данашњег режима, из дапа у дан, помаган од полициЈе, пршп разбо.јшпкс пападе, угрожавајућп животе појединаца, са оружјем нападају па студептске скупове правећи од универзитета разбојиште. У моменту када су студенги били употребили последње орсдство академски штрајк, у борбу за своје оснопне животне потреОе, за своја права, за слободу паукс и уинверзитетску аутоиомију погажену уииверзитегском полицнјом. рсктор Ћоровић чије су руке умрљане крвљу двојице борапа, оргапизује бзпду пропалица плаћеника, који наоружани до зуба напалаЈу на голоруко студенте, д» се спе заг.рши омрћу једпог нашег друга и дзсегиноч тсже к лакше рањеиих.

СТУДЕПТИ! Смежо ли дозволити да и даље падају борци из наших редова под ударом кама профссионалних убица? Сме ли један режим који хПће да се претстави народним режимом н који се пз сва звона оглашава демократским, да и даље постоји и да помаже терор фашистичке организације? Не! Свесну и борбену студентсху омладину наше; Универзитета неће помести ови промишљсни удари непрпјате.ља. Пе. Јер ми нисмо сами. Наши другови у Загребу и ЈБубљани, синови Хрватског и Словеначког народа налазе се у покрету и борби протио фашистичке офанзиве, а радаи народ стоји уз своје сипове, који годинама дају животе у борби сз реакцијом. Широкн нзродни слојези се буде и вал народно? похрета зз слободом стићи ће као освета оне који су га годинама кундачили и бичепали и газили ову земљу. СТУДЕНТИ! Никзда као данас нисмо били тако сиажни и јединствени у нашој борби, која Је везана за неодложио испуњење ових наших захтева: 1. Растурање фашистичке оргзнмзације „ОРНАС“. 2. Стављање под кривичну одговорност спих чланова организације за њен досадашњи рад и за убиство, па и њеног почасног прсдседника Владимира Ђоровића. 3. Оставку ректора Ћоровића н њсгово уклањање са Универзитета, пошто је у својству ректора био почаспи председник Једнс терористичке организациЈе. 4. Укидзње Универзитстске полицијс и поништење казил изрсчених на члановима акцпоног одоора стручних удружења. 5. Решење свих студентских питања. првенствено школарина и тахса, по којима данас штрајкуЈу солидарно сва три универзитета. СТУЛЕНТИ! Истрајмо у штрајку до остварења паших захтсва.

У овом тренутку, после крвавих догађаја и свирепог полицијског терора над узбуђеним студентским масама, за време погреба нашег погинулог друга, у тренутку када су студснти и јавност целе Југославије и читавог света над новом жртвом фашпзма огорчеци сваки онај ко се активно не би заложио за ове захтеве, ставља се на страну фашистичких убица. СТУДЕНТИ! Боримо се за слободу своју и свога народа! Доле фашистичке убице! Живела слобода! Живела демохратија!** Солидаришући се са борбом београдских студената са истим захтевима су ступили у штрајк и студенти Загребачког и ЈБубљанског универзитета. У вези са тим, издат је проглас У којем се између осталог каже: „Овот пута показала се солидарност целокупне студентске омладине. Штрајкови који су избили на сва три Универзитета показују сву тежину положаја у коме се налази наша студентска омладина.” „СТУДЕНТИ И СТУДЕНТКШБЕ! Будимо свесни свог положаја. Истрајмо у борби и тражимо да се једном реше многа животна питања студената. Ми напредна омладина уједињени у јсдинственом студентском фронту, морамо се заложити да штрајк, као покрет широких студептских маса успе и студенти лстрају у борби до коначпе победе". У другом прогласу се наглашава: „СТУДЕНТИ И СТУДЕНТКИЉЕ! Будимо свесни своје дужпости! Не дајмо се помести прстњама и насиљем којим Ћоровић покушава да сломи нашу борбу. Ми не можемо дозволити да се и даље налази на челу Упиверзитета човек који Је довео нашу највећу установу до оваквог стања и који сноси одсоворност за смрт нашег друга Жарка Марнновића. Ми тражилш неодложно одступање са ректорског положаја и стварање повољних услова за решавање осталих студептсхих питања. СТУДЕНТИ! Не смемо клонути! Ми нисмо усамљени. Ми стављамо до знан»а пашим Универзитстским властима да Кемо истрајати у борби до коначпог остварења наших захтепа, па ■ по цену највећих жргава.

Живила солидарност све напредне омладине!“ По успешно завршеном штрајку издат је следећи проглас: СТУДЕНТИ! Општи штрајк који смо објавили прије 25 дана, 3 априла 1936 борсћи се за своје најосновније захтеве: укидању полиције и решење питања казни, везујући ове захтеве нарочито после погибије Жарка Мариновића за пад ректора Ћоровића и растурање терористичке фашистичке организације „ОРНАС", донео је нашој борби очекиваие успехе. У својој огромној већини студентске масе примиле су овај штрајк и активно учествовале у његовом спровођењу, без обзира на страховите тешкоћс. Проскрбовањем, хапшењем н премлаћизањси, убијањем, покушавано је са супротне стране да се оваЈ студентски покрет сломијс, али без успеха. Храбро, не обазирући се на жртве студентска Је омладина похазала да Је свесна своје одговорности и одлучна у сузбијању овог новог налета фашизације на наш Универзитет. Погибија нашег друга Жарка Мариновића повреде неколициие напшх другова, око педесетак хапшења и премлаћивање у полицији тојебила цена којомсмо платили наш успех и на тај пачнн се одужили онима цоји су се пре нас борили иа овом Упиверзитету за исге захтеве, првенствсно незаборавној успомени фебруарске жртве Миг»ка Срзевтића. А чињеница дз су у спровођењу оврг штрајка учествовале све групе демократске и борбене студентске омладине у потпуноЈ лојалности и узајамном разумевању, доказали смо пе само да је једпнство акције предуслов успеха, већ смо будућим студентским борбама па и борби наших старијих У земљи указали ва пут којим се мора ићи, у покрету за остварење најшнре демократијс и освајања народних права. _ Логичан резултат ове паше оорое била Је оставка ректора Ћоровића, приморан да се повуче пред нашим заједничким отпором. Одмах после овог догађаја штрајкашки одбор'је ступио у контакт сз новим ректором који нам јс дао потребнс гапаиције да ће ови наши захтеви бити повољно решени. Тиме је овај општи штрајк постигго свој циљ и мг вас позивамо да га прекинете и да се сратите свомс редовпом радуСтудентски прстставнпци настанит

ће борбу за студентске интересе у овој ситуацији поново, у оквиру своје рсдовне делатности. Штрајкашки одбор, констатујућн једну високу свест студентских маса, које су учествовале активно У спровођењу штрајка захваљује овим, свима онима, који су се за своју ствар свесно заложили, не бојећи се жртава, нрогона ни претње, а онима који из необавештености нису били с нама пружамо руку и позивамо их на сарадњу, очекујућн да су им ови догађаји јасно показали где је њихово место и да је јединствена студентска борба и студентска солидарност једина гаранција за испуњење наших захтева н решење свих наших виталних питања. Онима пак, који су свесно и злопамерно покушавали да ометају овај велики покрет и тиме се индентификовали у очима свог поштеног студептства са убицама нашег друга Жарка Мариновића, а нарочито неким елементима ко.ш би као странци и гости на нашем Уннверзитету, требали да се држе по страни; а не да буду најактивнији штрајкбрехери, обраћамо пажњу на то да свесно студенство више неће дозволити њихово вршљање и супротстављање нашој оправданој борби. Лlи знамо да су студенти морали жртвовати од свог редовног рада н штрајком прекинути предавања ва Укисерзитету. Али студенти нису могли даље подносити мучно стање на нашем Универзитету до кога Је довео ректор Ћоровић. Под новим условима, иш ћемо предузети рад н постићи што смо изгубкли, настављајући успешну борбу за слободу научпог културног рада. СТУДЕНТИ! Данас, после овог великог успеха, студентске масе Јединстзеније н снажније но икада, ступају у даљу борбу за решавање својпх шггања са надом у светлиЈу будућност. Дисциплипа коЈу смо показали, ширина нашег покрета, наша солидарност и заЈедиички истгп, гарантују нам успешно делање. Зато објављујући краЈ озог победоносног штрајка и одпочињући рад на Уннвсрзитету кличеко: Слава другу НСарку Мариновићу, јдртг.и наше борбе! Жлвелз студептска солидарност! Живео фрокт. Шграјкашки одбор“

2

Нарфрни сш.уд.еши

Београд, 12 септембар IМ9 год.