Студент

ПРЕД ДЕЦЕМБАРСКУ СМОТРУ

Од смоле до камфора

Они су eeti активни учесници привредног живота наше земље

ДОК су Паула Путанов и Александар Деспић причали о своме раду и шеговом значају, ја сам се нехотимице сетила школскр јслупе. Оживела је у мени за тренутак безвол>на средшошколка да би одмах затим позавидела данашњем ђаку. Како су једноличгот, како обесхрабрујући и туђи били часови географије у моме разреду. Иросто је правило било да у предавањима из економске области наставница понавл>а; Ми имамо богату земљу, али наша индустрија нема средстава за Пјх)изводњу многих артикала и зато ми морамо да извозимо сировине. Или: Само велике индустриске земл>е као што су Америка, Енглеска и Немачка могу то да производе и ми смо присиљени да им уступамо своја богатства. Али тр је прошлост, то je бивша Југославија. Данас више професор не васпитава ђака у помирљивости према страној експлоатацији. О потреби вере у снаге свога народа, о наглом економском богаћењу земље, о значају безбројних Сиротановића то средњошколац данас учи у новој хпколи. Како су ведре. колико дају воље, како чине поносним речи: Захваљујући напору радних људи наше земље ми смо освојили многе новв процесе производње и на тај начин смо успели да се и код нас израђују тако ретки и скупоцени производи. ★ Међу тим многобројним ударницима наше производње, људима који сваки дан богате, усавршавају и јачају нашу привреду, налазе се и два почетника, Паула Путанов и Александар Деспић, студенти технологије. Можда њихов рад није последња и потпуно тачна реч из области добијања камфора од домаћих сировина, али је једно ипак несумњиво, они су први међу стручњацима хемиске индустрије НР Србије који су почели да се баве тим питањем. Једног дана прошлог пролећа научна група на четвртој годики Технолошког факултета добила ја производни задатак „Испитати мо-

гућности добијања синтетског камфора из алфапинена добивеног од домаћег терпентинског уља’ 1 (уље се добија од четинарске смоле). Паула Путанов и Деспић, једини чланови научне групе на тој години, застали су за тренутак питајући се можемо ли ми то. Сазнање да се њима поверава прво научно испитивање из ове области у НР Србији одузимало им је храброст. И онда су сели да размисле и погледају чиме располажу за тако значајан експерименталан покушај. Пре свега, да ли они владају у довољној мери потребним знањем експерименталне технике? Не, све што знају, све је то школско знање из лабораторије. Друта врло важна ствар били су услови за рад. Ту је било већ много боље. Одмах им је, захваљујући залагању доцента Димитријевића и Радосављевића, омогућен рад у лабораторији факултета. Значи имали су средства али знања не. Почели су, како се то каже, од почетка. Почели су да уче експерименталну технику и да упоредо раде. Прва етапа, у току јула, састојала се углавном у иснитивању састава наших смола. У овом периоду није било пуног замаха, јер су Путанова и Деспић радили одвојено. Он у Београду на факултету, а она у Новом Саду на пракси. Колико је гај почегак био тежак и какве је жртве изискивао најбол>е илуструје овај пример. За рад је потребан лед, међутим, Путанова није имала леда у лабораторији и морала је да га из супротног краја града, сама, по јулским врућинама, доноси. . У припремама и почетку прошли су јули и август. Септембра месеца, по доласку на факултет, они су најзад почели са озбиљним анализама. Испричати читав тај процес значило би говорити о многим неуспелим покушајима, о раду без предаха, о упрл>аним рукама и инструментима који се лепе од смоле и отежавају, о напетим часовима пуним нервозе и стрепње, о радости која је често долазила из привидних успеха да би им одмах затим показала да све морају испочетка, а то би била дута прича. Зато је можда најбоље дозволити статисти-

ци да она кратко каже: извршили су 140 испитиваша. ★ После четворомесечног рада, крајем октобра, Паула Путанов и Александар Деспић извршили су свој производни задатак, Они су испитали и доказали могућност израде синтетског камфора од домаћих сироника у Србији. Приликом овог рада оки су испитали састав, односно садржину терпентинског уља наших четинара, затим квалитет тог одредили низ његових физичких особина како би могли да га упореде са страним. Најзад његову примењивост у индустрији камфора. Тиме су они извршили првс експериментално испитивање србијанског терпентина. Закључци су следећи: смола саДРжи просечно повољан проценат уља ито ул>а одличног квалитета који ништа не заостаје ни за најбол>им страним, и на крају, оно што је најважније, ул>е је употребљиво за производњу камфора. Сем овог експерименталног рада они су разрадили, односно дали су и опис поступка за добијање камфора. Постоје разни нанини за добијање камфора. Најпознатији је такозвани класичан. Путанова и Деспић су разрадили једну од варијанти тог класичног. За овај рад послужила им је страна литература. Они су такође, укратко описали и модерне поступке. Значај њиховог рада за нашу привреду је многострук. 80% од укупне производње камфора у свету угтотребљава се као оснсшна сировина у индустрији целулоида, а нама је познато какву и колику улогу игра целулоид у тешкој, ратној и лакој индустрији. ★ Међутим Паула Путанов и Александар Деспић нису само млади научници. Њихов живот и рад на факултету нераздвојно је везан за живот и рад саме организацигје Народне омладине. Оии су пример оних за које ми кажемо вајбољи одлични ђаци, учесници многих радцих акција, руководиоци Народне омладине.

ЊИХОВА ПРВА НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА

БОРИС Сикошек је тада имао шеснаест година. Нзегова љубав према природи испољавала се још онда. Колекција лепих, црвених и белих каменчића из дана у дан се повећавала. „То је болест“ говорили су му другови. A.rfn Борис није много марио зџ такве примедбе. Он је волео природу и са задовољством је тумарао по урвинама и литицама тражећи и стално тражећи. Године су пролазиле. Наивна детиња љубав према природи, према стенама и камењима, временом је прерасла у озбиљну жељу да се ода испитивању земље. Сикошек је решио да се посвети геологији. Године 1946 уписао се на Природно-

математички факултет, „Моји идеали почели су да се остварују, Добио сам стипендију и остале услове за рад, вољу сам имао, значи потребно је било само радити“, говорио је тада Сикошек. Тако је Борис почео своја студирања. Напорно и систематски радио је сваког дана. Све веће удубљивање отварало је пред њим све нове и нове путеве у овој науци. А он је то и тражио. Љубав према геологији тиме је све више расла. Проблеми су искрсавали све један за другим. Било је, на први поглед и нерешивих. Али Сикошек није жалио времена само да их реши. Ту му је помогао'и професор Др. Коста Петковић који је у младом Сикошеку видео марљивог студента жељног науке. Борис је био срећан када му је професор поверио одређење фосила на сектору Црне Реке. Усрдним радом уз свакидашњу помоћ професора, Борис'је успешно извршио задатак. Тиме је он помогао нашој привреди, а то га је радовало. ( Још више је заволео своју струку. , Чекић у руци, компас, крстарење по планинама и долинама, једном речју у истражлвању и проналажењу наших рудних богатстава он ie видео своје најмилије занимање. И када је Главна дирекција за угаљ Народне Републике Србије објавила конкурс за писање научних тема, Борис Сикошек је запитао свога најбољег друга Бору Максимовића: „Хоћемо ли и ми Боро?“ Сикошек и Максимовић су решили да заједно обраде производни задатак. ♦ * * Била је пријатна ноћ када су два друга стигла у мало село Планиницу, недалеко од Зајечара. Увели су их у кућу. Примили су их врло лепо, Сутрадан су Сикошек и Максимовић обишли цео терен ради упознавања. Истраживање је отпочело. Сикошек је овде био неуморан. Сунце тек што би изишло а он и Бора већ су били на Планиници.

Скоро су сваку стопу земље испи-! тивали, њихов ie чекић морао свугде ударити. Топографска карта коЈУ су донели из Београда била je ишарана. На њој су Сикошек и i Максимовић разним бојама, обеле.жавали географски састав терена Планинице: кречњак, песковит материјал, седимецтне стене. ерупције итд. На посебним хартијицама пажљиво су цртали детаље поједц-i них површина, профиле пластова. Имали су стрпљења и за најмање ситнице. Од самог доласка на Планиницу њихово је око запазило нешто индересантно. Пластови креде са обе стране прикљештавали су басен чији је сассав почео да интересујв младе научнике. Шта то мрже бити у њему? Са друге стране Планинице постоји угљени басен „Хајдук Вељко“ чији је геолошки састав а и положај појединих пластова сличан овоме са ове стране Планинице. „Може ли бити угља у овоме басену“ питали су се. . Упорно су истраживали. Дани су пролазили и њихов рад им је све .јасније говорио да у басену има угља. Још једнрм су сравнили нагиб пластова креде, до танчина испи-< тали састав земљишта у оба басена. Како су били срећни оног дана када су њихова последња испити- 1 вања показала да је у басену угаљ, Те вечери нису спавали. По неколико пута су проверавали задатке. * • • i Десетак дана након повратка Главна дирекција за угаљ Народне Републике Србије добила је научни рад на тему „Стапиграфски и тектонски односи терена Планинице“. У њему су млади научници предлагали бушење у том басену у циљу вађења угља.

И. Тошевски

ДРАГАН МАТИЋ; Цртеж

НАШИ „КАМЕНИ ЦВЕТОВИ"

ЈОШ живе у сећашима најстаријих студената прве послератне генерације, разорени лабораторијуми, изгорели семинари и опљачкани факултети. Један од таквих случајева био је и са збирком минерала на некадашњем рударском отсеку (односно данас на новоствореном Геолошком факултету Техничке велике школе). Тих година, у земљи врло богатој разновроним примерцима минерала, њени студенти, захваљујући ратном разарању, нису имали на чему практично да вежбају и уче. Тако је пролазила прва, затим дошла и прошла и друга година. Створити једну исцрпну збирку није лака ствар, зато треба средстава, много времена и рада, а понајвише знаша. Међутим, наши стручњаци имали су хитнијих задатака и шта је друго остајало него да се самистуденти прихвате посла. Они оу резоновали: стварањем збирке ми ћемо омогућити практичну наставу, а пре свега, то ће и нама самим користити оспособићемо се за самосталап рад. И тако се родила мисао да се помоћу екскурзија и коришћења летње праксе отпочне са стварањем збирке. Иницијатор овога био је Рамовић Мехо. У то време још нису постојале научне групе, нити пак нека нарочита помоћ наставника. У почетку сам, а касније још са нвколицином, Мехо је почео да „крстари“ по најпознатијим рудним лежиштима наше земље. Задатак је био створити збирку специјалне минералогије, нарочито збирку минерала Јутославије за истоимени предмет, Након рада од неколико месеци први задатак био је остварен. Сандуци најлепших примера минерала испунили су малу собу одређену за збирку. Али није најважиије то што су они испунили обећање. Овај рад открио им је много нових перспектива. Родио се у њима истраживачки дух дух младог научника. Затим, осетили су да њихов рад може да пређе оквире факултетских потреба, да они на терену имају могућности за испитивање и проналажење нових минерала непознатих дотада у нашој земљи. И још више, чепркајући својим геолошким пијуком, они су приметили врло карактеристичне појаве. Многа места обећавала су да у својим дубинама крију мајдане. Али нека све то остане за касније. Још увек је за њих била најважнија помоћ настави, стварање услова за детаљан, студиозан рад на факултету. Основни предмет у читавом изучавању геолошких наука на овом факултету је рудна лежишта. Знати из теорије. за свалерит, галенит којима обилује Трепча, или за богатсшо Бора, то још увек није исто што и знати га распознавати. У ово време трећа година студија почиње се и са стварањем научних група. Појава научне групе само је још више разбуктала жељу за истраживачким радом. Рамовић Мехо и његовИ „ветерани“ са терена постали с у њено језгро. Потпомогнути најбољим ђацима они су се прихватиЛИ друтог великог задатка створи*и збирку рудних лежишта за ■ оредмет својих студија.

Растурили су се по Македонији, Источној Србцји, Босни. Посао је захтевао много издржљивости и самопожртвовања. Мехо прича: Ево, другарице, како смо ми набавили ове „камене цветове“, који првтстављају реткост и у мнргим најбогатијим минералошким збиркама. У Трепчи је од дазиина позната опава број 58 са својим врло лепим примерцима кристала. Моји друтови и ја често смо силазили тамо и гледали у њене пукотине неће ли се можда отворити. Али, подземна краљица није била расположена смејући се додаје он. Једне вечери, тек што сам био напустио окно после дневне праксе и сео да вечерам, наишао је један стари минер. Ехеј, Мехо, отворила се пукотина. Испустио сам кашику и једино чега се после тога сећам било је неко спотицање, падање. На улазу у пукотину застао сам готово изгубљен огромна дворана горела је од драгуља. Уз помоћ минера и једаот колектора пуних 17 сати, заборављајући на цео рад у току прошлог дана, ја сам грабљиво кидао то богат-

ство. Када смо завршшш пред нама је лежало два ватона најскупоценијих и врло ретхих кристала. Завршавајући овај, само један мали одломак из свог истражнвачког рада Мехо је додао: Из Трепче сам тад послао 42 сандука руде. Данас збирка рудних лежишта у нашој земљи, и то најважиијих као што су; Бор, Трепча, Добрево (Злетово), Межице, стоји на расположењу студентима геологије. Истргнути из својих скривених дубина бљеште примерци нашег рудног богатства у овој малој збирци, чији је творац и незванични шеф Мехо Рамовић. * * * Напоредо са успесима на стваран»у збирке и усавршавању стручног рада појављивали су се и све замашнији и озбиљнији задаци. Овог лета испунила се жеља чланова научне групе геологцје. Државно руководство поверило им је самосталан геолошко-истраживачки рад, односно како они то кажу привредни задатак. Подељени у четири научне групе они су обишли многа досад непозната рудна лежишта. Пролазили смо кроз села и места где људи готово и не знају шта ■■■■■■■■■■■

је то руда, ма да се она налази само неколико метара испод њих, гледали смо како се њихова деца безбрижно играју са лепим шареним камењем које у себи крије најојсупоценије метале причају ови млади истраживачи. Стара је ствар да сваки подухваТ Мехе Рамовића и његових другова доводи до потпуног успеха и зато није случај што он није »и овог rjyта изостао. Ускоро he наша привреда, а нарочито индустрија, израђивати производе који претстављају реткост и за иајјаче и најбогатије земд>е. « « « Бто то је кратак пут наше научне групе смејући се рекао ми је на -растанку Мехо. У почетку смо желели само да створимо услове за рад, а онда смо видели да то користи и нама самима, научили смо да самостално радимо и обогаћујемо своје теориско знање, и на крају, и не слутећи, постали смо истраживачи, или је, можда, још боље рећи прави учесници привреднрр живота своје социјалистичке земље.

Иванка Бунушевац

О СИСТЕМУ УЧЕЊА

ДА ЛИ ЋЕ наш студент по завршетку својих студија бити cnoсобан да заузме високе и одговорне положаје коЈи ra очекуЈу у нашоЈ социЈалистичкој привреди, да ли he он бити у могућности да успешно решава задатке научне природе коЈи се буду поставл.али пред њим, у доброЈ мери или сасвим, зависи од тога какав Је био његов однос према учењу и усвајању научних тековина у току студи Ја. Одмах по ослобођењу поставило се на нашим високим школама питање нормализовања студирања отпочела ce борба за подизање нивоа студирања, за студиозније прилажење материЈалу. Та борба конкретно у студентским масама сводила се на ликвидацију свих заосталих погледа на учење и сврху дипломирања за нови социЈалистички однос према учењу. Свакако наЈдубљи траг немарног односа према студирању, а коЈи се делимично сачувао код Једног дела наших студената, Јесте кампањски начин учеша пред испите, чпја Је карактеристика површност и брзина у обрађивању испитног матери Јала. Овакав став нарочито долази до изражаЈа код студената првих година, што Је уосталом и разумљиво, с обзиром на недостатак искустава код њих. Но не само код студената првих година, питање систематичности у учењу Јесте проблеи скоро свих студената, на свим факултетима и на свим годинама. Ако ниЈе изазвано недостатком савесности, та несистематичност у савлађивању градива Јесте свакако резултат недостатка сазнања о тешким последицама таквог односа према учешу, • • • КоЈи су то елементи који укупно посматрани, ствараЈу такав начин рада којег називамо систематским учењем? Пре свега упорност и чврста воља. Могу се поседовати сви други услови, али, ако нема упорности и чврсте воље, редовито ће се дешавати да се или план 1 раДа не иопуњава, материјал пре- ј лази на брзину и површно, итд. РАВНОМЕРНОСТ У РАДУ Редовна Је појава код дела наших студената да врло касно почињу ј да уче. Књига се озбиљно узима у ру- i ке тек пред испите и то на два j три месеца пре њиховог почетка. ЈШте- j та зд таквог учења Је неизмерна, Та- .. кав назови систем учења. ствара <ифом- “ i ну штету солидном изучавању матери- < јала. Калињин о томе каже: „Доказано i Је да десет читаша неког материјала i непосредно пред испит даЈу мањи е- ( фект вего три понављаша истог мате- i

ријала правилно распоређеног у току године". Не мало студената је са жалошћу констатовало да су већ два дана после положеног испита (којег су спремали у петнаестак јунских дана) заборавили све, па и наЈважније делове „научене" материје. СИСТЕМ У РАДУ. Систем рада Јесте последица индивидуалних навика, личних могућности и искустава итд. и не да се нормирати. То, наравно, не зиачи да не треба користити искуства стариЈих то значи да их не треба увек и свагде примењивати. Чињеница Је, на пр., да одморан организам (уЈутро) наЈлакше памти и схвата но то не значи да свако наЈбоље памти баш уЈутру. НиЈе реткост да пооедини студенти изјављуЈу како наЈлакше уче навече, што образлажу и тим да тада имају иза себе читав дан (чиЈи их задаци више не деконцентришу) итд. Већина студената учи на глас, но има и таквих коЈи тврде да их тада њихов властити глас успављује. Многи студенти изјављују да им рад у кружоцима од 2—3 студента много помаже други за учење истих предмета кажу да их могу радити само индивидуално. Ово неколико примера показује немогућност стварања „типизираног” система у раду. Солидан рад захтева потпуну концентрациЈу на предмет коЈи се учи. Зато код учења треба избацити из свести све личне или друге проблеме Јер ометаЈу процес памћења. Веома важан елеменат за систематско учење Јесте ЛИЧНИ ПЛАН РАДА Одмах чим постоЈи могућност да се оиди и прегледа наставни план и програм за текућу годину, добивена Је и иогућност стварања личног плана рада, ако треба да изгледа Један такав длан. у дневни лични план улази сем /чења и све остало: време, потребно за јело, послеподневни одмор, спавање, културно и физичко образовање итд., •1 то за сваки дан посебно, за сваку нетељу и сваки месец. Ако од дана отка та стварамо план дп испита имамо, на тр., Још 140 аана, то у нормалним усло јимз значи око 750 радних часова. За ■лепећи испитни рок спремамо. рециио, шест предмета. Међутим, највећу тажњу тражи предмет „х" и њему тре-5а дати наЈвише времена. Предмет „х“ *ма 1200 страница. Пробом смо устано-

вили да за Један еат можемо прочитати двадесет страница тог предмета. Значи, да Је за једно читање матери Јала потребно 60 радних часова. За предмет ~У“ треба нам .... итд. И тако, из комбинације учења, потребе репродукције радне способности и осталих елемената радног дана, стварамо личии план рада. Ако план учења претпоставља 5—6 часова учења непрекидно треба пазити на једноличност. Лењин о томе каже: „СаветуЈем да се правилно распореди рад према књи/ама коЈе имате, тако да посао буде разновреан; Ја се врло добро сећам да промена читања или рада ... веома много помаже". РАД НА КЊИЗИ (Ово Је свакако тема за Један други опширан чланак, али њена изузетна важност код усвајања систематичности у учењу заузима свакако Једно од централних места и захтева да се о њој макар нешто и у оквиру ове теме каже). Лењин Је говорио „да Је неопходно пре свега учити се читати... и схватати прочитано". То значи да из књиге треба научити усваЈати суштину, не замарајући се памћењем непотребних ситница. (То Је тзв. „штреберско" учење за разлику од активног стваралачког учења.) Свака књига се не сме читати једнако. Једну књигу (ако претставља само допуцрку литературу) зреба само прелистати, док друту (ако садржи срж теме коЈу обрађуЈемо) треба добро и ви ше пута прочитати, концептирати, потцртати итд. Даље, ако се у току чита ња наиђе на неки пагус кога не може мо одмах схватити погрешно Је задр жавати се на њему и губити узалу; време. Говорећи о томе како је потреб но читати Хегела, Енгелс у писму Смп ту пише да „ако се код Хегела наиђ' на „мочвару" не треба се на њоЈ задр жавати, Јер ће се после шест кесец! У тоЈ „мочвари" наићи на тврдо камг ње на коЈе се може стати и сасвп срећно прећи „мочвара"." у раду > књигом врло важну улогу заузима кон цептирање, односно скраћено записив; ње сржи неке књиге. (С обзиром н важност овог елемента, ми ћемо о њ< му посебно писати у Једном од слелс ћих бројева). ПОСЕЂИВАЊЕ ПРЕДАВАЊА Није ли то губитак времена? о свом последњем постоЈе и читаве теориЗе и теоријице које се све своде на io да je

„свакако" корисније време које би утрошили на слушање предавања, провести у учењу. и ово је наравно последица старог предратног односа у учењу и неће нам требати много па да докажемо противно на конкретном примеру. (Наравно, основна претпоставка Је да еу предавања квалитетно на висини).Узмимо пример са Економског факултета. Студент ггрве године Економског факултета мало Је знао о политичкој економиЈи пре доласка на факултет. Но он међутим („из искуства старијих другова') „зна" да је некорисно долазити на Предавања. У какав положаЈ он ставља себе у односу на његовог колегу који редовно прати предавања и води прибелешке из политичке економиЈе? ОваЈ други Је, пажљиво пратећи предавање, на пр., „о карактеру роба у капитализму“ и водећи прибелешке, схватио већ на самом преданању суштину роба у капитализму њему су потпуно обЈашњене такве категориЈе као што су употребна или прометна вредност, апстрактни и конкретни рад, друштвено-потребно радно време итд. Он he после предавања дођи кући, узети литературу и поново прочитати исту лекциЈу. Њему не треба да се мучи схватањем суштине тих нових поЈмова и категорија, Јер му их Је професор обЈасиио и биће му доста 5 6 часова рада да потпуно савлада ову врпо тешку и за изучавање економиЈе капитализма врло важну партиЈу, Њему ie, дакле, потребно свега 6 часова учеља плус 4 часа преддвања. Његовом ДРУгу коЈи „не увиђа потребу“ посећичања предавања требаће наЈмање три ' ! Ута толико, тЈ. 30 часова тешког нашрног рада да би макар приближно доро савладао ову тему. а да не говориio о томе колико ће места из ње за '.ега заувек остати неЈасно. Овакав ити резултат добићемо упоређуЈући трошак времена и анализираЈући соидност стеченог знања код двоЈице . удената од коЈих Један не посећуЈе •едавања за све предмете и на ско■о свим факултетима, Јер, Једно Је сам пазити у тешку и непознату материЈу t друго уз помоћ професора коЈи тума‘и и објашњава. Доста се студената који нису посећивали предавања нашло опремаЈући књиговодство, економиЈу’ математику, хемиЈу, анатомиЈу, теорију књижевности, Језике или неки други предмет, у положаЈу човека којег сте одЈедном посадили урред џунгле из коЈе не види издаза; и лево и дасно испре-

ллеле се неразумЉиве формуле и ш>ставке, алстрактне категорије и теорије. И слабе оцене лљуште. Где 1е излаз? Где је водич? питали су се многи касно, и борећи се, често безуспешно, са гомилама књ.ижурина, не налазећи излаза. А излаз је био на самом почетку. Готово сви студенти који су редовно и пажљиво пратили предавања и водили прибелешке изјављују да су им жива реч професора и његова објашн>ен>а олакшали учење за преко 50%. ПОСЕЋИВАЊЕ КОНСУЛТАЦИЈА КонсултациЈе су хаква форма помоћи у учењу нз којима профссор шзужз објашњења из тежих партиЈа, понављањем већ испредаване материЈе, opraнизује дискусиЈу по свим питањима ко]а су из било ког разлога спорна. Ма да већ ових неколико реченица указуЈе довољно на важност консултациЈа за свлког студента, није ретка појава да студенти овакву форму помоћи третира]у као мање ражну и другоразредну а ако се већ одлуче да јој прићуствују („из дисциплине") дођу неприправни. Слободно се може рећи да Је боље не доћи на консултациЈе него доћи неспреман, јер Је такво присуствовање. заиста, губитак времена. После свега овог треба поновити само »пут у науку - како каже маркс води стрмим стазама” и- победиће само они коЈи се не боје напора само снажни и упорни. • • • Тешко је било у овако мало места и набрајати све елементе коЈи су услов за солидно, систематско учење. Овде би свакако Још требало говорити о материјалним услввима о тзв. хигиЈени учења, значаЈу општег културизг образовања студената и тд, Лењин на m> указуЈе на корист коЈа се постиже бављењем фискултуром чак и за време кратких прекида у учењу. “ као и потреба да се ошштшie oojacne и они момеити коЈи су обухваћени овим чланком указуја «а неопходност да се о сваком од њмх у посебној теми шлше.

3