Студент

ЧЕТВРТА ПАРТИСКА КОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Београдски универзитет - жариште социјалистичке културе и науке

Завршила је са радом Четврта партиска ковферевција Београдског уннверзитета. На њој је, још једвом, дошда до взражаја чврста решеност студената и наставнака комувиста да истраЈу до победе у борби коју води ваша Партија вротив ревизије марксизма-дењинизма од стране СКП(б), а за равноправпе односе иеђу социјазистичким земљама и комуиистичким партијама. Ковференцији су присуствовади члав Политбироа ЦК КПС другарица Митра Мптровић, секретар Г радског комитета КПС за Београд друг Рато Дугоњић, као и ректори ш претставиици иаставника Беотрадског увиверзитета и великих школа. Радно претседвпштво је преддогкидо, а конферевција једногласпо прихва • тила сдедећи двевни ред: 1) Извештај У ниврзитетског комитета КПС; 2) Изве • штај ревизиопе комисије; 3) Реферат о наредвпм задацима; 4) Избор верификацпоне. комисије; 5) Дискусија по извештају и реферату; б) И.чбор кандидациопе комвспје в 7) Избор У пиверзитетског комитета и ревизионе компсије. Коаференцаји је у току рада стигао знатан број тедетрама од основнпх партиских организација факултета, актвва Народне омдадиие ударннх студентских брптада са градилишта Новог Београда, од студената комуниста н ванпар• тијаца геодогије који се такмиче у Борском руднику и других. У њима студенти обећавају својој Партији да Ае взвршвтп све задатке које буде пред њих по • ставвда. На крају дискусвје, поздрављен одушевљеним апдаузом и скандирањем „Тито ЦК", говорио је друг Рато Дугоњић. Са ковфереиције су, на једводушни захтев присутних, послати телеграми Централвом Комитету КПЈ и друту Титу ш Централном Комитету КПС.

листичке изградње, и да се по томе мјери социјалистичка свијест и оданост нашој домовини, Пред чланове Партије се постављају још већи задаци. Поред рада на свом стручном уздизању и стручном уздизању студената уопште, они мора да, васпитавају наше студенте у духу ствари социјализма, како би сваки нови стручњак који изађе са Универзитета, дубоко био прожет интересима борбе за побједу социјализма у ФНРЈ. Као што се, дакле, види, наша партиска организација води борбу на једном врло важном сектору битке за побједу социјализма у Југославији. За испуњење овога задатка постоје сви објективни и субјективни услови. Нема сумње да стручни рад и борба коју води наша партиска организација за изградњу високо квалификованих стручњака, много зависи од објективних чинилаца. Али у вези са тим потребно је нагласити да све те објективне околности, од којих зависи наш успешан рад, из године у годину се побољшавају. Свакодневна брига наше Партије, Владе ФНРЈ и Владе НРС за рад нашег Универзитета, огледа се у све већем побољшању материјалних услова за живот и рад наших студената и наставника. Та се брига довољно види из чињенице, да је само у току прошле године примало стипендију 10.436 студената, или 45,60% од укупног броја уписаних. Побољшање материјалних услова за наш рад огледа се даље у формирању нових факултета, као што су Шумарски факултет, седам факултета у оквиру ТВШ, Стоматолошки факултет, у отварању разних института као што су: институт за рак, хемиски институт са лабораторијом, институт за физику и физичку хемију, институт за фармакогнозију, фотолабораторија, у даљим плановима изградње нових школских просторија: слушаоница, читаоница итд. у сталној бризи наших власти на издавању нових Уџбеника и других учила. Из ових неколико података видимо, с једне стране. велику бригу Владе ФНРЈ и Владе НРС у подизању нашег Универзитета, али морамо овде истаћи да се наш Универзитет и велике школе боре са низом тешкоћа, које нисмо могли за ово кратко време од ослобођења да отклонимо, а што је оставила у наслеђе стара Југославија. Те тешкоће се огледају како у помањкању слушаоница, станова за студен(Наставак на друтој страни

О НАРЕДНИМ ЗАДАЦИМА Из реферата друга ДАНИЛА ПУРИЂА

Задаци, рекао је друг Данило Пурић, које ћемо данас поставити проистичу из три основна извора: они су условљени досадашњим одлукама виших партиских форума, које се односе на читаву нашу Партију и непосредно на партиску организацију нашег Универзитета; искуствима које је стекла наша партиска организација у досадашњем раду; затим, специЈалним условима под којима градимо социјализам, једном речи данашњом унутрашњом и спољном политиком наше Партије. Пошто је истакао да се политика наше Владе увек руководила интересима пролетерске револуције и социјализма, пошто је истакао улогу коју она има данас, с обзиром на ревизионистичку политику руководилаца СКП(б) и других, друг Пурић је рекао: „... Савремена пракса показује да се наша социјалистичка Југославија данас мора да бори не само против империјалистичке реакције и контрареволуције, него и против ревизије марксизма-лењинизма у самом међународном радничком покрету. А познато је, како то пракса потврђује, да је ревизија у теорији увек издаја пролетаријата на пракси. Међународна реакција, пре годину и по, добила је свог доброг савезника у Резолуцији Информбироа, која је благодарећи њеним творцима, унела пометњу у демократски покрет у свету унела у њега идејну збрку и подвојеност, у великој мери га разоружала и ослабила. Какав ће бити коначни исход ове борбе одговара нам марксистичка дијалектика и сва досадашња историја према којој „не треба се оријентисати на оне слојеве друштва, Л)ји се више не развијају, иако у садашњем тренутку сачињавају снагу која преовладава, него на оне слојеве који се развијају, који имају будућност, иако у садашњем тренутку не претстављају снагу која преовладава.” (Питање лењинизма стр. 511 издање „Културе”). Затим је друг Пурић говорио о политици водећих империјалистичких сила, наглашавајући да је она данас, као и увек, политика агресије и поробљавања. Империјализам данас трпи крупне поразе унутар свог система, „а у таквој ситуацији истакао је друг Пурић. руководиоци СССР-а уперили су све снаге не на рушење капиталистичког поретка, него на потчињавање себи нових социјалистичких држава, уперили све снаге да разбију нашу Партију, да спрече социјалистичку изградњу у нашој земљи. Пошто је конкретно истакао данашша скретања руководилаца СКП(б) и неких других њихову ревизију основних принципа марксизЛа-лењинизма и штетност тога за даљи разитак међународног радничког покрета друт Пурић је подвукао значај борбе и правилност линије коју води наша Партија на челу са друтом Титом, па је рекао: „И не може бити сумње у то да ли ће наши народи издржати до краја, да ли ће изградити социјализам у својој земљи, одговор на то дају трудбеници широм наше земље”. „Ми знамо, рекао је друг Пурић, да изградња социјализма није лака и да у тој изградњи има много препрека и тешкоћа. Ми смо те тешкоће досада преброђавали, неке лакше неке теже, али смо их ипак пребродили. За нас нема другог пута, нити можемо спорије ићи у изградњи социјализма, ако хоћемо да очувамо независност наше земље. Наш циљ је јасан, и никакве тешкоће неће и не могу нас омести у постизавању тога циља. Да

су наши народи способни да сами себи изграде бољи живот доказали су много пута, јер они нису научили клечати на коленима, милости нису тражили ни од кога.

Ми нисмо племе, које се једном наредбом може раселити. Ми, југословенски комунисти, поносимо се нашим народом, који је у Ослободилачком рату створио нову Југославију, коју данас учвршћујемо и изграђујемо, да би постала цветни врт за наше народе. У том нема право нико да нас спречава, и не може нас спречити, па ма колико то неко покушавао. Изградња социјализма у нашој земљи биће наш највећи допринос интернационализму и победи револуције у свету. БОРБА НАШЕ ПАРТИСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ИСПУЊЕЊЕ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА Ми знамо да је стварање нове интелигенције важан чинилац у социјалистичкој изградњи наше земље. Са све бржом изградњом социјализма код нас, потреба за новом интелигенцијом постаје све већа. Наша Партија је повјерила Београдском универзитету и великим школама, крупан и частан задатак да руководи васпитањем, идеолошком и стручном изградњом нове социјалистичке интелигенције. То није ни мало лак посао, и он захтева улагање великих напора, како од партцске организације тако и од сваког појединца, који ради на Универзитету. Ми морамо да дамо нашој социјалистичкој отаџбини такве стручњаке, чији ће стручни и научни ниво одговарати потребама наше социјалистичке прахсе, и степену нашег друштвено-економсхог развитка. Ми у политичком и стручпом васпитању наших студената морамо имзти стално у виду то да ће многи наши студенти, доћи на руководећа мјеста нашег научног, привредног, друштвеног и културког жизота, тј, биће у већини позваии да уздижу нашу пауку, технику, нашу културу на виши ЕИВО. Зато сви наши студекти треба да схвате да је рад на систематском изучавању наука, на упсзнавању са свим посткгнућима савремене кауке, на извршавању свих дужности и обавеза које налаже наша школа, диктиран потребама наше соција-

Друг Данило Пурић

Питање учења треба стално заоштравати Из говора друга РАТА ДУГОЊИЋА

На крају конференције говорио је друг Рато Дугоњић који Је поред осталог рекао: Другови и другарице Ја сам овде послат од Градског комитета да изнесем са наше странв оцену рада универзитетске организације у току протекле године. Ви сви добро знате да је на Градској конференцији за Београд универзитетска организација прошле године била прилично оштро критикована и да су изнесени извесни крупни недостаци у раду универзитетске партиске организациЈе, на којој је вама указана пажња. Данас после године дана, можемо са сигурношћу да констатујемо да је ваша партиска организација коракнула, знатно напред, и то у сваком погледу. Пред вашом организацијом је стајао читав низ задатака на подизању Универзитета као установе, на пољу учења студената, идеолошког и теоретског рада, укључења Универзитета у борбу која се данас води за изградњу социјализма, итд. Другови, мени је врло угодно што могу да саопштим оцену Градског комитета да су у свим тим правцима постигнути неоспорни успеси, нарочито у погледу политичког рада, монолитности, Јединства партиске организације Београдског универзитета. Међутим, другови, баш та чињеница захтева од вас и извесне нове задатке на које се може рачунати да ћете их ви остварити, јер сте у току ове године дана сакупили нове снаге. Кдда сте ви одобравали извештај о раду партијске организације и вашег Комитета, ја сам пљескао заједно са вама ,јер се потпуно слажем. Али, ја бих се задржао само на неким својим утисцима из дискусије, баш зато што се извесна питања постављају пред нас мало оштрије него што се постављало досада. Ево, на пр. питање учења. Ја из дискусије нисам стекао утисак да Је то питање прожело партијску организациЈу до кра Ја. То не значи да партијска организација ниЈе имала крупних успеха на том пољу, али поставља се питање да ли Је партиЈска организација прожета тако да се до задње консеквенце заложи на пољу учења. Мени се чини да није и да ту треба поразмислити како да захватимо то питање. Ево, на пр. ми смо имали извештаЈ верификационе комисије. Врло леп извештаЈ. Партиски стаж даје једну лепу

слику колико је било бораца, колико Је било на радним акцијама, колико има ударника итд. Међутим, нигде нема колико има овде одличних студената, колико врло добрих, колико има студената који су заостали са испитима, да би знали како ова партијска конференција поставља своја најважнија питања. Дискутовало се о извесним стварима. Ми смо дискутовали и у Укиверзитетском комитету о извесним питањима. Моје Је мишљење, а и Градског комитета у целини, да питање учења није довољно заоштрено. Ви знате наше социјалистичке принципе. Они коЈи се истичу не само да добиЈаЈу почаст, већ добиЈаЈу већу плату, већи број тачкица за снабдевање. ТаЈ принцип треба да развијемо до краја. Међутим, на Универзитету тај принцип није до краЈа спроведен. Он се понегде спроводи, одузима се стипендија онима коЈи понављају. Међутим, он се не спроводи до краја. Када се ради о учењу критику Јемо, а када се ради о одласку на летовање онда се иде редом и ко учи и ко не учи. На партиЈском састанку се ствари правилно поставе, али када се ради о примању у домове и хиљаду других ствари, ту партиЈска организациЈа није била довољно доследна да би на све могуће начине давала стимулацију одличним ђацИма. Мени се чини да то до краја треба учинити, био комуниста или не био. Не може бити добар комуниста ко не учи”. Пошто Је друг Дугоњић указао на могућности потпуног решења овог питања, он Је наставио: „Пре две године могло се поставити питање сме ли да буде 100.000 неположених испита. То се могло прогутати, али ова ваша данашња партијска организациЈа, коЈа Је прошла такве тешке крваве битке, да тако кажемо, коЈа се тако оспособила да може свако питање да реши, не сме да има 35.000 неположених испита. Не сме се ни у ком случају десити да вам половина студената одустане или падне на испитима. А ево десило се, Значи, да га нисте имали на дневном реду онако како треба. То је Једна ствар. Друга ствар, мало се једноставно поставља питање плана кадрова. Ја читав дан слушам, студент испада као неки комад гвожђа коЈи треба ставити у струг и направити шараф. Ја бих тај термин избегао и нашао нешто друго. То не одговара. У реду. Постоји план кадрова. Не може се замислити развитак без плана кадрова, али овде се упоређује сасвим буквално. Универзитет није само одлична фабрика коЈа даЈе кадровв већ расадник, жариште наше социЈалистичке културе и науке, одакле не излазе само комади коЈи треба да се уграде, већ ствараоци људи коЈи ће сутра на своЈим плећима држати социЈалистичку изградњу, а социЈалистичка изград. ња ниЈе само изградња фабрика него и изградња културе, нових обичаЈа и навика”. Затим Је друг Рато Дугоњић указао на потребу да сваки студент треба да познаје лепу књижевност, музику, сликарство, да се упознаЈе са свим тековинама коЈе имамо и коЈе постижемо упоредо са развитком привреде. Универзитвт треба да нам даје културне људе, Даље, Још Једна ствар из дискусије наставио Је друг Рато Дугоњић. То је питање шаблона, коЈе Је Једно од крупних организационих питања. Код нас ниЈедна партијска организациЈа не сме да личи на организациЈу на другом факултету. Она треба да личи по организационим принцжтима, по организационој чврстини, али свака организација треба да изради своЈ посебан лик, који ће да веже студенте са њиховим будућим занимањем, са оним местом где ће да раде. Друг Пурић је говорио о том питању, и мени се свиђало оно што Је он говорио. Дошао Је студент технике коЈи Је савладао белгиску и аустриску методу бушења тунела, али многе ствари из практичног живота, које пред њега поставља свакидашњи живот он не позна Је. Пред лекара ће се поставити други задатак, а партиЈска организација на МедицинскоЈ великој школи није ухватила то питање како треба. Нама често долазе са клинике

и туже се на студенте. Клиника Је школа, и не само школа где ћемо опипати болесника, него место где ће се научити организација посла и какав треба да буде социјалистички лекар.“ Говорећи о критици и самокритици друг Рато Дугоњић напомиње: „Друг Тито говори о критици и самокритици. Мене једна ствар нећу да кажем забрињава, али ме чуди

да ниједан дискутант није критиковао рад УК и његових одељења. УК је ове године добро извршио своје задатке, али ми, на пр. имамо извесне замерке на рад УК и његових одељења. Ви можда немате замерке, али у нашим организацијама не треба само да постоји самокритика, него и права бољшевичка критика. Када говоримо о демократији, о слободи, ми мислимо на слободу човека да развија иницијативу и своју самосталност, да развија своју стваралачку снагу, да управља партијском организацијом, да му се омогући учешће у управи политичким животом, у управљању државом итд. Неко је говорио да критика треба да буде метод у нашем раду. Добра је то ствар. То је све тачно, али ја све чекам када ће неко рећи: агит-проп одељење није нам пружило помоћ или нешто томе слично. На тај начин конференција би пружила помоћ и Универзитетском комитету и његовом апарату у раду. Ја верујем да то није случај у основним партијским организацијама, али тако треба да буде и у читавој ■ вашој организацији. Критика и самокритика то је живот, то је 99°/о партијске организације, без тога нема партијске организације. Партијска организација којој се само одозго сипају директиве, оздо не може бити партијска организација. Партијска организација, сваки члан Партије, треба сваку ствар, сваку неправилност да критикује и исправи, на начин и путем који му је на расположењу“. На крају своје речи друг Рато Дугоњић се осврнуо на питање бор. бе против Информбироа. Пошто је истакао да се не ради о борби против појединца, већ о борби против једног ревизионистичког правца, а за очување принципа марксизмалењинизма, за победу истине; да смо најтежи период у тој борби далеко оставили за собом друг Дугоњић је наставио: „Данас можемо слободно казати да смо постали у свету оно што смо били за време рата. Другови, то питање које је Југославија поставила, данас свака мала земља, па чак и велика осећа на својој кожи, Показало се да онај пут којим Југославија иде, практично укавује на могућност изградње социјалАзма у једној земљи, па макар она била и мала“. (Крај говора друта Рате Дугоњића пропраћен је дугим аплаузом и скандирањем Ра-то! Ра-то! ТитоПартија! Победа је наша истина је наша!)

Друг Рато Дугоњић

ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ДРУГУ ТИТУ

ВЕОГРАД Са своје Четврте партиске конференције. на којоЈ смо претресали свој рад и искуство у току процре године и одредили задатке за наредни период, шаље.мо вам, драги другови. борбене комунистичке поздраве. и смо евесни техине задатака и вахности коју наш Универзитет и велике школе имају за испуњење Петогодишњег плана и за изградњу социјализма уопште, па зато улажемо све своје напоре како би напш студенти што боље овладали науком и на време завршили своје студије. Ове године Је изашла са нашег Универзитета прва хиљада висококвалификованих стручњака прва генерација која је васпитана у нашој социјалистичкој домовини. Ми нећемо жалити труда да тај број буде из године У годину све всћи. Водићемо борбу да стручии и научви ниво и политичка зрелост и свест нових висококвалификованих стручњака буду такви да они заиста одговарају потребама наше социјалистичке праксе и друштвено-економском развитку наше земље. У том раду водићемо рачуна о политичком васпитању наших чланова Партије и свих студената и иаставника, учећи их на светлим примерима из револуционарне историје наше ПартиЈе и изграђујући у њима лик смелих и одважних бораца, за социјализам, који се неће викада бојати ма каквих тешкоћа у борби за победу великих идеја марксизма-лењинизма. У борби за остварење ових задатака ми учвршћујемо морално-политичко Јединство свих студената к наставника коЈе је данас чвршће него икада. То јединство је нарочито дошло до изражаја у борби коЈу наша ПартиЈа води под вашим мудрим руководством, већ годину ипо против ревизионизма и контрареволуционарне праксе ЦК СКП(б) и њима полређених партија, праксе коЈа не само изазива идеолошку збрку у међународном радничком покрету, него код демократских маса света убија веру у идеје научног комунизма. Сви наши студенти и наставници гледају на савремени ревизионизам који спроводи ЦК СКП(б) н други информбнровски руководиоци као на наЈштетнију поЈаву у историји међународног радничког покрета, а на борбу коју наша Партија, под вашим руководством, води против тог ревизиопизма као на битан услов за даљи развитак социјалистичке мисли. У том светлу се нарочито показује сва величина нашег ЦК КПЈ, а нарочито друга ТИТА, који су увек као и данас чврсто у рукама држали неокаљапу заставу марксизма-лењинизма. У тој борби силно је порастао углед југословенских комуниста, доследних бораца и револуционара, који се у борби за победу идеја научног социјализма, за победу правде и истине, не плаше никаквих тешкоћа и не боје никаквих ауторитета ако су они ангажовани за непоштене циљеве. И зато се спи ми усхићујемо чињеницом да смо члавови такве прекаљене н славне Партије као што је наша Комунистичка партија ЈугославиЈе. Са пуно вере у победу наше праведне ствари, са јасним церспективама наше социјалистичке изградње ми смо спремни да извршавамо све задатке које убудуће будете постављали пред нас. ЖИВЕО ХЕРОЈСКИ ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КПЈ. ЖИВЕО НАШ ВЕЛИКИ УЧИТЕЉ ДРУГ ТИТО, ВЕЛИКИ БРАНИЛАЦ И ТЕОРЕТИЧАР МАРКС ИЗМА-ЛЕЊИНИЗМА! Четврта партисха конференција Београдског универзитета и великих школа

ШРТ. ФАШИЗт шт СЛОБОДЛ НАРOДУI Љ Ј11111!11П11Ш1111ШП111Ш1И11111111Ш1НИ11ШП11ПШ1Ш ;;1!Ш11||||||||||||||т1Ш1111!1111111Ш1ШШтШ11!11ШИ111111Ш1!111111!111Ш | наш највећи допринос интернационализму Ј ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКНМ ШКОЛАМА ■[|lшкlпlтптlпптlшlтlштшнlтlll{нlнllпllптшнпlшнlитlшннllшlннllнитllllти!lипипlи)шиlпнш(нlиlпшпппшlllмllтlишllсllпlптl!lппllтlllппипшпиlll!пиllштпиlпlи{нишlllшlшн ГОДИНА XI БРОЈ 28 БЕОГРАД, 21 НОВЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3. ДИН.