Студент

Неуспели бизнис совјетске делегације

Доклв су неки соејетски руководиоци одлучили да, газећи и блатећи марксистичко-лешинистичку науку, орљају, иажалост баш у име тв науке, у море ревизионизма, контрареволуције, великодржавни шовинизам то је веома тешко докучити. Многи демократи, велики део еветске јавности, до недавно су били склони да верују како негде у том ивформбироовском брлогу поетоји макар зрачак поштеша и ко мунистичког морала, који ће кад-тад поставити границе у досада невиђе»ој контрареволуцији упереној против једне мале социјалистичке земље. Али, показало се, да брлог оетаје брлог и да, када би у н»ему постојао и трунак морала, поштења и истине, он не би био оно што јесте. Пракса, коју у последње време проводе они у и око само за „случај” Југославије постојећег Информбироа, је управо језиво речита. Она се свестрано потрудила да свим поштеним људима у свету оруши идеале, који су их водили, њих, срећом само гтривремено, обезглави и дезориеитише, те светском демократском покрету тако зада тежак и опасан ударац. Сваком живом сведоку те сулуде антидемок ратс к е и контрареволуционарне праксе дубоко су у сећан>у урезани сви њени детаљи, све њене развојне фазе, почев од писама ЦК СКП(б) па до последњих купо продајних аката. Сваки од тих детаља, кад се појавио, прелазио је очекивање чак и крајње песимистичких скептика, поново и опет поново разочаравао свет у оне људе И прииципе. којима се до јуче одушевљавао. И, иако је сваки тај детаљ, сваки тај контрареволуционарни акт, био тежак, а према томе наговештавао и још теже оно је сваки наредни, по својој тежини и бруталности а обзиром да је долазио од стране до јуче неприкосновених демократских и комунистичких ауторитета, долазио неочекивано, запањујуће, као гром из ведра неба. После анатемисања нашег државног и партиског руководства и покушаја његовог насилног свргаван»а, дошла је економска блогада, после ње, оптужбе за аспирације према Албанији, за договарање са грчким монархофашистима. затим продаја Корушке, раскид савезничких уговора, итд. За сваки тај акт, који је обзиром на његов карактер није био уперен само ггротиву ФНРЈ, већ јв био и нож у леђа читавом демократском и радничком покрету у свету, његови извођачи налазили су низ оправдања. А та су се у сваком случају, без изнимке, састојала управо у томе, да се нашем руководству припишу намере и дела, која су нико други, него баш они извршили. Након осам година тешке Ослобо дилачке борбе грчког народа они су т.зв. Громиковим услутама, нагађајући св са империјалистима, пошли путем ликвидације тог покрета, а да би обманули светску, а у првом реду своју демократоку јавност, подигли су силну грају о нашем пактирању са атинским властодршцима. За 50 милиона долара (словима: педесет милиона) и још неке „ситнице”, као што су велики део дунавског пловног парка, они су продали Словеначку Корушку, а свет покушали убедити како је Влада ФНРЈ, иза њихових леђа, одустала од својих захтева и тако сама продала Словеначку Корушку бесплатно. Совјетски Савез је том приликом добио оних 50 милиона долара, док народи Југославије не само да нису ништа добили, већ су изгубили део самог себе. Но уз све то совјетски руховодиоци нас, а и цели свет, уверавају да смо ми, а не они, извршили срамну купопроДају. Но, као да њихови апетити, који се сада ни по чему не разликују од империјалистичких, нису остали- задовољени. Страх од истине, од принципијелне борбе за истинску демократију и доследан социјализам, коју су повели народи Југославије и њихово руководство противу свих ревизионистичких, контрареволуционарних па и империјалистичких тенденција у данашњем социјалистичком свету, као да постиже супротан циљ. Уместо да се повуку, да у самим себи угуше антимарксистичкв клице неки совјетски руководиоци подражавају своје импе* ријалистичке апетите и теже све већим и маснијим залогајима. Тај страх се нарочито појачао сада, на Четвртом заседању Генералне скупштине ОУН, где је делегација ФНРЈ устала као први, а често и једини, поборник права малих народа, равноправности, демократије и независности. Страх је достигао и своју кулминацију када јв делегација ФНРЈ истакла кандидатуру за члана Савета безбедности. Обезглављени помишљу да би избор ФНРЈ у Сазет безбедности значио нови корак ка победи истине у совјетско-југословенском сукобу, совјетски делегати су, не сумњамо да су се претходно саветовали са својом владом, прибегли старом средству ценхању са империјалистима. Внчни принципу „плати па носи” у којем ни они нису више шегрти совјетска делегација је дипломатским путем, тј. настојећи да задржи строгу конспирацију, предложила америчкој делегацији уносан бизнис, који би се исплатио И једнима и другима. Ви не подупирите кандидатуру „чудовишне земд»е” за Савет безбедности, а ми ћемо се, за узврат, одрећи Громикових услута у погледУ решења спора у Грчкој. То је био у суштики смисао речи Акдреја Вишинсхог, смисао који преввден на народни језик значи: помогните иам у ишрвњу лажи, у онемогућавању ФНРЈ да се бори за истину. а ми ћемо вам то платити кврљу грчког одрећи ћемо се по нама прнје тражене амнестије за грчке демократе (а то је велик део народа), Д*мократских избора, спречавања репресалија над учесницима и присталицама Ослободилачког рата и акзјв чега Још* , Ајв«, руководиоци као Р су изгубилм критеријум, као да

су изгубили моћ здравог расуђивања и диференцирања остварљивос од неостварљивог, дипломатски могућег од дипломатски немогућег и, коначно, лажи која се макар колико пробија и животари од лажи ко]а је осуђева да чим се изусти буде претворена у лешину. Несавладиви контрареволуционарни бес и, насупрот томе, дубоко принципијелиа и непопустљива борба против контрареволуције од стране руководства ФНРЈ, њих онемогућује да владају сами собом и тера их на најнемогућније кораке, коЈи се, чимсупочињени уроте против сами почшштеља. Ето, управо таква, за њих злосретна, судбина задесила је и овај лоше замишљени бизнис совјетске делегације. Наиме, функционери ОУН су се примили улоге посредника између делегације СССР и САД, али нису се обавезали на дискретност. И прије него што су совјетски делегати успели да протрл»ају руке у очекивању једног доброг трговачког посла ствар је допрла до јавности и у Лексасесу је избио читав скандал, који је кроз неколико сати био проширен читавим светом. Објављивањем у штампи читава ствар се поставила на главу. Уместо купопродаје предлог је раскринкао представнике СССР као делегацију, која је сасвим напустила дојучерашње позиције, а претставништво САД је, искоришћавајући чињеницу да се миш сам ухватио у мишоловци, пожурила да порекне било какву везу са овим предлогом, изјављујуђи да „САД неће пристати да напусти подршку кандидатуре Југославије за Савет безбедности у замену за руске уступке на Балкану” (Н>ујорк Тајмс). Мешетари и продаваоци туђих интереса за свој рачун, покушали су, истина јалово, да приликом последњих закључења трговачких послова око Корушке и Грчке, кривицу збаце са себе и подло пребаце на оне које тај прл»ави посао највише и погађа, на чији Је рачун бизнис и закључен. Они ће, вероватно, са њима својственом подлошћу и већ прокушаним лицемерјем и сада покушати да изнађу хиљаде разлога којима ће руководство ФНРЈ окривљавати за овај срамни покушај нове купопродаје. Колико ће ти покушаји остати бедни и смешни већ су показали они који су овима претходили, а колика је одговорност неких совјетских руководилаца за све оно што се чини против народа једне доследне социјалистичке земље, за сва дела којима саблажујуће делују на малаксавање радничком покрета у свету то ће им једног дана показати баш тај раднички покрет, којег они данас у својој заслепл»ености најупорније разбијају. Ове недеље

Фут Б А Л Игралмште „Новж'Београд < ‘; 17-Х у 14,30 ч. Тезснолошки Виша педагошка школа 19-Х у 9 ч. Бкошмски МедиЦШ9СКИ _ 19- у 10,15 Ч. Грађевинскм Ветеринарски 23-х у 14.30 ч. Новинарска и дипломатска висока школа Природно-математички Игралиште „Милмдионара“: 23-Х у 14.30 ч. Виша педагошка школа Архитектомски Игралиште иа Бањици: 20- у 14.30 ч. Државни институт за фиокултуру Дом војних студената Игралиште код Технмчке велике школе: 23-Х у 14,30 ч. Електротехнички Рудврски Помоћно игралнште „Црвеие звезде“: 23-X у 14,30 ч. Технолошки Фармацеутски Игралиште „Наших крила“ Земув: 19-Х у 0.30 ч. Поли)дривредно-шумарски Машински. 19-Х у 8.30 ч. ГГравни Филозофски Атлетика Стадион „Црвене звезде“; 22-X уl4 ч. Пропагандно атлетско такмичење студената Београдског укиверзитета и великих школа. Такмичеч.е ће се одржати у следе Ким дисциплинама: Мушки: 100, 200, 400, 800, 1500 И 5000 м., скок у вис, скок с мотком, скок у дал., троскок, копље, кугла, диок и кладиво'. Жене: 100, 200, иВОО м., скокудаљ, скок у вис, кугла, диск и копље.

У ЧАСТ ПЕТОГОДИШЊИЦЕ ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

Масовни излет студената планинара на Авали

У част петогодишњице ослооођења Београда, чланови универзитетског планинарског друштва кренуће уочи 20 октобра на Авалу. Тамо ће прославити оваЈ значаЈан датум, коЈи Је друштво одредило за свој званичан празник. Овај излет ће имати свечаниЈи карактер него обично. Деветнаестог октобра увече планинари ће на Авали запалити логорске ватре где ће сакушвеним студентима, другови учесници у борбама за ослобођење Београда, причати о начину и току борбе. Свечани део уметничког програма око логорских ватри изводиће сами планинари. . Планинари ће ноћ провести под шаторима а уЈутро, 20 октобра, кренуће на неколико излета. СхватаЈући правилну улогу планинарства у новоЈ држави, студенти планинари ће и овог пута искористити прилику да прошире своЈе знање и освеже успомене из Народноослободилачког рата. Млади планинари, обилазиће положаЈе и значајна места са друговима коЈи су учествовали у биткама за ослобођење нашег главног града, донекле ће се упознати са стратегијом и тактиком ратовања наших партизана. Поред овог, њима ће се пружити могућност да практично покажу колико су савладали основне елементе предвоЈничке обуке, оријентациЈе, руковање планинарском спремом, Јер ће се овом приликом извршити извесне вежбе и пробна склапања и раскплапања шатора. (М. К.)

КОШАРКА

ПРИРОДНО-ДАТЕМАТИЧКИ - ГРАВЕВИНСКИ 38:29 _ ГГосле равноправне игре прво нолувреме завршено Је са 15:15. У другом делу игре екипа Природно-математичког факултета била је боља и заслужено побед*lла са 38:29. захваљујући највшле доброј игри Живкова који Је гкхтггао 18 кошева и Анђуса са 8 ктпева. Код грађевинаца најбољи Је био Балугџић са 12 постигнутих кошева. ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКИ. - ДОМ ВОЈНИХ СТУДЕНАТА 20:19 Једна од наЈинтересантниЈих и наЈузбудљивиЈих утакмица првог кола. ГГР®® полувреме Је завршено минималном победом агронома од 13:11. Од почетка до јгпаја игра Је била жива и водила с$ велика «sрба за сваки кош. НаЈбољи су били Тасић код агронома. коЈн је постигао 7 кошева и код воЈних студенатв Кушић са 10 кошева.

ОДБОЈ КА МЕДИЦИНСКИ - ФАРМАЦЕУТСКИ 3:0

Медадинари су током читаве шре били бољи и заслужено добили сва три сета (15:5, 15:9, 15:12). Фармацеути, коЈи су играли са пет играча, борилм су се пожртвовано. ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ РУДАРСКИ 3:1 Током читаве утакмице игра Је била жива. И поред тога што су поражени, рудари су скоро пола игре били равноправан противник. Нарочито су итрали добро у трећем сету коЈег су добили са 15:11. Иначе, победа екипе Природно-математичког факултета потпуно Је злслужена. МАШИНСКИ АРХИТЕКТОНСКИ *:• Игра Јв била интересантна. Иако су архитектонци у другом сету В °ДИД” 6’l ипак су морали подлећи борбеииЈим играчима екипе Машинског факултет* који су добили сва три сета (15:3, 15:8, 15:13). ГРАВЕВИНСКИ ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА ЗЛ Током читаве игре грађевинци су 6или знатно бољи и заслужено добили оваЈ суорет са 3:0 (15:3, 15,8, 15:2). ПОЧБЛО ЈЕ ПРЕУРЕЋЕЊЕ ФИСКУЛТУРНИХ ТЕРЕНА КОД ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ у суботу Је отпочело преуређење фискултурних терена код Техничке велике школе. Првог дана на преуређењу терена учествовало је око стотину студената прве и друге године рударског факултета, који су порупшли привремене бараке и уклонили известаи број старог грађевинског матери Јала, На овом терену, где ћв се радови ооављати скоро сваког дана, направиће се н преуредити футбалско игралиште, два игралишта за одбоЈку, три игралишта за кошарку, атлетска стаза за 100 м., неколико терена за скоковв у даљ и вис н за бацање. Завршетак радова на овим теренима, коЈим руководе неколико студената Грађевинског факултета, предвиђа се до 20 октобра, када ће се на »има одржати прве утакмице у футбалу, кошарци, одбојци и другим спортским дисциплпнама. Са прошлогодишњег првенства: скок у вис

ОТПОЧЕЛО ЈЕ ЈЕСЕЊЕ ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Прекјучв је отпочело Јесење спортско првенство Београдског универзитета ч великих школа. Прве утакмице су одигране у футбалу (друга група), кошарци и одбојци (мушке екипе). Током ове недел>е такмичеша се настављају. Најинтересантнија такмичења се очекују У среду, када почињу прве утакмице десет најбољих футбалских екипа, чланова прве групе. У центру пажње су сусрети; Државни институт за фискултуру Дом војмих студената, Пољопривредно-шумарски Ма-

шински и Правни ФилозофскиТакође се интересантна такмичења очекују и у суботу, када се на стадиону „Црвене звезде” одржава атлетски пропагандни митинг београдских студената. Такмичења у осталим спортским гранама ускоро ће бтпочети. Рукометно првенство почињв 25 октобра, док ће се 29 и 30 октобра одржати појединачно и екипно прВвнство у атлетици. Првенство у теиису и стоном тенису отпочеће крајем месеца.

ФУТБАЛ

Елеитротехнички Новннарска и дипломатска висока школа 6:2 (1:1)

Прво полувреме 3« углавном ггротекло у равноправнос) игр«. Навале оба тима биле су доста неефикасне пред голом. у другом полувремену дошла је до изражаја боља кондиција екипе електротехничара. После резултата 4:2 за еЛехтротехничаре, играчи екипе Новинарске и дипломатске високе школе били су доста деморалисани тако да су до краја игре примили још два гола. У тиму победника најбоље је играо навални играч Павле Радић који је постигао два гола и највише допринео за овако високу победу. Такође су добро играли Михајловић и Мариновић који су такође дали по два гола. У екипи Новинарске и дипломатсхе

високе школе најбоља Је била ха ®Ф"Л*Ј" ниЈа а нарочито крилни халфови Пезив и Живанов. Навала и голман слаби. АРХИТЕКТОНСКИ ФАРМАЦЕТТСКИ 2:1 Игра Је у првом полувремену углавном била равноправна и завршила св резултатом 2:1. Друго полувреме ниЈе одиграно зато што секретар СД „Милиционара* 4 А. Ивановић није дозволио да се утакмица настави, иако су играчи били снабдевени прописном потврдом да им Је дозвољено коришћенл овог терена. Рударски Природно-математички 5:1 (5:0)

Прао полувреме Је завршеио победом Рудара од 5:0. У овом делу игре екипа Природно-математичког факултета није играла тако подређену улогу као што би се то могло из резултата видети. ОваЈ резултат Је углавном плод велике ефикасности навале рудара коЈа Је врло

добро користила продоре и већину шанси реализовала. У другом полувремену екипа Природно-математичког факулгета успела Је да постигне почасни гол и да у даљем току игре буде скоро равноправан противник победничкоЈ екипи.

НАРОДНА ТЕХНИКА

У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ СВАКИ ФАКУЛТЕТ ИМАЋЕ КЛУБ ТЕХНИКЕ

У новој школској години, рад организације Народна техника на Београдском универзитету и великим школама развијаће се и даље преко клубова и кружока Народне технике по факултетима и великим школама. Под паролом; „Сваки студент члан Народне технике“, организације Народне технике на Универзитету окупиће стотине нових чланова и наоружати их знањем из разних грана технике да би сутра на радним местима широм > наше домовине пружили што више помоћи за још бржи темпо изградше социјализма код нас. Прошле године на Београдском универзитету формирани су први клубови Народне техннке на Техничкој великој школи, Ветеринарском, Пољопривредно-шумарском н Природно-математичком факултету. Уз обилну помоћ поједнних београдских организација и деканата члановима клубова су биле створене велике могућности за несметан, шнрок и разноврстан рад. Пример з» то јесте клуб Народне технике

на Техничкој великој школи, који је био један од најбољих у Београду и који је, залаган.ем и упорношћу чланова управе и чланова аматера, постигао завидне резултате. Да је у кружоцима клуба било обухваћено више студената, рад и успех клуба би био још већи, али, и поред тога, рад клуба је био плодан и користан тако да већ данас кадар младих свршених течајаца: радио-аматера, фото-аматера, шофера, једриличара, кинорепортера н конструктора користе стечена знања која им је клуб технике у прошлој години пружио. Добре резултате постнгли су и клубови на Ветеринарском, Пољопривредно-шумарском и, нарочито, на Природно-математичком факулету, где је рад појединих кружока прелазио аматерску област и студенти су се бавили научним исгоггивањимд. као што су то чинили чланови кружока мнкрофотографије. До краја овог месеца клубови технике основаће се и на свим осталим факултетима. Помоћ коју на-

ше народне и школске власти пружају организацијама Народне технике на Универзитету омогућиће да клубови организују разноврстан и разгранат рад. Стварањем радионица, набавком материјала, возила и сл. омогућиће се да студенти упоредо свршавају и теориски и практични део курса, чиме ће се увелико отклонити прошлогодишња гре' шка која је доводила до неинтересо\ан>а и до одустајања са часова, јер се слушала „сува теорија". Зато ће се при свим клубовима формирати одговарајуће радионицв и онда ће млади људи, будући лекари, економисти, агрономи, инжвњери и други кроз разноврстан рад, како је то могуће у организацијама Народне технике, радом у радионицама, кроз предавања, преко стручних библиотека, кроз конструкторске кружоке, радом у лабораторијама улазити дубоко у срж технике, богатити тим више своје знање и уједначавати свој темпо са брзим темпом уздизања наше земље. <*• љ >

ПРЕД СНАГОМ ИСТИНЕ ЛОМЕ СЕ ОГРАДЕ ЛАЖИ

Тога дана ишли смо предвече на Мали Калемегдан, под маском безазлеиих шетача. Тамо, преко Дунава, у Панчевачком Риту, горела су села. Ко их је запалио? Немци или Руси? Нисмо знали. Гледали смо напрегнуто далеке црвене буктиње, сигнале слободе која се приближавала. Више наших глава, из Горњег града, заглушно су у једнаким размацима грували немачки топови и прелетале нас с фијуком гранате. Било нас је, можда, двадесетак у том тренутку на тераси више Зоолошког врта, Нисмо се међусобно познавали, али смо сви прилазили једни другима, разговарали, узбуђено, пригушено... Сутрадан освануше објаве позидовима; опсадно стање. Под претњом смртне казне забраАено је цивилном грађанству кретање по улицама. Ми смо ликовали; ево, крај се приближава. Увек ћу се сећати тога првог даиа опсадног стања. Нас неколико ннсмо хтели да сиђемо у подруме. Чинило нам се глупо и недостојно склањати главе у подрум, а и плацгили смо се, наивно, да ослободиоци не промакну у јуришу нашом улицом а ми да их не видимо одмах, од првог тренутка. Зато смо се попели на галерију једне радње у палати Академгије наука и кроз огромне прозоре зверали на улицу. Докле се оком могло досегнути живе душв није било: ни Немца ни наших. Ни псето да промакне. Тек, с времена на време, ка Теразијама, прошиша • мотоцикл, начичкан са три немачка шлема и митраљезом на приколици. Часови су пролазили споро, ништа се није догађало. Око подне, све нас узбуди појава једног нашег стражара саобраћајца. Појавио се изненада, однекуд из Караџићеве и, држећи се зида, брзо, лсврћући се на све стране, пошао у правцу Чика Љубине. „Хеј, пријатељу, куд си пошао? Види ли се што год? Где су наши? махали смо му узрујано,

и питали више покретима но гласом, јер нисмо смели да вичемо. Он нам показа руком у правцу Кнежевог Споменика и одговори: „Ено их, ено »« па потрча даље и нестаде нам са видика. Свл се прибисмо уз прозор У очекивању да ће сад да искрсну наши борци. Сећам се чак да је један од нас дограбио цвеће из неке вазе и да ми је било криво што га не претекох. Прође пола часа, па сат, па два ништа се не деси. Негде у даљини тутњало је. Нагађали смо где би то могло бити и да ли су то тенкови или што друго. Са раним сумраком нека туга поче да нам се увлачи у душу. Те ноћи приближила се борба нашем крају. Лежећи будни, слушали смо све јачу тутњаву. грмљавину, звиждање, штектање, прасак и ломљаву звукове нове и страшне за нас који смо савремени рат доживели кроз биоскоп и сликовите ратне извештаје. Мислили смо: „Ево, решава се наша судбина. Ујутру загрлићемо наше“. ујутру, на нашОј капији, затекли смо блесаво-надзтгог „принцеугендаца” с машинком и шлемом. иа свим раскршћима улице, као џиновски скакавци стајали су митраљези. Нисмо више могли на улицу. «Цурик“ крикнуо је на нас Шваоа, кад смо покушали да крочимо из капије. „Ин ден келер“ Неки су тек тада схватили да су нас Немци сатерали у подруме не ради наше, него ради своје сигурности.

Не знам више ког је то.дана било, петог или шестог, у кући нам нестаде воде за пиће. Изашла сам на капију к кад ми је Немац пришао рекла сам: „Васер!“ Али он одмахну руком и показа ми прстом да се вратим у кућу. У то приметих две жене како с кофама претрчавају Кнез Михаилову. Кад сам му их показала, војник равнодушно слеже раменима и промрмља нешто што би требало, отприлике, да значи; „Па иди кад си запела"! Претрчасмо Васину. Испод Класне лутрије, пред приземном кућом, препречи нам пут постарија, крупна жена, у цицаној хаљини: Куда, ако бога знате? Не можете преко Симине. Јуче се још могло, Погледајте! Стале смо, дахћући од умора. Очигледно угао Симине био је оно што се зове „брисан простор“. Крај плочника, на углу, лежало је нешто налик на људску прилику. Онај је погинуо, рече нам жена, видите! А двојица рањених су нам ту, у кући, рече тише гледајући нас с неким топлим поносом у ОЧ1 !1-Како? Наши рањеници? Узбудисмо се ми. Па где су наши? Жена ме једном руком загрли. а цругом руком показа на ниже. Ено, гледај, у оној капији десно, то су наши. Припијена уза зид гледала сам их. Сва сам се у очи претворила. Њих тројица стајали су тамо, пред једном капијом, на стотину корака од мене. Сва тројица млади, у жућкастим униформама. Стоје тамо,

разговарају и смеју се. Један од њих барата нешто око машинке, као да јој разгледа добош. Све сам могла да замислим, али никако ово: да кад први пут угледам партизане нећу моћи да им приђем, да им стиснем руку, да их загрлим. Ја ћу да претрчим, кажем жени до мене. Погинућеш, вели ми она. А ако не погинеш, натраг не можеш. Ја, бога ми. не смем. Чекају ме ца у подруму. И ја се сетих: никоме у кући шгсам рекла куд сам пошла. Морам натраг. У знак поздрава махнула сам руком оној тројици. Сва тројица одговорила су ми машући... Онда потрчасмо узбрдо. Трчала сам као да имам крила. Нисам више као пре, трчећи низ брдо, болно губила дах. Носила ме кликтава рацост: „Видела сам их“, И кад сам, прелазећи Васину, удесно опазила велики пожар и сетила се да то гори Универзитет. ни тада нисам више у срцу осетила убод, и онај пламен као да је у мени румено осветлио сазнање: „Видела сам их“. Најзад, у ноћи између четвртка и петка, пробуди нас чудна тишина. Повлаче се, изјави доктор убеђено. Видећете. ноћас се сигурно повлаче. _ Ех, докторе, причајте нам нешто ново! Насмејао му се неко у помрчини. Али пошто је тишина заиста оил необична, газдарица куће се узнемири. . Ако се повлаче, рече, онда јс тек опасно. Могу да упадну и све Д а нас побију. И кућу да запале... Бога ти, Јоване, обрати се настојнику отидни полако до копије па је закључај. Али прво види да се није ко увукао. —Ја, бога ми, не мрдам одавде до јутра, одврати Јован.

Газдарица нешто прогунђа м —* оћута. ку, отидни полако до капије на јв Заспасмо поново. У свитање свв нас пробуди радостаи и циктав дввојачки глас: Нема их. Нигде их нема. Клиснули. Леба ми! Изиђите да видоте. На улазу у подрум стајала сва узбуђена, млада Аница, девојка госпође инжењерке. Оденувши се дрхтавим рукама ма брзину, истрчали смо и ми. Саплићући се о гомиле отакла, о барикаде од цигаља, трчали смо ка Кнез Михаиловој и чинило нам се, као у сну, да су нам се ноге одузеле, да никада нећемо стићи. Стиглисмо на раскршће тачно када је из 'Чика Љубине у главну улицу избила прва колона наших, у парпваасков« строју један по један. Гледали смо не верујући просто својим очима; трчали су према Калемегдану, млади већином, разнолико одевети, трапави, мили, једноставни... Наши. Полетех ка једној девојци, плавој, буцмастој. Загрлила сам је неспретно и пољубила у образ. „Здраво! Добро нам дошли! м Она ми узврати пољубац. Здраво, другарице! А што плачеш? . и отргнувши ми се из руку поточала је за стројем.

Фрида ФИЛИПОВИЋ

Карикатура Аце Миленковића, студеита електротехиике